Tretman otpada jedan je od prioriteta Crne Gore na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Ipak, godinama unazad se konstatuje da je integrisani sistem upravljanja otpadom u ranoj fazi razvoja, a vremena za dostizanje visoko postavljanih briselskih standarda je sve manje, piše RTCG.
Najkompleksnije, najzahtevnije, najosetljivije i istovremeno najskuplje poglavlje u pregovaračkom procesu sa EU je poglavlje 27, odnosno životna sredina. Mnogo je tu nevidljivog posla koji iziskuje i vreme i novac, ali uvek inetersovanje privuče ono što je vidljivo – otpad.
U poslednjem izveštaju o sprovođenju državnog plana upravljanja otpadom konstatuje se da ne ide baš po planu i da je dinamika nezadovoljavajuća, a slični komentari mogu se naći i u poslednjem izveštaju Evropske komisije.
Crna Gora nije usvojila neophodnu legislativu, pre svega zakon o upravljanju otpadom, nema zadovoljavajuću dinamiku primarne i sekundarne selekcije otpada, još uvek je nizak nivo reciklaže, stotine nelegalnih deponija i ne manji problem neusaglašene metodologije i necentralizovanog sistema podataka o svim pobrojanim kategorijama.
Pročitajte još:
Zato se dešava da se podaci koje objavljuje Monstat bitno razlikuju od onih kojima raspolaže nadležno Ministarstvo ekologije Crne Gore koje opet u svojim izveštajima obaveštava i javnost i EU o progesu u ovom poslu.
Brojke se ne podudaraju ni u jednom od aspekata tretmana otpada, a u pojedinim segmentima su i žestoko različite.
Iako se po Ministarstvu 20 odsto kabastog otpada reciklira, a skoro 12 odsto ukupnog priprema za reciklažu, zvanično je taj procenat 1,7 odsto što je rezultat za samo dno evropske tabele zemalja.
Izvor: RTCG
