U okviru Okruglog stola Priključenje na elektroenergetski sistem, važna tema bili su proces i ključni koraci priključenja objekata na prenosni sistem i deo distributivnog sistema kojima upravlja operator prenosnog sistema.
Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj, predstavio je ukratko najvažnije stavke Zakona o energetici i Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Za ovu temu bilo je posebno važno istaći Uredbu o lokacijskim uslovima, u okviru Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, u ovoj Uredbi stoji da uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za objekat, postoji obaveza da se dostave i tehnički uslovi za priključenje na prenosni sistem na osnovu važeće studije priključenja objekta na prenosni sistem, kao i ugovor o priključenju sa operatorom prenosnog sistema.
Kada je reč o studiji priključenja, uz zahtev za izradu ove studije prilaže se potpun skup podataka neophodnih za izradu studije priključenja objekta u skladu sa pravilima za priključenje, zatim odluka o izradi odgovarajućeg planskog dokumenta za objekat prizvođača ili odgovarajući dokument prostorno-urbanističkog planiranja kojim se opredeljuje namena prostora za takav objekat. Kao treće, potrebno je priložiti dokaz o ispunjenju uslova kojim se odlaganje priključenja na prenosni sistem ne primenjuje na elektrane koje koriste varijabilne izvore energije, ukoliko je potrebno, u skladu sa propisima kojima se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije i, na kraju, tu je dokaz o deponovanju sredstava za troškove izrade studije priključenja.
Ono što je novina, jeste da operator prenosnog sistema izrađuje studije priključenja objekta na prenosni sistem svake godine u dva intervala i to od 1. marta do 30. jula, kao i od 1. septembra do 31. decembra, osim u slučaju da je podnosilac zahteva strateški partner čiji se zahtev rešava u rokovima u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje OIE.
Kako je Vučinić objasnio, ove godine, pošto je u pitanju prelazni period, definisano je da prvi interval počne od 20. decembra i da traje do 20. aprila.
Pročitajte još:
- OIE 2023 – ZAHTEVI ZA PRIKLJUČENJE I KAPACITET DISTRIBUTIVNE MREŽE
- SVETLA BUDUĆNOST OIE U SRBIJI – UVID SA SAJMA ENERGETIKE I EKOLOGIJE
- ENERGETSKA TRANSFORMACIJA: ŽIVOTNA SREDINA, EKONOMIJA ILI NEŠTO TREĆE
Takođe, predstavio je i o četiri situacije u kojima dolazi prestanka važenja studije priključenja. Ukoliko u roku od 60 dana od dana uručenja studije priključenja, podnosilac zahteva ne dostavi bankarsku garanciju, zatim ako se ugovor o priključenju ne zaključi u roku od 60 dana od dana dostavljanja bankarske garancije, dalje, ukoliko podosilac zahteva ne ishoduje odobrenje za priključenje u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o priključenju i istekom važenja odobrenja na priključenje.
U slučaju prestanka važenja studije priključenja, prestaje da važi ugovor o priključenju, kao i ugovor o izgradnji nedostajuće infrastrukture, ukoliko je zaključen, a postupak priključenja se obustavlja.
Kada je reč o odobrenju za priključenje, izdaje se sa rokom važenja od tri godine za priključenje na prenosni sistem i na deo distributivnog sistema kojim upravlja operator prenosnog sistema, od dana dostavljanja rešenja. Treba istaći da rok može da se produži samo jednom na zahtev podnosioca, najduže do dve godine, pod uslovom da u tom trenutku postoji građevinska dozvola za priključak na prenosni sistem. Jedna novina jeste da se odobrenje izdaje i za slučaj priključenja proizvodnog modula na unutrašnje instalacije objekta kupca.
Govoreći o odobrenoj snazi, ona predstavlja maksimalnu aktivnu snagu na mestu priključenja koja je određenja u odobrenju za priključenje. Takođe, novina je da odobrena snaga objekta za proizvodnju električne energije može da bude manja od instalisane snage. Treba reći da je u tom slučaju operator sistema dužan da u tehničkim uslovima za priključenje uredi način ograničenja predaje snage u sistem u skladu sa odobrenom snagom.
Priključenje korisnika na distributivni sistem
Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije i Dunja Grujić, viši analizičar za poslovne procese za podršku tržištu i smanjenje gubitaka, Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd, govorili su na temu Izazovi operatora distributivnog sistema u pogledu postupka priključenja na distributivni sistem.
Osvrćući se na prethodni period, Matić kaže da su od aprila 2021. godine, nakon usvajanja seta energetskih zakona i donošenjem podzakonskih akata, primili izuzetno velik broj zahteva za priključenje OIE, pojedinačne instalisane snage od nekoliko desetina kW do 10 MW. Ovde je reč samo o objektima za proizvodnju električne energije.
Od toga, priključeno je 365 objekata za proizvodnju električne energije ukupne instalisane snage od 273 MW, gde i dalje prednjače MHE, ali im se po broju približavaju solarne elektrane. Kako je istakao Matić, solarne elektrane ne približavaju se po snazi i dalje, već samo po broju.
U ovom trenutku, u obradi je 1709 zahteva sa ukupno instalisanom snagom od oko 2 GW za proizvođače.
Kada je reč o kupcima-proizvođačima, koji su uvedeni od 2021. godine, do danas je ovaj status steklo 1884 domaćinstva, dve stambene zajednice i 629 ostalih korsnika, prvenstveno industrija, i to sa ukupno instalisanom snagom od 38 MW isključivo solara. Pored toga, u obradi je još 1748 zahteva za sticanje statusa kupca-proizvođača sa ukupno instalisanom snagom od 353 MW, gde po snazi prednjači industrija.
Matić se ovom prilikom osvrnuo i na izazove koji ih očekuju. Naime, 8. maja ove godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o efikasnom korišćenju električne energije, a 13. oktobra i nova Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.
Najznačajnije novine ovih akata za priključenje OIE na distributivni sistem jesu da za OIE snage 400 kW, balansnu odgovornost snosi garantovni snabdevač, kao i to da je snaga po pojedinačnom priključku na distributivni sistem ograničena na 10 MW. Takođe, ukupno odobrena snaga objekta za proizvodnju električne energije na konzumu jedne trafostanice 110/x kV, ne može da bude veća od 80 odsto instalisane snage predmetne trafostanice, s tim da energija koja se isporučuje iz distributivnog u prenosni sistem ne sme da bude veća od 16 MW. Pored toga, odobrena snaga proizvodnog modula kupca-proizvođača iz kategorije domaćinstva je maksimalno 10,8 kW (sa primenom od 1. januara 2024. godine), bez obzira na odbrenu snagu za potrošnju. Na kraju, odobrena snaga proizvodnog modula kupca-proizvođača iz mategorije industrija je maksimalno 150 kW (sa primenom od 1. jula 2024. godine), bez obzira na odobrenu snagu za potrošnju.
Kada je reč o postupku priključenja na distributivni sistem, prema novoj zakonskoj regulativi, za zaključenje ugovora o izradi Studije priključenja na distributivni sistem potrebno je dostaviti dokaz o uplati depozita za izradu Studije, zatim planski akt ili odluku o izradi istog i dokaz o obezbeđenju balansiranja, ukoliko je potrebno na osnovu analize adekvatnosti, kao i za objekte preko 400 kW. Ove stavke se ne odnosi na kupce-proizvođače.
Na osnovu važeće Studije ESD u roku od 15 dana se izdalje Mišljenje ili Uslove za projektovanje i priključenje (UPP).
Tržišni uslovi za priključenje
Grujić je istakla i tržišne uslove za priključenje. Naime, kako bi korisnik sistema bio priključen na distributivni ili prenosni sistem, on mora da reši svoje pitanje snabdevanja, zatim balansnu odgovornost i pristup sistemu.
Svi kupci-proizvođači i većina krajnjih kupaca, kao korisnici sistema moraju da zaključe Ugovore o potpunom snabdevanju, što znači da snabdevač reguliše i pristup sistemu i balansnu odgovornost. Praksa je pokazala da se kod nas i sve više krajnjih kupaca odlučuje za Ugovor o potpunom snabdevanju, tako da i za njih ovo takođe reguliše snabdevač. Ostali korisnici sistema samostalno uređuju pristup sistemu i balansnu odgovornost.
Balansna odgovornost se uređuje na dva načina. Prvi jeste zaključenje ugovora o balansnoj odgovornosti sa operatorom prenosnog sistema i tako postati balansno odgovorna strana, što iziskuje brojne obaveze, zbog čega je predviđen i drugi mehanizam gde na već postojeću balansno odgovornu stranu, korisnik sistema može da prenese svoju balansnu odgovornost, pri čemu je procedura značajno jednostavnija za novog korisnika sistema.
Kada je reč o pristupu sistemu, on se uređuje Ugovorom o pristupu koji zaključuje operator sistema i korisnik sistema. U slučaju EPS-a, Ugovor se zaključuje sa svim korsnicima, s tim što se za one koji imaju Ugovor o potpunom snabdevanju, Ugovor zaključuje sa njihovim izabranim snadbevačima. Sa druge strane, sa proizvođačima Ugovor se zaključuje direktno, a to će se činiti i sa budućim skladištima kada se budu pojavili na našem sistemu.
Kako je istakla, prema trenutno važećoj regulativi, operator distributivnog sistema pristup obračunava isključivo krajnjim kupcima i kupcima-proizvođačima za električnu energiju koju oni preuzimaju iz distributivnog sistema, kao i susednim operatorima distributivnog sistema. S obzirom na to, sredstva obezbeđenja plaćanja postoje samo u ugovorima sa snabdevačima, sa susednim operatorima distributivnog sistema i sa krajnjim kupcima koji direktno sa operatorom distributivnog sistema ugovaraju pristup. Ostali ugovori o pristupu distributivnom sistemu za sada nemaju odredbu od sredstvima obezbeđenja plaćanja usluge pristupa distributivnom sistemu. U narednim godinama očekuje se izmena metodologije za određivanje cene pristupa distributivnom sistemu, gde će troškovi pristupa biti podeljeni između krajnjih kupaca, kupaca-proizvođača, proizvođača i drugih korisnika sistema. Kada i drugi korisnici sistema budu obavezni da plaćaju uslugu korišćenja sistema, onda će doći i do izmene Ugovora o pristupu distributivnom sistemu i ugovori će imati obavezu sredstava obezbeđenja plaćanja.
Ukoliko ova pitanja nisu rešena, priključenje na distributivni i prenostni sistem nije moguće.
