Srbija mora da ubrza energetsku tranziciju da bi ispunila preuzete obaveze i da bi se prilagodila zahtevima tržišta, jer to već dugo nije pitanje samo životne sredine, nego i ekonomije, ocenili su učesnici panel diskusije “Energetska transformacija i COP28“ u organizaciji Centra za unapređenje životne sredine.
Dejan Stojadinović, konsultant u oblasti energetike, izjavio je da su reforme u energetici pokrenute, ali nedovoljno da bi se dostigli ciljevi za 2030, pri čemu je kao najveći problem izdvojio to što je glavni pokretač promena regulativa EU.
„I to što je krenulo nije krenulo iz naše stvarne potrebe, jer smo osećali da treba, nego da bismo ispunili zahteve EU“, rekao je Stojadinović.
Prema njegovom mišljenju, najdalje se otišlo u razvoju obnovljivih izvora energije, jer su oni postali biznis.
Do sada je u fokusu bila proizvodnja iz obnovljivih izvora, dok je sistem prenosa bio zapostavljen, rekao je Stojadinović i dodao da bi sada prioritet trebalo da bude priključenje OIE na mreže. Za to će biti potrebna velika ulaganja jer, kako je dodao, mreže u ovakvom stanju ne mogu da prime svu proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Pročitajte još:
- POVEĆANJE KLIMATSKIH AMBICIJA SRBIJE
- JAZ IZMEĐU CILJA SMANJENJA EMISIJA I REALNOSTI
- KOJI GASOVI STAKLENE BAŠTE SVOJOM KONCENTRACIJOM OBARAJU REKORDE?
Stojadinović je ukazao da je Srbija kao članica Energetske zajednice u decembru prošle godine usvojila ciljeve o udelu OIE, energetskoj efikasnosti, klimatskim promenama koji se razlikuju od ciljeva u predlogu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana objavljenog šest meseci kasnije.
„Sve aktivnosti predviđene tim planom postavljene su tako da startuju od 2025. Mi se sada ponašamo kao da ne možemo da mrdnemo dok se ne usvoji taj plan, a implementacija mnogih mera je mogla već početi. Bojim se da je to još jedan administrativni dokument kojim ćemo mahati, a primena će biti drugačija“, rekao je Stojadinović.
Danijela Božanić, konsultantkinja u oblasti klimatskih promena, izjavila je da se Zakon o klimatskim promenama ne sprovodi, da ni dve i po godine posle njegovog usvajanja nisu doneti svi podzakonski akti i da nije usvojena Program prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima koji taj zakon predviđa.
„To je veoma bitan strateški dokument zato što su posledice, štete i gubici izazvani elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama jako velike i nastaviće da rastu zato što će te pojave biti intenzivnije“, istakla je Božanić.
Ona je kazala da je ideja zakona trebalo da bude da se vidi gde je zemlja kada su u pitanju emisije gasova, da se prati i izveštava o emisijama i politikama i merama koje doprinose njihovom smanjenju i da se na osnovu toga definiše gde su problemi odnosno šta može da se uradi da bi poboljšali planiranje.
„Nažalost mi nemamo ništa od toga. Uradili ste nešto što je neko očekivao od vas, recimo EU, ali ne s idejom da zaista dovedete do boljitka“, rekla je Božanić.
Srbiji, prema njenom mišljenju, nedostaju planiranje i strateško promišljanje, kao i efikasnija uključenost lokalnih samouprava u kreiranje politika i strateških dokumenata, jer bar 80 odsto aktivnosti koje treba realizovati da bi se ispunili zacrtani ciljevi zavisi upravo od njih.
Božanić je kazala da je napuštanje energetike koja koristi fosilna goriva „nešto što će nam se desiti zato što je to zahtev međunarodnog tržišta, a ne Evrope“, jer niko neće hteti proizvod koji u svom procesu proizvodnje ima velike emisije gasova.
„Klimatske promene su davno prestale da budu samo pitanje životne sredine i klime i već više od 10 godina su i pitanje nove industrijske revolucije i ekonomije”, istakla je Božanić i dodala i da se na Konferenciji UN o klimi u Dubaiju (COP28) ne pregovara samo o klimi, nego i o pitanjima ko će koliko uspeti da dobije novca za neke svoje postupke.
“Kada pogledate investicije u energetsku tranziciju u SAD i Kini one su jako velike zato što je to pitanje ekonomije i privatnog sektora”, rekla je Božanić.
Dejan Lekić, osnivač portala Ekstremna ekologija (xEco) koji prati kvalitet vazduha u Srbiji, izjavio je da nema dovoljno podataka o stanju i da se oni ne koriste kao osnova za donošenje odluka i planiranje mera.
On je kazao da je juče ujutru na svih 55 mernih stanica u Srbiji izmerena koncentracija čestica PM2,5 iznad 25 mikrograma po kubnom metru, što je granica iznad koje se vazduh ocenjuje kao loš.
Leskovac je, dodao je, najzagađeniji grad u Evropi, a u tom gradu ne postoji automatski monitoring kvaliteta vazduha.
Ipak, Lekić je rekao da će ova godina u proseku biti do 10 odsto bolja nego prošla, ali da ne znamo da li je to posledica toga što je ova godina najtoplija od početka merenja i što je grejna sezona bila kraća, ili je to rezultat nekih sprovedenih mera, kao što je prelazak na biomasu u toplani u Novom Pazaru ili rekonstrukcija topionice u Boru.
Izvor: CUZS
