Na platou ispred Starog dvora u Beogradu, u okviru promocije projekta “Zeleni gradovi Srbije”, posađene su posebne vrste lala. Njih su posadili Jost Reinćes, ambasador Kraljevine Holandije i Marko Stojčić, glavni urbanista.
Oko drvoreda, koji već postoji u parku i narednim danima biće posađeno 500 lala, koje su donacija članica klastera „JUB Holland“.
“Došli smo do nekoliko ideja kako da implementiramo znanja i dostignuća Holandije i njihovih kompanija u ozelenjavanju urbanih površina. To je jedan od tri prioriteta za Grad Beograd u smislu proširenja zelenih površina, pošumljavanja i pažljivog sađenja biljki koje utiču na ekosistem Beograda. Veoma smo zadovoljni ovom saradnjom i lako je sarađivati sa holandskim kompanijama jer su one otkrile različita dostignuća u ovoj oblasti”, rekao je Stojčić, navodi se u saopštenju.
On je dodao da je sa ambasadorom dogovori saradnju sa kompanijama iz Holandije u trenutno najznačajnijem projektu za Beograd, izgradnji i rekonstrukciji Linijskog parka.
“Oni će nam dati ideje šta to od sadržaja, pre svega zelene infrastrukture, može da se nađe u parku kako bi maksimizirali učinak svega toga na ekosistem Beograda i kako bi građani osim parka za rekreaciju, šetnju, vožnju bicikla i drugo imali i bolji kvalitet vazduha. To nam je dalo ideju da nastavimo Linijski park dalje u predelu Ade Huje, koja će nakon izgradnje parka postati urbana šuma-park. Tako da će obod oko centralne gradske zone, koju čine Linijski park i Ada Huja, pozitivno uticati na kvalitet vazduha, a i to su zone u kojima neće biti saobraćaja”, naglasio je gradski urbanista.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, sve ovo ne bi bilo moguće bez saradnje sa holandskom ambasadom.
“Holandski gradovi su već prošli kroz neke „dečje bolesti” i na ovaj način nam olakšavaju, tako da nećemo ulaziti u projekte za koje je već neko shvatio da je neopravdano. U naredne dve do tri godine efekti svega ovoga biće vidljivi građanima Beograda”, dodao je on.
Ambasador Jost Reinćes je rekao da su klimatske promene, zagađenje, pogoršanje kvaliteta vazduha problemi sa kojima se svi suočavamo, te da ekstremni vremenski uslovi, toplotni talasi, suše, poplave ugrožavaju živote.
“Veoma je važno ozelenjavanje urbanih predela koji su i prijatni za oko. „Zeleni gradovi” doprinose smanjenju emisije gasova staklene bašte, smanjenju temperature leti, boljem kvalitetu vazduha, olakšava se upravljanje vodama, podržava biodiverzitet i smanjuje se buka, čime se stvaraju bolji uslovi za život. Vlada i gradovi Srbije, kao i Beograd, svesni su prednosti i imaju ambiciozne ciljeve da unaprede urbano zelenilo i do 2025. najmanje četvrtina urbanih prostora u ovim gradovima trebalo bi da bude zelena”, naglasio je ambasador, navodi se na sajtu grada.
Prema njegovim rečima, da bi se postigli ovi ciljevi, ozelenjavanje mora biti sastavni deo urbanog razvoja, što znači da bi zelenilo trebalo da zauzima centralnu poziciju u procesima planiranja i budžetiranja velikih projekata.
“Da bi pomogli u zelenoj transformaciji urbanih područja u Srbiji, holandski javni i privatni sektor su udružili snage i uspostavili Partnerstvo za zelene gradove, koje sada zvanično pokrećemo. Konzorcijum privatnih kompanija je veoma iskusan i nudi održiva i inovativna rešenja za zelenije gradove. Na primer, prikupljanje vode na zelenim, plavim krovovima, razvijanje dizajna specifičnog za kišnicu. Ambasada i partneri iz konzorcijuma rado dele naše znanje i iskustvo kako bismo gradove Srbije učinili još pogodnijim, održivijim i lepšim. Hajde da zajedno radimo na tim ciljevima”, poručio je Jost Reinćes.
Cilj projekta „Zeleni gradovi Srbije” promovišu urbano zelenilo i pejzažnu arhitekturu, kao i pozitivni učinak zelenila na smanjenje uticaja klimatskih promena u urbanim sredinama i značaju koji ovakve aktivnosti imaju za stanovnike urbanih sredina.
Projekat se u Srbiji sprovodi od decembra 2020. do decembra 2023. godine.
Energetski portal
