Home Blog Page 6

Životinjske skulpture na dalekovodima – inovacija u austrijskoj mreži

Foto: apg.at

Tradicionalni dizajni dalekovoda u Austriji nisu izazvali željeni nivo prihvatanja javnosti za nove projekte elektroenergetske mreže, pa je inicijativa Austrian Power Giants osmislila projekat koji preobražava električne dalekovode u simbole harmonije između tehnologije i prirode.

Koncept dalekovoda u obliku skulptura životinja mogao bi snabdevati energijom svih devet saveznih pokrajina Austrije: Burgenland, Koruška, Donja Austrija, Gornja Austrija, Salzburg, Štajerska, Tirol, Vorarlberg i Beč.

Na primer, roda simbolizuje Burgenland, gde se ove ptice svake godine vraćaju, dok jelen predstavlja Donju Austriju, odražavajući šumovite alpske obronke te regije. Ova dva dalekovoda prethodno su testirana statistički i elektrotehnički kako bi se proverila njihova tehnička izvodljivost.

Ovaj pristup, inspirisan prirodom, ima za cilj da učini elektroenergetsku infrastrukturu pristupačnijom i prihvatljivijom javnosti. Transformacijom funkcionalnih struktura u regionalne simbole, Austrian Power Giants nastoje promovisati održivu infrastrukturu, jačati lokalni identitet i povećati poslovne i turističke potencijale širom zemlje.

Pročitajte još:

Koncept Austrian Power Giants naišao je i na odobravanje u međunarodnoj dizajnerskoj zajednici: ugledno međunarodno žiri nagradio je projekat u Singapuru Red Dot Award 2025 za koncept dizajna u kategoriji Elektrifikacija i dekarbonizacija.

Minijaturni modeli Austrian Power Giants biće izloženi u Red Dot Design Museum u Singapuru do oktobra 2026., omogućavajući posetiocima da izbliza iskuse inovativnu fuziju dizajna, tehnologije i prirode.

Ovo je koncept dizajna koji trenutno postoji samo kao idejno rešenje i za sada nije planirana njegova konkretna realizacija na terenu.

Energetski portal

Bioplastični film – Održive zgrade sa pasivnim hlađenjem

Foto-ilustracija: Unsplash (Nguyen Phan Nam Anh)

Održive i klimatski otporne zgrade sve više primenjuju principe pasivnog hlađenja, smanjujući potrošnju električne energije i oslanjajući se na konvencionalne rashladne sisteme samo kada je potrebno. Naučnici sa Univerziteta u Džengdžouu u Kini i Univerziteta Južne Australije razvili su jednu takvu inovaciju – bioplastični film za hlađenje (bioplastic cooling metafilm – BPCM).

Zahvaljujući svojoj tanjoj i laganoj strukturi, kao i jednostavnosti postavljanja, film se lako prilagođava različitim površinama – od krovova i fasada do ugradnje u građevinske materijale. Iako se ovakve inovacije najčešće vezuju za novogradnju, njegove karakteristike mogu biti izuzetno korisne i za starije objekte, gde su veće građevinske intervencije teško izvodljive ili neisplative. Pored toga što doprinosi hlađenju, film smanjuje opterećenje elektroenergetske mreže tokom vrelih meseci, što je značajno za prevenciju nestašica struje i ublažavanje efekta urbanih toplinskih ostrva, kada zgrade dodatno zagrevaju gradove.

Dodatna vrednost filma je i u njegovom biorazgradivom materijalu, što ga čini ekološki prihvatljivim i doprinosi smanjenju plastičnog zagađenja, budući da ne sadrži plastiku na bazi nafte. Film je napravljen od biorazgradive plastike PLA – polilaktične kiseline, dobijene iz obnovljivih izvora poput kukuruznog skroba. Posebno je konstruisan da sadrži mikroskopske kristale i pore koje pomažu u reflektovanju sunčeve svetlosti i oslobađanju toplote.

U FOKUSU:

Kako funkcioniše inovacija

Budući da je reč o pasivnom sistemu, film ne koristi električnu energiju za rad – deluje samostalno. Umesto da upija sunčevu svetlost i dozvoljava joj da prodire u unutrašnje prostorije, film je reflektuje nazad u svemir, stvarajući prirodan efekat hlađenja. Bioplastični film ima izuzetnu reflektujuću sposobnost od 98,7 odsto, što znači da odbija većinu sunčeve svetlosti, dok visoka toplotna emisivnost od 96,6 odsto omogućava da toplota koja se nakupi bude efikasno oslobođena u svemir, dodatno hladeći zgradu. Mikroskopske strukture unutar filma omogućavaju da toplota iz objekta bude oslobođena kroz infracrvene zrake koji prolaze kroz atmosferu i direktno odlaze u svemir.

Kako je navedeno u studiji objavljenoj u časopisu Cell Reports Physical Science, njegova struktura omogućava da zgrade budu do devet stepeni Celzijusa hladnije od spoljne temperature u najtoplijem delu dana, dok prosečno dnevno hlađenje iznosi oko 5–6,5 stepeni. Čak i nakon dugog izlaganja UV zračenju i kiselinama, film zadržava efikasnost, što ga čini dugovečnim i pouzdanim.

Simulacije su pokazale da film može smanjiti godišnju potrošnju energije za hlađenje u toplim gradovima i do 20 odsto. Trenutno, klima-uređaji i drugi sistemi hlađenja troše oko 15 odsto globalne električne energije i doprinose emisiji ugljen-dioksida, pa bi ovakva inovacija mogla znatno doprineti smanjenju tog uticaja.

Kroz ovu tehnologiju, pasivno hlađenje više nije samo naučni eksperiment – ono postaje praktično rešenje za svakodnevni život, koje štedi energiju, novac i prirodne resurse, dok istovremeno čini gradove prijatnijim za život.

Iako film još nije široko komercijalno dostupan, prvi korisnici u Feniksu i Las Vegasu zabeležili su smanjenje troškova hlađenja od oko 15-18 odsto tokom najtoplijih perioda leta. Iako sam film ne može potpuno zameniti sve rashladne sisteme, u kombinaciji sa obnovljivim izvorima energije, poput solarnih panela na krovu, predstavlja održivo rešenje za budućnost.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Dve trećine najvećih zagađivača bez integrisane dozvole, država menja zakon posle 20 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Kouji Tsuru)

Ministarstvo zaštite životne sredine priprema izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji bi trebalo da utiče na smanjenje zagađenja iz industrije. Konsultacije o Nacrtu zakona će trajati do 15. decembra. U analizi primene zakona donetog još pre dvecenije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu utvdio je da u Srbiji dve trećine najvećih zagađivača posluje bez integrisane dozvole i da je neadekvatna kaznena politika prema zagađivačima.

Kroz negativni efekat na zdravlje stanovništva industrijsko zagađenje negativno utiče na produktivnost i na ekonomiju.

– Ono što je za Evropu dobijeno da taj eksterni trošak zagađenja koje pravi industrija dostiže čak do 2 odsto BDP godišnje. Prevedeno na Srbiju to je 1,5 do 2 milijarde evra ako bismo uzeli iste te parametre da se gubi upravo kroz ovaj kanal. Niža produktivnost, niži privredni rast a na kraju te troškove kompanije ne snose jer se zakon ne primenjuje – kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Integrisana dozvola je odobrenje koje država izdaje velikim postrojenjima ako primenjuju najbolje dostupne tehnologije koje ispunjavaju stroge uslove zaštite životne sredine. Objedinjava sve što je važno za zaštitu vazduha, vode, zemljišta, zaštitu od buke, kontrolu odlaganja otpada i sprečavanje udesa. Zakon koji je donet pre 20 godina više puta je menjan i pomerani su rokovi kada je industrija dužna da pribavi integrisanu dozvolu.

Pročitajte još:

– Po poslednjem i još uvek važećem zakonu sva postrojenja koja su obveznici integrisanih dozvola su bila dužna da pribave dozvolu do 31. decembra 2024. Oko 150 postrojenja to nije učinilo. Ono što smo mi utvrdili u ovoj analizi jeste da je pre svega zatajio inspekcijski nadzor. Mi smo utvrdili da je od isteka tog roka, dakle u 2025. inspekcija je sprovela 25 nadzora i to kod onih operatera koji imaju integrisanu dozvolu. A nije otišla kod onih koji dozvolu nemaju – kaže Mirko Popović iz Repulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

Najveći zagađivači su termoelektrane, hemijska industrija, veliki rudarski kompleksi, cementare, velike farme, proizvođači hrane… U analizi primene zakona ukazano je na nedovoljan broj inspekcijskih kontrola i blage kazne za zagađivače.

– Prva stvar koju bi trebalo uraditi jeste insistirati na adekvatnom nadzornom mehanizmu. To znači da treba inspekcija da ode kod svih tih operatera, da utvrdi da oni nezakonito posluju i naloži određene mere da se te nezakonitosti otklone. Nakon toga podnese prijave tužilaštu koje bi potom trebalo da postupa i da adekvatno sankcioniše zagađivače. Nažalost, u praksi imamo samo jednu odluku kada je zagađivač kažnjen zbog poslovanja bez integrisane dozvole. U pitanju je kompanija „Srbija Ziđin Koper” koja je za to kažnjena 250.000 dinara – kaže pravni savetnik RERI Hristina Vojvodić.

U nacrtu zakona je i načelo „zagađivač plaća”. To znači da je, ukoliko zbog poslovnih aktivnosti dođe do ugrožavanja životne sredine, zagađivač dužan da snosi troškove uklanjanja štete i vraćanja lokacije u zadovoljavajuće stanje posle zatvaranja postrojenja. To se do sada uglavnom nije događalo.

Izvor: RTS

Poziv na panel: Energetske zajednice građana nakon godinu dana – U potrazi za procedurom

Foto-ilustracija: Unsplash (jubbar-j)

Centar za unapređenje životne sredine organizuje panel diskusiju koja će otvoriti najvažnija pitanja oko razvoja energetskih zajednica građana u Srbiji, godinu dana nakon što je njihovo formiranje zakonski omogućeno. Događaj će biti održan u četvrtak, 11. decembra, od 18.00 do 19.30 časova, u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55, Beograd).

Iako su izmenama Zakona o energetici krajem 2024. godine uvedeni mehanizmi koji bi trebalo da omoguće kolektivnu proizvodnju i potrošnju energije, u praksi ti procesi i dalje nisu zaživeli. Energetske zajednice građana – koncept koji u Evropskoj uniji okuplja hiljade učesnika i beleži brzu ekspanziju – u Srbiji još uvek čekaju jasne procedure i tehnička rešenja koja bi omogućila njihovo stvarno funkcionisanje.

Ovaj model posebno je značajan za građane koji žele da učestvuju u proizvodnji ili pametnijem korišćenju energije, ali nemaju sopstvenu solarnu elektranu, odgovarajući krov ili finansijske kapacitete za individualna ulaganja.

Učešće je besplatno, ali zbog ograničenog broja mesta neophodna je prijava putem registracionog linka.

Govornici su:

  • doc. dr Jelena Stojković-Terzić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu

  • Dunja Grujić, ekspertkinja za energetiku, Flaner d.o.o

  • Ana Džokić, predsednica skupštine Energetske zadruge Elektropionir

  • Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine

Diskusiju moderira Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Događaj će biti dostupan i putem direktnog prenosa na Facebook stranici GreenFest

Energetski portal

Kako Švajcarska namerava da koristi e-vozila i pumpe u energetskoj strategiji

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Fleksibilno korištenje toplotnih pumpi i električnih automobila može smanjiti potrebu za uvozom struje i stabilizovati ciene, pokazala je studija predvođena Švajcarskim federalnim institutom za tehnologiju u Cirihu (ETH Cirih).

Istraživanje je vodio konzorcijum koji finansira Švajcarska savezna kancelarija za energiju kroz program „Sweet”, a pokazao je da bi uz hidroenergiju upravo toplotne pumpe i električni automobili mogli biti ključni izvori fleksibilnosti za švajcarski elektroenergetski sistem.

Švajcarska planira da bude ugljenično neutralna do 2050. godine, pri čemu se predviđa povećanja potražnje za električnom energijom sa oko 56 TWh godišnje danas na oko 75 TWh godišnje. Ovu energiju nameravaju obezbediti iz obnovljivih izvora poput fotonaponskih sistema, vetroenergije i biomase.

Istraživanje pokazuje da će ovaj cilj biti lakše ostvariti zahvaljujući fleksibilnoj potrošnji energije u toplotnim pumpama i električnim vozilima (EV).

Ako se toplotne pumpe i električni automobili koriste ili pune u skladu s opterećenjem mreže, izbegava se preopterećenje i optimalno iskorištava dostupna energija. Na primer, pametno upravljane toplotne pumpe mogu se pri spoljnim temperaturama od 0°C isključiti i do deset sati u zgradama sa visokim energetskim standardima, a da temperatura u prostorijama ostane stabilna. Električni automobili često su priključeni na mrežu duže nego što je potrebno, što omogućava njihovo punjenje u optimalnim vremenskim periodima, kada je struja dostupna i mreža manje opterećena.

Fleksibilne tehnologije mogle bi smanjiti neto uvoz električne energije za oko 20 odsto tokom cele godine, prvenstveno zbog većeg izvoza u proleće i leto, što odgovara godišnjoj potrošnji oko 500.000 švajcarskih domaćinstava.

Ako se toplotne pumpe i električni automobili koordinišu i upravljaju fleksibilno na nacionalnom nivou, Švajcarska bi 2050. mogla imati oko 4 odsto više obnovljive električne energije.

— Većinom je to solarna energija u proleće i leto, koja bi se na taj način efikasnije iskoristila — kaže Šivan Paule, istraživačica na ETH Cirih.

Pročitajte još:

Studija takođe pokazuje da bi fleksibilno upravljanje ovim tehnologijama moglo smanjiti veleprodajne cene električne energije, posebno u zimskim mjesecima (januar-mart), kada bi cene mogle biti niže i do šest odsto. Procenjuje se da bi sistem podržan fleksibilnim pumpama i električnim vozilima imao oko četiri odsto niže ukupne troškove od sistema bez ovih izvora fleksibilnosti.

Analiza 50 mrežnih područja u Švajcarskoj pokazala je da fleksibilno upravljanje može smanjiti vršna opterećenja u naseljima, čime se odgađa ili smanjuje potreba za skupim proširenjem distributivne mreže. Da bi tehnologije doista služile kao izvori fleksibilnosti, moraju biti opremljene odgovarajućom tehnologijom za upravljanje i komunikaciju, zbog čega autori preporučuju da subvencije ubuduće budu dodjljivane samo za pametne i fleksibilne sisteme.

Pored toga, korisnike treba motivisati da promene navike grejanja i punjenja, na primer uvođenjem dinamičkih tarifa koje nagrađuju fleksibilnu potrošnju, iako velike lokalne razlike u tarifama i otkupnim cenama struje mogu otežati primenu ovih mera.

Jasna Dragojević

Izum Veljka Milkovića među 10 najboljih na svetu

Foto: Ljubaznošću Veljka Milkovića

Domaći izumi već vekovima pronalaze svoj put do sveta, ostavljajući dubok trag u nauci i tehnologiji. Da Srbija i danas ima čime da se ponosi, potvrđuje i Veljko Milković, naučnik i inovator iz Vojvodine, čiji je dvostepeni mehanički oscilator nedavno proglašen za jedan od 10 najboljih pronalazaka na svetu na prestižnom takmičenju iCAN 2025 u Kanadi.

Za Energetski portal Milković otkriva da mu ovo priznanje predstavlja veliko profesionalno i lično zadovoljstvo, ali i potvrdu za sve one koji su verovali u njegov rad tokom prethodnih decenija.

– To su bili ljudi otvorenog uma, uvaženi profesori koji su bez predrasuda razmotrili moj rad, uvideli da izum funkcioniše i javno me podržali. Ovo priznanje je, zapravo, priznanje i njima – svim intelektualcima i pojedincima koji su svesrdno stali uz mene – ističe Milković.

Kako dodaje, svoj rad ne doživljava kao karijeru, već kao životnu misiju i obavezu. 

– Ne mogu to ni povezati sa poslom. To je jednostavno moja delatnost, moja dužnost – ako sam negde dobio informaciju o izumu, ne znam odakle jer to je misterija, onda imam obavezu da to razvijam i učinim dobro delo koliko mogu. Na sreću, odjek se oseća širom sveta, a ova nagrada je još jedna potvrda da trud ima smisla – poručuje Milković.

U FOKUSU:

Kako funkcioniše dvostepeni mehanički oscilator 

Naš sagovornik objašnjava da je reč o jednostavnom mehaničkom pojačalu energije, odnosno mehanizmu koji „profitira” od snage gravitacije u okviru prirodnog gravitacionog polja biosfere. 

Prema njegovim rečima, tehnologija dvostepenog mehaničkog oscilatora ima veliku perspektivu i mogućnost daljih unapređenja, jer je zasnovana na principima koji otvaraju prostor za nova istraživanja. Ističe da ga ohrabruje činjenica da izum ima sve veći odjek u javnosti i da i dalje postoji dovoljno dobre volje i radoznalosti među onima koji žele da ga ispitaju i razumeju. 

Milković naglašava i da je osnovna vrednost oscilatora u tome što deluje van okvira klasičnih pravila mehanike, stvarajući nove efekte koje savremena nauka tek treba da objasni. Smatra da je potrebno pristupiti ovim pojavama otvorenog uma i mirno sagledati njihove potencijale, jer, kako kaže, u njima leži nova dimenzija razumevanja mehaničkih procesa.

– Pravilo je kod ovog oscilatora da nema pravila. Bitno je reći da je ostvarena ultraefikasnost i dalja usavršavanja na kojima radim su nesaglediva. Zato što sistem radi po novim principima, upravo tamo gde se najmanje očekivalo da će se nešto novo otkriti – u mehanici, a to se smatralo da je već završeno pre 300 godina sa Isakom Njutnom. Posle Njutna nema ništa novo u mehanici, tako su nekad govorili, pa eto, ipak, ima nešto novo. Ja ne tvrdim, ni sada, da sam stavio tačku na mehaniku, to ne, ali su neki učeni ljudi smatrali da je odavno stavljena tačka na nju, ja jednostavno to ne smatram – kaže naš sagovornik. 

Najvažnije praktične primene oscilatora

Domaći pronalazač objašnjava da je primena dvostepenog mehaničkog oscilatora u početku bila prepoznata pre svega u vidu pumpe za vodu, namenjene za različite procese, poput navodnjavanja, odvodnjavanja, prečišćavanja i desalinizacije morske vode. Tokom daljih istraživanja, pokazalo se da oscilator ima i širu primenu u industriji, posebno kod klipnih kompresora, gde su eksperimenti dali veoma dobre rezultate.

Ovaj mehanizam se može koristiti i u procesima drobljenja rude i reciklaže građevinskog materijala, odnosno pri usitnjavanju dotrajalog građevinskog otpada u tzv. krašerima i lomilicama. Osim toga, istraživanja se razvijaju i u pravcu primene oscilatora kao elektrogeneratora, čime bi se otvorila mogućnost za proizvodnju električne energije na inovativan i energetski efikasan način. 

Priredila: Milena Maglovski 

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Evropska komisija objavila listu 235 ključnih energetskih projekata

Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska komisija usvojila je novu listu od 235 prekograničnih energetskih projekata koji dobijaju status od zajedničkog ili međusobnog interesa, čime se otvara put za brže dozvole, snažniju političku podršku i mogućnost finansiranja iz evropskog Mehanizma za povezivanje Evrope. Reč je o drugoj listi ovakve vrste od reforme TEN-E uredbe 2022. godine.

Cilj novih projekata je da unaprede energetsku povezanost evropskog kontinenta, uklone uska grla u prenosnim sistemima i pripreme infrastrukturu za ambiciozne klimatske ciljeve do 2040. i 2050. godine. Prema proceni Komisije, Evropi će do 2040. biti potrebno oko 1,5 biliona evra ulaganja u mreže za električnu energiju, vodonik i CO₂, a odabrane inicijative predstavljaju značajan deo tog budućeg investicionog talasa.

Nova lista uključuje veliki broj projekata koji treba da podrže energetsku tranziciju:

  • 113 projekata u elektroenergetskom sektoru, uključujući pametne i offshore mreže za integraciju obnovljivih izvora.
  • 100 projekata u oblasti vodonika, među kojima su i veliki elektroizeri neophodni za dekarbonizaciju industrije.
  • 17 projekata za transport CO₂, koji treba da razviju infrastrukturu za hvatanje i skladištenje emisija.
  • Tri projekta modernizacije gasnih mreža, usmerenih na digitalizaciju i povećanje efikasnosti.
  • Kontinuiranu podršku za povezivanje Malte i Kipra sa kontinentalnom energetskom mrežom.

Komisija najavljuje da će sprovođenje ovih projekata biti praćeno kroz jaču saradnju sa državama članicama, uz rad regionalnih grupa i Radne grupe za energetsku uniju.

U narednim nedeljama očekuje se predstavljanje Paketa evropskih mreža, kojim će se ubrzati razvoj strateške infrastrukture, kao i razrada inicijative „Energetski autoputevi“ – plana koji treba da otvori nove koridore i otkloni najveća uska grla u prekograničnim energetskim vezama.

Lista projekata sada ide pred Evropski parlament i Savet, koji imaju dva meseca da je odobre u celini. Nakon formalnog usvajanja, Komisija će raditi sa državama članicama na ubrzanju realizacije, uz očekivanje da će prvi projekti ubrzo biti spremni za prijavu na evropske fondove.

Energetski portal

Šta su u Republici Srpskoj pokazala geološka istraživanja?

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Republika Srpska je neistražen prostor, pa se u vreme nekih prirodnih pojava pitamo – zašto se to dešava baš kod nas?

Da su zemljotresi mogući u banjalučkoj regiji, ali da Semberija nije u seizmički aktivnom području. Da u Loparama nema vode, ali ima klizišta i da u literaturi postoje podaci da na Majevici ima nafte, ali nema sredstava za istraživanje.

Foto: Energetski portal

Sve ovo arhvirano je u Republičkom zavodu za geološka istraživanja, kao jedinoj referentnoj ustanovi u Srpskoj koja raspolaže podacima.

U maju 2014. godine su Republiku Srpsku zadesile stogodišnje poplave i klizišta. Semberija je bila pod vodom, na Majevici su se brda pomerala. Prirodni fenomen dogodio se u selu Tobut. Na teren je izašao, tada kao mlad inženjer, Cvjetko Sandić.

— Teren se razdvojio na dve celine, to se u geologiji zove bočno širenje. To je jedan specifičan oblik klizišta koji imamo samo u Loparama. Znači, gde smo po nekoj razlomnoj strukturi da li je to neki rased ili neka veća pukotina koja je zasićena vodom bukvalno se razdvojila, srećom niko nije stradao, kuća je totalno uništena jer je ona bila na toj razlomnoj strukturi i klizište duboko 12 metara. To su fenomeni koje ne možemo predvideti, ali jednostavno je takva geološka građa — navodi Sandić.

Ističe da nemamo dovoljno istražen teren, da se ne poštuju geotehnička pravila, ali da nam nedostaje i obrazovni kadar koji može raditi na prevenciji.

— Negde oko 30 odsto teritorije RS je podložno procesima kliženja, a naizraženija su područja Majevice, Foce, Zvonika. Na saobraćajnicama se vide brojne deformacije, vidimo da klizišta donosne brojne materijalne štete u individualnoj stambenoj gradnji najviše, i zato im treba posvetiti pažnju jer u prevenciji je ključ — kaže Sandić.

Majevica ima dosta klizišta, a ima nedostatak vode jer je teren izgrađen od gline koja je izolator, ne propušta vodu i uzrokuje klizanje terena. Na području opštine Lopare 2014. godine evidentirano je 1.500 klizišta, u Ugljeviku 300-400, a u Zvorniku 500.

Pročitajte još:

Geolozi upozoravaju da seča šume uzrokuje klizište jer drveće odvodi višak vode i svojim korjenjem stvara prirodnu armaturu u tlu.

U istorijskog građi Geološkog zavoda RS nalazi se podatak da na Majevici postoji nafta, u drugim krajevima RS zlato. Semberija nema potrebe da strahuje od zemljotresa za razliku od Hercegovine, Zenice, Sarajeva, Banja Luke.

— Imamo zone oko Banja Luke gde smo izdvojili seizmičke terene i tu se zemljotresi mogu očekivati. Takve oznake govore da te tenere moramo posebno tretirati, kada gradimo nove objekte ili radimo preventivna delovanja sa aspekta zemljotresa — ističe Sandić.

Sa geološkog aspekta najveće bogatsvo RS su podzemne vode, a osim na majevici RS ima kvalitetne i dovoljne količine podzemnih vode. Imamo i identifikovana tri područja sa geotermalnom energijom, a to su Banja Luka i okolina, Semberija i Višegrad.

Izvor: RTRS

Bugarska potpisala strateški ugovor za nove blokove Kozloduja

Foto-ilustracija: Unsplash (brice-cooper)

Bugarska ulazi u ključnu fazu projekta izgradnje 7. i 8. bloka nuklearne elektrane Kozloduj. Potpisivanje ugovora sa kanadskim konzorcijumom postavlja temelje za projektovanje, izgradnju i puštanje u rad novih blokova, koristeći AP1000 tehnologiju, poznatu po bezbednosti, efikasnosti i fleksibilnosti.

Konzorcijum čine tri vodeće međunarodne kompanije – Laurentis Energy Partners (LEP), BWXT Canada Ltd. i Canadian Nuclear Partners S.A. (CNPSA). Ministar energetike Bugarske, Žečo Stankov, istakao je da su kompanije dokazale sposobnost da rade kvalitetno, u roku i u okviru budžeta, što dodatno osnažuje projekat.

Pročitajte još:

Ministar energetike i rudarstva kanadske provincije Ontarijo, Stiven Leče, ocenio je ugovor kao strateški korak u globalnom razvoju čiste nuklearne energije.

Partnerstvo, kako je naveo, omogućava prenos kanadskog iskustva u Bugarsku, podržava širenje nuklearne energije i obezbeđuje pouzdanu i pristupačnu energiju za zemlju.

Izvršni direktor projekta АЕЦ Kozloduj – Novi blokovi, Petyo Ivanov, dodao je da očekuje angažovanje najmanje 30 odsto bugarskih stručnjaka i inženjera u izvođenju radova, čime se osigurava domaći doprinos razvoju projekta.

Energetski portal

Novi život starih lopatica: od igrališta do surf daske

Foto-ilustracija: Freepik (freepik) - AI generisano

Proizvodnja čiste energije više nije dovoljna da bi obnovljivi izvori ispunili kriterijume održivosti. Kako njihova primena raste i postaje deo svakodnevnog energetskog sistema, pitanja se pomeraju dalje: kako skladištiti energiju, kako je efikasno koristiti – i, možda najvažnije – šta se dešava sa tehnologijom kada završi svoj radni vek?

O vetroturbinama, njihovim sastavnim delovima i potencijalu da budu održivo iskorišćene i nakon završetka rada, pisala sam već više puta. Zato ću se sada samo kratko osvrnuti: istraživanja pokazuju da gotovo 90 odsto ukupne mase jedne vetroturbine može da se reciklira korišćenjem postojećih metoda upravljanja otpadom. Ali lopatice vetroturbina ostaju pravi izazov – složeni kompozitni materijali iz kojih su izrađene teško se razdvajaju i recikliraju. Ipak, takav podatak ne sme da ostane izgovor – ako zaista želimo da obnovljivi izvori budu održivi, moramo da pronađemo rešenja.

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

WindEurope je na svojoj platformi Circularity Hub predstavio nekoliko konkretnih i inspirativnih primera kako lopatice vetroturbina mogu da dobiju novu vrednost kroz četiri osnovne metode: ponovnu upotrebu, promenu namene, reciklažu i oporavak. Te metode uključuju sve – od popravki i prodaje polovnih komponenti, preko kreativnog prenamenskog korišćenja u infrastrukturi ili proizvodima, do prerade u nove materijale ili korišćenja energije i resursa iz lopatica tamo gde reciklaža još nije moguća.

Prvi primer koji ću podeliti u ovom blogu dolazi iz Holandije, gde kompanija Blade–Made od celih lopatica vetroturbina stvara modularni zid za smanjenje buke. Osim toga, ista kompanija prerađuje lopatice u izdržljiva igrališta i urbani nameštaj – delovi lopatica postaju penjalice, klackalice i klupe, zadržavajući prepoznatljiv oblik i estetiku lopatica. Sada deca mogu da se igraju na njima, a da i ne znaju da su nekada bile deo vetroturbina.

U Španiji, kompanija ACCIONA Energía u saradnji sa modnom markom El Ganso koristi reciklirani materijal iz lopatica za proizvodnju patika, dok je u Australiji proizvela prve dasku za surfovanje na svetu koja je napravljena od lopatica vetroturbina. Prvih 10 prototipova izrađeno je ručno na Zlatnoj obali.

Kada je reč o reciklaži, u Španiji postoji specijalizovana fabrika EnergyLoop za reciklažu lopatica, koja prerađuje kompozitne materijale koji zatim postaju sirovine za građevinarstvo, auto-industriju, avijaciju i slične sektore.

Metod oporavka (recovery) predstavlja najmanje poželjan način zbrinjavanja lopatica i primenjuje se kada reciklaža nije moguća, na primer zbog složenosti materijala ili tehničkih ograničenja. U ovom procesu lopatice se usitnjavaju, a zatim koriste kao energent ili sirovina u industrijskim procesima, u kontrolisanim i zatvorenim uslovima. Na taj način se sprečava odlaganje na deponiju, ali materijal više ne može da zadrži svoju originalnu strukturnu vrednost.

Jedan od primera dolazi iz Finske, iz kompanije Kuusakoski Recycling, koja od istrošenih lopatica pravi sirovinu za proizvodnju cementa. Lopatice se usitnjavaju pomoću naprednih tehnoloških procesa koji ne ugrožavaju ljude niti životnu sredinu, a zatim se koriste u cementnim pećima. Prema nedavnom izveštaju WindEurope, na ovaj način značajno se smanjuje emisija CO₂ u proizvodnji cementa i upravljanju otpadom. Svaka tona obrađenog kompozitnog otpada štedi do jedne tone CO₂ u poređenju sa tradicionalnim metodama spaljivanja.

Recovery je praktično rešenje kada druge metode nisu izvodljive, ali budućnost cirkularne vetroenergije ipak zahteva reciklažu i ponovnu upotrebu komponenti.

Katarina Vuinac

SAD omogućile ograničene poslove sa Lukoilovim pumpama van Rusije do aprila 2026.

Foto-ilustracija: Unsplash (egor myznik)

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država odobrilo je privremenu dozvolu koja omogućava nastavak određenih transakcija sa Lukoilovim maloprodajnim stanicama van Rusije, uprkos sveobuhvatnim sankcijama uvedenim ovoj kompaniji tokom jeseni i njihove najave prodaje imovine. Reč je o jednoj vrsti licence, kojom je omogućeno obavljanje operacija neophodnih za svakodnevni rad, održavanje ili eventualno zatvaranje pumpi koje posluju u Evropi, Aziji i SAD-u, a dozvola važi do 29. aprila 2026. godine, kako su preneli svetski mediji.

Čini se da je reč o pokušaju da se ublaže negativne posledice sankcija po tržišta u trećim zemljama, gde je Lukoil prisutan preko mreže od nekoliko hiljada benzinskih stanica, s obzirom da posluje na nekoliko kontinenata i u desetinama država, gde je aktivan u segmentima istraživanja, proizvodnje, prerade i distribucije nafte i gasa.

Pročitajte još:

Naglo gašenje tih postrojenja moglo bi da dovede do poremećaja u snabdevanju gorivom, rasta cena i logističkih problema za lokalne distributere, pa je administracija odlučila da omogući prelazni period stabilizacije.

Važno je naglasiti da iako licenca omogućava nastavak nekih od osnovnih operacija, ona ne znači ukidanje sankcija. Svi značajniji ugovori, transferi imovine i moguća prodaja Lukoilovih međunarodnih poslova i dalje zahtevaju posebno odobrenje OFAC-a, zapravo omogućava da se postojeća imovina održava, pripremi za prodaju i da tržišta ostanu stabilna, bez rasterećenja matične kompanije u Rusiji.

Energetski portal

Potencijal biometana u Srbiji: do 2028. može potpuno zameniti prirodni gas kao gorivo

biometana
Foto-ilustracija: Pixabay (JanNijman)

Primena biometana doprinosi smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih energenata i povećanju energetske sigurnosti i stabilnosti, a Srbija ima potencijal za brz razvoj ovog sektora. Ovo potvrđuje istraživanje koje je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije.

Prema rečima Jovane Joksimović, pomoćnice ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. godine, sa vizijom do 2050, kada je reč o biometanu, predviđa mogućnost postepenog uvođenja biometana u sisteme daljinskog grejanja, a potencijal ovog obnovljivog izvora prepoznat je i u okviru dekarbonizacije transporta.

Kako je dodala, korišćenje biometana dodatno će se podstaći razvojem regulatornog okvira, ali i realizacijom demonstracionih projekata. To će doprineti značajnom smanjenju proizvodnih troškova i poboljšanju tehničke izvodljivosti u pogledu transporta postojećim sistemom prirodnog gasa.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, istakao je značaj biometana kao domaćeg, lokalno proizvedenog, održivog i pouzdanog energetika. Ovaj energent može da doprinese ne samo energetskoj nezavisnosti Srbije, već i smanjenju otpada i emisija štetnih gasova.

biometana
Foto-ilustracija: Pixabay

U partnerstvu sa nadležnim nacionalnim institucijama i međunarodnim partnerima, UNDP podržava stvaranje uslova za uspostavljanje novih, kao i za prelazak već postojećih biogasnih postrojenja na proizvodnju biometana.

U Srbiji, biometan može da se proizvodi iz više vrsta široko dostupnih sirovina poput stajnjaka, klaničnog i žetvenog otpada, zatim organskog otpada iz domaćinstava i prehrambene industrije, kao i mulja koji nastaje kao nusproizvod procesa prečišćavanja otpadnih voda.

Pročitajte još:

Potencijal biometana kroz procente

Podaci istraživanja UNDP-a pokazuju da bi biometan do 2030. godine mogao da zameni oko šest odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, a do 2050. i više od 12 odsto. Kada je reč o industriji i domaćinstvima, mogao bi da pokrije skoro 16 odsto potrošnje prirodnog gasa do 2030. godine i više od 25 odsto do 2050.

U saobraćaju, biometan ima potencijal da do 2028. godine u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo, sa 100 odsto mogućnosti supstitucije do 2030. godine.

Ono što se posebno ističe jeste da biometan može da zameni prirodni gas u Srbiji bez potrebe za ikakvom izmenom postojeće gasne infrastrukture.

– Ukupne investicije potrebne za razvoj sektora biometana procenjuju se na do 550 miliona evra do 2030. godine. Sa tim ulaganjem, godišnji prihod od proizvedenog biometana bi već tada mogao da premaši 250 miliona evra. To bi stvorilo mogućnosti za dodatne prihode u sektoru poljoprivrede, za ozelenjavanje industrijske proizvodnje i doprinelo otvaranju novih radnih mesta vezanih za sektor energetike na lokalnom nivou – navodi UNDP.

Energetski portal

U susret prvoj godišnjoj konferenciji Western Balkans ESG Foundation

Lideri, vizionari i stručnjaci iz regiona okupiće se 8. decembra na prvoj godišnjoj konferenciji ESG Zaokret: Od regulative do kulture koja će se održati u Metropol Palace hotelu u Beogradu kako bi zajedno ispisali novo poglavlje održivosti na Zapadnom Balkanu. Ovaj događaj organizuje Western Balkans ESG Foundation, prva neprofitna organizacija u regionu osnovana s ciljem da podrži održivu tranziciju ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, integracijom ESG principa u svakodnevno poslovanje, javne politike i lokalne zajednice. 

Konferenciju će svojim uvodnim obraćanjem otvoriti Milena Laković, ko-osnivač i direktorka Western Balkans ESG Foundation.

-Održivost je prestala da bude izbor, postala je poslovni standard. Svedočimo trenutku kad ESG prelazi iz domena reputacije u domen odgovornosti. Danas pitanje nije više da li, već kako se prilagoditi i iskoristiti ovu tranziciju. Događaji poput ovog našeg su mesto gde se razmena znanja pretvara u stvarne promene. Upravo zato organizujemo našu prvu godišnju konferenciju „ESG Zaokret: Od regulative do kulture“ gde ćemo okupiti zainteresovane strane iz oblasti javnih politika, biznisa i zajednice kako bismo razgovarali o integraciji ESG principa i direktnom uticaju na inkluziju, investicije i održivost.

Uvodno obraćanje daće dr Milica Delević, Generalni sekretar EBRD i članica Savetodavnog odbora Fondacije, čija poruka osvetljava važnost povezivanja lokalnih inicijativa sa međunarodnim standardima i investitorima.

–Prva konferencija Western Balkans ESG Foundation u Beogradu predstavlja važan trenutak za region i priliku u ključnom trenutku da povežemo lokalne inicijative sa međunarodnim standardima i investitorima. ESG principi su ključni za privlačenje kapitala, jačanje poverenja i kreiranje tržišta koje poštuje sve aspekte odgovornog i održivog poslovanja. Zajedničkim delovanjem svih akteragradimo temelje za ekonomije koje ne mere uspeh samo finansijskim pokazateljima, već i uticajem na društvo i okolinu. Verujem da održivost nije samo obaveza, već strateška prednost koja obezbeđuje dugoročnu stabilnost i inkluzivni rast.

PROGRAM I UČESNICI KONFERENCIJE 

Tokom konferencije će se održati sedam panela, koji predvodi Ekskluzivni Fireside chat: Od reči do dela, kada će se okupiti regionalni poslovni lideri da razgovaraju o izazovima i viziji za odgovorniji i održiviji poslovni ambijent. Zajedno sa Vojislavom Lazarevićem, koosnivačem Fondacije govoriće: Gergely Pókos (Izvršni direktor Direkcije za Zeleni program, OTP Bank), prof. Dragan Lončar (Ekonomski fakultet, Peterhof Consulting), Darko Vuković (potpredsednik Elixir Group za finansije) i Nemanja Laković (Izvršni direktor, Rudnik uglja ad Pljevlja).

Na prvom panelu „Banke i ESG – Izazovi i mogućnosti“, koji vodi Balázs Balogh (CRO, OTP banka Srbija), učestvovaće predsednici Izvršnih odbora banaka: Predrag Mihajlović (OTP banka Srbija), Igor Anić (ProCredit banka), Nikola Vuletić (UniCredit Bank Serbia) i Vlastimir Vuković (NLB Komercijalna banka).

Naredni panel „Međusektorski dijalog – Hype ili održiva realnost?“ pružiće odgovor na pitanje da li je ESG prolazni trend ili strateški pokretač transformacije. Kosta Andrić (Izvršni direktor, ICT Hub) vodiće razgovor sa: Jelenom Drakulić Petrović (CEO, Ringier Serbia, Montenegro, Bosnia), Vladanom Balaban (Predsednik, M&I Systems Group), Majom Grubor (CRO, AikBank) i Dejanom Backović (CFO, Kappa Star Group).

Treći panel „Navigacija kroz ESG pejzaž – Pravni okvir i korporativni uticaj“ koji moderira Lena Petrović (Advokatska kancelarija MJB) razmatraće najnovije EU regulative i njihov uticaj na regionalne lance snabdevanja. Panelisti su: Jovana Joksimović (pomoćnik Ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva rudarstva i energetike), dr Anđelka Mihajlov (Savetodavni odbor Fondacije), Milena Popović Martinelli (Regional Policy Lead CSEE, EBRD), Vladimir Hrle (advokat, Vođa IFC savetodavnog projekta ESG u Srbiji) i Vladimir Jovanović (savetnik, Zelena ekonomija, GIZ).

U okviru konferencije biće održan i „Fireside Chat: Odgovornost šampiona“ powered by Talks&Folks, u kom će Filip Filipović, višestruki MVP i olimpijski, svetski i evropski šampion, razgovarati sa Milenom Laković, direktorkom Fondacije.

Takođe, razmatraće se aktuelna tema „Kako se (ne) pripremamo za zelenu tranziciju na tržištu rada?“ u panel diskusiji koju će voditi Dušan Basalo (Talks&Folks, ko-osnivač Fondacije) sa Vojislavom Vučićevićem (konsultant za inovacije, ICT Hub), Miom Popić (direktorka Sinergija centra, psihoterapeutkinja i biznis psihološkinja), Jelisavetom Lazarević (Docentkinja i prodekanka FEFA, Chief Content officer Bloomberg Adria) i Danijelom Isailović (Menadžerka OIE SRBIJA).

Nakog toga, panel „Izgradnja poverenja – Uloga ESG-a u korporativnoj transformaciji“ osvetliće kako ESG principi oblikuju poslovanje i reputaciju kompanija izvan finansijskog sektora. Diskusiju će moderirarti Dragan Bosiljkić (partner i direktor ESFA), a učestvuju Uroš Milosavljević (Partner, KPMG), Neda Lazendić (Direktorka, WV International), Sandra Živković (direktorka Odeljenja za ESG, Banca Intesa) i Sandra Vučurović (Direktrka, Marsh Srbija).

Za sam kraj konferencije najavljujemo diskusiju na aktuelnu temu “Energetska tranzicija u Srbiji i u Crnoj Gori: Izazovi, realnost i budućnost”, gde će uz Kseniju Karić (Direktorka za biznis i strategiju, Pulsec) razgovarati David Žarković (pomoćnik Generalnog direktora za poslove upravljanja elektroenergetskog portfelja, Elektropivrede Srbija ad – EPS) i Bojan Đordan (vd Generalni direktor EPCG).

Pridružite se konferenciji gde se znanje, iskustvo i vizija spajaju u stvarne promene za održivu budućnost Zapadnog Balkana. Za više informacija i prijavu posetite link ka sajtu konferencije, dodatne informacije možete dobiti putem mail-a office@wbesgfoundation.org.

Evropska industrija baterija traži hitan dogovor o pravilima za ugljenični otisak

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Evropske kompanije i organizacije koje posluju duž lanca vrednosti baterija uputile su otvoreno pismo izvršnom potpredsedniku Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefanu Sežurneu i komesarki za životnu sredinu, otpornost vodnih resursa i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesiki Rosval, u kojem pozivaju na hitan dogovor o pravilima EU za izračunavanje ugljeničnog otiska baterija.

U pismu se upozorava da trenutni zastoj u donošenju metodologije u okviru Uredbe EU o baterijama ozbiljno ugrožava razvoj evropske industrije baterija i stvara neizvesnost za investitore. Kako navode potpisnici, industrija se nalazi u „prelomnom trenutku” u kojem su potrebne jasne i stabilne politike kako bi Evropa zadržala konkurentnost duž čitavog lanca snabdevanja baterijama.

Predstavnici industrije ističu da dobro postavljena pravila o ugljeničnom otisku mogu postati ključna poluga za jačanje konkurentnosti evropske proizvodnje, imajući u vidu da je prosečna elektroenergetska mreža EU najmanje 20 odsto „čistija” od kineske. Međutim, zbog kašnjenja u usvajanju metodologije, brojne investicije su već zaustavljene, a konačne investicione odluke odložene.

Pročitajte još:

Kao kompromisno i pravedno rešenje, potpisnici predlažu da se ugljenični otisak obračunava na osnovu prosečne vrednosti emisija CO₂ po kilovat-satu na nivou cele Evropske unije, umesto na osnovu nacionalnih proseka ili tržišnih mehanizama poput ugovora o kupovini energije (PPA). Prema njihovom stavu, nacionalni proseci narušavaju jedinstveno tržište, dok PPA aranžmani mogu dovesti do „greenwashinga” i samosabotiranja lokalne proizvodnje.

– Glavni cilj određivanja ugljeničnog otiska treba da bude iskorišćavanje sve čistije elektroenergetske mreže EU kako bi se ojačala konkurentnost evropske industrije baterija u celini – navodi se u pismu.

Na kraju, kompanije i organizacije pozivaju države članice i Evropsku komisiju da što pre postignu „pravedan i ambiciozan kompromis” koji će zaštititi i podstaći razvoj evropskog sektora baterija, kao jednog od stubova šire industrijske strategije EU za čiste tehnologije. Potpisnici su izrazili spremnost da sa predstavnicima Komisije dodatno razgovaraju o predloženim rešenjima.

Milena Maglovski

Klimatski otporniji gradovi kroz održivu arhitekturu i zelenu infrastrukturu

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitrije Milenkovic)

Klimatske promene imaju sve snažniji uticaj na oblikovanje života u gradovima – od toplotnih talasa i poplava, do pritiska na infrastrukturu i javno zdravlje. Pitanje kako učiniti urbane sredine otpornijim postaje jedno od ključnih u savremenom planiranju i razvoju. Koliko su urbana područja u Srbiji ranjiva na klimatske promene i kakvu ulogu u prilagođavanju ovim izazovima imaju održiva arhitektura i zelena infrastruktura, bila je tema našeg razgovora sa Anom Šabanović, istraživačem-saradnikom i doktorandom na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Koje klimatske promene najviše pogađaju urbana područja u Srbiji i kakve posledice ostavljaju na svakodnevni život u gradu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Maksim Samuilionak)

– Najznačajnije posledice izmenjenih klimatskih uslova koje pogađaju urbana područja u Srbiji identifikovane su kao porast srednjih temperatura i učestalost i intenzitet toplotnih talasa, promene režima padavina sa većom učestalošću ekstremnih pljuskova i sezonskih suša, kao i povećan rizik od poplava i ekstrema u hidrologiji, što direktno utiče na vodne resurse, urbanu infrastrukturu i javno zdravlje. Urbana područja su posebno ranjiva na efekat urbanog toplotnog ostrva i intenzivne padavine u kratkom roku, što dovodi do oštećenja saobraćajne i komunalne mreže i povećava pojavu toplotno povezanih zdravstvenih problema, ali i smanjuje svakodnevni komfor građana. To rezultira češćim poremećajima, poput saobraćajnih zagušenja, većim zdravstvenim opterećenjem i ekonomskim gubicima. Procene ranjivosti za Beograd ukazuju da gustina naseljenosti, koncentracija kritične infrastrukture, neadekvatni odvodni sistemi i nedostatak zelenih površina dodatno povećavaju rizike kojima je stanovništvo izloženo, naročito osetljive grupe, poput starijih i hroničnih bolesnika. Ovi izazovi ukazuju na potrebu za sistemskim merama adaptacije, koje obuhvataju otporniju infrastrukturu, održivo upravljanje resursima i širenje plavo-zelenih površina.

U FOKUSU:

Kada govorimo o održivoj arhitekturi i urbanizmu, koliko su ta rešenja danas prisutna kod nas i na šta bi najveći gradovi trebalo da se fokusiraju u narednim godinama kako bi bili otporniji na klimatske promene?

– U vodećoj literaturi i globalnim dokumentima kao jedno od najefikasnijih rešenja za adaptaciju ističe se zelena infrastruktura. U nacionalnim i lokalnim javnim politikama i urbanističkim planovima prepoznata su održiva i prirodi bliska rešenja, ali su ona uglavnom formulisana na nivou preporuka, a ne obavezujućih pravila. Tako se, na primer, u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda pojavljuje ekološki indeks, uz preporuke za uvođenje zelenih krovova, zidova ili drvoreda duž saobraćajnica. Da bi gradovi postali otporniji, važno je da ova rešenja ne ostanu samo preporuke. Njihova šira primena može biti podstaknuta stimulativnim merama, ali ključ leži u sistemskim pristupima – da ekološki indeks postane obavezujući urbanistički parametar i da se elementi zelene infrastrukture ugrade u pravilnike za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje javne infrastrukture i kompleksa javnih službi.

Zelena infrastruktura – parkovi, zeleni krovovi, drvoredi, fasade – sve se više povezuje sa kvalitetom života. Koja od ovih rešenja smatrate posebno značajnim za najveće gradove u Srbiji i da li su ona realno primenljiva u našim uslovima?

– Najvažnija karakteristika zelene infrastrukture jeste to što ona funkcioniše kao mreža čiji su elementi povezani i čine jedinstven sistem, pa je ključno obezbediti njen prostorni kontinuitet. Kada se posmatra značaj pojedinačnih elemenata, parkovske i dvorišne površine izdvajaju se kao posebno vredne, jer visoko zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom ima najveći kapacitet za zadržavanje voda tokom intenzivnih padavina, a istovremeno obezbeđuje prijatniji ambijent prilikom ekstremnih vrućina. Na taj način značajno se ublažava efekat urbanog toplotnog ostrva i unapređuju mikroklimatski uslovi. Veliku ulogu imaju i povezujući – linijski elementi, poput drvoreda duž saobraćajnica. Istraživanja pokazuju da ulice sa drvoredima u Beogradu mogu biti i do šest stepeni hladnije u odnosu na ulice bez njih, što je presudno tokom letnjih toplotnih talasa. Važnu ulogu imaju i elementi zelene infrastrukture na samim objektima, poput zelenih krovova i fasada. Oni doprinose energetskoj efikasnosti objekta i smanjenju zagrevanja objekta, čime utiču na mikroklimu neposrednog okruženja. Istovremeno, ovakva rešenja smanjuju pritisak na kanalizacionu mrežu jer omogućavaju zadržavanje i sporije otpuštanje vode. Svi navedeni elementi pojedinačno imaju značaj i svoju ulogu, ali njihova najveća vrednost ogleda se u međusobnom povezivanju i integraciji u jedinstven, funkcionalan sistem zelene infrastrukture.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Pregled novog Zakona o upravljanju otpadom u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

Srbija je dobila novi Zakon o upravljanju otpadom, koji prema rečima Sare Pavkov, ministarke zaštite životne sredine, kao sistemski zakon ima za cilj da obezbedi uslove za značajno smanjenje nastajanja otpada, zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života svih građana.

Kako je istakla, zakonom će biti otklonjene dosadašnje protivrečnosti i dvosmislenosti. Ministarka je dodala da je prvi put omogućeno postojanje snažnih mera prevencije otpada, posebno otpada od hrane, a uspostavlja se i obavezno planiranje upravljanja otpadom kod svih proizvođača otpada.

– Svako ko generiše otpad moraće unapred da planira, evidentira i kontroliše način njegovog zbrinjavanja – rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Zakon je usklađen sa evropskim standardima, uključujući i EU direktivu koja ograničava upotrebu štetnih ftalata u elektronskoj i električnoj opremi.

Ono što je istakla kao posebno važno jeste da će se u praksi postići veća kontrola zahvaljujući uvođenju dokumenta o kretanju otpada za neopasan otpad i digitalizaciji dokumenta o kretanju otpada. Na ovaj način smanjiće se zloupotrebe i administrativno opterećenje, uz uvođenje veće transparentnosti.

Zakon uvodi i mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe, čime se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, jača konkurentnost domaće privrede i ispunjava zahtev CBAM mehanizma, što znači manje zagađenje, stabilnije cene energije i više mogućnosti za domaće kompanije, objašnjava ministarka.

Energetski portal

1...567...1,673Page 6 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs