Šidsku nesanitarnu deponiju čeka uređenje

24.05.2019

divlja deponija, smeće, otpad, kabasti otpad, — Foto: Milisav Pajević

Nakon objavljenog javnog poziva za sanaciju nesanitarnih deponija širom Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je odluku o konačnoj listi lokalnih samouprava koje ispunjavaju uslove za izradu projekata za sanaciju.

Na spisku tih opština nalazi se i Opština Šid te šidsku deponiju u narednom periodu čeka uređenje.

Opština Šid jedna je od 14 opština u našoj zemlji kojoj su odobrena sredstva za izradu plana sanacije.

Građani Šida kažu da je do sada ona predstavljala veliki problem kao i da svest naroda o očuvanju životne sredine nije na zavidnom nivou.

Šidska deponija spada u vrstu nesanitarnih deponija.

Ovakvoj vrsti mesta za odlaganje otpada je neophodna sanacija i uređenje.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Na njivi kod Novog Orahova otrovano deset ptica

24.05.2019

N._Orahovo_ga___ac2-2890-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dobio je 21. maja od Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prijavu nalaza jedne mrtve jedinke strogo zaštićene vrste eje močvarice, te nekoliko jedinki gačca i domaćeg goluba na njivi u ataru sela Novo Orahovo u opštini Bačka Topola.

Vanredni inspekcijski nadzor na ovoj njivi, koji je obavila Pokrajinska inspekcija zaštite životne sredine, uz stručnu podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode te poljočuvarske službe (firme Ipon Security iz Novog Sada) i bačkotopolske policije, kao i nadležna Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, realizovan je 22. maja.

Tokom uviđaja pronađeno je ukupno deset leševa ptica: dve eje močvarice, koja je strogo zaštićena vrsta, četiri gačca i jedna svraka, koje su zaštićene vrste, te tri domaćа goluba.

Upečatljiv prizor su bili mrtvi gačci okruženi razbacanim semenjem na nekoliko lokacija na njivi zasejanoj kukuruzom, kao i sveže i uočljive rupe u tlu i iskopani ponici kukuruza, bez semena.

Zgrčenost prstiju svih uginulih životinja ukazuje na veliku mogućnost intoksikacije i posledičnog uginjavanja, što će, u slučaju leševa strogo zaštićene vrste eje močvarice biti utvrđeno tokom toksikološke analize koja sledi u Naučnom institutu za veterinarstvo „Novi Sad”.

Uzorci ponika, posejanog i rasutog semena takođe će biti poslati na analizu radi utvrđivanja materije kojom su tretirani.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji partnerski rade na projektu zaštite evropskih ptica grabljivica „PannonEagle”, ističu da su posebno zabrinjavajuće informacije da se u okolini Bačke Topole i Novog Orahova radi trovanja nepoželjih životinja „po njivama razbacuje mešavina cink-fosfida i karbofurana”.

„Reč je o jednom zabranjenom sredstvu (karbofuran, Furadan), te jednom sredstvu koje se ne može koristiti na njivama, osim ako se pod posebno strogim uslovima i okolnostima ne zakopava u rupe glodara”, kaže Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i apeluje da se odmah prestane sa ovakvom pogubnom, zabranjenom i kažnjivom aktivnošću, te da se ovakvi slučajevi bez odlaganja prijave policiji i našoj instituciji, jer je reč o krivičnom delu protiv životne sredine.

Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokazuju da je u poslednjih 20 godina širom Srbije zabeleženo 250 slučajeva trovanja divljih ptica.

Trovanje je bilo uzrok stradanja gotovo 2.100 jedinki raznih vrsta ptica, od čega je pronađeno 220 mišara, 98 orlova belorepana, 16 beloglavih supova i 24 ždrala.

Milisav Pajević

Održan panel „Organska ishrana – zdravlje ili mit”

24.05.2019

Domaće tržište organske hrane još je u fazi nastajanja, ali je važno naglasiti da se proizvodnja intenzivno razvija i trenutno postoji oko 6.000 poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom u Srbiji, izjavila je juče generalna sekretarka Serbia Organica na panelu „Organska ishrana – zdravlje ili mit” u Beogradu.

Ona je istakla da se organskom ishranom smanjuje unos toksičnih hemikalija u organizam, izbegavaju genetski modifikovani organizmi, smanjuje se količina aditiva i boja i povećava količina vitamina, minerala i antioksidanata.

Biljke i životinje u organskoj proizvodnji uzgajaju se prirodnim procesima, tako da se u organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi 50 posto više nutritivno poželjnih omega 3 masnih kiselina.

Istraživanja pokazuju da korišćenje organskih mlečnih proizvoda utiče na smanjenje pojave ekcema, astme i drugih bolesti kod dece mlađe od dve godine, objašnjava profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača i preporučila majkama da organsko mleko uključe u ishranu svog deteta.

Ciljevi organske poljoprivrede je održavanje harmonije u prirodi, čuvanje i poboljšanje kvaliteta i zdravlja zemljišta, vode i biljaka, rečeno je na današnjem panelu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Gradska vlast u Кraljevu rekla „ne” malim hidroelektranama

24.05.2019

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Gradska vlast u Кraljevu odlučila je da više ne izdaje građevinske dozvole za gradnju malih hidroelektrana koje bi uništile reke i životnu sredinu, a na taj potez odlučili su se nakon što su investitori doslovno skrenuli reke u cevi i potpuno uništili živi svet oko planinskih reka na području Кraljeva, piše Blic.

Кako navodi list, u poslednje dve tri godine izgrađeno je tridesetak mini elektrana, a samo na reci Studenici planirana je gradnja tri hidroelektrane i podizanje brane od oko 13 metara kako bi se stvorilo manje jezero na samo pet kilometara od manastira.

Gradonačelnik Кraljeva Predrag Terzić kaže da ima primera gde je potpuno uništena životna sredina i gde je došlo do pomora ribe, a najdrastičnije je tamo gde su reke, kako kaže, jednostavno prestale da postoje, odnosno sada teku kroz cevi, kakav je slučaj s Jošanicom, dok pola Samokovske reke, od 20 kilometara toka, prolazi kroz cevi.

„Zbog toga smo rešili da budemo rigorozni pre nego što izdamo dozvolu za gradnju mini elektrana. Osim poreza na imovinu, grad Кraljevo nema nijednu korist od njih”, kazao je za Blic Terzić.

Gradonačelnik kategorički tvrdi da se mini centrale više neće graditi na mestima u koja su ljudi dolazili zbog prirode i reke i u kojima se stanovništvo bavilo turizmom.

„Tome stajemo na put”, poručio je Terzić, a Blic navodi da je plan za izgradnju MHE rađen na osnovu katastra iz 1987, koji obuhvata 40 lokacija, a da je taj broj dodatno povećan planom od 2012. do 2025. na 52.

Od ukupnog broja planiranih hidroelektrana na teritoriji Кraljeva na početku 2018. godine, devet je već izgrađeno i dobilo je status privremeno povlašćenog proizvođača struje. Većina MHE derivacionog je tipa i prouzrokuje nesagledivu štetu prirodi i ljudima.

Izvor: Tanjug, Blic

Milisav Pajević

Od jeseni rekonstrukcija Dunavskog parka u Novom Sadu

24.05.2019

Dunavski park, jezero, rekonstrukcija — Foto: pixabay

Rekonstrukcija Dunavskog parka, najpoznatijeg spomenika prirode u Novom Sadu, počinje na jesen i biće završena do kraja godine.

Ni park, ni jezero neće menjati izgled, životinje iz jezera, patke i kornjače biće privremeno iseljene na privatnu farmu, a nijedno stablo neće biti posečeno, najavljuju u „Gradskom zelenilu”, u čijoj nadležnosti je ovaj park.

Dugoročan plan, koji će biti realizovan narednih godina, podrazumeva postavljanje ograde oko parka, kada će kapije parka biti zaključavane od 22 sata uveče do šest ujutro, po uzoru na svetske metropole, kako bi bili sprečeni nemili događaji kojih je bilo prethodnih godina.

Tek tada i labudovi, koji su zaštitni znak Dunavskog parka, konačno će biti vraćeni u jezero.

„Rekonstrukcija Dunavskog parka počeće na jesen, kada bude manje posetilaca, kako ne bismo ometali građane u odmoru i šetnji parkom. U pripremi je tenderska dokumentacija, pa će uskoro tender biti raspisan”, kaže za Tanjug portparol „Gradskog zelenila” Ivan Nožinić.

On je naveo da je rekonstrukcijom planirana postavka zalivnog sistema u Dunavskom parku, izgradnja atmosferske kanalizacije, a da jezero neće menjati izgled.

Radovi će koštati 35 miliona dinara i finansiraće ih Grad Novi Sad.

Nožinić kaže da „radovi moraju biti završeni do kraja kalendarske godine” i napominje da su dobijene sve dozvole, poput građevinske, zatim saglasnost Zavoda za zaštitu prirode i Gradskog veća.

„Tokom radova neće stradati ni jedno stablo, a ono što se bude raskopavalo biće dovedeno u prvobitno stanje”, ističe Nožinić.

Upitan da li će labudovi biti vraćeni u jezero u Dunavskom parku, rekao je da to podrazumeva dugoročan plan koji se odnosi na postavljanje ograde oko Dunavskog parka.

„Ideja je da se kapije zaključavaju od deset uveče do šest ujutro. Istu praksu imaju i svetske metropole, poput Central parka u Njujorku, gde takođe noću zaključavaju, jer upravo noću se dešavaju stvari koje nam stvaraju veliku štetu, kad i policija mora da reaguje. Ove godine ograda sigurno neće biti postavljena, ali je to plan za naredne godine”, kaže Nožinić.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Kod Majdanpeka iskliznulo pet cisterni sa fosfornom kiselinom – bez posledica po životnu sredinu

24.05.2019

cisterne, železničke cisterne — Foto: pixabay

Na pruzi kod Majdanpeka noćas je iskliznulo pet cisterni teretnog voza sa fosfornom kiselinom, saopštilo je preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.

Кako je navedeno, cisterne nisu oštećene i iz njih nema nikakvog curenja, tako da nema nikakve opasnosti po ljude i životnu sredinu.

Incident se dogodio u 00.25 sati prilikom izlaska voza iz železničke stanice Majdanpek na pruzi za Požarevac.

U sastavu teretnog voza, koji je za šabački Eliksir saobraćao iz Prahova za Šabac, bilo je 12 cisterni.

Na lice mesta odmah su izašli vatrogasci, kao i predstavnici železnice.

Na mestu iskliznuća parametri geometrije koloseka, kao i rad saobraćajnog osoblja bili su ispravni.

Železnički saobraćaj na tom delu pruge trenutno je u prekidu, a pomoćni voz za podizanje iskliznulih cisterni na kolosek je tokom noći krenuo ka Majdanpeku.

Кomisija za isleđenje vanrednih događaja utvrdiće uzroke iskliznuća, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Konkurs karikature i kratkog kaiš stripa “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”

24.05.2019

Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU projekat “Jačanje vidljivosti i komunikacionih aktivnosti o IPA programima u Srbiji” raspisali su konkurs karikature i kratkog kaiš stripa na temu “Ovo je Zemlja za nas – pokreni se za životnu sredinu!”.

Organizatori pozivaju sve one koji se profesionalno i amaterski bave karikaturom i stripom da pošalju svoje radove o tome kako vide probleme životne sredine u Srbiji i kako građani čuvaju (ili ne) okolinu. Konkurs je otvoren od 15. maja do 2. juna 2019. Prve tri nagrade su vaučeri u vrednosti 500 evra, 350 evra i 200 evra. Najbolji radovi (prva tri i finalisti) koje će izabrati žiri u čijem sastavu su eminentni karikaturisti biće prikazani na izložbama organizovanim tokom juna i jula, u okviru kampanje čiji je cilj promocija zaštite životne sredine. Ograničenja za učešće na konkursu nema, osim pravno obavezujućih standarda i neprihvatanja govora mržnje.

Više informacija možete da pronađete na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/konkurs-karikature-i-kratkog-kais-stripa-ovo-je-zemlja-za-nas-pokreni-se-za-zivotnu-sredinu/.

Zimbabve ukinuo zabranu lova na bivole kako bi povećao prihode od turizma

24.05.2019

buffalo-235382_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Uprava parkova i divljine u afričkoj državi Zimbabve je ukinula zabranu lova na bivole posebnim lukovima i strelama kako bi podstakla razvoj sportskog turizma i rast prihoda.

Lovcima je, pak, za oružje i sam pohod neophodna dozvola nadležnih organa. “Ljudi ne mogu da se prosto pojave i kažu: ‘Istog momenta želim da krenem u lov na bivole. Za to im je potrebna odgovarajuća dozvola”, rekao je za CNN Emanuel Fundira, predsednik Safari udruženja.

Entuzijastima su dopuštene savremene strele od aluminijuma, ugljenika, grafita ili njihovih legura, a statutom je propisano i da treba da imaju pratnju profesionalnog lovca sa iskustvom u baratanju lukom i strelom.

Zahtev za tim vidom hvatanja divljači je potekao od turista sa željom da se oprobaju u tradicionalnom afričkom lovu kakav je bio upražnjavan pre nego što su primat preuzele puške i municija. “Posetioci pokušavaju da oponašaju iskustvo naših predaka koji su se krili u grmlju”, objasnio je Fundira.

Iako lov u javnosti izaziva podeljena mišljenja, on se ustalio na svim kontinentima i donosi priliv novca koji se usmerava za finansiranje konzervacionističkih napora ili potreba lokalnih zajednica. Uprkos tome što je neočekivano da životinjama, koje su mete lovaca, donese bilo šta dobro, Dilis Rou, stručnjak iz Međunarodne unije za očuvanje prirode, je podvukla da postoje mnogobrojni dokazi pozitivnog uticaja dobro regulisanog lova na oporavak ključnih vrsta kao što su lavovi, slonovi i nosorozi.

“Istina je da su loše lovačke prakse i bezobzirni akteri doveli do toga da na pojedinim lokacijama nastanu problemi za konzervaciju, međutim, lov nije ključna pretnja ni za jednu od ugroženih vrsta”, kazala je Rou dodavši da su ogromne površine zemlje, korišćene za od strane južnoafričkih konzervacionista, zapravo nastale u svrhe lova i da kao takve pružaju dom mnogim drugim vrstama koje ostaju van nišana lovaca.

Afrički bivoli su krupna goveda iz porodice šupljorožaca. Imaju visinu do 1,7 i dužinu do 3,4 metra, a dostižu težinu i do 900 kilograma. Posebno se ističu neobičnim rogovima koji su spljošteni i pokrivaju čitavo čelo tako da samo u sredini ostaje slobodna uska pruga. Njihova stada broje i do nekoliko stotina grla. U proseku žive 25 godina.

Konzervacionisti su označili afričke bivole kao takson sa nižim stepenom opasnosti. Sem čoveka i lava odrasli nemaju pravih neprijatelja. Hijene i krokodili, kojih su močvare prepune, sa vremena na vreme uhvate neko mladunče, a isti je slučaj i sa leopardima.

Jelena Kozbašić

Najlepša australijska ostrva pod tonama smeća

24.05.2019

garbage-2369821_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ostrva koja su nazivana “poslednjim australijskim rajem”, sudeći prema poslednjim fotografijama, zatrpana su sa preko 250 tona različitog smeća.

Nova istraživanja udaljenih ostrva u Australiji otkrile su prave planine plastičnog otpada. Kokosova ostrva ili Ostrva Kiling čini grupa od 27 malih koralnih ostrva u istočnom delu Indijskog okeana koja se nalaze u sastavu Australije. Stanovnici ovog kontinenta često biraju ovu destinaciju za izlete tokom svojih godišnjih odmora.

Istraživanje Kokosovih ostrva pokazalo je da je problem plastičnog otpada prilično potcenjen. Nakon što su ispitali 88 odsto ukupne kopnene mase ostrva, naučnici su otkrili oko 414 miliona komada plastičnog otpada, uključujući 373.000 četkica za zube i 977.000 cipela, sve zajedno težine 262 tone. Oko 93 odsto od tog otpada, uglavnom mikroplastike, bilo je plitko zakopano ispod površine do dubine od 10 centimetara. Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u časopisu Scientific Reports.

“Istraživači su samo zagrebali površinu ostrva koja su dom za oko 500 ljudi i otkrili da 25 odsto otpada došlo čine plastični predmeti za jednokratnu upotrebu. Pristup nekim plažama, koje su poznate kao žarišne tačke kad je reč o otpadu, nije bio moguć”, navela je autorka istraživanja Dženifer Levers sa Univerziteta Tasmanija, opisujući ta ostrva kao “kanarince u rudniku uglja”.

Ona dodaje da je upotreba jednokratnih plastičnih proizvoda naglo porasla od devedesetih godina prošlog veka i da sav taj otpad mora negde da završi, uglavnom u zemlji, rekama i okeanima.

Autori studije procenjuju da u okeanu ima više komada plastike nego zvezda u Mlečnom putu.

Suvišno je govoriti o tome koliko ovaj problem utiče na morske životinje, koje mogu da se uguše plastikom ili zapetljaju i povrede. Studije pokazuju da plastika može vremenom da apsorbuje vodene mirise što privlači izvesne vrste riba i ptica. Kada životinje pojedu tu plastiku, one time unesu dozu teških metala i hemikalija.

“Čišćenje okeana trenutno nije moguće. Jedino održivo rešenje je da se smanje proizvodnja i potrošnja plastike dok se istovremeno poboljšava upravljanje otpadom, kako bi se sprečilo da plastika uđe u okeane na prvom mestu”, rekla je koautorka nove studije Anet Finger.

Željka Vesić

Antić: U planu izgradnja gasovoda Beograd – Banja Luka

24.05.2019

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da će projekat izgradnje „Turskog toka” kroz Srbiju imati nekoliko izlaznih tačaka iz Srbije, a kao nastavak ovog projekta planira se izgradnja trase gasovoda Beograd – Banja Luka.

Deonica „Turskog toka” kroz Srbiju dugačka je 403 kilometara. C evi budućeg gasovoda ulaziće u Srbiju kod Zaječara, a izlaziti kod Horgoša prolazeći kroz 23 opštine.

„Sledeći korak je projekat Beograd – Banja Luka što bi podrazumevalo obezbeđivanje gasom Bosne i Hercegovine”, rekao je Antić za TV Pink.

Ministar Antić je objasnio da, kada je reč o razvoju „Turskog toka”, postoji nekoliko redosleda prioriteta.

Prvi prioritet je povećanje kapaciteta podzemnog skladišta Banatski Dvor, sa 450 miliona metara kubnih gasa na 750 miliona kubika.

U planu je i skladište Itebej kapaciteta oko jedne milijarde metara kubnih, a zatim i skladište Tilva kod Pančeva, rekao je ministar energetike.

Govoreći o realizaciji „Turskog toka” u Srbiji, Antić je ocenio da će ovaj projekat povećati podmirenost potreba industrije u Srbiji i uticati na dolazak novih investitora.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Dogovorena saradnja Srbije i Egipta na rešavanju ekoloških pitanja

24.05.2019

Trivan, Egipat — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je juče sa ambasadorom Egipta Amrom Alguvejlijem o daljim zajedničkim koracima u razvijanju i konkretizaciji saradnje dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine.

Na sastanku je konstatovano da ova oblast predstavlja široku osnovu za zajedničke projekte, razmenu iskustava, znanja i ideja i mogućnosti za obostrani napredak, na temelju tradicionalno dobrih i prijateljskih odnosa Srbije i Egipta.

Trivan je naveo da je Srbija veoma zainteresovana za saradnju i investiranje, posebno kada je reč o odgovoru na klimatske promene, ekološka rešenja i iskustvo u zaštiti prirodnih dobara i zaštićenih područja, uvođenju koncepta pametnih gradova i drugim pitanjima koji se odnose na bolje okruženje i zdraviji život građana.

Alguvejli je naglasio da je za Egipat veoma značajno to da sa Srbijom razvija saradnju u svim oblastima, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti i oblast zaštite životne sredine.

On je ukazao na to da su zajedničko učešće dveju zemalja u međunarodnim forumima i organizacijama i osnivanje zajedničkih ekonomskih tela dobar osnov za dalje razvijanje investicionih mogućnosti i saradnje na rešavanju ekoloških pitanja.

Prema njegovim rečima, Egipat je zainteresovan za iskustva Srbije kada je reč o regionalnoj inicijativi za pošumljavanje u borbi protiv klimatskih promena, koja može pomoći u merama protiv dezertifikacije.

Tokom susreta postignut je dogovor o tome da u narednom periodu bude potpisan memorandum o razumevanju Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

SZO objavila prvu globalnu strategiju za rešavanje ujeda zmija

24.05.2019

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavljuje svoju prvu globalnu strategiju za rešavanje problema ujeda zmija, sa ciljem da do 2030. godine prepolovi broj preminulih i onesposobljenih ljudi.

Svake godine potencijalno otrovne zmije ugrizu gotovo tri miliona ljudi, što dovede do čak 138.000 smrtnih slučajeva, preneo je AP.

Prošle sedmice, britanski Velkam trast objavio je program vredan 100 miliona dolara za rešavanje problema, saopštivši da postoje novi potencijalni lekovi koji mogu da se testiraju.

U saopštenju, Doktora bez granica navedeno je da bi „oprezno optimistična” strategija za ujede zmija SZO mogla biti „prekretnica” u rešavanju tog problema.

SZO je problem ujeda zmija nazvala „skrivenom epidemijom” i navela da se većina ujeda može lečiti.

Strategija SZO uključuje planove za povećanje globalnog pristupa lečenju i protivotrovu.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!

23.05.2019

sparks-1405851_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja “gorčina i patnja” regulisale zakonskim putem.

Prema rezultatima istraživanja analitičkog centra Autonomy, radno vreme Evropljana trebalo bi da pretrpi značajne rezove. Iako je ideja već nekoliko puta dospevala u žižu javnosti, motivi su bili društvene, ekonomske i političke prirode, a glavni cilj unapređenje kvaliteta rada. Ono što je predmet unapređenja ovog puta jeste – klima, i to u Ujedinjenom Kraljevstvu, Švedskoj i Nemačkoj.

Analitičari su svoj istraživački rad bazirali na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Ujedinjenih nacija o tome koliko industrijski sektor svake od tri zemlje doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Otkrili su da bi u trenutnim okolnostima u svrhu “zauzdavanja” klimatskih promena, pored hitnih mera za dekarbonizaciju ekonomije, trebalo značajno smanjiti radno vreme na nedeljnom nivou – i to sa sadašnjih 40 na svega devet sati!

Kako bi manje posla posledično rezultovalo u manjem zagađenja vazduha?

Autori su izveštaj “Posledice rada po životnu sredinu” utemeljili na pretpostavkama da bi skraćeni radni dan doprineo poboljšanju blagostanja i kreativnosti pojedinaca, kao i rodnoj ravnopravnosti, istovremeno smanjujući proizvodnju štetnih gasova i nezaposlenost.

Kriza u koju smo svojim nemarnim postupcima doveli planetu nas je primorala da fokus aktivnosti sa dosadašnjeg ganjanja profita preusmerimo na raspravu oblikovanu oko pitanja – koliko rada možemo da priuštimo sebi.

Tim naučnika okupljen oko Kajla Najta je 2012. godine izračunao da bi skraćenje radnog vremena od 1 odsto izazvalo 1,46 odsto “plići” ugljenični otisak i 0,42 odsto niže emisije ugljen-dioksida. Ovo je bilo jedno od polazišta i inspiracija “autonomnih” istraživača. Vil Stronge, njihov direktor, je istakao da je namera njihove studije da podvuče neophodnost klimatske (re)akcije u vidu nerada.

“Potrebno je razviti ogroman broj strategija kako bismo svoje društvo učinili održivijim”, izjavio je dodavši da njihovo istraživanje predstavlja hranu za mozak koja naglašava da se crvena lampica za usvajanje Zelenog dogovora upalila.

Jelena Kozbašić

Crna Gora izabrana u osam najboljih MICE destinacija

23.05.2019

MICE turistička destinacija, Crna Gora — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore

Prema godišnjem izveštaju „PRO SKY“- nemačke međunarodne korporacije specijalizovane za ocenu destinacije u delu MICE (meeting incentive, congress, events) turizma, a na osnovu ocene 450 evropskih profesionalaca iz kongresne industrije, Crna Gora našla se među osam najboljih MICE destinacija za 2019. godinu.

Tim povodom, tokom sajma uručena je nagrada „PRO SKY DESTINATION AWARD 2019“.

Interesovanje za Crnu Goru u ovom segmentu ponude iz godine u godinu beleži kontinuirani rast.

Na osnovu do sada organizovanih i ugovorenih događaja do kraja godine očekuje se porast ne manji od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom tri dana ovog sajma na štandu Crne Gore održano je preko stotinu sastanaka sa organizatorima događaja sa emitivnih tržišta Nemačke, Rusije, Poljske, Velike Britanije, Francuske, Amerike i dr. na kojima je predstavljena ponuda destinacije i mogućnosti za organizaciju događaja u Crnoj Gori.

„IMEX“, jedan od najznačajnijih evropskih sajmova kongresne industrije, poslovnih i incentive (motivacionih) putovanja, održava se od 21. do 23. maja u Frankfurtu.

Sajam je okupio oko 14.000 poslovnih posetilaca, od toga 3.500 izlagača iz 160 zemalja.

Većina zainteresovanih hosted buyera(kupaca) MICE događaja, prisutnih na ovome sajmu su sa tržišta Nemačke, SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Skandinavskih zemalja i dr.

Milisav Pajević

Užičkim pčelarima četiri miliona dinara podsticajnih sredstava

23.05.2019

Grad Užice je, zajedno sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“, raspisao konkurs za podsticaj razvoja pčelarstva čija je ukupna vrednost četiri miliona dinara.

Ovaj konkurs je deo projekta „Divac poljoprivredni fondovi u gradu Užicu“ i u njemu Fondacija učestvuje sa milion, a grad Užice sa tri miliona dinara.

Marko Stevanović, član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede, rekao je da je konkurs raspisan prošlog petka i da traje do 7. juna.

Stevanović je naveo da je primarni cilj da se pomognu mladi poljoprivredni proizvođači, oni koji imaju između 21 i 40 godina i koji su ekonomski najugroženiji:

„Pčelarima ćemo deliti ne samo pčelinja društva, već i opremu i mehanizaciju, kao i sve drugo što je im potrebno za bavljenje pčelarstvom. U odnosu na opredeljena sredstva, obuhvatićemo najmanje 21 domaćinstvo. Naš cilj je da pomognemo poljoprivredne proizvođače koji su finansijski najugroženiji, a imaju između 21 i 40 godina. Ono što predstoji po završetku konkursa je obilazak domaćinstava i bodovanje po tačno utvrđenim kriterijumima.

Inače, kandidat za nabavku opreme i pčelinjih zajednica, mora imati registrovano poljoprivredno domaćinstvo, ali ne mora biti i nosilac. Dovoljno je samo da je član zajedničkog domaćinstva. Prednost prilikom dodele bespovratnih sredstava imaće ona domaćinstva u kojima su nosioci žene.“

Sredstva koja će biti dodeljena pčelarima ograničena su u proseku na 160.000 dinara po domaćinstvu. Nije bitan broj košnica, već je moguće konkurisati i kombinovano i za košnice i za pčele.

Drugi projekat koji Grad Užice realizuje sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac” je ciklus predavanja o pčelarskoj i stočarskoj proizvodnji, odnosno o savremenom načinu držanja i ishrani stoke.

Milisav Pajević

1...909910911...1,680 Page 910 of 1,680

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM