Dijalog o klimatskim promenama, koji su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obuhvatao je i nekoliko panel diskusija o povećanju klimatskih ambicija Srbije – dekarbonizacija privrede i jačanje otpornosti na klimatske izazove, kao i o dodatnoj koristi mera ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
U prvoj diskusiji o dekarbonizaciji privrede Sandra Dokić je rekla da se posebna pažnja poklanja sektoru poljoprivrede, jer je 70 odsto problema izazvala suša, koja utiče na poljoprivredne vodotokove i pad prinosa, a od suše je ugrožen i biodiverzitet i cela država treba da bude svesna tih problema.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine radi na implementaciji mnogih infrastrukturnih projekata. Važno je međusektorsko povezivanje kada je reč o klimatskim promenama, uključivanje svih drugih sektora, a veoma je važna uloga nauke i Digitalnog atlasa klime Srbije.
Prof. Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu je objasnio kako može da pomogne Digitalni atlas klime Srbije i da je veoma važno da se što više aktera uključi u razgovor o klimatskim promenama.
„Nivo neprijatnosti od toplotnih talasa će se duplirati u narednih 30 godina, jer će se broj toplotnih talasa duplirati. Prilagođavanje je težak, komplikovan zadatak i potrebna je međusektorska i saradnja sa državama, opštinama i sa većom pažnjom da se pristupa ovom problemu. Veliko opterećenje u sektorima predstavlja kako da sektor preoblikuju i prilagode za narednih 30 godina, pored svakodnevnih problema koje imaju u privredi, ali nemamo mnogo izbora, moramo da razmišljamo na taj način. Digitalni atlas klime puno pomaže da na jednom mestu imamo sve – kako će izgledati padavine, kolike će biti temperature, koliko će biti toplotnih talasa, visokih temperatura u narednih 30 godina i to može da pomogne da se prilagođavamo, a trebaju nam i pravilnici i uredbe o izgradnji infrastrukture“, rekao je prof. Đurđević.
Prema njegovim rečima, Digitalni atlas je baza koja omogućava da počnemo polako da se okupimo, sarađujemo i da svi zajedno razmišljamo o tome kako će budućnost da izgleda i moramo ozbiljno da se pozabavimo prilagođavanjem i emisijama staklene bašte i da na nacionalnom nivou pričamo više o tome. „Ovo je poslednji trenutak za strateška razmišljanja o našoj budućnosti, naglasio je Đurđević i dodao da je važno i suočavanje sa elementarnim nepogodama i katastrofarama koje upravo prolazimo.
Pročitajte još:
- PRILAGOĐAVANJEM I „ZELENIM“ INOVACIJAMA DO VEĆE OTPORNOSTI SRBIJE NA KLIMATSKE PROMENE
- DIJALOG O KLIMATSKIM PROMENAMA: PARTNERSTVA ZA OTPORNOST NA IZMENJENE KLIMATSKE USLOVE
Registar rizika od katastrofa
Podaci UNHCR-a pokazuju da od 2000. svakog sekunda jedna osoba biva raseljena, usled klimatskih nepogoda i katastrofa. O tome kako se Srbija suočava sa rizicima od nepogoda i kako da rizike smanjimo govorio je Živko Babović iz MUPa- Srbije.
„Sistem smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji je neprepoznatljiv od 2014. godine, kada smo bili zatečeni velikim poplavama i tada smo krenuli u reformu sistema. Usvojili smo Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i time dali osnov svim subjektima kako da smanje rizike. MUP izrađuje Nacionalnu strategiju smanjenja rizika od katastrofa do 2030.godine i taj strateški dokument je multisektorski rad sa ministarstvima poljoprivrede, zdravlja, životne sredine“, kaže Babović.
U MUP-u pokušavaju da postave trajni okvir da vide šta Srbija treba da radi da se smanje opasnosti koje izazivaju klimatske promene.
„Do 2030 daćemo strateški okvir i plan gde idemo u pravcu smanjenja rizika i katastrofa, koliko novca treba u to da uložimo. Pripremamo novu nacionalnu procenu rizika, da vidimo koji su novi rizici koji se pojavljuju i pravimo Registar rizika od katastrofa, uz podršku EU i EBRD. Na Geoportalu u saradnji sa Geozavodom pravimo aplikaciju na kojoj će svi moći da uđu u Registar rizika, da vide da li ima rizika na određenim lokacijama . Za četiri opasnosti su podaci uneti na sajt, a sada sledi druga faza za ostale opasnosti. To je veliki posao i plan je da do kraja 2024 imamo kompletan Registar rizika sa podacima i analitikom šta se sve dešavalo do sada na ovim prostorima“, objasnio je Babović.
Vedrana Ilić iz Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede je govorila o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i proizvodnju hrane i koje mere Ministarstvo preduzima.
„Poljoprivreda je grana koja je 24 časa pod otvorenim nebom i klimatske promene direktno utiču na proizvodnju hrane, a poljoprivreda je izložena olujama, sušama, poplavama i zahteva hitno delovanje i sinergiju. Mere koje Ministarstvo poljoprivrede i vlada preduzimaju, a koje bi trebale da spreče gubitke je da povećavamo navodnjavanje, pa 125.000 ha navodnjavamo iz različitih projekata i poboljšavamo sisteme protivgradne zaštite. Završili smo modernizaciju radarskog centra Valjevo i Fruška gora, a završićemo i sve ostale centre. U 2024 očekuje nas izrada Nacionalne strategije o navodnjavanju u Srbiji sa Akcionim planom“, rekla je Ilić.
Ovo Ministarstvo donosi i veliki broj subvencija i pravilnika u protivgradnoj zaštiti, plastenicima, a rade i sa poljoprivrednicima na povećanju ulaganja u osiguranje poljoprivrede.
Rizici po zdravlje ljudi
Oko 3,6 milijardi ljudi živi u područjima pogođenim klimatskim promenama i to ima veliki uticaj na njihovo zdravlje. To je pola svetske populacije i očekuje se pogoršanje situacije u raseljavanju i migraciji usled ovih nepogoda.
Fabio Skano iz Svetske zdravstvene organizacije je rekao da ljude na bolje menja mnogo brže kada su deo pozitivnih promena. „Veoma je važno da okrenemo ugao gledanja na stvari i da razmišljamo pozitivno, jer pozitivizam može da nas održi i u borbi protiv klimatskih promena, Prvi put na COP-u 28 će zdravstvo biti uključeno u sve teme. U Srbiji je počeo proces prilagođavanja promenama i potrebno je da se sprovedu analize i naprave procene uticaja koji će se osloniti na Registar rizika zdravlja i Institut Batut treba da mapira te rizike i da prati pozitivne rezultate po zdravlje. Treba da ohrabrimo ljude kako da pravilno provode mere i da povećamo kapacitet zdravstvenih radnika da i oni znaju šta su klimatske promene i kako utiču na ljude“, kaže Skano.
On je rekao i da je potrebno više partnerstava na globalnom i regionalnom nivou da se razmenjuju iskustva, a potrebna je i solidarnost u sprovođenju tih mera.
U UNEP-u formirali sektor za klimatske promene u skladu sa strategijama. Aleksandra Šiljić Tomić iz UNEP-a je rekla da rade na izradi novog sajta koji će biti posvećen klimatskim aktivnostima i adaptacijama, kao i finansiranju, jer se o tome na globalnom nivou sve češće razgovara. Uoči COP 28 uradili su izveštaje o klimatskom stanju o emisijama gasova, koji naglašava da su temperature dostigle maksimum i traži se da država učini više na prilagođavanju tim promenama. Uradili su i izveštaj o produkciji fosilnih goriva, jer se pokazuje da proizvođači tih goriva planiraju da povećaju proizvodnju bez obzira na klimatske promene.
„Planiramo da udvostručimo prilagođavanje klimatskim promenama. Radimo na jačanju infrastrukturnih projekata i uključujemo klimatske projekcije u saradnji sa sa Institutom za meteorologiju Univerziteta u Beču (Boku-Met). Radimo i na strategiji kako planirati investicije u putogradnji u narednih godnu dana. Uz podršku Austrijske agencije za razvoj pokrenuli smo novi projekat za turizam koji je među najugroženijim sektorima od klimatskih promena i pri kraju je početna faza ovog projekta“, rekla je Šiljić Tomić.
O ulozi organizacija civilnog društva u procesu prilagođavanja klimatskim promenama govorila je Dragana Ranđelović iz Društva mladih istraživača u Boru, koja je bila jedna od dve organizacije koje su bile u Radnoj grupi za izradu Programa prilagođavanja na izmenjene akcione uslove sa Akcionim planom. Ova organizacija dala je predloge o uključivanju organizacija civilnog društva u definisanje politika za borbu protiv klimatskih promena.
„Mi smo spona između građana i donosioca odluka što je važno za adaptaciju svih na klimatske promene. Uradili smo istraživanje koje je pokazalo da 85 odsto ispitanika misli da donosioci odluka još nisu uradili dovoljno za sprovođenje klimatskih promena, a dve trećine građana spremno je direktno da se uključi u ove procese, ali im nije jasno šta treba da rade, a više od 50 odsto njih prepoznaje da je problem multisektorski“, rekla je Ranđelović.
Mirjana Vujadinović Tomevski
