Srbija se intenzivno priprema za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 koje je posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. U procesu pristupanja EU jedna od ključnih tačaka za naše institucije je Direktiva o industrijskim emisijama.
Da bismo ispunili evropske standarde u ovoj oblasti dobili smo podršku norveške vlade za usvajanje i primenu propisa u oblasti isparljivih organskih jedinjenja (volatile organic compounds – VOC) koji su sastavni deo Poglavlja V pomenute Direktive. Projekat eVOC Srbija sprovodi Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Isparljiva organska jedinjenja koriste se u mnogim proizvodnim procesima kaže Gejr Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. „Mi uglavnom dolazimo u kontakt sa tim jedinjenjima dok koristimo svakodnevne proizvode kao što su boje, nameštaj, ambalaža ili hemijski čišćena odeća.“ Međutim, izlaganje ovim materijama nije značajno jer je njihova upotreba striktno regulisana.
Uprkos činjenici da je usaglašenost sa evropskim zakonodavstvom u Srbiji, kad je reč o VOC-u, još uvek na niskom nivou, uticaj VOC-a na zagađenje atmosferskog vazduha je ograničena u poređenju sa drugim izvorima zagađenja. Ipak, ova organska jedinjenja mogu biti opasna po zdravlje ljudi i životinja, zato je važno da postoji baza VOC operatera, kojom će biti obuhvaćeni ne samo velike kompanije, već i mala i srednja preduzeća koja koriste ove hemikalije a da toga čak nisu ni svesni.
U fokusu:
Zahvaljujući projektu eVOC, u Srbiji će prvi put biti formirana elektronska baza VOC operatera, naglašava Gejr Johansen. Odeljenje za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine su nadležni organi za implementaciju propisa u toj oblasti. Projekat eVOC Srbija im daje podršku za potpunu transpoziciju Poglavlja V Direktive o industrijskim emisijama kroz ažuriranje i dopunu nacionalnog zakonodavstva, u identifikaciji kompanija koje trenutno rade u Srbiji, a koje podležu zahtevima propisa u oblasti VOC-a i u pripremi budućeg elektronskog Registra VOC operatera.
Posebna pažnja je posvećena tom alatu, koji će biti sastavni deo Nacionalnog Registra Izvora Zagađivanja (NRIZ). Kroz Registar, VOC operateri će elektronski dostavljati podatke i dokumenta koje zahteva Uredba. Druga važna zainteresovana strana su lokalni inspektori, jer imaju ključnu ulogu u implementaciji Uredbe o VOC-u. Projektom je obuhvaćena organizacija specifičnih obuka kako bi im se uvećalo znanje o emisijama isparljivih organskih jedinjenja, industrijskim sektorima koji potpadaju pod Uredbu i tehnikama za smanjenje korišćenja i emisija VOC-a.
Pre svega, biće obučeni za proveru usklađenosti sa zahtevima Uredbe, konkretno u pogledu graničnih vrednosti emisija u vazduh i kroz kontrolu godišnjeg plana upravljanja rastvaračima. Lokalni inspektori imaće devet opštih i sektorskih obuka koje će uključivati i VOC operatere. U sklopu ove obuke, oni će posetiti četiri kompanije u kojima će se simulirati nadzor na terenu. Poglavlje V Direktive o industrijskim emisijama obuhvata 20 industrijskih sektora, od štampanja do hemijskog čišćenja i premazivanja. Za svaki sektor postavljen je prag godišnje potrošnje rastvarača. Operater potpada pod odredbe Direktive jedino ukoliko je njegova potrošnja rastvarača veća od praga za sektor kome pripada.
Ovi pragovi, kao i sve druge odredbe prenete su u nacionalno zakonodavstvo Uredbom o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija („Sl. glasnik RS”, br. 100/2011), koja mora da se ažurira da bi se u potpunosti transponovalo pomenutno poglavlje.
Komunikacija između stručne i šire javnosti veoma je važna, zato će biti osnovan Info Centar gde će na jednom mestu biti prezentovan informativni materijal, znanje o isparljivim organskih jedinjenjima i o zakonodavstvu u toj oblasti. Projekat eVOC doprineće ekonomskom rastu, konkurentnosti i povećanju kapaciteta u oblasti životne sredine, klime i energije a biće okončan u decembru 2022. godine.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.
