U Srbiji је u prošloj godini 45 preduzeća imalo dozvolu za skladištenje amonijum-nitrata, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu zaštite životne sredine.
U odgovoru na pitanja RSE, iz tog ministarstva navode da se, osim kao mineralna đubriva, „hemikalije sa amonijum-nitratom koriste i kao eksplozivi (namenska industriji i rudnici) i kao pripremljena vezivna sredstva za livačke kalupe ili livačka jezgra“.
U isto vreme, prema evidenciji Agencije za privredne registre u Srbiji 581 preduzeće je registrovano za skladištenje i stavljanje u promet mineralnog đubriva u čijem sastavu je i ovaj hemijski dodatak.
Ova industrijska hemikalija, koja se uglavnom primenjuje kao đubrivo, koristi se i u eksplozivima, pa tako u određenim uslovima može biti zapaljiva, i to najčešće ako se neadekvatno skladišti.
Zabrana u pančevačkoj ‘Staklari’ i dalje na snazi
Nakon eksplozije u Bejrutu od 4. avgusta, u kojoj je glavni grad Libana teško stradao a oko dvesta ljudi izgubilo živote, u Srbiji su se na društvenim mrežama proširila pitanja šta se zapravo skladišti u nekadašnjoj zgradi „Staklare” u Pančevu nadomak Beograda.
Novosadska firma za trgovinu veštačkim đubrivom „Promist” je još 2017. godine kupila objekte nekadašnje Industrije stakla u tom mestu za lagerovanje đubriva, međutim 2018. godine Ministarstvo zaštite životne sredine nije dalo saglasnost za skladištenje amonijum-nitrata.
Kako navode iz te institucije zabrana je usledila „jer nisu ispunjeni uslovi za saglasnost na dokumenta. Istim Rešenjem, operateru je naloženo da iz kompleksa ukloni sve opasne materije u određenom roku”.Prema informacijama RSE republička inspekcija je kontrolisala te mere i konstatovala da se zabrana poštuje.
„Zabrana je i dalje na snazi”, poručuju iz tog ministarstva
Inspekcija za zaštitu životne sredine resornog Pokrajinskog sekretarijata je u prošloj godini takođe kontrolisala dva objekta na teritoriji Vojvodine koja su registrovana za skladištenje mineralnog đubriva, oba postrojenja u Pančevu, među njima i firma Promist.
„Inspekcijski nadzori su izvršeni u Azotari u stečaju i u kompaniji Promist u Pančevu. Na osnovu uočenih nepravilnosti, a u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, inspekcija je podnela prijave, nadležnim sudovima za pokretanje postupaka protiv oba kontrolisana objekta”, navode u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.U oba slučaja je reč o privrednom prestupu, odnosno u slučaju Azotare zbog skladištenja opasnog otpada na mestima koja nisu tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada, dok u slučaju Promista zbog upravljanja otpadom bez dozvole. Kako kažu u tom sekretarijatu, oni nisu upoznati sa ishodom ovih prijava.
O tome koliko još objekata u Vojvodini se skladišti mineralno đubrivo, ovaj sekretarijat nema podatke.
Institucionalna odgovornost
Za registraciju i kontrolu skladištenja ovog materijala u Srbiji je zaduženo više institucija.
Najpre Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede donosi rešenje na osnovu kojeg se pravno lice, odnosno objekat za promet upisuje u poseban Registar distributera i uvoznika. Provera ispunjenosti uslova za upis objekta u taj Registar kontroliše fitosanitarna inspekcija.
Pošto je reč o lako zapaljivom materijalu, „za obavljanje ove delatnosti moraju da se ispune sve obaveze propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o zaštiti od požara, Zakonom o transportu opasne robe i drugim propisima“, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. RSE je pitanja o tome koliko su objekata kontrolisali tokom prošle godine i da li su utvrdili neke nepravilnosti uputio i Upravu za zaštitu bilja, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Pročitajte još:
Važeći Zakon o sredstvima za ishranu bilja oplemenjivačima zemljišta kaže da „proizvođač mora ispitati otpornost amonijum-nitratnog đubriva sa visokim sadržajem azota na eksplozivnost, odnosno mora dokazati da su izvršena ispitivanja otpornosti tog đubriva na eksplozivnost“, kao i da rezultate te analize dostavi Ministarstvu poljoprivrede.
Način testiranja eksplozivnosti amonijum-nitratnog đubriva propisuju pravilnici tog ministarstva.
Opasan otpad iz poljoprivrede i industrije ugrožava životnu sredinu
Korišćenje različitih nitrita kako u industrijskoj proizvodnji tako i u poljoprivredi jedno od većih rizika za zašitu životne sredine, navode iz novosadske nevladine organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine, Vojvođanska zelena inicijativa. Preterana upotreba veštačkog đubriva može ozbiljno da ugrozi životnu sredinu, kaže Milica Alavanja iz te organizacije.
„Može da dođe do zagađenja podzemnih voda zato što biljke ne uspevaju da apsorbuju sve, i onda to može da završi u tim vodama. Ako do toga dođe, ta voda više nije upotrebljiva, osim za navodnjavanje”, kaže ona. „Mi nemamo adekvatu kontrolu poljoprivrednika, mi ne znamo da li oni koriste odgovarajuću dozu ne samo mineralnog đubriva već i pesticida. Može da se desi da oni koriste veću koncentraciju. Na primer, u Evropskoji uniji vi ne možete kupiti veštačko đubrivo ili pesticid ukoiko niste prošli odgovarajuću obuku za to. Dakle, ako nemate setifikat, nema kupovine”, objašnjava ona.
Nema ni kontrole skladištenja ambalaže veštačkog đubriva i pesticida.
„Ambalaže neretko se završavaju na njivi koja je tretirana. Ta ambalaža se smatra opasnim otpadom, to je zagađivač životne sredine. Takođe, veliki problem je što, na primer, u Vojvodini nemate vetrozaštitne pojase koji bi nas štitili od poljoprivrednog zagađenja. Bitno je razumeti da ako je zemljište zagađeno, verovatno su zagađene i podzemne vode i tako u krug”, ističe Alavanja.
Opasan otpad problem u Srbiji
Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije saopštilo je 25. avgusta da je uklonilo i zbrinulo oko šest tona opasnog otpada, koji je bio nepropisno odložen na lokaciji atara sela Lugavčina kod Smedereva, a prema zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u tom gradu.
Kako se navodi u saopštenju ministarstva, nakon otkrivanja nezakonito odloženog opasnog otpada koji je u metalnim buradima pronađen u ataru Lugavčina, republički inspektor za zaštitu životne sredine, na osnovu vanrednog inspekcijskog nadzora, izdao je rešenje o zakonskoj obavezi da osumnjičeno fizičko lice ukloni opasni otpad, i protiv njega podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Republički inspektor za zaštitu životne sredine je protiv navedenog fizičkog lica podneo i prijavu za pokretanje prekršajnog postupka, zbog neizvršenja rešenja, navodi se u saopštenju.
Ovo nije prvi put da je Ministarstvo zaštite životne sredine pronalazilo veće količine opasnog otpada koje su nezakonito odložene.
U blizini Obrenovca, beogradske prigradske opštine, krajem 2017. i početkom 2018. godine pronađene su ilegalne deponije sa opasnim otpadom, ostavljenim tik uz prve kuće u selu Vukićevica.
Kako je tada objasnila javna tužiteljka u Obrenovcu, pronađeno je ukupno 137 tona i 400 kilograma opasnog otpada.
Godinu dana kasnije inspektori su otkrili 260 tona opasnog otpada u buradima u Pančevu. Prošle godine nadležni su otkrili oko 300 tona opasnog otpada u vojvođanskom gradu Kikindi.
Veće grada Niša na jugu Srbije početkom avgusta je donelo odluku o izradi elaborata koji će omogućiti „popis” opasnog otpada u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.
Elaborat će, kako je navedeno u odluci Gradskog veća objavljenoj na gradskom sajtu, poslužiti kao osnova za sanaciju i remedijaciju zemljišta u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.
U odluci je takođe navedeno da su Elektronska industrija i Mašinska industrije Niš dve lokacije, od ukupno 32 lokacije na teritoriji Srbije kontaminirane višedecenijskim, opasnim otpadom, što je utvrđeno Izveštajem o preliminarnim istraživanjima na tim lokacijama.
Elaborat će biti urađen, kako je rečeno u odluci, imajući u vidu i obaveze Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i potrebi da se zaštiti zdravlje stanovništva.
Na prostoru Elektronske industrije, a slična je situacija i u Mašinskoj industriji, nalaze velike količine opasnog industrijskog otpada. Šest fabrika u nekadašnjoj Elektronskoj industriji imalo je galvanizaciju i postrojenja za galvansku zaštitu metala u kojima su se koristile velike količine različitih hemikalija.
Opasan otpad već decenijama stoji u fabrikama bez ikakve kontrole i nadzora, navode stručnjaci iz tog grada.
Autor: Norbert Šinković
Izvor: Radio Slobodna Evropa
