Zašto Amazonija sve više gori?

31.08.2020

Čini se da je prašuma u Amazoniji uvek “pod lupom”, naročito kad se uzme u obzir činjenica da predstavlja jednu od najznačajnih oblasti kad je reč o borbi protiv klimatskih promena pročišćavajući vazduh apsorbovanjem ogromnih količina ugljen-dioksida, dok je istovremeno izuzetno ugrožena.

Pored konstantnog krčenja šume zarad pravljenja prostora za uzgoj poljoprivrednih dobara i razvoj stočarstva, Amazonija se svake godine nalazi pod pretnjom šumskih požara.

Čak 60 odsto prašume pripada teritoriji Brazila. Ipak, u ovoj zemlji beleži se sve više požara na teritoriji Amazonije, a naučnici procenjuju da je broj požara u julu ove godine povećan za oko 55,6 odsto u odnosu na prosečan broj požara u julu u periodu od 2010. do 2019.

Takođe, požari tokom meseca juna su takođe bili u porastu 2020, i to za gotovo 20 odsto u odnosu na prošlu godinu i za oko 36 odsto u odnosu na period 2010-2019.

Samo tokom ove godine spaljeno je više od 13.000 kvadratnih kilometara Amazonije na prostoru Brazila, odnosno površina osam puta veća od Londona.

Pročitajte još:

Pored toga, zabeleženo je da je ovogodišnja sušna sezona znatno izraženija i da je temperatura voda severnog Atlantika povišena, što uglavnom uslovljava manje padavina u južnom predelu Amazona.

Broj šumskih požara povećan je i u Kolumbiji, Peruu i Venecueli.

Jelena Cvetić

Počelo je dodeljivanje EU grantova za otklanjanje posledica pandemije koronavirusa u turizmu

31.08.2020

sastanak_kancelarija_laptop — Foto Ilustracija: Pixabay

Online događaj obeležio je zvanični početak dodeljivanja ukupno 120 grantova u okviru projekta “#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam”, usmerenih na otklanjanje posledica koronavirus pandemije u sektoru turizma. Кorisnici pomoći su mala i mikro preduzeća, porodična preduzetništva, poljoprivredna gazdinstva i firme iz 12 gradova i opština na istoku i jugoistoku Srbije. Ukupan budžet koji je Evropska unija odvojila za ovu namenu iznosi milion evra.

“Ovog proleća, sa izbijanjem koronavirusa, Evropska unija je pružila Srbiji neposrednu pomoć́u vidu medicinske i zaštitne opreme – respiratora, maski, kiseonika i trijažnih kontejnera, kao i paketa sa hranom i higijenom za marginalizovane grupe. Sada radimo na pružanju kratkoročne i srednjoročne pomoći za ekonomski oporavak, za šta smo ukupno opredelili 78 miliona evra bespovratnih sredstava. Кroz ovaj projekat EU pruža podršku sektoru turizma u istočnoj Srbiji i donjem Podunavlju kako bi se ublažile negativne ekonomske i finansijske posledice koje je pandemija izazvala. Posebno se fokusiramo na one turističke operatere i preduzetnike koji su najteže pogođeni pandemijom: mala i srednja preduzeća, porodična preduzeća, ljude sa inovativnim idejama koji doprinose srpskoj turističkoj ponudi. U narednoj fazi pružićemo turističkim operaterima pomoć za “čiste i sigurne” protokole koji će im pomoći da zadovolje potrebe i očekivanja budućih posetilaca. Ovaj projekat je deo šireg dugoročnog plana podrške srpskom turizmu i kulturnom nasleđu, koji je deo dugogodišnje podrške Evropske unije u Srbiji. Ne tako davno EU je podržala obnovu tvrđave Golubac, takođe u ovom regionu, koji danas privlači brojne domaće i međunarodne turiste. Nadamo se da će novim projektima Srbija postati još atraktivnija globalna destinacija”, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Najveći broj budućih korisnika bespovratne pomoći, u visini do 10.000 evra po projektu, je u kategoriji pružalaca privatnog smeštaja (70), a podržani su projekti 21 restorana/keteringa, osam hotela/hostela/pansiona, osam turističkih agencija, četiri projekta iz pčelarstva, tri kampa, tri vinarije, dva iz proizvodnje suvenira i jedan izletnički projekat sa lokalnim atrakcijama.

Pročitajte još:

„Pored ovih 120 projekata koje smo podržali, bilo je bar još toliko koji su zavredeli našu podršku. Iskoristiću priliku da najavim da će naš projekat “#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam” narednih meseci objaviti još jedan konkurs, koji će biti prilika za one koji nisu sada prošli konkurenciju, da ponovo konkurišu. Ovaj paket bespovratne pomoći je izuzetno bitan, jer je on usmeren na male i porodične aktere u turističkom sektoru, ljude koji su verovatno najteže pogođeni koronavirus pandemijom i opštim smanjenjem putovanja. Mi se nadamo da će naša podrška, njima omogućiti da unaprede svoju turističku ponudu, da uz našu pomoć i sopstvene resurse mogu da investiraju i da se pripreme za predstojeću zimsku turističku sezonu, a posebno za letnju sezonu 2021 (dve hiljade dvadeset prve). Sa unapređenjem smeštajnih kapaciteta, sa predstojećom dodelom bespovratne pomoći turističkim delatnicima, lokalnim samoupravama, Regionalnim agencijama za razvoj, inovatorima i asocijacijama mi želimo da ovaj deo Srbije podignemo na nivo, da postane nezaobilazna turistička destinacija. Кako za domaće turiste, tako i za inostrane “, rekao je Aleksander BEC, vođa projekta “#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam”.

U opštini Golubac gde je podržano osam preduzetničkih projekata, u ukupnoj vrednosti od 7.6 miliona dinara, jedna od korisnica je i Milena Vasić, iz kampa “Asin”. “Nama je cilj da dodeljenim sredstvima poboljšamo infrastrukturu u kampu, kako bi posetioci duže ostajali kod nas, unošenjem zabavnih i rekreativnih sadržaja, kao što su stoni tenis, prateću opremu za bicikliste, stanicu za popravku bicikala, i slično.”

Zoran Milenović, vlasnik “Ville Milenović” nedaleko od Rajačkih Pivnica u Negotinu, opštini u kojoj je podržano 12 preduzetničkih projekata, ukupne od 12 miliona dinara, dodeljena sredstva namerava da uloži modernizaciju svojih smeštajnih kapaciteta. “Кonačno da i naša istočna Srbija dobije neka sredstva. Znamo da je zapadna Srbija prilično odmakla od nas, zato nam ova sredstva i te kako znače. Znamo da za Rajačke pimnice koje imaju mnogo toga da ponude treba mnogo toga da se uradi, da one treba da zažive, pa pa se nadamo da će projekat koji vodite doprineti u tom pogledu”, rekao je Milenović, ističući da će njihov fokus biti na privlačenje kako domaćih, tako i stranih turista, prvenstveni iz zemalja u okruženju,” rekao je Milenović.

Кorisnici grantova mogu očekivati da u narednim danima i nedeljama dobiju ugovore na potpis, a potom će krenuti i isplata novčanih sredstava, rečeno je na današnjoj konferenciji.

“#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam” je projekat usmeren na razvoj turizma kao značajnog privrednog potencijala za podsticanje ekonomskog razvoja istočne Srbije i Donjeg Podunavlja. Projekat finansira Evropska unija sa 15 miliona evra, sufinansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj sa 1,6 miliona evra, a sprovodi Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) GmbH.

Pravo učešća na konkursu imala su fizička lica koja pružaju usluge smeštaja, poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici/mikro i mala preduzeća čije se aktivnosti iz oblasti turizma odvijaju na teritoriji Boljevca, Bora, Golupca, Кladova, Кnjaževca, Majdanpeka, Negotina, Požarevca, Smedereva, Sokobanje, Velikog Gradišta i Zaječara.

Na konkurs je pristiglo ukupno 464 projektnih zahteva.

Spisak odobrenih projekata možete videti na http://eu-za-kulturno-nasledje.euinfo.rs/konkurs-za-bespovratnu-pomoc-za-prevazilazenje-posledica-kovid-19-pandemije-u-sektoru-turizma/

Izvor: EU info centar

Norveška ne odustaje od eksploatacije nafte na Arktiku

31.08.2020

polarni_medved — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Norveška planira da proširi operacije eksploatacije nafte u prethodno netaknuta područja Arktika, potez za koji ekološki aktivisti upozoravaju da bi mogao da ugrozi osetljiv ekosistem i čak započne vojni spor sa Rusijom, prenosi Nova ekonomija, a piše Gardijan.

Javna konsultacija po pitanju otvaranja devet novih norveških bušotina zatvorena prethodne nedelje, a navedena područja su znatno više severno na Arktiku nego područja za eksploataciju koje je američki predsednik Donald Tramp najavio na Aljasci.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Stručnjaci kažu da je područje smatrano veoma rizičnim, kako po pitanju očuvanja životne sredine, tako i u smislu profitabilnosti.

Takođe navode da odluku prati rizik od suprotstavljanja drugim nacijama koje su potpisale Svalbardski sporazum, koji reguliše aktivnost u arhipelagu.

Ilan Kelman, profesor na norveškom Agder Univerzitetu, kaže da ne postoji siguran način eksploatacije nafte u arktičkim uslovima.

“Nezavisno od promena životne sredine, Arktik je veoma surovo mesto. Mnogo toga može poći po zlu, a kad se to desi može izazvati znatnu štetu na duže vreme”, naveo je.

Helge Rigvik, istoričar proizvodnje nafte Univerziteta u Oslu, kaže da je potez Norveške posledica krize u industriji, koja se nedavno pogoršala usled pandemije koronavirusa.

“Kada je vlada premijerke Erne Solberg najavila aukciju zakupa, to je bila kulminacija procesa od više decenija u kojem je Norveška išla sve više prema severu”, kaže ona.

Norveška je u junu postavila očekivanu granicu kod ivice okeanskog leda južno od Svalbarda. Ekploatacija nafte severno od ivice leda nije dozvoljena.

Pročitajte još:

Ekološke grupe WWF, Grinpis i “Nature & Youth” poslale su vladi Norveške otvoreno pismo u kojem je navedeno da je u svih 24 prethodnih koncesija između 2002. i 2019. godine vlada odobrila licence za rad u područjima gde se vladina organizacija odgovorna za regulaciju naftnih resursa protivila istraživanju.

“Budući da još uvek nemamo tehnologiju potrebnu za čišćenje izlivanja nafte u artktičkoj sredini, stvarno nema smisla da se nastavi sa ’offshore’ bušenjem tamo”, rekao je Kelman.

Potez Norveške takođe nosi rizik od povećanja tenzija sa Rusijom, za koju područje ima ogroman strateški značaj.

“U prethodnih par godina Rusija je modernizovala svoju severnu flotu nuklearnih podmornica i proširila svoje vojno prisustvo na obližnjem Franc Jozef arhipelagu. Zvanično, Rusija podržava Svalbard sporazum, ali bi norveške operacije u prethodno netaknutoj teritoriji mogle biti smatrane agresivnim”, kaže Rigvik.

Krajnji rok za podnošenje prijava za koncesije je početak 2021. godine, sa planiranim odobrenjem nedugo nakon toga.

Izvor: Nova ekonomija

Građanski preokret pozvao na javnu raspravu o štetnom uticaju fabrike guma u Zrenjaninu

31.08.2020

gume — Foto-ilustracija: Unsplash (Adam Kring)

Građanski preokret pozivao je danas građane, nevladine organizacije, medije, a naročito ekologe i aktiviste u oblasti zaštite životne sredine da uzmu učešće u javnoj raspravi o uticaju planirane fabrike guma Linglong na životnu sredinu.

Podsetili su da je Gradska uprava grada Zrenjanina zakazala javnu raspravu o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong za petak 4. septembar 2020. godine, u 11 časova, u baroknoj sali skupštine grada.

Do 3. septembra se mogu pismeno dostavljati mišljenja i pitanja u vezi sa podnetom studijom slanjem preporučene pošiljke s povratnicom na adresu: Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljenje za privredu, Odsek za zaštitu i unapređenje životne sredine, Trg slobode 10, 23000 Zrenjanin. Mišljenja i pitanja je moguće predati i na pisarnici, u dva primerka.

Iz Građanskog preokreta ukazuju da su javne rasprave jedan od retkih mehanizama direktne demokratije koji stoje na raspolaganju građanima Srbije tokom procesa usvajanja propisa i odluka, kao i da svi građani imaju pravo da učestvuju na javnim raspravama i niko nema pravo da ih sprečava u tome.

Navode i da Linglong planira da usred poljoprivrednog zemljišta, blizu Specijalnog rezervata prirode “Carska bara” i neposredno pored Zrenjanina, proizvodi oko 14 miliona pneumatika godišnje, a da će mu za transport sirovina i gotovog proizvoda biti potrebno više stotina šlepera dnevno.

Ukazali su da Linglong dolazi iz Kine, zemlje u kojoj je vazduh najzagađeniji na planeti, a da, kako su naveli, gigantsku fabriku guma koju planira da izgradi u Srbiji nijedna evropska država nije želela na svom tlu.

“Planirana fabrika stvara i sekundarne opasnosti: nedavno je objavljeno da će preduzeće Šandong Jangu Huataj kemikal u Zrenjaninu graditi fabriku opasnog tributil-fosfata za potrebe svog kooperanta i partnera kompaniju Linglong”, ukazali su aktivisti Građanskog preokreta.

Pročitajte još:

Istakli su i da u slučaju hemijskog incidenta ili požara, u Zrenjaninu, pa čak ni u čitavoj Srbiji, ne postoje dovoljno brojne i opremljene snage za adekvatnu intervenciju, kao ni razrađeni mehanizmi za evakuaciju stanovništva i da je u pitanju opasnost koja prevazilazi problem jednog grada.

Aktivisti Građanskog preokreta ukazuju i da Linglong namerava da se priključi na postojeću infrastrukturu drumsku, elektro i vodovodnu, koje su inače u lošem stanju, a da grad Zrenjanin nema razvijene instrumente za kontrolu kvaliteta vazduha niti prečistač otpadnih voda, i da već decenijama ima problem s vodovodom, odnosno kvalitetom, količinom i pritiskom vode.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koju je na javnu raspravu uputio Linglong može se preuzeti na adresi: http://www.zrenjanin.rs/sr/e-uprava/zastita-zivotne-sredine/javni-uvid.

Izvor: Zelena Srbija

EU potpisala prvi ugovor za vakcinu protiv bolesti KOVID-19

31.08.2020

Evropska komisija potpisala je prvi ugovor sa britanskom farmaceutskom firmom “Astra Zeneka” o kupovini potencijalne vakcine protiv bolesti KOVID-19. Da bi osigurala 300 miliona doza, uz mogućnost kupovine još 100 miliona doza, Evropska unija je uplatila 336 miliona evra.

Ugovorom je predviđena kupovina vakcina za 27 zemalja Evropske unije, kao i mogućnost donacije siromašnijim zemljama ili preusmeravanje drugim zemljama Evrope, saopštila je Komisija.

Članice EU će, prema ugovoru potpisanom 27. avgusta, moći da kupe 300 miliona doza vakcine te kompanije, uz opciju kupovine još 100 miliona doza, srazmerno broju stanovnika.

Komisija je farmaceutskoj kompaniji uplatila depozit od 336 miliona evra, navodi agencija Rojters, a prenosi EurActiv.com.

Ukupna cena koju će EK platiti za 300 miliona doza nije objavljena, ali prema ranijem dogovoru koji su u junu sa Astra Zenekom postigli Nemačka, Francuska, Italija i Holandija, ta firma je pristala da proda 300 miliona doza za 750 miliona evra.

“Ne možemo u ovom trenutku da kažemo tačnu cenu po dozi. Međutim, značajan deo ukupnih troškova obezbeđen je iz fonda za vakcine – Instrumenta za hitnu podršku”, rekao je portparol EK.

Astra Zeneka je već dogovorila prodaju 300 miliona doza iste vakcine Sjedinjene Američke Države za 1,2 milijardi dolara i prodaju do 30 miliona doza Velikoj Britaniji za 86,5 miliona dolara.

Pročitajte još:

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je izjavila da Komisija radi non stop da građanima EU što pre nabavi bezbednu i efikasnu vakcinu protiv KOVID-19, saopšteno je na sajtu EK.

“Stupanje na snagu ugovora sa Astra Zenekom je važan korak u tom pravcu”, rekla je Fon der Lajen.

Evropska komesarka za zdravlje i bezbednost hrane Stela Kirijakides izjavila je da potpisivanje ugovora deo nastojanja EU da obezbedi “raznovrstan portfolio vakcina” u cilju zaštite zdravlja građana i da očekuje da ubrzo budu postignuti dogovori s drugim proizvođačima vakcina.

EK nastavlja slične pregovore o kupovini vakcina drugih proizvođača, a do sada je imala uspešne razgovore sa kompanijama Sanofi-GSK, Džonson i Džonson, Kjurvak i Moderna, navedeno je u saopštenju.

Komisija je u junu usvojila Evropsku strategiju o vakcinama, čiji je cilj da svi evropski državljani dobiju kvalitetnu, bezbednu, efikasnu i pristupačnu vakcinu u roku od 12 do 18 meseci.

Izvor: EurActiv.rs

Očišćen dovodni sistem hidroelektrane “Perućica”

31.08.2020

Nakon što su predstavnici licencirane firme „Planinar“ iz Nikšića u saradnji sa Ekološkim pokretom „Ozon“ uklonili komunalni otpad sa rešetke na Ulaznoj građevini HE „Perućica“ u Norinu, završeno je čišćenje hidroenergetskog sistema u Nikšićkom polju koji sada potpuno spremno očekuje punjenje vode predviđeno za 1. septembar.

Pored kontrole i čišćenja dovodnog sistema kanala koje su tokom planskog zastoja u radu, zbog redovnog godišnjeg remonta Hidroelektrane, obavili radnici Službe za građevinsko održavanje objekata HE „Perućica“ te remonta i detaljnog pregleda čistilnih uređaja na Vrtcu i Norinu, ove godine je očišćena i taložnica iz koje je uklonjeno između 10 i 12 hiljada kubnih metara mulja.

Direktor HE „Perućica“ Dragan Čizmović rekao je da se prikupljeni mulj i otpad lagerovao na ekološki propisan način i apelovao na odgovorniji odnos građana prema životnoj sredini.

Pročitajte još:

“I ovogodišnja akcija čišćenja ukazuje na potrebu znatno odgovornijeg odnosa pojedinaca prema nikšićkim akumulacijama, rekama i dovodnim kanalima hidroenergetskog sistema u Nikšićkom polju koji su kao i svi vodni resursi, nažalost, često mesto gde se formiraju tzv. divlje deponije. I zato još jednom apelujem na savest građana da otpad odlažu na mestima predviđenim za tu namenu”, istakao je Čizmović.

Predsednik Ekološkog pokreta „Ozon“ Aleksandar Perović ukazao je da je prisustvo velikih količina otpada u dovodnom sistemu „Perućice“, nažalost, hronični problem, koje osim ekoloških imaju i druge posledice koje štete radu HE „Perućica“.

“Za nas je veoma važno doprineti unapređenju nivoa ekološke svesti u kontekstu smanjenja nekontrolisanog odlaganja otpada, naročito jer se radi o infrastrukturi HE ‘Perućica’, koji je jedan od najvažnijih energetskih objekata u Crnoj Gori, a svakako najvažniji u Nikšiću. Zato nas raduje to što drugu godinu zaredom sa EPCG radimo na čišćenju rešetki u Norinu zajedno sa profesionalcima iz ‘Planinara’. Reč je o zahtevnoj i nesvakidašnjoj akciji i upravo zato se nadamo da će se javnost ceniti uloženi trud”, rekao je Perović, koji je odao priznanje EPCG, kao društveno odgovornoj kompaniji, zbog znatne pažnje koju poklanja očuvanju životne sredine.

Čišćenjem dovodnog sistema obezbeđeni su uslovi za nesmetan rad HE „Perućica“ koja će, prema planu ovogodišnjeg remonta, 3. septembra biti ponovo puštena u pogon.

Izvor: EPCG

Projekat Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije finansira se iz Fonda Abu Dabija

31.08.2020

U prostorijama JVP „Srbijavode“ održan je sastanak predstavnika Fonda za razvoj Abu Dabija, Vlade Republike Srbije i JVP „Srbijavode“ povodom unapređenja saradnje i realizacije Projekta “Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije“

Sastanak je otvoren pozdravnim rečima gospodina Puzovića i Salmin Al Almerija, generalnog direktora „Al Dahra-Srbija“, nakon čega su predstavnicima Fonda za razvoj Abu Dabi predstavljeni postojeći i novi projekti.

Imajući u vidu značaj poljoprivrede u Srbiji, koja bi sa odgovarajućom podrškom mogla da postane značajan pokretač nacionalnog ekonomskog rasta, kao i raspoložive potencijale Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije pokrenulo je projekat “Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije“. Projekat se finansira iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija.

Zbog složenosti ovakvog projekta, a uzimajući u obzir da je navodnjavanje u Srbiji razmatrano u više strateških dokumenata, i uvažavajući to da je za razvoj navodnjavanja potrebno stvoriti i odgovarajuće ekonomske i organizacione okvire, projekat se realizuje fazno.

Pročitajte još:

Cilj projekta je povećanje produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede kroz proširivanje sistema za navodnjavanje. Prva faza, pored izgradnje sistema u Vojvodini, obuhvatila je izgradnju sistema u centralnoj Srbiji i to regionalnih sistema na području Pančevačkog rita, kao i meliracionih sistema na području Mačve i Čačka. Radovi obuhvataju izgradnju ili rekonstrukciju kanalske mreže, objekata na kanalskoj mreži i izgradnju magistralnog cevovoda.

Zahvatanje, distribucija i održavanje projektovanih nivoa vode u kanalskoj mreži ovih sistema predviđeni su pomoću odgovarajućeg broja tipskih regulacionih ustava i crpnih stanica niskog pritiska. Dakle, u svrhu regulacije nivoa vode u sistemu, bila je potrebna izgradnja oko 20 crpnih stanica kanalskog tipa i regulacionih ustava. Vrednost ovih radova je oko 20 miliona evra.

Nakon sastanka, učesnici su obišli radove sanacije i modernizacije hidromeloracionog sistema u Pančevačkom ritu. Za zaštitu od spoljnih i unutrašnjih voda i za navodnjavanje ovog područja izgrađeni su brojni nasipi, mreža kanala, crpne stanice i drugi objekti.

Takođe, u okviru ovog fonda u pripremi su i novi projekti koje će predstavljati drugu fazu i koji će obuhvatiti još oko 55.000 hektara, što će dodatno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. U okviru ove faze planirana je izgradnja i proširenje sistema za navodnjavanje u Pančevačkom ritu- faza II i III, Surčinu, Topoli, kao i modernizacija 58 crpnih stanica na teritoriji centralne Srbije.

Izvor: JVP Srbijavode

Gradovi na obali svetlosnim zagađenjem ugrožavaju i do 75 odsto morskog dna

30.08.2020

city_sea_grad_more — Foto-ilustracija: Pixabay

Studija Univerziteta u Plimutu pokazuje da količina svetlosti korišćena za uličnu rasvetu gradova na obali dopire i do morskih dubina čime ugrožava sav morski život u obalnom području.

Osim što malo ko od nas pamti kada je poslednji put jasno video zvezde na tamnom noćnom nebu, više od trećine čovečanstva danas više ne može vidjeti Mlečni put. No, zahvaljujući studiji britanskog Univerziteta u Plimutu sada znamo kako je svetlosno zagađenje postalo problem koji se širi i morskim dubinama. Rezultati studije otkrivaju da veštačko svetlo iz obalnih gradova utiče na čak tri četvrtine staništa morskog dna u njihovoj neposrednoj blizini, piše portal Ekovjesnik.

Štetni uticaji svetlosnog zagađenja na životinje i ekosisteme primećeni su u čitavom svetu, posebno u blizini najvećih gradova i prometnih čvorišta, ali reč je o prvom istraživanju usmerenim na otkrivanje toga šta preterano veštačko osvetljenje obalnih gradova čini organizmima na morskom dnu i ujedno meri njegov štetan uticaj.

Rezultati ranije studije ovog univerziteta ukazuju na značajnu pretnju vrstama koje obitavaju uz obale, a nedavna istraživanja već su pokazala da svetlosno zagađenje može poremetiti orijentaciju životinja kada tokom migracija prelaze velike udaljenosti. Međutim, nova studija otkrila je da boja i sjaj talasnih dužina na površini mora imaju izražen uticaj na to koliko duboko svetlosno zagađenje dopire u morske dubine. Belo svetlo LED rasvete koja se sada koristi za osvjetljavanje svetskih gradova koristi mešavinu različitih talasnih dužina pri čemu talasne dužine zelene i plave boje svetlosnom zagađenju izlažu do 76 odsto morskog dna, dok je uticaj crvene manji od jedan odsto.

„Ovde nije reč o malom području izloženom svetlosnom zagađenju. Naša studija je bila usredotočena na izrazito prometno područje oko Plimuta – obalskog grada s 240.000 stanovnika, i pokazuje da je svetlost urbanih središta na obali široko rasprostranjena po morskoj površini, podmorju i morskom dnu s morskim staništima“, izjavio je glavni autor studije doktor Tomas Dejvis iz Pomorske laboratorije. „Sedamdeset i pet odsto svetskih megagradova danas je smešteno u obalnim područjima, a predviđa se da će se njihovo stanovništvo udvostručiti do 2060. godine. Dakle, ako već sada ne preduzmemo mere smanjenja ove vrste zagađenja, jasno je da će njegov štetni uticaj na morske dubine i samo dno postati globalno rasprostranjen problem, koji će se samo povećavati i sve više ugrožavati morska staništa“, dodao je on.

Studiju su finansirali National Geographic, Evropski fond za regionalni razvoj i britansko Veće za istraživanje prirodne sredine.

Istraživanje se sprovodilo toekom četiri noći u septembru 2018. godine, s vrlo malo ili bez imalo mesečine, kada je veštačka svetlost svetlucala na morskoj površini pod vedrim i oblačnim nebom, te pri najnižem i najvišem nivou mora. Izloženost svetlosnom zagađenju merila se na površini, ispod površine i na morskom dnu. Istraživači se nastavljaju baviti proučavanjem štetnog uticaja svetlosnog zagađenja kako bi dobili sveobuhvatniji pregled i omogućili ublažavanje najštetnijih učinaka uz očekivani porast stanovništva obalskih gradova širom sveta.

Predmet istraživanja su i pojedine vrste koje žive na morskom dnu, te se prati kako na njih utiče ovaj problem. Međutim, planovi za globalna merenja u okviru rada međunarodnog tima naučnika pod nazivom GLOW (Global artificial Light Ocean netWork) odgođeni su zbog pandemije KOVID-19. GLOW trenutno uključuje partnere iz deset zemalja sveta (Australija, Brazil, Kanada, Čile, Hrvatska, Francuska, Irska, Italija, Španija i Velika Britanija).

„Već i manje svetlosno zagađenje iz gradova na obali vjerojatno ima štetne posledice na more koje nam pruža vitalne usluge ekosistema. To smo ustanovili proučavanjem ušća reka Tamar i Plim i ovdašnjeg zaliva tokom četiri uzastopne noći u septembru 2018. godine, a video-zapisi naših putovanja nam jasno pokazuju intenzitet noćnog osvjetljenja naše obale“, izjavio je Tim Smit, predvodnik Naučnog odeljenja za praćenje morske biogeohemije okeana u Pomorskoj laboratoriji u Plimutu.

Izvor: Ekovjesnik

Solarna elektrana u Danskoj snage 200 MW – pokazatelj isplativosti OIE i bez subvencija

30.08.2020

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija koja razvija projekte u polju obnovljivih izvora energije Better Energy započela je izgradnju fotonaponskog postrojenja snage 200 MW u opštini Holstebro u Danskoj.

Početak rada elektrane planira se za polovinu sledeće godine. Biće to najveća solarka na severu Evrope, izgrađena bez subvencija.

Elektroenergetski objekat je u vlasništvu danske grupe Heartland. Još jedna njegova specifičnost je to što će biti prvi svoje vrste s direktnim priključkom na dansku prenosnu mrežu.

Postrojenje će se nalaziti na poljoprivrednom zemljištu na kome će se u budućnosti odvijati organska proizvodnja. Tokom izgradnje, posađena je trava i druga vegetacija, a projektanti i izvošači vodili su računa i o ugroženoj vrsti miša koji naseljava to područje, kao i o drugim životinjama, te je danska solarna istovremeno i primer kako se razvoj čiste energetike i očuvanje prirode i biodiverziteta međusobno ne isključuju.

Jelena Kozbašić

Sokobanja – najbrže rastuća turistička destinacija u zemlji

30.08.2020

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić prisustvovao je ovonedeljnom otvaranju letnje pozornice “Vrelo” u Sokobanji, u koju je uloženo 173 miliona dinara.

Ljajić je u obraćanju novinarima rekao da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija za taj projekat izdvojilo 65,5 miliona dinara, dok ostatak čine sredstva Opštine Sokobanja.

On je izrazio uverenje da će pozornica upotpuniti turističku ponudu i kulturni sadržaj ovog mesta, navodeći da je jedna od najvećih u zemlji, sa dve scene – većom od 1.500 mesta, manjom od 600 sedećih i 3.000 stajaćih mesta.

Na realizaciji letnje pozornice, kako je podsetio, radilo se tri godine jer su postojali mnogi problemi formalno-pravne i finansijske prirode, a na kraju i sa pandemijom koronavirusa.

Sokobanja je u junu bila na prvom mestu po broju dolazaka i ostvarenih 84.000 noćenja, dok je u julu na drugoj poziciji, posle Vrnjačke Banje, precizirao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, Vrnjačka Banja je u julu ostvarila 138.000 noćenja, a Sokobanja 116.000, što je rast od 25 odsto u broju noćenja u toj banji u odnosu na jul prošle godine.

Sokobanja je i prva po broju iskorišćenih vaučera, a beleži i prosečno pet noćenja, što je dvostruko više od proseka u zemlji, ukazao je potpredsednik Vlade i podvukao da je ova banja najbrže rastuća destinacija u zemlji.

On je poručio da će država nastaviti da ulaže u infrastrukturu u toj banji, jer trenutni broj turista ne može da prati postojeća infrastruktura, najavivši otvaranje jednog luksuznog hotela u oktobru.

Pročitajte još:

Predsednik Turističke organizacije Sokobanja Ljubiša Milenković ocenio je da je letnja pozornica “Vrelo” od neprocenjive važnosti za tu banju, i objasnio da joj je jedan takav objekat bio potreban kako bi održali trend rasta dolazaka turista.

Pozornica je pogodna za održavanje najkomplikovanijih muzičkih događaja i uređena je po svim evropskim standardima, naveo je on i dodao da su već potpisani ugovori sa “Birfestom” o održavanju muzičkog događaja i sa “Sinepleksom” o organizovanju bioskopskih projekcija.

Prema njegovim rečima, trenutno u Sokobanji boravi 15.000 gostiju, dok za vikend taj broj dostiže i 20.000, što je tri puta više nego što banja ima stanovnika.

Smeštajni kapaciteti u ovoj banji su do novembra bukirani zahvaljajući dobroj turističkoj ponudi, vaučerima i promociji koju radimo sa Turističkom organizacijom Srbije, zaključio je Milenković.

Izvor: Vlada Srbije

Novi sjaj mosta Milenijum u Podgorici zahvaljujući LED rasveti vrednoj 60 hiljada evra

30.08.2020

Rasveta na mostu Milenijum, jednom od najistaknutijih simbola Podgorice, zamenjena je nakon 15 godina.

Gradsko preduzeće Komunalne usluge završilo je prvu fazu rekonstrukcije dekorativne rasvete u okviru koje su stari reflektori zamenjeni sa 53 nova LED reflektora, a vrednost ove investicije je oko 60.000 evra.

U narednom periodu, Komunalne usluge će nastaviti sa modernizacijom rasvete na ovom mostu, pa će u sledećoj fazi biti postavljene nove instalacije i uređaji kojima će se omogućiti upravljanje dekorativnom rasvetom na mostu, kao i kreiranje vizuelnih efekata za posebne prilike.

Podsećamo da su Komunalne usluge i u proteklom periodu radile na modernizaciji dekorativne rasvete na mostovima i spomenicima, te da će nastaviti sa ovakvim i sličnim akcijama kako bi naš grad bio lepši i bezbedniji.

Pročitajte još:

Gradske vlasti apeluju na naše sugrađane da čuvaju ovu vrednu infrastrukturu, posebno kada se radi o javnoj i dekorativnoj rasveti, koja pored toga što direktno utiče na bezbednost svih učesnika u saobraćaju, ističe i naglašava arhitekturu pojedinih objekata.

Izvor: Grad Podgorica

Turska kompanija zainteresovana za ulaganje u geotermalnu energiju u Hrvatskoj

29.08.2020

1280px-HellisheidiPowerStation01 — Foto: Wikipedia/ThinkGeoEnergy

Predstavnici turske kompanije “Soyak” posetili su nedavno hrvatsku opštinu Legrad kako bi razmotrili mogućnosti ulaganja u geotermalnu energiju.

“Soyak” se bavi ulaganjem u energetiku i izgradnju stambenih zgrada, kao i prevozom tereta i proizvodnjom cementa. U Turskoj poseduje hidroelektrane ukupne snage 150 MW i geotermalne elektrane ukupne snage 60 MW. Prošle godine otvorili su kompaniju u Hrvatskoj kako bi na prostoru te zemlje takođe investirali u energetske projekte.

S obzirom na to da je u junu 2020. godine Agencija za ugljovodonike raspisala javni poziv za dobijanje koncesije za eksploataciju ugljovodonika, kompanija se odlučila javiti na taj poziv. Želja turkse kompanije je da koristi geotermalnu energiju na polju Legrad-1, a planirani poduhvat su, pismeno i usmeno, podržale opštine Legrad i Đelekovec.

Izvor: Opština Legrad

U drugom kvartalu godine ukupno 35.073 prvi put registrovanih putničkih vozila

29.08.2020

pirot_road_put_cars_automobili_serbia_srbija — Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitar Kazakov)

Tokom drugog kvartala 2020. godine u Srbije je prvi put registrovano 35.073 putnička vozila, od čega je 14,8 odsto do dve godine starosti, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najbrojnije marke proizvođača putničkih vozila su: Folksvagen, Opel, Pežo, Reno i Audi.

Od ukupnog broja prvi put registrovanih putničkih vozila, 66,8 odsto koristi dizel kao pogonsko gorivo, dok benzin koristi 29,9 odsto.

Posmatrano prema regionima, najviše prvi put registrovanih putničkih vozila je u Beogradskom regionu (11.830), zatim slede region Šumadije i Zapadne Srbije (9.050), Vojvodina (8.582 vozila) i region Južne i Istočne Srbije (5.551).

Prema evidenciji prvi put registrovanih teretnih vozila, u drugom kvartalu 2020. godine registrovano je ukupno 5.064 teretna vozila, od čega je 28,9 odsto do dve godine starosti. Najveći broj ovih vozila koristi dizel kao pogonsko gorivo – 90 odsto.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Najveći udeo vetra u elektromreži Ujedinjenog Kraljevstva ikada – rezultat oluje

29.08.2020

wind_park_farm_vetropark_farma — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima energetske kompanije “National Grid” iz Ujedinjenog Kraljevstva, 22. avgusta u 1 sat posle ponoći, udeo električne energije proizvedene u tamošnjim vetroelektranama u energetskom miksu te zemlje iznosio je 59,1 odsto, odnosno 13,5 GW.

Ovo je najveći doprinos vetrenjača snabdevanju elektromreže Ujedinjenog Kraljevstva ikada, nastao kao rezultat oluje pod nazivom Elen, koja je delovima zemlje donela snažne vetrove i obilne padavine.

Pored vremenskih uslova i posledične ogromne proizvodnje vetroenergije, rekord je omogućila i niska potražnja u to doba noći. Bez obzira na to, ova vest je potvrda energetske tranzicije Ujedinjenog Kraljevstva. Prošle godine obnovljivi izvori energije su podmirili 37 odsto potreba stanovnika za električnom energijom.

Pročitajte još:

Meteorolozi upozoravaju na nadolazeću oluju Frensis koja bi Englezima mogla da donese ozbiljne probleme.

Jelena Kozbašić

Pronađeno 38 uginulih delfina u blizini naftne mrlje na Mauricijusu

28.08.2020

Screenshot from 2020-08-28 16-47-11 — Foto: Twitter (screenshot)

More je nanelo najmanje 38 uginulih delfina na obale Mauricijusa u blizini nafte koja se nedavno izlila iz japanskog broda.

Mnogi ovu ekološku katastrofu opisuju kao najveću koja se odigrala u Indijskom okeanu ikada, ali ona za sada nije direktno povezana sa uginućem životinja. Vlasti i dalje istražuju uzroke masovnog pomora. Pored delfina, stradale su i jegulje, rakovi i morske ptice.

Preliminarni rezultati obdukcije mrtvih jedinki nisu pokazali prisustvo ugljovodonika u njihovom respiratornom sistemu, koži, grlu i stomaku. Dva pregledana delfina imali su povrede po telu.

Brod pod nazivom “MV Vakašio” odgovoran je za izlivanje 1.000 tona nafte u osetljivom priobalnom području Mauricijusa. Događaj se odigrao 25. jula, a aktivisti za zaštitu životne sredine tvrde da će za oporavak ovog područja od nanete štete biti neophodno čak 35 godina. Nafta ugrožava i koralni greben.

Pročitajte još:

Organizacija “Grinpis” je upozorila da su hiljade vrsta u riziku od davljenja u zagađenom moru, što će prouzrokovati direktnu štetu na ekonomiju zemlje koja zavisi od turizma, sigurnost hrane i zdravlje stanovništva.

Pojedinci tvrde da je uginuće životinja izazvala ili sama naftna mrlja ili posledično potapanje plovila, nakon što se prepolovilo.

Jelena Kozbašić

1...658659660...1,672 Page 659 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM