Pre 65,5 miliona godina, našu zemlju su naseljavali džinovski reptili čije ostatke danas možemo videti samo u muzejima. Poslednje masovno izumiranje zbrisalo je dinosauruse i brojne vrste biljaka i životinja, a isti scenario odvija se i danas, upozoravaju stručnjaci Svetske fondacije za prirodu (WWF) u izveštaju „Living Planet Report“.
Iako je masovno izumiranje definisano kao kratak geološki period, on može trajati hiljadama ili čak milionima godina. Za razliku od prethodnih izumiranja uzrokovanih prirodnim fenomenima, šesto masovno izumiranje je uzrokovano ljudskim aktivnostima, prvenstveno neodrživim korišćenjem zemljišta, vode i drugih resursa, piše WWF.
Proizvodnja hrane predstavlja veliku pretnju vrstama jer je 30 odsto zemljišta koje održava biodiverzitet prenamenjeno. Poljoprivreda je takođe odgovorna za 80 odsto globalnog krčenja šuma i čini 70 odsto upotrebe slatke vode na planeti.
Pročitajte još:
Domino efekat odumiranja vrsta
Iako je nestajanje vrsta normalan deo evolucionog procesa, trenutna stopa njihovog izumiranja je između 1.000 i 10.000 puta veća, upozoravaju stručnjaci.
Važno je razumeti da vrste ne postoje izolovano već u stalnoj međusobnoj interakciji formirajući prirodne ekosisteme. Kada jedna vrsta nestane, ili njena populacija drastično opadne, druge vrste su takođe pogođene što potencijalno dovodi do raspada ekosistema.
Zdravi ekosistemi garantuju nam čist vazduh, čistu vodu i zdravo zemljište za proizvodnju hrane, pa je otuda jasno da će se odumiranje vrsta odraziti i na egzistenciju ljudi.
Kako možemo zaustaviti masovno izumiranje?
WWF upozorava da je potrebna hitna akcija ako želimo da obuzdamo negativan ljudski uticaj na biodiverzitet.
Kao ključne mere navode dostizanje ciljeva Pariskog sporazuma prema kome je potrebno ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
Dodatno, lideri mogu da podrže inicijativu „Lepa Amerika“ za očuvanje 30 odsto američkih kopnenih površina i voda do 2030. godine.
WWF ističe i ulogu svetskih lidera koji će učestvovati na Samitu UN-a o biodiverzitetu, ali i preduzeća, zajednica i pojedinca koji svojim potrošačkim izborima mogu da utiču na korporativno ponašanje.
Ulaganje u obnovljive izvore energije takođe je ključno za zaštitu klime, pa time i prirodnih ekosistema.
Pred izumiranjem preko 38.000 vrsta
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila je prošle godine ažuriranu „Crvenu listu“ na kojoj je pobrojano 138.374 ugroženih vrsta, od kojih se 38.543 nalazi na korak do izumiranja.
Najviše su pogođene ajkule i raže budući da su na meti nekontrolisanog ribolova i ugrožavanja prirodnih staništa, a na ažuriranoj listi od sada je i najveći živi gušter na svetu, komodski zmaj, koji je donedavno bio klasifikovan samo kao osetljiva vrsta.
Ipak, da adekvatne mere mogu dati pozitivne rezultate svedoči podatak da su četiri vrste tune, ribe koja se masovno izlovljava, na putu ka oporavku zahvaljujući poštovanju ribolovnih kvota u proteklih deset godina.
Milena Maglovski
