Tag: ekosistem
Kako su ševe stale na put golim Belgijancima
Lista predrasuda koje imamo o pojedinačnim nacijama je dugačka. Na nju ćemo uskoro možda dodati i - Belgijanci se sunčaju goli. Kako članstvo u Belgijskom savezu nudista raste, Belgijancima je, pored postojeće, neophodna još jedna plaža na kojoj bi pokazivali svoja obnažena tela. Svoje mesto pod suncem belgijanski naturisti neće naći na mirnom mestašcetu blizu gradića Vestenda koje se nalazi na oko 20 kilometara od popularnog letovališta Ostenda. Zašto? Zbog ševa!
Počela sanacija narušenih brana i nasipa na Ulcinjskoj solani
Javno preduzeće Nacionalni parkovi Crne Gore nabavilo je bager i počelo sanaciju narušenih brana i nasipa na Ulcinjskoj solani.
Radovi su, kako su kazali, neophodni radi obezbeđivanja neophodnih uslova za regulaciju vode koja...
Zelena ekonomija šansa za kreativce svih generacija
- Zelena ekonomija je holistički pojam koji podrazumeva ekonomsku aktivnost koja generiše održivi razvoj, onaj koji ne ide na štetu generacija koje dolaze. Ona ima ekonomsku i ekološku komponentu, ali se često...
Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati
Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.
Na svakih dva minuta ugine jedan delfin ili kit
Delfini i kitovi fascinantne su životinje koje neprestano pobuđuju maštu ljudi, čemu svedoči sve veći broj turista koji dolaze na more s ciljem posmatranja ovih veličanstvenih stvorenja. Oni su među najznačajnijim životinjama...
Rečni slivovi najvažnije ekološko-ekonomsko dobro Crne Gore
U Podgorici je prošlog petka održana konferencija nevladine organizacije „Zeleni“ pod nazivom „Rječni slivovi kao najvažnije ekološko-ekonomsko dobro Crne Gore”.
Državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Saša Radulović pozdravio je sve...
Berlinska katedrala postala dom za oko 30.000 pčela
Berlinska katedrala, koja privlači brojne turiste u glavnom gradu Nemačke, postala je dom za oko 30.000 pčela zahvaljujući aktivizmu biologa.U podnožju kupole te neobarokne znamenitosti nalazi se košnica iz koje pčelar Uve...
Drveće ima sopstveni puls, otkrivaju naučnici
Da li ste znali da sa drvetom iz komšijinog dvorišta s kojeg ste kao dete možda ponekad „ukrali“ sočnu jabuku imate više zajedničkog nego sa njegovim vlasnikom? Da – za razliku od vrlo verovatno komšije-mrguda koji bi vas vikao i huškao vaše roditelje da vas kazne neprikladno strogo za takvu sitnicu – i vi i ta stara jabuka, uslovno rečeno, imate srce?
Šta je agroekologija i da li je pogodan način za „ozelenjavanje“ poljoprivrede
Poljoprivreda, tvrde naučnici, je trostruka prepreka politički uobličenom cilju da rast temperature u budućnosti ograničimo na 1,5 stepeni Celzijusa (Pariski sporazum o klimatskim promenama), a polja nad kojima se preteći nadvio ovaj...
Svakoj osmoj vrsti ptica na svetu preti izumiranje
Jedna na svakih osam ptičjih vrsta na našoj planeti je u riziku od nestanka. Čak i nekada rasprostranjene ptice, poput grlice, morskog papagaja, galeba i snežne sove, prema najnovijem istraživanju, u opasnosti...
Radionica „Planeta i ja, a gde su tu pčelice“ povodom Dana planete Zemlje
Povodom Međunarodnog dana planete Zemlje (22.april), nevladina organizacija Mladi istraživači Srbije (MIS) u saradnji sa OŠ „Kralj Aleksandar I“ je i ove godine organizovala ekološku radionicu. Ovogodišnja je bila uobličena oko teme „Planeta...
Spasilac i „šumski čovek Indije“: Za svaki dan prethodnih 40 godina posadio po drvo
Severoistočna oblast Indije opčiniće vas netaknutim prizorima divlje lepote prirode, a potencijalno ćete se susreti i sa nekim od tamošnjih tradicionalnih plemena, retkim belim nosorozima ili "šumskim čovekom".
Džadav Pajeng, skromni poljoprivrednik i...
Koliki negativni uticaj na životnu sredinu proizvodi jedna šoljica kafe?
Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.
Najveća svetska pustinja nadmašuje rekord u površini
Saharska pustinja zauzima severnoafričko prostranstvo od 9,2 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike veličina Kine, a u budućnosti se, zbog njene tendencije rasta, očekuje da će ono da bude još veće, što...
Učenici Internacionalne škole u Beogradu u potrazi za odgovorima o zaštiti prirode
Učenici osnovne škole Internacionalne škole u Beogradu, kao deo svog školskog projektnog istraživačkog zadatka o prirodi u Srbiji, u potrazi za odgovorima o zaštiti šuma i retkih biljnih i životinjskih vrsta, posetili...
Obojenim kljovama na krivolovce
Trgovina rogovima nosoroga i slonovom kosti širom sveta zabranjena je još 1989. godine Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama flore i faune. Ipak, sve dok postoje ljudi spremni da za njih izdvoje velike sume novca, postojaće i oni spremni da prekorače granice zakona i zaprljaju ruke krvlju nedužnih životinja.
