Selo Radinac pored smederevske Železare nije dobro mesto za život ove godine.
Od šest i po meseci, koliko je do septembra mereno zagađenje, gotovo tri i po meseca je bilo opasno po zdravlje ljudi. Bilo je dana kada je materije koja šteti srcu i plućima, takozvanih PM10 čestica, bilo i do sedam puta više od dozvoljenog.
Ovo su zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) do kojih je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) došao putem zahteva za pristup informacijama, a koje SEPA planira da objavi tek 2021. u izveštaju o kvalitetu vazduha.
Da vazduh u selu nije dobar meštani slute godinama, ali za to nemaju dokaze jer od 2013. do kraja prošle godine SEPA nije merila zagađenje u Radincu. Odonda na gravimetrijskoj stanici uzima uzorke koje analizira u laboratoriji pa nije moguće u realnom vremenu, kao kod automatskih stanica, pratiti koliko je vazduh loš.
„Niko ne objavljuje informacije“, požalio nam se Tomislav Cvijetić iz Radinca, koji kaže da povodom zagađenja niko ne preduzima ništa ni nakon protesta i peticije u Smederevu.
Slična je situacija kod Carine, u širem centru Smedereva, gde je loš vazduh u prvih devet meseci 2020. u proseku zabeležen svaki 3. dan, pokazuju podaci SEPA-e.
Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, za CINS kaže da je važno da ljudi znaju koliko je vazduh zagađen kako bi prilagodili svoje ponašanje trenutnim uslovima:
„Pre svega da znaju ako je zagađen ili jako zagađen da li će u šetnju, da li će na džoging ili da li mogu neke svoje aktivnosti da odlože ne bi li se manje izlagali tom vazduhu. (…) Kao kada vidite da li je temperatura 10 ili 20 stepeni i u skladu sa time pripremite garderobu ili kažete neću da idem da se šetam ako je -4“.
Međutim, nijedna stanica u blizini Železare, koja zagađuje vazduh pre svega PM10 česticama, nije automatska pa građani ne znaju kakav vazduh dišu u svakom trenutku.
Tako južno od fabrike, u selima Vranovo i Ralja, zagađenje prati Grad Smederevo koji rezultate objavljuje na sajtu grada jednom mesečno. Suspendovane čestice u realnom vremenu prikazuje samo stanica u centru grada, na desetak kilometara od zagađivača.
Problem sa ovim štetnim materijama u realnom vremenu se ne prati ni u drugim najzagađenijim mestima – u Kostolcu, Zaječaru, Kraljevu, Kragujevcu, kao i u Boru i Novom Sadu gde samo po jedna stanica uživo meri koncentraciju PM čestica.
Pročitajte još:
Pored državnih stanica, lokalne samouprave prate zagađenje vazduha tako što, najčešće, unajmljuju zavode za javno zdravlje da analiziraju vazduh. Iako lokalna merenja u nekim mestima ukazuju na probleme opasne po zdravlje, to neretko ostaje ispod radara zvanične statistike o zagađenju PM česticama – najvećem problemu lošeg vazduha u zemlji, pokazuje analiza CINS-a.
Tako je od 2015. do kraja 2017. Smederevo zvanično bilo neocenjeno zbog problema u radu državnih stanica – na osnovu kojih SEPA ocenjuje kvalitet vazduha. Za to vreme u smederevskom selu Ralja i u centru Smedereva PM čestice su izlazile iz dozvoljenih granica, pokazuju lokalna merenja.
Slično je bilo i sa zvanično nezagađenim Borom 2018, kada su lokalna merenja Instituta za rudarstvo i metalurgiju pokazala prekomernu koncentraciju PM10, ali i sumpor-dioksida (SO2). Naredne godine Bor je bio ekstremno zagađen SO2 i opasan po zdravlje ljudi, dok problema sa PM10 zvanično nije bilo.
U Ćupriji, Čačku, Čoki, Velikim Crljenima prekomerne PM10 čestice prošle godine zabeležili su samo lokalni zavodi za javno zdravlje jer SEPA-ine stanice nisu merile ove čestice. Da je u Velikim Crljenima, mestu kod Lazarevca, prošle godine 150 dana bio previsok PM10 meštani su mogli da čuju tek u avgustu ove godine, kroz podatke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Danas se ova stanica nalazi na sajtu SEPA-e.
U lavirintu lokalnih i državnih merenja pojedini gradovi nemaju nikakve informacije o štetnom zagađenju suspendovanim česticama. U Vranju, Kruševcu, Leskovcu, Trsteniku 2019. niko nije merio PM10. Lista gradova gde se ne meri još opasniji PM2.5 daleko je veća.
U Kragujevcu, međutim, uprkos merenjima SEPA-e i lokalnog zavoda nije bilo dovoljno validnih podataka pa je grad na papiru ostao nezagađen.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) smatra da je najbolje da monitoring bude kontinuiran, jer „jedino tako mogu da se prate stvarni efekti zagađenja vazduha na javno zdravlje“.
„Ako nije dovoljnog obima taj republički monitoring onda je važno osloniti se na lokalni. Naročito zato što se može desiti da ima više stanica u gradu ali da na jednoj stanici nije zabeleženo to prekoračenje, a da na drugoj jeste i onda je važna ta ocena da su negde zabeležene te prekomerne koncentracije“, objašnjava Pantić.
Lokalna merenja koja se uzimaju u obzir
Neka lokalna merenja ulaze u SEPA-inu zvaničnu statistiku zagađenosti PM-om. U 2019. korišćeni su podaci sa lokalnih stanica iz sedam mesta, iako je, prema podacima Batuta, PM meren u 26 gradova i naselja.
U zaključku izveštaja o kvalitetu vazduha 2019. Batut navodi da je to nedovoljno, što otežava širu analizu rizika po zdravlje ljudi u zemlji. Batut zamera i to što na pojedinim mestima nije mereno dovoljan broj dana. Za bolju situaciju treba više novca, piše u zaključku Batuta, te bi na nivou lokalnih samouprava trebalo naći fondove za merenje zagađenja vazduha.
Ipak, uvid i u tako malu analizu pokazuje rast koncentracije PM čestica u zemlji. Zahvaljujući samo lokalnim merenjima koja su pokazala da je vazduh loš, Kraljevo, Požarevac, Subotica našli su se 2019. među zagađenim mestima PM10 česticama, a Pančevo PM2.5 česticama, kao i Kraljevo i Subotica.
Nedovoljno merenje zagađenja u Beogradu
Prošlogodišnje podatke sa mernih stanica Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd objavio je Batut. Oni pokazuju da je na najvećem broju mesta u glavnom gradu zagađenje PM česticama mereno u proseku mesec i po dana godišnje, što se smatra lošim uzorkom i nedovoljnim merenjem.
Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha ovog zavoda, kaže da merenja zavise pre svega od gradskog budžeta:
„Tu se moraju praviti neki praktični kompromisi. Pre svega zavisi od budžeta. (…) To je optimalan program koji mi sa svojim kapacitetima možemo da sprovedemo u okviru zadatog budžeta i svega što nam je na raspolaganju – finansijskih i drugih nematerijalnih sredstava – ljudstva, vozila, to sve treba da se obilazi, kapaciteta laboratorije“.
Od 18. novembra na sajtu SEPA-e ponovo se vide automatska merenja ovih čestica sa stanica o kojima brine beogradski Zavod, a koja su deo državne mreže.
Ognjan Pantić iz BOŠ-a smatra da nema dovoljno monitoringa jer se tenderi za ovu uslugu ne raspisuju na vreme.
Batut u svom izveštaju iz 2019. navodi i da treba da postoji čvršća saradnja u oblasti praćenja kvaliteta vazduha između SEPA-e i Batuta „kao dve ključne institucije koje brinu o statusu životne sredine i zdravlja u državi“:
„Aspekt ove saradnje odnosi se na usaglašenost opravdanosti za izbor ili ukidanje određenih mernih mesta, parametara koji se na istima prate, a sve u cilju racionalnijeg korišćenja raspoloživih resursa i tehničkih kapaciteta“.
Sa druge strane, SEPA u svom izveštaju navodi da unapređenje postojećeg monitoringa kvaliteta vazduha u državnoj mreži neće dovesti do smanjenja aerozagađenja, već da su za to potrebne adekvatne mere kojima bi se delovalo na one koji zagađuju. CINS je ranije pisao da se zagađenje ne rešava ni na lokalnom nivou.
SEPA do objave teksta nije odgovorila na pitanja CINS-a, između ostalog zbog čega samo deo podataka iz lokalnih merenja ulazi u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha i zašto nije postavila automatske stanice za merenje PM čestica svuda gde prati kvalitet vazduha.
Izvor: CINS
