Norveški parlament odobrio istraživanje minerala u moru: Ekolozi tvrde – ugrožen najveći rezervoar ugljenika na svetu

11.01.2024

more , okean — Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Okon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Taioglou)

Norveški poslanici u utorak (9. januara) odobrili su istraživanje u dubokom moru oko Arktičkog arhipelaga Svalbard, što je prvi put u svetu i izazvalo zabrinutost među ekolozima. Cilj je otvoriti put za komercijalnu eksploataciju minerala koji su obilno prisutni na Severnoatlantskom kontinentalnom delu. To uključuje bakar, mangan, kobalt i litijum – sirovine koje je EU označila kao od strateškog značaja jer se smatraju preduslovom za zelenu i digitalnu tranziciju.

Ovi isti kritični minerali trenutno se uglavnom rudare u nekoliko zemalja, uključujući Demokratsku Republiku Kongo, Kinu i Rusiju. U uslovima sve nestabilnijih lanaca snabdevanja, obezbeđivanje pristupa njima postalo je prioritet za zapadne zemlje.

U Zakonu o kritičnim sirovinama koji je EU usvojila prošlog decembra, ove su bile tri od samo 16 minerala koji su se našli na vrhu liste prioritetnih strateških sirovina. Pre glasanja u utorak, međunarodni aktivisti i ekološke organizacije okupili su se ispred norveškog parlamenta da pritisnu poslanike sa sloganom „zaustavite rudarenje u dubokom moru“.

Protivnici rudarenja u dubokom moru ukazuju na ‘nerazmerno’ dejstvo koje bi to moglo imati na jednom od poslednjih ekosistema nedirnutih ljudskom aktivnošću.

„Ova odluka nepovratno oštećuje reputaciju Norveške kao odgovorne pomorske države. Znamo malo o dubokom morskom dnu, ali znamo dovoljno da budemo sigurni da će njegova eksploatacija dovesti do nestanka jedinstvene faune i flore i uništiti najveći rezervoar ugljenika na svetu“, izjavio je Stiv Trent, izvršni direktor i osnivač Fondacije za pravdu u životnoj sredini, nakon glasanja.

Pročitajte još:

Poslanici EU pozvali kolege da se usprotive

Devetog novembra, oko 100 poslanika EU pozvalo je svoje norveške kolege da se usprotive predlogu vlade, koristeći ekspertizu „više od 700 naučnih eksperata“, uključujući Savet evropskih akademija nauka (EASAC) – koji je u junu upozorio na „katastrofalne posledice po morske ekosisteme“.

Aktivisti takođe ukazuju na mišljenje „Norveške agencije za zaštitu životne sredine“, koje je nazvalo procene uticaja na životnu sredinu ovih praksi „nedovoljnim“. Ova aktivnost se „ne može sprovoditi na siguran ili odgovoran način“, tvrdi se. Za norvešku vladu, ovo je prilika da ubrza energetsku tranziciju obezbeđivanjem retkih zemljanih metala za potrebe zelene tehnologije.

Ko ima koristi od ovog poteza?

U intervjuu za američki medij Cipher u septembru prošle godine, norveški premijer i čovek iza projekta, Jonas Gar Store, opisao je ove minerale kao „esencijalni element industrijske transformacije“.

To bi takođe moglo biti izuzetno profitabilno za britansku industriju, s obzirom da je „Telegraf“ procenio da bi moglo generisati profit vredan stotine miliona ili čak milijarde dolara. Međutim, stvari treba raditi „korak po korak“, upozorio je Bård Ludvig Torheim, konzervativni norveški poslanik, na početku decembra.

„Izdvajanje neće biti dozvoljeno dok budući podaci ne pokažu da to može biti učinjeno na održiv i odgovoran način“, naglasio je, insistirajući da vlada mora osloniti na studije uticaja pre nego što odobri bilo koju dozvolu.

Zastupnici projekta ukazuju na obećanje zemlje o nezavisnosti u vezi sa strateškim mineralima i njenu želju da kontroliše industriju u smislu ekoloških i radničkih prava. Međutim, planovi Norveške za istraživanje dubokog mora nisu oduševili sve, s obzirom na to da se sve više zemalja odbija uključiti u ime principa opreza.

Francuska, inače jedina zemlja pored Velike Britanije koja je izrazila protivljenje norveškom rudarenju u dubokom moru.

Danas, 24 zemlje pozivaju na moratorijum na rudarenje u dubokom moru, iako se neke zemlje, poput Norveške, Kine, Indije i Rusije, protive takvim pozivima. S druge strane, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog ekološkog uticaja ovih projekata, kako je navedeno u rezoluciji koju je Evropski parlament usvojio 2022. godine. Poslanici su pozvali Komisiju i države članice da podrže međunarodni moratorijum.

Međunarodno telo za podvodna istraživanja, organizacija UN koja reguliše ove aktivnosti u međunarodnim vodama, trebalo bi se sastati ove godine. Ipak, pritisak raste da se otvore prava za eksploataciju, s glasanjem o prvom rudarskom kodeksu, za koji se zalaže Norveška, očekivanim već 2025. godine.

Izvor: EURACTIV

Opušak cigarete – od otpada do mešavine za asfalt

11.01.2024

gabriel-almanzar-PLkKSPx0hwM-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Gabriel Almanzar)

Opasnost po zdravlje koje konzumiranje cigareta izaziva kako kod pušača, tako i kod drugih ljudi koji udišu dim, problem je sa kojim je većina upoznata. Na paklicama cigareta, recimo u zemljama Evropske unije, nalaze se uznemirujuće fotografije i natpisi bolesti do kojih dolazi. Međutim, ovaj problem ne utiče samo na ljude, već i na prirodu, a o tome se nedovoljno govori. Neki podaci pokazuju da se na globalnom nivou iskoristi više od 15 milijardi cigareta dnevno. Problem postaje veći kada se uzmu u obzir rezultati jednog istraživanja koji su pokazali da preko 70 odsto pušača opuške cigareta odbacuje u prirodu.

Negativan uticaj koji ovaj otpad ima, ne zadržava se samo na mestu na kojem je odbačen. Ako uzmemo za primer kišu, voda koja natopi cigarete izaziva ispuštanje preko 6.000 toksičnih i kancerogenih materija, a zatim ih svojim daljim tokom kroz zemljište i podzemne vode širi dalje. Štaviše, samo jedan opušak ima sposobnost da kontaminira do pet litara vode. I kako je sve u prirodi povezano, kroz jedan neprekidan ciklus, ove vrlo štetne materije koje završavaju u zemljištu, dospevaju dalje u biljke koje iz tako zagađenog zemljišta uzimaju hranljive materije. Ukoliko se neko ne brine za prirodu, koliko za zdravlje samih ljudi, ovo je dobro objašnjenje kako se čovečanstvu sve vrati kao bumerang, te kroz namirnice koje se dobijaju od biljaka, on unosi u svoj organizam ponovo štetne materije.

Neka druga istraživanja ukazala su na još jedan problem kada je reč o biljkama, a to je da opušci cigareta utiču na sam njihov rast. Eksperiment je bio sledeći – u dve saksije posađeno je seme biljke, a u jednu od njih postavljen je i opušak. Rezultat je pokazao da je u saksiji koja je imala opušak poraslo za 30 odsto manje biljaka (količina), a da su takođe i one koje su uspele da izrastu bile za 30 odsto manje (veličina) u odnosu na one iz zdrave saksije.

Da bi se rešio problem zagađenja ovim otpadom, kompanija EcoButt iz Slovačke, osmislila je način kako da se opušci cigareta recikliraju. Reč je o procesu tokom kojeg se dobija visokokvalitetan proizvod, a koji se koristi u proizvodnji asfaltnih mešavina. Sve počinje od dobre infrastrukture, odnosno posebnih pepeljara koje se postavljaju na javna mesta na kojima pušači često borave. Drugi korak jeste samo sakupljanje za koje je, s obizrom na to da opušci ne spadaju u komunalni otpad, potrebna posebna organizacija. Ovakvo sakupljanje se obavlja jednom do dva puta mesečno.

Kako od opuška do asfalta?

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Cardenas)

Kompanije je na svom sajtu objavila interesantnu informaciju, da je od 500 ispitanika trećina smatrala da je filter cigarete napravljen od papira, dok je druga trećina rekla da je reč o pamuku. Ipak, ono što se zapravo krije unutar cigarete jeste plastika, odnosno takozvani acetil-celuloze za čiju je razgradnju potrebno oko 15 godina. Upravo je ovo svojstvo ono koje se koristi u proizvodnji njihovog asfalta. Preradom opušaka proizvodi se acelit celulozni granulat, čime se zamenjuje uobičajeni celulozni granulat potreban u procesu stvaranja asfaltne mešavine.

Zahaljujući ovakvoj reciklaži, ne samo da se smanjuje otpad od cigarete, već se čuva i drveće. Naime, celuloza je prirodni polimer koji se nalazi u biljkama, a njegovom modifikacijom dobija se pomenuti materijal.

Gde je Srbija kada je reč o ovom otpadu?

Ulice u gradovima širom naše zemlje prepune su opušaka, štaviše Srbija zauzima jedno od najviših pozicija na globalnom nivou kada je reč o broju pušača. Zbog toga bi ovakvim rešenjima trebalo da pružimo potpunu podršku.

Ipak, naša zemlja takođe može da se pohvali sa idejama za smanjenje otpada od cigareta. Ovom prilikom pomenula bih dve. Pre nekoliko godina, učenici svrljiške srednje škole ,,Dušan Trivunac Dragoš’’, osmislili su biorazgradivi filter za cigarete, koji je napravljen od nebeljene celuloze i koji u sebi sadrži seme biljaka. Takođe, tu je i udruženje roditelja – Naša kuća koja od praznik paklica cigareta proizvodi reciklirani papir. Svi ekološki osvešćeni pušači svoje paklice cigareta mogu da odnesu ovom udruženju.

Katarina Vuinac

Valensija – ovogodišnja Zelena prestonica Evrope

11.01.2024

al-elmes-lAB14K1gEjw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (al-elmes)

Foto-ilustracija: Unsplash (jonny-james)

Za godinu koja je tek otpočela, španski grad Valensija proglašen je Zelenom prestonicom Evrope. Grad je pripremio više od 400 planiranih aktivnosti i događaja, osmišljenih za raznolike grupacije ljudi. Aktivnosti najviše žele da ukažu na tri glavna problema kada je u pitanju priroda, a to je zagađenje, biodiverzitet i klimatske promene.

Slogan „U misiji zajedno“ odražava saradnju gradske uprave i građana Valensije u postizanju ciljeva klimatske neutralnosti i održivog razvoja. Gradonačelnica Valensije, preuzeće Zelenu knjigu od zamenika gradonačelnika Talina, prošlogodišnje Zelene prestolnice. Ovo simbolično primopredavanje naglašava kontinuitet i zajednički rad gradova na ekološkim ciljevima, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Valensija je treći grad u Španiji po veličini, a kulturna i istorijska važnost su nemerljive. Grad koji leži na istočnoj obali Španije, broji oko 800.000 stanovnika i poznat je po festivalima, arhitekturi i prelepim parkovima.

Pročitajte još:

PROGLAŠENA ZELENA PRESTONICA EVROPE ZA 2025. GODINU

Foto-ilustracija: Unsplash (travelnow-or-crylater-)

Značajno je istaći da je među deset gradova koji su dobili oznaku Misije EU za 2023. godinu, pet iz Španije, uključujući Valensiju. Oznaka je značajna jer potvrđuje planove gradova za postizanje klimatske neutralnosti do 2030. godine, pružajući im pristup javnom i privatnom finansiranju.

Što se tiče titule, od 2010. godine Evropska komisija nagrađuje „Zelene prestonice Evrope“ – što je nagrada za gradove iznad 100.000 stanovnika, dok je Evropski zeleni list nagrada uvedena 2015. godine za manja urbana područja – od 20.000 do 100.000 stanovnika.

U Talinu je glavni grad Litvanije – Viljnus, već proglašen za Zelenu prestonicu Evrope za 2025. godinu, a Viladekans (Španija) i Trevizo (Italija) osvojili su titulu za Evropski zeleni list 2025.

Kako najveći deo evropskog stanovništva živi u urbanim područjima, ekološka svest gradova je vrlo važna, pre svega jer se problem sa globalnog prebacuje i na lokalni nivo, mnogo bliži običnim građanima. Od 2010. godine, brojni gradovi nosili su ovu titulu, uključujući Talin (2023.), Grenobl u Francuskoj (2022.), Lahti u Finskoj (2021.), Lisabon (2020.), Oslo (2019.), Najmegen u Holandiji (2018.), Esen u Nemačkoj (2017.), Ljubljana (2016.), Bristol (2015.), Kopenhagen (2014.), Nant u Francuskoj (2013.), Viktorija u Španiji (2012.), Hamburg (2011.) i Stokholm (2010.).

Energetski portal

Hladan talas usijava berze struje i potrošnju

11.01.2024

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Hladan talas pogurao je i potrošnju struje i cene u Evropi. U odnosu na decembar, megavat- sat na evropskim berzama poskupeo je 50 odsto. U Srbiji je snabdevnje stabilno, a samo od juče, protrošnja struje porasla je za petinu.

U Srbiji se na struju greje ili dogreva svako peto domaćinstavo, a sa ledenim danima mnogi su posegli za grejalicama. TA peći, često se dopune i po dnevnoj, višoj tarifi. Iz EPS-a poručuju: uglja ima na zalihama termolektrana. a hidrolektrane pokriju gotovo trećinu potrošnje, pa ove zime struje pretekne i za izvoz.

„Proizvodnja je stabilna. U prvih 10 dana januara izvezeno je i prodato električne enrgije u iznosu 78 hiljada megavat sati i ostvaren je prihod od nekih 6,7 miliona evra“, kaže izvršni direktor za elektroenergetski portfelj u EPS-u David Žarković.

I prenos je stabilan, kažu u „Elektromreži Srbije“. Prate vremensku prognozu i sa hladnim talasom svi su u pripravnosti.

Generalna direktorka „Elektromreže Srbije“ Jelena Matejić, kaže da je najgore ovo vreme oko nule, kada se tempertura spušta, a ukoliko to prati kiša, to zna da naudi dalekovodima.

PROČITAJTE JOŠ:

„Na svu sreću ove godine nije tako. Mi smo se prošle godine adekvatno pripremili. Svi naši planovi rekostrukcije su završeni u roku , seča rastinja takođe. EMS ima i havarijske stubove. Ovi stubovi se nalaze u svim našim regionalnim centrima. Tih nekih 15 kompleta stubova kojih imamo mi smo spremni da u slučaju teških nedaća koje mogu zadesiti svaki sistem na svetu možemo brzo da regujemo. To smo potvrdili prošle godine na primeru Šida“, kaže Matejićeva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Zbog hlanoće čitava Evropa beleži rast potražnje, a berze struje reaguju. Veleprodajna cena megavat- sata u decembru bila je između 70 i 80 evra, a sada dostiže i 120 evra. Najviše ovih dana uvoze Nemačka, Italija i Mađarska.

„Vreme je nekako najvidljiviji faktor koji u roku od dva tri dana utiče na porast konzuma, potražnju i samim tim porast cena. Zatim tu je i mnogo drugih faktora – popunjenost skladišta gasa, onda imamo i neke makroekonomske i globalne političke faktore. Tako da ne možemo sa sigurnošću reći, ali ukoliko se nastavi ovaj hladan talas, sličan trend cena bi mogao da se nastavi do kraja januara“, kaže izvršni direktor srpske berze struje „SEPEKS“ Miloš Mladenović.

Stabilnosti srpskog energetskog sistema doprinosi snabdevenost gasom i dobar rad toplana. Većina daljinskih sistema tokom ledenih dana u režimu ke celodnevnog grejanja.

Izvor: RTS

Vazduh azijske metropole značajno boljeg kvaliteta

10.01.2024

koreja, seul, grad — Foto-ilustracija: Unsplash (mathew-schwartz)

Zagađenje vazduha globalna je tema, i mnoge metropole pate zbog problema štetnih gasova i smoga. Seul, glavni grad Južne Koreje, koji broji blizu deset miliona stanovnika, bez šireg područja grada, a oko 26 miliona ljudi na celokupnoj teritoriji metropole. Grad je gusto naseljen u odnosu na svoju površinu, i broj vozila i gustina saobraćaja je velika. Takođe, zemlja ima razvijenu industriju, termoelektrane, a nalazi se i u blizini Kine, jednog od najvećih zagađivača. Zemlja je poznata po naprednoj tehnološkoj industriji, uključujući elektroniku, telekomunikacije, automobilsku industriju, brodogradnju, proizvodnju čelika, i petrohemiju. Sve ovo teško je ispratiti ekološkim merama, međutim tokom godina, država je odlučila da uloži u smanjenje zagađenja.

Prema pričama, u Seulu je situacija nekada bila mnogo gora, s obzirom da je često nakon celodnevnog boravka van kuće, na belim košuljama ostajao trag smoga, navodi se na sajtu UNEP-a.

Pročitajte još:

Nedavni izveštaji UNEP-a ukazuju da su PM10 čestice u proseku 30-40 odsto niže bile 2021. godine u odnosu na 2005. godinu. S druge strane, PM2,5 čestice su na nivou cele zemlje pale za 19 odsto u ovom razdoblju. Ovo je postignuto uz mere koje je donosila vlada, a naročito je značajno zbog stanja u azijsko-pacifičkom regionu gde preko 90 odsto ljudi, što je ujedno i pola naše planete, svakodnevno udiše vazduh vrlo lošeg kvaliteta, opasan po zdravlje.

Deo rešenja bio je potez da se između 2007. i 2020. godine, vlade Seula, Inčona i Gjeongjua odluče na investiranje oko 9 milijardi dolara u inicijative za poboljšanje kvaliteta vazduha. Veći deo ovih sredstava, oko 56 odsto, bio je usmeren na smanjenje emisija iz transportnog sektora, koji se razvija paralelno sa industrijom. Dodatnih 3,2 milijarde dolara uloženo je u prikupljanje podataka i povećanje javne svesti o kvalitetu vazduha, navodi se u izveštaju. Takođe su uvedene različite politike, uključujući obavezu ugradnje ekoloških bojlera u domaćinstvima, ograničenja na vožnju zagađujućih vozila i unapređenje ekoloških standarda u javnom prevozu, kako bi došli do ove cifre nakon više od deceniju.

Energetski portal

Produžen rok za podnošenje prijava za zelene stanice sa elektropunjačima na auto-putevima

10.01.2024

saobraćaj-ulica-put-autoput — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Kalinin)

Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture prošle godine raspisalo je Javni poziv za izbor partnera koji će finansirati postavljanje 16 ’’zelenih stanica’’ na postojećim auto-putevima u Srbiji.

Zbog preporuke Vlade Republike Srbije da 8. januar 2024. godine bude neradan, kao i molbe nekih ponuđača zbog vremenske nemogućnosti prikupljanja dokumentacije, rok za podnošenje prijava pomeren je do 17. januara 2024. godine, do 10 časova, navodi se na sajtu Putevi Srbije.

Blagovremenim prijavama smatraće se one koje su dospele do novog postavljenog roka, a svi zainteresovani podnosioce prijava moći je da prisustvuju otvaranju.

Predmet Javnog poziva je izbor Finansijera u cilju realizacije projekta „Zelene stanice“, koji podrazumeva finansiranje izrade Idejnog projekta i finansiranje izgradnje pratećih sadržaja puta na postojećim odmorištima i parkiralištima za potrebe korisnika, najmanje pet elektropunjača sa minimalnom snagom 150kW po punjaču, sa minimalno dva priključka za istovremeno punjenje, restorana, servisa, prodavnica i drugih objekata za pružanje usluga, bruto razvijene građevinske površine objekta do 100 m², na državnim putevima IA reda u Republici Srbiji.

Pročitajte još:

JP Putevi Srbije, kroz model izbora Finansijera, želi da realizuje projekat „Zelene stanice“, u cilju okretanja svesti ka ekološkim vozilima čime bi se znatno smanjila emisija štetnih gasova i doprinelo očuvanju životne sredine, kao i podsticanja upotrebe obnovljivih izvora energije.

Pored toga, na ovaj način se povećava bezbednost na državnim putevima IA reda obezbeđivanjem boljih uslova za odmor i relaksaciju korisnicima puta, navodi se na sajtu.

Kada je reč o samom povećanju broja i dostupnosti punjača za električna vozila, Srbija dobija najmoderniju mrežu elektropunjača duž glavnih putnih pravaca.

Na kraju, poslednja dva navedena cilja jesu modernizacija putne infrastrukture i smenjenje buke.

Energetski portal

RAZVOJ ZELENOG GRADA – NOV PRISTUP PLANSKOM UREĐENJU I UŠTEDAMA

10.01.2024

Strategijom razvoja Grada Banje Luke definisano je da ova lokalna samouprava teži da bude ekološki održiva, komunalno opremljena, energetski efikasna i bezbedna sredina – zeleni grad (Green City) sa ostvarenim prioritetnim aktivnostima. Ovaj koncept podrazumeva uređenje zelenih urbanih površina, parkova, rekreativnih zona, uređenih obala Vrbasa i pritoka i upravljanje prirodnim resursima na odgovoran i kreativan način. U ovom nacrtu sagledani su estetski i funkcionalni aspekti, sa izrazitim fokusom na zaštitu životne sredine. Nastoji se da se na javnim prostorima obezbede što inspirativniji i kvalitetniji sadržaji, koji omogućavaju bolju interakciju, angažovanje i brigu o zdravlju stanovnika, kako bi se oni osećali što bolje u sredini u kojoj žive, rekao je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banja Luke.

– Dostizanjem svih ciljeva zacrtanih konceptom zelenog grada doprinelo bi se njegovom boljem integrisanom razvoju, kvalitetnijim komunalnim uslugama, uštedama energije, atraktivnijem izgledu. Cilj Banja Luke je da bude primer inovativne, pametne i održive komunalne i saobraćajne infrastrukture, podržane efikasnim sistemom korišćenja zemljišta i povećanom otpornošću na klimatske promene i druge elementarne nepogode. Sa zdravom i dinamičnom sredinom mreža zelene i plave infrastrukture zaštitiće i unaprediti vodne resurse, kvalitet zemljišta i biodiverzitet, ali i održati reputaciju Banje Luke kao grada zelenila.

Koji su najpovoljniji modeli za finansiranje projekata za unapređenje energetske efikasnosti? Koliko ste investirali sredstava za tu namenu i kako ocenjujete rezultate?

– Banja Luka teži da bude lider u Bosni i Hercegovini u energetskoj efikasnosti, kao i u primeni savremenih modela finansiranja. Pokrenuli smo niz projekata iz ove oblasti i uložili značajna sredstva. Među značajnijim projektima je i sistem za upravljanje i nadzor javne rasvete, koji je implementiran na više od 480 mernih mesta. U nekoliko faza oko 5.000 starih svetiljki zamenjeno je svetiljkama LED tehnologije, ukupne vrednosti oko 563.000 evra (1.100.000 konvertibilnih maraka KM), a projekat je realizovan u saradnji sa UNDP. Grad će nastaviti aktivnosti na modernizaciji sistema javne rasvete, sa namernom da smanji potrošnju električne energije. S obzirom na to da u Banjoj Luci ima oko 30.000 rasvetnih tela, od čega oko 25.000 starih svetiljki sa natrijumovim, metal-halogenim i živinim izvorima visokog pritiska i sa novim LED svetiljkama najnovije generacije u cilju smanjenja potrošnje energije i smanjenja emisije štetnih gasova, potrebno je izvršiti energetsku obnovu koja podrazumeva obnovu infrastrukture i zamenu svetiljki energetski efikasnijim, ali i primenu mera regulacije intenziteta svetlosti, čime će se postići značajne uštede. Sa postojećim sistemom Grad za održavanje javne rasvete i troškove električne energije izdvaja godišnje oko 1.250.000 evra, a sa poskupljenjem cene električne energije ovi troškovi se uvećavaju na oko 1.800.000 evra. Zamenom kompletne rasvete energetski efikasnijom mogla bi se smanjiti potrošnja za više od 65 odsto, a ukupni troškovi bi bili umanjeni za oko 500.000 evra.

U FOKUSU:

Pored toga, izgradnjom Eko-toplane Banja Luka, kojom je umesto mazuta za daljinsko grejanje obezbeđena upotreba biomase, pristupljeno je izradi Studije izvodljivosti modernizacije sistema daljinskog grejanja i implementacije obnovljivih izvora energije, koju radi Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). U toku je automatizacija podstanica u sistemu daljinskog grejanja, kao i rekonstrukcija postojeće mreže i izgradnja nove. Pojedinačne investicione aktivnosti će realizovati Eko-toplana Banja Luka, a zatim i kroz ugovore sa investitorima. Pored toga, u proteklom periodu sanirano je više školskih i predškolskih objekata.

Koliko ulažete u unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata?

– U okviru projekta Dekarbonizacija u stambenom sektoru Bosne i Hercegovine, koji finansira Švedska, a realizuje Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u partnerstvu sa Gradom Banja Luka, u toku je izrada Studije energetske efikasnosti celokupnog stambenog sektora. Cilj Studije je da pruži ključne alate koji će omogućiti razvoj i uspostavu efikasne i efektivne politike i mehanizama finansiranja koji će podstaći značajan rast investicija u povećanje energetske efikasnosti stambenog sektora. Glavni cilj je razviti Studiju energetske efikasnosti celog stambe nog sektora grada, koristeći uzorak od 400 individualnih kuća i 30 stambenih zgrada.

Grad već nekoliko godina sprovodi i aktivnosti na sufinansiranju radova na sanaciji fasada stambenih objekata, uz očekivano smanjenje potrošnje energije u iznosu od minimalno 30 odsto. Do sada je uspešno obnovljena fasada na osam objekata kolektivnog stanovanja, a novim javnim pozivom u planu je obnova još 12 zgrada na području grada. Ukupna vrednost investicije iznosi nešto više od 511. 291 evra, od kojih Grad izdvaja više 255. 000 evra.

Koji su prioritetni projekti koji doprinose unapređenju zaštite životne sredine koje realizujete?

– Banja Luka je jedna od vodećih jedinica lokalne samouprave po pitanju zaštite životne sredine u Republici Srpskoj, prema oceni glavnog revizora. Redovno, u skladu sa zakonskom regulativom, donosimo sve planske dokumente i realizujemo ih u skladu sa budžetom. Provodimo monitoring aerozagađenja i buke. Imamo organizovan sistem prikupljanja otpada, kojim je obuhvaćeno čak 95 odsto ukupne teritorije grada (urbanog i ruralnog dela). Svake godine realizujemo akciju Čisto lice grada, u okviru koje građani o trošku grada mogu odložiti kabasti otpad. Posebno smo ponosni što smo očistili vodotoke od otpada, a naši građani sve više razvijaju svest i u manjoj meri bacaju otpad u korita reka i potoka. Grad je podržao i projekat Lečenje prostora, čija je zamisao da se nastajanje divljih deponija spreči postavljanjem umetničkih skulptura i uređenjem zelene površine. Na ovaj način na više lokacija na području grada na mestima divljih deponija postavljene su skulpture i zasađeno je ukrasno bilje.

U planu je izgradnja tri reciklažna dvorišta na području grada, čime nastojimo smanjiti količinu deponovanog otpada na regionalnoj deponiji, a povećati mogućnost reciklaže. Reciklaža je jedan od projekata kojim ćemo se više baviti u narednom periodu. Osim toga, kroz izgradnju velikog gradskog parka, zelenih oaza, dečjih igrališta, šetališta uz reku, teretana u prirodi nastojimo, pored estetskog i funkcionalnog doprinosa gradu, da damo pečat zaštiti i unapređenju životne sredine i prostora.

U toku je i izrada Studije otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom, koju finansira Evropska investiciona banka (EIB), a trebalo bi da bude završena do maja 2024. godine. Kao i tenderska procedura za sanaciju i proširenje Regionalne deponije u Ramićima.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.

Mobilnost u Velikoj Britaniji na putu prema nultoj emisiji do 2035.

10.01.2024

punjač , mobilnost — Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Förtsch)

Početak 2024. godine u Velikoj Britaniji doneo je nove zakone koji predstavljaju na globalnom nivou najambiciozniji regulatorni okvir za prelazak na e-mobilnost.

Kako se navodi na sajtu Vlade, postavljen je procenat novih automobila i kombija sa nultom emisijom koji će proizvođači morati da proizvode svake godine do 2030. Preciznije, do postavljene godine, 80 odsto novih automobila i 70 odsto novih kombija prodatih u ovoj zemlji biće sa nultom emisijom, povećavajući se na 100 odsto do 2035. godine.

Zahvaljujući naporima za smanjenje ugljenika generalno, u odnosu na 1990. godinu emisije gasova staklene bašte smanjene su za gotovo 50 odsto.

Podsticaji kroz pružanje sigurnosti za ulaganje u infrastrukturu za električna vozila, odnosno u mreže za punjenje, doprineli su njenom porastu. U odnosu na isti period u prošloj godini, mreža je proširena za preko 40 odsto i u ovom trenutku ima preko 50.000 javnih punjača. Postavljeni cilj do 2030. godine jeste 300.000 punjača.

Pročitajte još:

Pomoć uključuje i smanjenje početnih i tekućih troškova za posedovanje električnih vozila, te će bespovratna pomoć za kombi vozila iznositi do 2.500 gunti za male kombije i 5.000 funti za velike. Uz to postojanje popust za troškove punjenja.

Ovo nisu jedini podsticaji, a jedan od ostalih jeste i da je Vlada pokrenula pilot projekat vredan 70 miliona funti kako bi se podržalo postavljanje tačaka za ulta-brzo punjenje na autoputevima.

Energetski portal

Prošle godine prodato oko 30.000 novih vozila, uvoznici očekuju rast u 2024.

10.01.2024

punjač , automobil , električna vozila , baterija — Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Prošla godina u prodaji automobila bila je bogata i za kupce i za prodavce iako je prodato 4.000 automobila manje nego pre pandemije kovida. Prosečna cena prodatog vozila je 20.000 evra, a deset odsto otpada na superluksuzna vozila čija cena prelazi i 200.000 evra. Sledeće godine trgovci predviđaju rast od pet do sedam odsto.

Najviše vozila u toku prošle godine prodato je na sajmu automobila u martu. I dalje se najbolje prodaju najluksuzniji automobili, a veoma malo na lizing ili kredit. U poređenju sa Slovenijom i Hrvatskom manje se kupuju automobili, a prodaja elekričnih je u promilima.

Generalni direktor „Tojote Srbija“ Robert Lukić navodi da je prošle godine u Srbiji prodato malo manje od 30.000 vozila, što je za četiri hiljade manje nego pre pandemije kovida 19. Kako je dodao, očekuje rast od pet do sedam odsto sledeće godine.

Apsolutni rekorder je „Škoda“ koja već pet godina najbolji prodavac automobila u Srbiji i zauzima šestinu tržišta.

Pročitajte još:

Zadovoljni smo uspehom koji smo postigli ove godine isporučili smo oko 5.500 vozila kupcima, ističe Aleksandra Đokić iz „Auto Čačka“., uvoznika Škodnih vozila za Srbiju.

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Luksuzni automobili su posebna priča. Njih je prodato 3.500 od čega 30 odsto skuplje od 200.000 evra što je više nego u celokupnom regionu.

Naši bogati sugrađani potrošili su oko 100.000 miliona evra na četvorotočkaše. Neki su ipak izabrali ekološki prihvatljive modele, na hibridni ili električni pogon.

,,Hibridni automobili po gradu mogu da razviju brzinu i do 120 kilometara, a potom se uključuje motor od 2.000 kubika, tako da je domet neograničen“, navodi Milorad Ostojić iz „Mercedes Star importa“.

Potpuno električni automobili su prodati u destinama komada. Mnogi su ih kupili kao treći auto za grad, ali samo oni koji imaju mogućnost da ih pune kod kuće.

Punjača je malo i još nije jasno ko plaća struju. Zasad je to država, ali ako se primeni model iz EU vožnja na struju može biti veoma skupa i spora.

Izvor: RTS

BIO4 Kampus za Jačanje Veza između Srbije i Izraela

10.01.2024

mikroskopi_nauka_laboratorija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Predstavnici Vlade Republike Srbije i Ambasade Izraela u Srbiji sastali su se kako bi razgovarali o unapređenju saradnje između dve zemlje, sa posebnim fokusom na BIO4 kampus. Tokom sastanka, naglašeno je da je glavni cilj BIO4 kampusa privlačenje kompanija i startapova. Posebno je istaknuta mogućnost za uključivanje izraelskih kompanija u razvoj ovog ekosistema.

Bilo je reči i o dugoročnim ciljevima kampusa, koji uključuju privlačenje dijaspore da se vrati i radi u Srbiji, kao i stvaranje uslova za rad i istraživanja naučnika, istraživača i preduzetnika iz celog sveta. Saradnja biotehnoloških kompanija iz Izraela sa naučnoistraživačkim organizacijama iz Srbije posebno je istaknuta kao važna, naročito u oblastima tehnologije proizvodnje hrane i poljoprivrede, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Dodatno, Srbija je uputila poziv Izraelu da se priključi Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu, sa ciljem da se sajam proširi na međunarodni nivo.

Razgovarano je i o nedavnim sastancima izraelske delegacije sa organizacijom „Tačka povratka“, gde je takođe izražena želja za produbljivanjem bilateralne saradnje.

Energetski portal

Važni ekološki događaji koji nas očekuju u 2024. godini

09.01.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Kao i godina za nama, 2024. će biti obeležena različitim događajima posvećenim životnoj sredini, biodiverzitetu i održivosti. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), naveo je na svom sajtu neke važne događaje koji nas očekuju u narednim mesecima.

Danas je počeo Peti sastanak Radne grupe UNEP-a za azot, sa ciljem unapređenja implementacije razolucije 4/14 i 5/2 Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA) o „Održivom upravljanju azotom’’.

U ovom mesecu, od 23. do 25. očekuje se Bern III Konferencija o saradnji među konvencijama u vezi sa biodiverzitetom za implementaciju Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal. Ova konferencija fokusira se na unapređenje implementacije ovog Globalnog okvira podsticanjem inkluzivne saradnje i razmenom praktičnih iskustava.

Već u februaru održaće se dva važna događaja. Prvi koji će se održati od 12. do 17. februara biće Četrnaesti sastanak Konferencije članica Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja. Na ovom događaju pažnja će biti usmerena na međunarodnu saradnju za opstanak migratornih vrsta, odnosno na očuvanje staništa i pretnje poput prekomerne eksploatacije i klimatske krize. Šesto zasedanje Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA-6), drugi je događaj i održaće se od 27. februara do 1. marta, a u okviru njega biće naglašen efikasne i održive multilateralne akcije u borbi protiv klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja.

Pročitajte još:

Četvrta sednica Međuvladinog pregovaračkog komiteta, trajaće od 21. do 30. aprila. Komitet, uz podršku UNEP-a, nastoji da izradi međunarodni pravno obavezujući instrument koji se bavi zagađenjem plastikom, obuhvatajući morsku sredinu.

Od 28. do 30. maja, čeka nas Konvencija iz Najrobija COP 11. Najrobijska konvencija je regionalni ugovor koji radi na zaštiti, upravljanju i razvoju zapadnog Indijskog okeana. Kako se navodi na sajtu UNEP-a, njen COP 11 obuhvata preliminarni sastanak za partnere, stručnjake i nacionalne kontakt tačke, nakon čega sledi sastanak šefova delegacija. Sednica uključuje reviziju Programa rada Konvencije za 2022–2024, usvajanje Programa rada i budžeta za 2024–2026, i razmatranje ključnih odluka.

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)

Drugi globalni sastanak nacionalnih fokalnih tačaka Montevidea održaće se od 3. do 5. juna. Program prava životne sredine u Montevideu posvećen je unapređenju globalne vladavine prava u oblasti životne sredine. Ciljevi ovog programa odnose se na promovisanje razvoja i implementacije vladavine prava u oblasti životne sredine, jačanje kapaciteta u zemljama i doprinos ekološkom aspektu Agende 2030.

Od 17. do 21. Juna biće održana Treća sednica Ad Hoc otvorene radne grupe o panelu za naučnu politiku kako bi se unapredilo zdravo upravljanje hemikalijama i otpadom i radilo na sprečavanju zagađenja.

Kraj oktobra biće obeležen sa dva događaja. Prvi od 21. do 23. oktobra jeste 26. međuvladin sastanak Koordinacionog tela o morima istočne Azije, a fokusiraće se na ključne strategije za upravljanje morskim okruženjem u regionu istočnoazijskih mora. Drugi događaj počinje istog dana, a završava se 1. novembra i reč je o 16. sastanaku Konferencije stranaka Konvencije o biološkoj raznolikosti Ovaj događaj označava ključni globalni skup koji se bavi očuvanjem biodiverziteta, biološkom bezbednošću i pristupom genetskim resursima.

Kraj godine rezervisan je za 5. sednicu Međuvladinog pregovaračkog komiteta za razvoj međunarodnog pravno obavezujućeg instrumenta o zagađenju plastikom, uključujući i morsko okruženje, a biće održan od 25. novembra do 1. decembra.

Još jedan vrlo važan događaj jeste Konferencija UN o klimatskim promenama 2024 (COP29), koji će biti održan od 11. do 24. novembra u Azerbejdžanu.

Energetski portal

Ekspedicija za otkrivanje mikroplastike na Antarktiku

09.01.2024

pingvini_Antarktik_zima — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Row)

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) pokrenula je naučno-istraživačku ekspediciju na Antarktiku, najjužnijem i najhladnijem kontinentu, u saradnji s Argentinom, kako bi istražila problem mikroplastike i njeno prisustvo u ovom delu naše planete. Inicijativa bi trebala da pokaže koliko ova pojava utiče na najudaljenije delove, i kako okeanskim, vazdušnim strujama i drugim načinima, mikroplastika putuje kilometrima i dospeva do morske vode, jezera, sedimenata i životinja antarktičkog ekosistema.

IAEA-ina misija na Antarktiku provodi se pod okriljem NUTEC inicijative, osnovane 2020. godine. NUTEC koristi nuklearne tehnologije u borbi protiv zagađenja plastikom, analizirajući distribuciju mikroplastike u moru i okolini. Precizni naučni podaci prikupljeni kroz ovu inicijativu ključni su za razvoj strategija i politika s ciljem smanjenja uticaja plastike, navodi se na sajtu Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA).

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)

Prvi dokazi o mikroplastici na Antarktiku, pre svega u obalnom ledenom pojasu, datiraju iz 2009. godine. Međutim, još uvek je ovo neistražena i nepoznata tema, naročito kada je reč o količini i vrstama mikroplastike koje dospevaju na Antarktik, kao i o uticaju mikroplastike na antarktičke organizme. U ovom delu sveta žive pingvini, carski pingvin kao najpoznatija vrsta, ptice poput albatrosa, kitovi, rakovi i druge vrste.

Generalni direktor Grossi istaknuo je važnost ove misije, naglašavajući da otkriće mikroplastike u antarktičkom regionu ukazuje na široko rasprostranjeni problem zagađenja. Mikroplastika može da utiče na gubitak leda na Antarktiku, a njeno prisustvo u prehrambenom lancu može negativno uticati na zdravlje životinja.

Tokom boravka na Antarktiku, tim IAEA-e uzimaće uzorke morske vode, sedimenata, jezerske vode i peska na 22 lokacije, ali će pratiti i prisutnost mikroplastike u organizmima poput školjki i pingvina. Ovi uzorci biće analizirani u IAEA-inoj Laboratoriji za morski ekosistem u Monaku i u argentinskom Instituto Antartico Argentino (IAA), koristeći napredne tehnike kao što je vibracijska spektroskopija, navodi IAEA.

Energetski portal

Velika Britanija: podsticaji Vlade za reciklažu e-otpada

09.01.2024

otpad, deponija — Foto-ilustracija: Freepik (onlyyouqj)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Norris)

Istraživanja pokazuju da se u Velikoj Britaniji velike količine električnog otpada nepravilno odlaže, a da one upravo sadrže vredne materijale koji mogu da se ponovo upotrebe ukoliko se ovaj otpad reciklira. Preciznije, oko 155.000 tona manjih električnih uređaja za domaćinstvo, kao što su kablovi, bela tehnika, električni alati i drugo, odloži se nepravilno. Kako se navodi na sajtu Vlade Velike Britanije, smatra se da domaćinstva čuvaju još oko 527 miliona neželjenih električnih predmeta koji sadrže vredne materijale kao što su zlato, srebro i platina. Osvrćući se na praznike za nama, oko 500 tona novogodišnjih lampica završi kao otpad svake godine.

Kako bi se pokrenula tranzicija prema cirkularnoj ekonomiji, Vlada je objavila niz mera koje će olakšati građanima reciklažu, a u okviru zajedničkih konsultacija Vlade Velike Britanije, Škotske, Vlade Velsa i izvršne vlasti Severne Irske. Mere bi trebalo da počnu sa realizacijom od 2026. godine.

Jedna od važnih mera jeste ta da će se sakupljanje otpadnih električnih uređaja vršiti direktno iz domaćinstava, čime će građanima biti olakšana reciklaža, tako da ne moraju da ovaj otpad odvoze sami. Sakupljanje električnog otpada finansirali bi proizvođači električnih proizvoda, a ne poreski obaveznici.

Druga mera, jeste da će veliki prodavci besplatno otvarati punktove za prikupljanje električnih proizvoda u prodavnicama, bez potrebe za kupovinom zamenskog proizvoda.

Na kraju, prodavci na malo i onlajn prodavci preuzimaće odgovornost za prikupljanje neželjenih ili pokvarenih velikih električnih predmeta kao što su frižideri ili šporet prilikom isporuke zamene.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (ArthurHidden)

Osim ovih uređaja, merama je obuhvaćen i vejp (električna cigareta za jednokratnu upotrebu sa različitim aromama). Zahvaljujući njima, dobavljači vejpa moraće da na pravilan način finansiraju njihovo odvojeno prikupljanje i tretman nakon što postanu otpad. Podaci pokazuju da se oko pet miliona vejpova baci svake nedelje. Baterije koje sadrže električni uređaji, a posebno vejp, sve više su odgovorni za stotine požara svake godine, zato što se ne odlažu na pravilan način.

Nedavna studija o stavovima i ponašanju javnosti pokazala je da oko 86 odsto stanovništva u Velikoj Britaniji misli da je vredno reciklirati i odvojiti vreme da se to uradi kako treba. Takođe je pokazalo da mnogi imaju poteškoća u pristupu mestima za reciklažu otpadnih električnih proizvoda, navodi se na sajtu Vlade.

Oko tri četvrtine odraslih u Velikoj Britaniji kaže da bi reciklirali svoje električne proizvode u lokalnim prodavnicama ili ih odnosili prodavcima električnih proizvoda, da sui m takva mesta dostupna.

Predložene mere, deo su širih napora Vlade da se smanji otpad. Prošle godine na snagu je stupilo ograničenje za jednokratne plastične tanjire, činije, pribor za jelo, štapiće za balone, posude za hranu i piće od ekspandiranog i ekstrudiranog polistirena.

Zabrana mikrozrna u proizvodima za ličnu negu koji se ispiraju već je uvedena zajedno sa ograničenjima isporuke plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, a tu je i prošlogodišnji vodeći svetski porez na plastičnu ambalažu. Uspeh pokazuje primer uvođenja naknade za plastične kese za jednokratnu upotrebu, čime je njihova prodaja smanjena za više od 97 odsto u glavnim supermarketima.

Energetski portal

Kina prva na svetu osetila žestoku krizu, ugrožena bezbednost hrane

09.01.2024

Kina_Kineski_zid — Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)

Foto-ilustracija: Unsplash (Max van den Oetelaar)

Kina je imala najtopliju godinu ikada zabeleženu 2023. godine, izvestili su državni mediji, dok se „najveći zagađivač sveta“ suočavao s nizom nemilosrdnih talasa vrućine i drugih ekstremnih vremenskih događaja pokrenutih ljudski izazvanom klimatskom krizom.

Dnevni i mesečni temperaturni rekordi su padali kako je godina odmicala, dok se zemlja borila s talasima vrućine, koje su vlasti navele da su stigle ranije i bile raširenije i ekstremnije nego ranijih godina.

Toplotni talas u Kini potvrdio je tvrdnje da će 2023. službeno biti najtoplija godina „ikad zabeležena“, kao kombinacija efekata El Njinja i klimatskih promena. Prosečna temperatura u Kini prošle godine iznosila je 10,7 stepeni Celzijusa, najviša od početka evidencije 1961. godine, prema Nacionalnom centru za klimu, izvestila je državna novinska agencija Xinhua. To ruši prethodni rekord od 10,5°C postavljen 2021. godine.

Širom zemlje, 127 meteoroloških stanica zabeležile su najviše dnevne temperature ikada, izvestio je državni list Čajna Dejli. Najviša od tih temperatura bila je 52,2°C 16. jula u gradu Sanpu u Turpanu, dalekom zapadnom regionu Ksinjiang.

Produžena i uporna vrućina uticala je na stotine miliona ljudi i stavila ogroman pritisak na energetsku mrežu zemlje. U julu je korporacija Čajna Enerdži Investment, jedan od najvećih proizvođača električne energije iz termoelektrana na ugalj, saopštila da je obim proizvedene električne energije dostigao rekordne dnevne vrednosti.

Takođe su stigli izveštaji o smrti životinja na farmama (svinje, zečeve i ribe), usled visokih temperatura, dok su polja pšenice u centralnom delu Kine bila poplavljena usled jakih kiša, izazivajući zabrinutost za bezbednost hrane u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Pročitajte još:

Slična priča odvijala se širom sveta 2023. godine, s nizom smrtonosnih talasa vrućine i izuzetnih rekordnih temperatura koje su zahvatile nekoliko kontinenata, dok je nezapamćena toplota okeana obavila veći deo planete.

Analiza Klimatske službe EU Copernicus otkrila je da će globalna temperatura 2023. biti viša od 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijske nivoe – blizu praga od 1,5 stepena u Pariskom klimatskom sporazumu, iznad kojeg naučnici kažu da će ljudi i ekosistemi teško prilagoditi.

S druge strane, Kina je takođe zabeležila svoju najnižu ikada izmerenu temperaturu prošle godine 22. januara, kada je grad Džintao u provinciji Heilongdžiang na severoistoku pao na -53°C.

U decembru je prestonica Peking zabeležila svoj najduži talas hladnoće od početka evidencije 1951. godine, dok su se negativne temperature protezale do granice kapaciteta grejanja nekih gradova u severnom delu Kine.

Izuzetne vremenske prilike u Kini takođe su dovele do nekih od najtežih padavina u decenijama, s poplavama koje su donosile uništenje životima miliona ljudi i prouzrokovale milijarde dolara štete.

Ukupno 55 nacionalnih meteoroloških stanica zabeležilo je najveće dnevne padavine u 2023. godini, prema Nacionalnom centru za klimu.

Tajfun Doksuri pogodio je jugoistočnu provinciju Fudžian 28. jula, donoseći kiše koje su natopile Hebei, provinciju sa 75 miliona stanovnika, i susedne gradove Peking i Tiandžin. Poplave u tim regionima odnele su živote 30 ljudi, raselile više od milion, odnele kuće, mostove i auto-puteve, prema kineskim vlastima.

Oluja je takođe donela najveće padavine koje je Peking doživeo u poslednjih 140 godina, predstavljajući značajan test za sposobnost regiona da se nosi s ekstremnim vremenom koje stručnjaci upozoravaju da će postati češće s klimatskim promenama.

Naučnici jasno ukazuju da klimatska kriza uzrokuje ekstremne vremenske događaje, poput talasa vrućine, oluja i obilnih padavina, češćim i intenzivnijim, te će nastaviti postajati češći i ozbiljniji kako se planeta zagreva dok ljudi troše više fosilnih goriva.

Kina je najveći zagađivač na svetu, čineći gotovo 30 posto globalnih emisija i odgovarajući za više od polovine globalne potražnje za ugljem, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. Svetska banka je rekla da bez uspešnog smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte i prelaska na čistu energiju od strane Kine, svetu će biti teško postići svoje klimatske ciljeve.

Ova zemlja ubrzano povećava proizvodnju održive energije i ide prema tome da do 2025. godine duplira kapacitete vetra i solarnih elektrana i postigne ciljeve za čistu energiju do 2030. godine, kako je navedeno u izveštaju iz juna.

U novembru je Kina obećala značajan porast obnovljive energije zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, radi smanjenja emisija gasova staklene bašte. Zemlja je takođe igrala ključnu ulogu u pregovorima o klimi na samitu COP28 u Dubaiju u decembru, gde je doneta nezapamćena odluka o prelasku s fosilnih goriva.

Međutim, Kina nije potpisala zvanični sporazum o trostrukom povećanju kapaciteta obnovljive energije i udvostručenju energetske efikasnosti do 2030. godine, prema informacijama iz Carbon Brief.

Izvor: EURACTIV

1...676869...1.512 Page 68 of 1.512

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM