„Na ideju da treba učiniti nešto povodom propadanja jezera Rakina bara došli smo kada je nas nekoliko iz komšiluka shvatilo da se ona već pretvorila u tresetište, da je toliko zapuštena da pored nje više ne prolaze deca koja odlaze u školu. Postalo nam je jasno da niko ništa neće preduzeti, ukoliko to ne uradimo mi – ljudi iz lokalne zajednice“, započinje priču Milan Tomašević, iz udruženja građana Eko-patrola Sremčica.
Do realizacije je došlo tako što je nekoliko učesnika akcije najpre počelo sa čišćenjem izvora i zapuštenog potoka koji je ranije napajao jezero, a koji tokom poslednjih desetak godina nije ni dopirao do njega.
„Očistili smo izvor, problili se kroz podivljalo rastinje i shvatili da imamo pred sobom skoro dva hektara suvog rogoza i trske koji su se gomilali desetak godina. Polako smo započeli sa radnim akcijama o kojima smo obaveštavali zainteresovane prijatelje i sugrađane preko društvenih mreža“, kaže Milan Tomašević.
Ostvarena je komunikacija sa opštinom Čukarica, sa gradskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, JVP „Beogradvode“, sa Rudarsko-geološkim fakultetom, Građevinskim fakultetom, kao i sa Zavodom za zaštitu prirode.
Pročitajte još:
Nažalost, početak pandemije potpuno je zaustavio značajne radove i formiranje planova sa nadležnim institucijama, pa je sezona bujanja vegetacije iznela još jednu generaciju rogoza i trske. Ipak, tokom jeseni je osnovano udruženje građana Eko-patrola Sremčica, rastinje je pokošeno i uklonjeno, započeto je prikupljanje sredstava za rad mašina, a sklopljen je i ugovor sa jednom firmom. Krajem decembra započet je postupak izmuljivanja korita jezera.
„Na samom početku radova na čišćenju potoka bilo je tek desetak osoba, dok je u danima velikih radnih akcija tokom januara i februara 2020. godine na obalama Rakine bare bilo od 50 do 70 ljudi. Tokom proleća i leta taj broj se opet vratio na desetak osoba koje su skupljale smeće, uklanjale šut i kosile obalu. Sa početkom značajnih radova na izmuljivanju, broj donatora novčanih sredstava počeo je da raste, pa smo stigli do broja od skoro 150 osoba koje su nam pomogle“, kaže Milan.
Komentari sugrađana gotovo po pravilu u superlativu – gotovo svi su voljni da pomognu i učestvuju na bilo koji način u projektu.
Postoji značajno interesovanje da se pokrenu i druge ekološke akcije u Sremčici.
„Pre svega, planiramo da pozovemo žitelje različitih krajeva naselja da uz našu pomoć očiste kritična mesta i parcele. Namera nam je da ih pozovemo da kandiduju neke lokacije, pa da im se kao udruženje pridružimo u čišćenju smeća, pre svega. Sa druge strane, Sremčica nema adekvatno rešeno pitanje kanalizacije, pa nameravamo da sprovedemo kampanju insistiranja na čišćenju postojeće mreže i njenom kasnijem priključivanju „ostružničkom slivu“, pošto je postojeća mreža deo sliva koji treba da ide prema Velikom Selu. Napokon, nameravamo da sprovedemo akciju stvaranja jednog „zelenog koridora“ u urbanoj sredini, koji bi obuhvatio Dugi rt u Lipovačkoj Šumi, jezero Rakina bara, Reku, to jest potok koji protiče neposredno ispod istočne padine brega na kome se nalazi naselje, kao i Sremački rt, šumu koja se nalazi između našeg naselja i Železnika. Svakako, raspoloženi smo i za ekološke i slične akcije koje mogu biti predlog naših sugrađana“, kaže sa puno entuzijazma Milan.
Sa druge strane, konkretne akcije vezane za samu Rakinu baru usmerene su na nekoliko frontova. Najpre, u saradnji sa RGF-om i sa Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ namera je da se ispita stanje tla na parceli jezera, kako bi se donela najbolja odluka vezana za saniranje postojeći vrtača u koritu i neposredno uz obalu jezera. Kada se bude stekla puna slika, znaće se koje rešenje je najpogodnije za čitav kompleks. Pored toga, planirano je ozelenjavanje obale, to jest sadnja trave i stabala koja će učvrstiti novoformiranu obalu i šetalište.
„Planiramo da u saradnji sa stručnjacima iz „Srbijašuma“ napravimo mali elaborat i da posadimo najadekvatnije sadnice. Dodatno, planiramo da zamolimo za pomoć stručnjake iz IBISS-a u vezi formiranja jednog zaokruženog i samoodrživog biotopa koji će uključivati skladne vrste biljaka, riba, ptica i plutajućih ostrva koja će održavati zadovoljavajući kvalitet vode. Napokon, uz podršku opštine pokrenut je postupak istraživanja kod Zavoda za zaštitu prirode Srbije sa namerom da se kompleks izvora, potoka i jezera stavi pod neki stepen zaštite“, kaže naš sagovornik.
Treba istaći potrebu da se u saradnju uključe javna komunalna preduzeća poput „Gradske čistoće“ i „Zelenila Beograd“ čija bi pomoć bila od neizmernog značaja za ovo udruženje u daljem procesu održavanja, očuvanja i unapređenja jezera Rakina bara.
Ideja je da jezero „zaživi“. Planirano je poribnjavanje, ali svesni su da i taj proces donosi rizik porasta određenog broja životinja i glodara koji mogu poremetiti postojeće odnose živog sveta u neposrednoj okolini. Pre nego što bilo šta pokušaju, probaće da obezbede konsultacije sa Poljoprivrednim fakultetom, Biološkim fakultetom, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i sličnim institucijama, koje bi mogle da im pomognu u formiranju izbalansiranog i samoodrživog biotopa. Sa druge strane, pošto su bili prinuđeni da formiramo novu obalu, to jest šetalište koje planiraju i da ozelene, zapravo su dobili jedan sasvim nov prostor za rekreaciju u samom središtu naselja, tako da sada imaju kapacitet za privlačenja sugrađana koji će „oživeti“ lokaciju u punom značenju te reči. Rado sami sebi govore da ne prave oni jezero, već da Rakina bara stvara naselje, to jest da nudi jedan novi element identiteta Sremčici.
U udruženju Eko-patrola Sremčica dodaju da je realno da se njihovi planovi ostvare u periodu od najmanje dve do tri godine. Sam proces punjenja jezera tempom koje im je dozvoljava postojeći izvor traži najmanje godinu dana, sa time da imaju sreće i sa padavinama, ali i gubicima vode putem oticanja kroz postojeće vrtače i pukotine.
„Ukoliko budemo uspeli da otvorimo izvore u koritu ili u neposrednoj blizini jezera, proces punjenja bi mogao da bude značajno ubrzan. Sa druge strane, uređivanje obale, sadnja stabala, kao i koordinacija sa nadležnim institucijama i preduzećima će sasvim sigurno oduzeti još godinu dana mimo perioda akumulacije vode. Tek nakon svega toga čeka nas postupak poribnjavanja i uvođenja živog sveta na lokaciju. Svakako, sve te faze odvijaju se i odvijaće se paralelno, ali za sada se kao jedino sigurno u čitavom poduhvatu pokazala nužnost strpljenja i marljivosti“, zaključuje Milan.
