Ovog leta širom EU u šumskim požarima je izgorela površina dva puta veća od površine Luksemburga i, mada je region tek na polovini sezone požara, to je druga po velični izgorela oblast od kada se taj podatak prati, pokazuju podaci Zajedničkog istraživačkog centra EU (JRC).
Desetak evropskih zemalja imalo je ove godine velike požare koji su za posledicu imali evakuaciju ljudi, uništene domove i biznis.
Sa ozbiljnim rizikom od požara i dalje se suočavaju neke zemlje, uključujući Italiju, Španiju i Francusku.
Podaci pokazuju da je do sada ove godine u zemljama EU izgoreo 600.731 hektar. To je druga po veličini površina od 2006, kada je počelo prikupljanje podataka.
U 2017. su izgorela rekordna 987.844 hektara širom EU. Navodi se da je u 2022. izgorela površina više od dva Luksemburga i ističe da ni jedne godine pre u Evropi do avgusta nije izgorela tolika oblast.
Pročitajte još:
Sezona požara u mediteranskom regionu obično traje od juna do septembra. Izbijanju požara doprinele su klimatske promene jer sve više toplog i suvog vremene utiče da se požari brže šire, gore duže i intenzivnije.
Toplije vreme oduzima vlažnost vegetaciji i pretvara je u suvo gorivo a u mnogim regionima nema dovoljno ljudi da čiste tu vegetaciju.
Profesor sa španskog Univerziteta Ljeida Viktor Resko de Dios rekao je da su veliki požari u Francuskoj i Portugaliji početkom jula bili „izuzetno neuobičajeni“ i da oni pokazuju kako klimatske promene utiču da sezona požara počne ranije i traje duže.
„Današnji požari na Mediteranu se više ne mogu ugasiti… Veliki požari postaju sve veći i veći“, rekao je on.
JRC registruje podatke o požarima koji zahvate više od 30 hektara a, ako se uključe i oni manji, ukupna spaljena površina je veća.
Zemle južne Evrope, poput Portugalije i Grčke, beleže požare većinu leta ali visoke temperature utiču na ogromno povećanje rizika od požara na severu, pri čemu su među pogođenim požarima ove godine Nemačka, Slovenija i Češka.
Navodi se i da neke radnje mogu da pomognu da se ograniče veliki požari, kao što je izazivanje kontrolisanih požara niskog intenziteta.
Međutim, naučnici se slažu da će se bez napretka u smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte, koji izazivaju promene klime, toplotni talasi, šumski požari i drugi klimatski uticaji značajno pogoršati.
Izvor: EURACTIV.com/BETA
