Spasilac i „šumski čovek Indije“: Za svaki dan prethodnih 40 godina posadio po drvo

Severoistočna oblast Indije opčiniće vas netaknutim prizorima divlje lepote prirode, a potencijalno ćete se susreti i sa nekim od tamošnjih tradicionalnih plemena, retkim belim nosorozima ili „šumskim čovekom“.

Džadav Pajeng, skromni poljoprivrednik i pripadnik tribalske zajednice Mišing, samo sa svojih deset prstiju izmenio je pejzaž Asama, jedne od saveznih indijskih država.

Sa ženom i troje dece, pedesetpetogodišnji Indijac živi u maloj šumskoj kolibi od bambusa. Porodica se bavi uzgajanjem stoke i prodajom mleka.

Iako raspolagavši ograničenim prihodima, Džadav je pred sebe stavio misiju očuvanja najvećeg rečnog ostrva na svetu – Madžulija, od erozije, tj. spiranja tla koje nastaje kao posledica poplava tokom monsunskih vetrova, i oživljavanja njegovog ekosistema. Sredstvo kojim adu drži čvrstom je korenje drveća. Madžuli se nalazi u reci Bramaputri koja, pored Indije, teče i kroz Kinu i Bangladeš, i tokom 70 godina izgubilo je dve trećine svoje nekadašnje kopnene mase. Vlada zabrinutost da će u narednih 20, reka potpuno da potopi ostrvo.

„Šumski čovek Indije“ je titula kojom je bivši predsednik zemlje 2012. ovenčao Pajenga. Zaslužio ju je posadivši oko 550 hektara drveća koja su u senkama svojih gustih krošnji „udomila“ tigrove, nosoroge, jelene, slonove (kojima predstavlja deo migratorne rute) i lešinare. Oko stabala obleću i mnogobrojne druge ptice, a zemljom gmižu različite zmije. Iako su bengalski tigrovi došli glave 85 njegovih krava, 95 bizona i 10 svinja, Džadav ih ne krivi – šaljivo kaže da se oni, ipak, ne razumeju u stočarstvo.

Cilju spašavanja Madžulija, nesvakidašnji Indijac posvetio je proteklih 40 godina. Iako borba protiv klimatskih promena nije bila zvanično proglašena i politički uobličena, svoje okruženje on je počeo da „ozelenjava“ još kao tinejdžer uznemiren slikom belih peščanih nanosa i mrtvih zmija usled porasta temperature zbog gubitka šumskih kapaciteta.

U početku je proces zahtevao mnogo više vremena i napora. Kako sada semenje dobija od već uspelih stabala, pošumljavanje mu je umnogome olakšano. Međutim, i dalje iziskuje bezbroj okretaja pedala njegovog bicikla i zamaha veslom njegovog čamca…

Pajengina šuma obiluje različitim vrstama flore – od manga, kukuruza i breskve, preko šljive, tamarinda i jabuke, do slonove trave, đavoljeg drveta i lekovitog bilja. Po njemu je nazvana – Molai.

O životu šumara snimljeno je mnogo dokumentaraca, a jedan od njih je i Forest Man.

Više možete da saznate i u sledećem videu:

Jelena Kozbašić