Potrošnja uglja porasla je za 3,3 odsto 2022. godine, što iznosi 8,3 milijarde tona. Povećanje je prvenstveno uzrokovano energetskim i industrijskim sektorima Azije, uprkos tome što su Evropa i Sjedinjene Države odstupile od uglja.
Povećanje u Aziji, osetno je u zemljama poput Kine, Indije i jugoistočne Azije, štaviše, predviđa se da će globalna trgovina ugljem porasti za više od 7 odsto u 2023. zbog pada cena, privlačeći kupce, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.
PROČITAJTE JOŠ:
- VLADA USVOJILA ZAKLJUČAK O GAŠENJU KOTLARNICA KAPACITETA ISPOD 50MV
- MAJDANPEK DOBIJA TOPLANU NA BIOMASU
- U VRANJU U PLANU IZGRADNJA KOTLARNICE NA DRVENU MASU I KOMPRIMOVANI GAS
Očekuje se da će upotreba uglja u Evropi naglo pasti ove godine, pre svega zbog širenja kapaciteta OIE, ali i oporavljanja nuklearnih i hidroelektrana u nekim delovima. Nedavno je i Belgija odlučila da produži rad svoja dva nuklearna reaktora do 2035. godine.
Različiti regionalni trendovi ogledaju se i u potražnji, pa je tako u SAD-u potražnja pala za 24 odsto, dok je u EU-u potražnja pala za 16 odsto, tokom prve polovine godine. S druge strane, na drugom kraju sveta, potražnja Kine i Indije porasla je za pet odsto, prema izveštaju agencije.
Tako je Kina, ove godine u martu, postavila nove mesečne rekorde, i premašil 400 miliona tona. Pored Kine, Indija kao drugi veliki proizvođač, u istom periodu, proizvela je 100 miliona tona uglja.
Potpuno suprotni trendovi u energetici zabeleženi u SAD-u doveli su do prepolovljene proizvodnje uglja u odnosu na 2008. godinu, kada su SAD bile najveći proizvođač uglja na svetu. U Sjedinjenim Državama, pomeranje sa uglja je takođe naglašeno i nižim cenama prirodnog gasa.
Energetski portal
