Srpska berza električne energije obezbeđuje najviše evropske standarde

14.08.2024

fre-sonneveld-q6n8nIrDQHE-unsplash-(3) — Foto-ilustracija: Unsplash (fre-sonneveld)

Nakon skoro decenije od osnivanja i početka rada u februaru 2016. godine, Srpska berza električne energije (SEEPEX) se definitivno pozicionirala, ne samo kao značajan oslonac u procesu zelene tranzicije i dalje liberalizacije tržišta električne energije u Srbiji, već i kao značajan integrativni faktor na polju berzanskog poslovanja u širem – regionalnom i međuregionalnom, a moglo bi se reći i panevropskom kontekstu. Nakon uspostavljanja prve regionalne berze električne energije u regionima jugoistočne i centralno istočne Evrope Alpsko-jadransko dunavske berze električne energije (ADEX), osnovane u decembru 2022. godine, korporativnim udruživanjem SEEPEX-a i slovenačke berze električne energije BSP, zvanično je objavljeno da će se tokom 2024. godine toj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi priključiti i mađarska berza HUPX.

Ta vest, kao i trenutna situacija i dalji pravci razvoja evropskog tržišta električne energije nakon dramatične energetske krize i konsolidacije cena tokom ove godine, povod su za razgovor sa Milošem Mladenovićem, idejnim tvorcem i direktorom SEEPEX-a.

SEEPEX, zajedno sa partnerima iz ADEX grupe, nastavlja da pomera granice i obezbeđuje najviše evropske standarde na polju berzanske poslovne infrastrukture, ali je time na neki način i oživotvorio svoju inicijalnu ideju o formiranju jedinstvene regionalne berze.

U FOKUSU:

Ovaj zaista značajan poslovni uspeh na kraju prve dekade poslovanja SEEPEX-a je došao kao šlag na tortu uspešnog i profitabilnog poslovanja kompanije, koja se u samo par godina profilisala u relevantno, ne samo nacionalno, već i regionalno mesto trgovanja, sa kompletno zaokruženim spot tržišnim okvirom. Tokom prošle godine je implementiran i unutardnevni segment spot trgovanja i sa više od 40 učesnika iz 16 evropskih zemalja i obimom od skoro 5 TWh istrgovane električne energije na dan-unapred tržištu. Ti poslovni rezultati ostvareni su u uslovima tzv. „izolovanog“ rada, a što je inače nezabeležen slučaj u regionu, gde su sve ostale berze (uključujući tu i berze iz EU okruženja) takve poslovne i finansijske rezultate počele ostvarivati tek nakon implementacije projekata spajanja tržišta i značajnog povećanja likvidnosti koje su oni posledično donosili – rekao je Mladenović.

On je istakao da je sve to rezultat vere u uspeh i posvećenosti svih kolega koje su učestvovale u osnivanju i radu kompanije, i to ne samo iz SEEPEX-a i Elektromreža Srbije već i šire, uključujući i institucije koje su izašle u susret u pogledu neophodnih, a u par navrata i sistemskih intervencija na izmenama i dopunama energetske, tržišne i finansijske regulative.

Pre svega to je plod i jasno postavljene, dalekosežne vizije SEEPEX-a, kao moderne evropske berze koja će poslovati u potpunosti u skladu sa najboljom evropskom praksom, sa jasnom regionalnom perspektivnom.

Višestruk značaj zajedničke berze

Formiranjem ADEX-a, tj. korporativnim udruživanjem berzi Srbije, Slovenije i Mađarske napravljen je značajan iskorak na ovom polju u regionu.

– Značaj formiranja zajedničke berze za sve tri strane je zaista višestruk i to ne samo na polju tržišta električne energije, sigurnosti snabdevanja i efikasnije integracije obnovljivih izvora energije, već i na strateškom, a moglo bi se reći i geopolitičkom planu, pre svega u kontekstu integrativnih aktivnosti ka Evropskoj uniji – kaže Mladenović.

On je podsetio da je tzv. BlueSky projekat iniciran još 2017. godine od strane SEEPEX-a i njegovih osnivača (EMS i EPEX SPOT), kao instrument realizacije početne vizije SEEPEX-a o uspostavljanju regionalne berze električne energije, a okretanje partnerima iz EU je posledica nedovoljnog razumevanja političkih struktura iz zemalja okruženja koji su bili prirodni i prvi sagovornici na tom planu.

– Realizacija projekta je bila osmišljena u dve faze, tako da je prva faza, koja je podrazumevala korporativnu integraciju srpske i slovenačke berze i osnivanje ADEX Grupe, uspešno okončana krajem 2022. godine, dok su tokom protekle godine završeni pregovori i sa mađarskim partnerima, sa kojima je transakcioni dokument o pristupanju i HUPX-a ovoj jedinstvenoj poslovnoj infrastrukturi potpisan u decembru 2023. Godine – objašnjava Mladenović.

Prvi praktični rezultati planirane sinergije unutar ADEX-a su ostvareni već nakon par meseci, tj. uspostavljanjem unutardnevnog tržišta u Srbiji krajem jula prošle godine. U aprilu ove godine uspešno je završen i proces transformacije poslovnog modela slovenačke berze BSP, na način da su funkcija kliringa i platforma za dan-unapred trgovanje harmonizovani sa poslovnim modelom SEEPEX-a, tj. sa najboljom evropskom praksom koja je prisutna na svim EPEX SPOT tržištima. Uz uvođenje jedinstvenog procesa učlanjenja i harmonizovani cenovnik, na taj način će svim učesnicima na srpskom i slovenačkom spot tržištu biti pružena tzv. one-stop shop solucija, gde će im na raspolaganju biti svi prateći benefiti jednog takvog rešenja. To su jedinstvena poslovna i klirinška infrastruktura, netting i cross-margining kolaterala, jedinstvena procedura i smanjeni troškovi pristupanja spot tržištima, uz planirano dalje jačanje te sinergije i sa mađarskim partnerima u bliskoj budućnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-winkler)

– Što se tiče samog srpskog tržišta, poznato je da je uspostavljanje unutardnevnog spot tržišta prepoznato i u zakonskom okviru kao jedan od najvažnijih preduslova za efikasnu integraciju obnovljivih izvora električne energije i uspešnu realizaciju nove podsticajne šeme bazirane na aukcijama za zaključivanje dugoročnih finansijskih ugovora o otkupu (tzv. ugovori o razlikama), a gde bi ugovorna strana odgovorna za realizaciju tih petnaestogodišnjih finansijskih ugovora od strane države, bio garantovani snabdevač (tj. EPS),- dok bi fizička isporuka proizvedene energije i balansna odgovornost morali biti obaveza samih proizvođača – objašnjava Mladenović.

Naravno, uloga SEEPEX-a u samom modelu podsticajnih mera je daleko šira, pre svega u kontekstu pružanja relevantne i robusne referentne cene na koju se referišu pomenuti finansijski ugovori, kao i obezbeđivanju dovoljno likvidnog dan-unapred tržišta koje će moći prihvatiti svu količinu proizvedene energije bez značajnog uticaja na cenu, tako da se sada sa sigurnošću može tvrditi da je, sa ovim poslednjim unapređenjima, ta kompleksna tržišna slagalica uspešno sklopljena i da može uspešno odgovoriti na sve izazove koje zelena tranzicija nameće pred tržište električne energije, a samim tim i podržati planirane akcije državnih institucija, usmerene ka ostvarenju proklamovanih, vrlo zahtevnih ciljeva Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) Srbije.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Besne požari oko Atine, Nacionalni park “Sutjeska” pod kontrolom

14.08.2024

požar, šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (marcus-kauffman)

Nadomak Atine besni nekoliko šumskih požara, više hiljada ljudi je evukuisano jer su ugrožene kuće, poslovni objekti i škole. Dok se vatrogasci u Grkoj bore sa vatrenom stihijom, požar u Nacionalnom parku “Sutjeska” je pod kontrom. Srbija je poslala helikoptere i vatrogasce kao pomoć u gašenju požara i kod Atine i u Nacionalnom parku.

Kako prenose mediji trenutno ne postoji jedan aktivan požar u severistočnoj atičkoj regiji već se radi o većem broju aktivnih požara, tvrde vatrogasci. Najteža situacija je u gradovima Maraton i Penteli, a gašenje požara dodatno otežavaju jak vetar koji menja pravac kretanja, ali i vrućine i nepristupačni šumski teren.

Zbog visoke temperature postoji velika opasnost od novih požara do kraja nedelje. Na terenu je više od 700 vatrogasaca, 199 vozila i 35 aviona. U gradu Penteliju su tri bolnice evakuisane kao i jedan od objekata Nacionalne opservatorije.

Na Olimpijskom stadionu u Atini je napravljena specijalna platforma koja služi za privremeni smeštaj evakuisanih iz ugroženih područja, prenosi RTS.

Pročitajte još:

Požar u NP “Sutjeska” preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko

Nastavlja se gašenje požara u Nacionalnom parku “Sutjeska”

Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Boris Trninić rekao je za RTRS da je situacija na požarištu na području Naconalnog parka „Sutjeska“ bolja nego prethodnih dana i da helikopteri i vatrogasci i danas nastavljaju gašenje vatre.

Trninić je rekao da su se sinoć aktivirali novi požari, jer je reč o terenu gde se vatra lako širi, ali da situacija nije alarmantna i da se danas očekuje saniranje.

Helikopteri iz Srbije pomažu u gašenju požara u Nacionalnom parku, poslati su ‘super pumu’, koja ima nosivost oko četiri tone i ‘bel’, koji je manje nosivosti. Dok će u Grčku biti upućen najveći helikopter ‘kamov’ ruske proizvodnje koji nosi do pet tona, kao i 35 vatrogasaca spasilaca sa 12 vozila.

Energetski portal

Beogradske otpadne vode – čekajući na evropske standarde u prečišćavanju

14.08.2024

cev_otpadne_vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Beograd je jedna od retkih evropskih metropola koja kanalizaciju direktno izliva u reke. U Srbiji je tek nešto više od 60 odsto domaćinstava priključeno na kanalizaciju. Trećina gradskih vodovoda nema ispravnu vodu za piće, a samo osam procenata komunalnih voda se prečisti. Zemlje Evropske unije prečišćavaju više od 80 odsto otpadnih voda.

Sava i Dunav jesu velike reke i, kažu stručnjaci, mogu mnogo toga da „progutaju“. Konstantin Ilijević, docent na Hemijskom fakultetu, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da, kada je zagađenje reka u pitanju, uvek postoji opasnost po životinjski biljni svet. Ta opasnost je posebno velika kada su sušni periodi i kada se reke povlače, a kanalizacija se izliva u njih.

„Mi imamo sreće što su Dunav i Sava reke veoma velikog obima, tako da imaju veliki puferski kapacitet, i mogu da apsorbuju veliku količinu zagađenja. Ono što je problem je što se u letnjim mesecima menjaju uslovi koji vladaju tim rekama. S jedne strane imamo povišene temperature, i te povišene temperature onda ubrzavaju i neke procese. Smanjuju količinu kiseonika koju voda prirodno može da rastvori, što onda izaziva dodatno opterećenje na živi svet, ali pokreće čitavu jednu seriju veoma nepovoljnih procesa koji dodatno komplikuju situaciju, i izazivaju masovna uginuća“, rekao je Ilijević.

Pročitajte još:

Krajem jula u kanalu reke Vizelj, što je pritoka Dunava, desilo se masovno uginuće riba.

„Vi imate veliku količinu različitih organskih supstanci, nutrijenata i tako dalje, a to uopšte ne moraju da budu toksične supstance, i zapravo, mnogi od tih materija su na neki način, što su za nas vitamini, to je za živi svet takođe nešto što je neophodno. Međutim, oni u ovim uslovima dovode do bujanja živog sveta. Gde imate bujanje, imate veću količinu organske materije koje se vremenom raspada. To raspadanje onda izaziva u prirodi različite toksine, oslobađanje toksina i nepovoljne uslove koje mogu da imaju fatalne posledice“, objasnio je gost Beogradske hronike.

Grad veličine Beograda ima ogromnu količinu komunalnih voda i osim fekalija, tu je i ogromna količina ostataka koje ljudski organizam oslobođa usled upotrebe nekih lekova, kao što je diklofen, hormona… Sve to može da utiče na određene organizme. Neke vrste riba imaju probleme zbog hormona iz kanalizacionih voda.

„U pitanju je jedan izuzetno veliki problem koji očigledno zahteva izuzetno veliku volju da bi se rešio“, kaže Ilijević o pitanju prečišćivanju voda, i dodaje: „U suštini, u rešavanju komunalnih problema najčešće ne leže neke velike pare, ali, opet, očigledno da je nama problem da taj problem rešimo… Onda možda jeste rešenje da se uključi neki privatnik koji će prosto, putem nekog javnog, javno-privatnog partnerstva, da pogura to, da tako kažemo, kao što je bio slučaj sa gradskom spalionicom u Vinči“.

Izvor: RTS

Pepeo pirinčane ljuske kao baza za beton

13.08.2024

cement_beton — Foto-ilustracija: Pixabay

U nastojanjima da se smanje emisije štetnih gasova, naučnici konstantno rade na novim otkrićima, a poslednje se odnosi na proizvodnju cementa, ključnog sastojka betona, koji oslobađa značajne količine ugljen-dioksida.

Istraživači sa devet univerziteta su koristili veštačku inteligenciju za razvoj prediktivnih modela čvrstoće betona sa pepelom od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u građevinskoj industriji.

Ova strategija je efikasnija i ekonomičnija od tradicionalnih metoda koje su često skupe i dugotrajne. Pomoću mašinskog učenja stvaraju se pouzdani modeli koji određuju vezu između ulaznih elemenata i parametara odgovora.

Tim istraživača američkog Univerzitet Ras Al Khaimah (AURAK), učestvovao je u istraživanju izvodljivosti korišćenja pepela od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u proizvodnji održivog betona.

„Pepeo od pirinčane ljuske (RHA), koji je bogat silicijumom, ima povoljnu hemijsku strukturu kao dodatni materijal sličan cementu za upotrebu u betonu. Korišćenje RHA u betonu dovodi do njegove hemijske reakcije sa hidratima cementa, pre svega sa kalcijum-hidroksidom, i formira sekundarne proizvode koji daju čvrstoću i stabilnost rezultujućoj betonskoj mešavini“, navodi se u saopštenja univerziteta.

Pročitajte još:

Ovom studijom doprineli su uverenju ekologa da cement mora biti zamenjen supstancom sa manjim ugljeničnim otiskom.

U toku druge faze istraživanja cement su zamenili sa pet, deset i 15 odsto pepela, a potom je ispitivana čvrstoća. Važne karakteristike čvrstoće i trajnosti dobijenih betonskih mešavina evaluirane su u svežem i čvrstom stanju u različitim fazama starosti betona.

Upotreba RHA kao delimične zamene za cement u betonu poboljšava čvrstinu u kasnijim fazama, otpornost na habanje i karakteristike barijere za vlagu u betonu. Takođe, nisko sušenje i skupljanje, značajno se poboljšava uz uključivanje RHA kao delimične zamene za cement. Roz-Ud-Din Nassar, jedan od autora, rekao je mešavine poput ove predstavljaju važan korak u pravcu održivih građevinskih praksi.

„Kako se svet bori da smanji emisiju CO2 kako bi sačuvao planetu, dužnost je svakog od nas da doprinese ovom naporu. Drago nam je što naše istraživanje pruža snažne argumente za upotrebu pepela od pirinčane ljuske kao delimične zamene za cement u proizvodnji betona“, navodi se na sajtu pomenutog univerziteta.

Energetski portal

Stručnjaci IAEA istraživali oštećenja u Zaporožju nakon požara

13.08.2024

power-plant-nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Nuklearna elektrana Zaporožje, jedna od najvećih u Evropi, nedavno je bila mesto incidenta, kada je izbio požar u postrojenju, pri čemu je oštećen jedan od rashladnih tornjeva.

Iako je situacija bila ozbiljna, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Grosi, saopštio je da nema neposredne pretnje po nuklearnu bezbednost, nakon što su pozvani da provere situaciju. Požar je brzo stavljen pod kontrolu, a nivo radijacije ostao je stabilan, što su potvrdili i timovi IAEA koji su bili na terenu.

Grosi, generalni direktor IEAE, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog ovih događaja, upozorivši da ovakvi napadi, iako trenutno nisu uzrokovali direktnu nuklearnu opasnost, značajno povećavaju rizik od katastrofalne nesreće.

Tokom pregleda oštećenog rashladnog tornja u nuklearnoj elektrani Zaporožje, stručnjaci su utvrdili da je oštećenje najverovatnije skoncentrisano unutar tornja, na visini od oko deset metara, gde se nalazi sistem za distribuciju vode. Tokom obilaska, primetili su i da unutrašnji delovi tornja, posebno oko sistema za distribuciju vode, ima oštećenja. Videli su izgorele delove opreme i ostatke otopljene plastike, kao i komadiće otpada razbacane po bazenu hladne vode, koji se nalazi na dnu tornja, stoji u obaveštenju na sajtu IAEA.

Pročitajte još:

Stručnjaci su zaključili da je plastika najverovatnije izgorela tokom požara, što je izazvalo da se istopi i otpadne. Primećen je jak miris na mestu incidenta, koji su povezali sa zapaljenom plastikom, jer nije bilo prisutnog mirisa sumpora. Ova zapažanja potvrđuju da je požar najverovatnije zahvatio plastične delove unutar tornja, što je prouzrokovalo nastanak oštećenja.

Nakon informacija o požaru na lokaciji nuklearne elektrane Zaporožje, automatske merne stanice u Srbiji nisu zabeležile povećanje nivoa radioaktivnosti.

Nuklearna energija, iako izuzetno efikasna, nosi sa sobom velike rizike koji se ispolje u situacijama poput ovih, gde je prisutna vojna aktivnost u blizini postrojenja. IAEA i druge međunarodne organizacije nastavljaju da pomno prate situaciju.

Energetski portal

Slovačka i Češka: Modeli za razvoj nuklearne energije u Srbiji

13.08.2024

prag, češka — Foto-ilustracija: Unsplash (r-m)

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Nedavna poseta predstavnika Srbije Slovačkoj i Češkoj, deo je razvoja nuklearne energije u zemlji, što je u skladu sa smernicama nedavno potpisanog Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe u Republici Srbiji. Delegacija, predvođena Jovanom Joksimović, pomoćnicom ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i evropske integracije, kao i Dušanom Živkovićem, generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“ i Slavkom Dimovićem, direktorom Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, imala je za cilj da prikupi vredne uvide i iskustva iz zemalja koje su već razvile svoje nuklearne kapacitete.

Kako je istaknuto tokom posete, energetska kriza i ciljevi Zelene agende doveli su do obnove interesa za nuklearnu energiju širom Evrope. Nedavno smo i mi pisali kako je Norveška takođe osnovala odbor koji će do 2026. godine proceniti različite aspekte mogućeg uspostavljanja nuklearnih elektrana u zemlji.

Pre nekoliko meseci je World Nuclear Association objavio spisak zemalja koje su u Evropi zainteresovane za nuklearnu energiju, odnosno planiraju ili već pokreću određene projekte. Osim Estonije, Litvanije, Letonije, Irske, Turske, Norveške, na spisku je i Srbija.

U tom kontekstu, Jovana Joksimović je naglasila da Strategija razvoja energetike Srbije, koja je trenutno na javnoj raspravi, prvi put uključuje mogućnost korišćenja nuklearne energije. Iskustva zemalja kao što su Slovačka i Češka mogu pružiti korisne smernice za prilagođavanje zakonskog okvira, uključivanje naučne zajednice i stručnjaka, kao i za razvoj kompleksnih projekata u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Nuklearne elektrane zahtevaju velika ulaganja i kontinuirano obnavljanje stručnih kadrova, ali modularni reaktori mogu predstavljati alternativu za budućnost. Živković je istakao da modularni reaktori nude mogućnosti za dugoročnu sigurnost energije, ako se Srbija odluči za njihovu primenu.

Tokom posete Slovačkoj, delegacija je razgovarala sa predstavnicima kompanije „JESS“ o planovima za izgradnju novog reaktora snage 1.200 MW u nuklearnoj elektrani „Jaslovske Bonunjice“. U Češkoj su obišli nuklearnu elektranu „Temelin“ i trening centar pri Fakultetu za nuklearne nauke u Pragu.

Direktor Instituta „Vinča“ dr Slavko Dimović istakao je značaj uspostavljanja saradnje sa vodećim naučnim institucijama iz Slovačke i Češke. On je naglasio da nuklearni program u mirnodopske svrhe nije samo pitanje proizvodnje energije, već i prilika za naučno-istraživački napredak. Institut „Vinča“ želi da bude ključni partner u ostvarivanju dugoročne energetske sigurnosti i nezavisnosti Srbije.

Trenutno se radi na Preliminarnoj tehničkoj studiji za razmatranje primene nuklearne energije u Srbiji. Ova studija će obuhvatiti analizu konvencionalnih nuklearnih elektrana III + generacije, kao i naprednijih tehnologija poput malih modularnih reaktora (SMR). Cilj je pronaći najprikladniju tehnologiju koja će zadovoljiti specifične potrebe Srbije i doprinose njenom energetskom razvoju.

Energetski portal

Novo istraživanje: Usled velikih vrućina, pčele polažu i do 70 odsto manje jaja

13.08.2024

honey-bees-med-pčele — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Maxime Gilbert)

Rezultati jedne nove studije pokazuju da pčele teško podnose toplotni stres usled ekstremnih temperatura, kao što su one tokom leta 2024. Dr Jovana Bila Dubaić sa Biološkog fakulteta u Beogradu objašnjava kako vrućine, preko polena, ugrožavaju razmnožavanje pčela, i kakve sve posledice to može imati.

Poznato je da je reproduktivni razvoj biljaka, a posebno razvoj i funkcionalnost polena, veoma osetljiv na toplotni stres.

Naime, kada se tokom razvoja cvetova javi ekstremna vrućina, kao što je to ovog leta bilo u prvoj polovini jula u Srbiji, ali i sada ponovo tokom avgusta, to može imati višestruke negativne posledice po cvet, uključujući lošiji transport hranljivih materija do polena, njegovu smanjenu vitalnost, pa i neuspešno oslobađanje.

Međutim, nedostajalo je istraživanja koja bi testirala kako ovakav polen, koji je bio izložen visokim temperaturama, utiče na razvoj larvi pčela, niti da li larve pčela mogu da se razvijaju i prežive hraneći se ovakvim polenom. Drugim rečima, nismo imali odgovor na pitanje da li biljke izložene toplotnom stresu adekvatno zadovoljavaju prehrambene potrebe svojih oprašivača – sve do sada.

Jedna nova studija ispitala je upravo ovaj problem.

Grupa istraživača sa Državnog univerziteta Mičigen u SAD eksperimentalno je ispitala kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnoj vrućini utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i na preživljavanje potomaka. U toku eksperimenta, ovo izlaganje bilo je vrlo ograničeno – samo četiri sata na temperaturi od 37,5 °C – ali rezultati nikako nisu ohrabrujući.

Naime, istraživanje je pokazalo da visoke temperature mogu drastično uticati na reprodukciju pčela. Ženke pčela koje su na raspolaganju imale samo biljke izložene toplotnom stresu, iako je broj cvetova bio sličan u obe eksperimentalne grupe, položile su čak 70 odsto manje jaja nego ženke koje su na raspolaganju imale biljke koje nisu bile izložene toplotnom stresu.

Istraživanje sprovedeno u SAD nije pokazalo promenu samo u broju položenih jaja: nakon izlaganja biljaka visokim temperaturama, promenjena nutritivna vrednost polena odrazila se i na preživljavanje larvi pčela.

U toku istraživanja, larve koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu.

Pročitajte još:

Toplotni talasi negativno utiču kako na domaće pčele, tako i na tzv. solitarne vrste, koje ne žive u košnicama ali su svejedno ključne u procesima oprašivanja

Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema.

Naime, oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, predstavlja jednu od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima.

Mada kada pomislimo na pčele obično pomislimo na pčelarstvo i „domaće” košnice, većina pčela na svetu, oko 80 odsto svih vrsta pčela, zapravo živi solitarnim, odnosno samostalnim načinom života, što znači da svaka ženka pravi pojedinačno gnezdo za sebe i svoje potomke.

Za razliku od tzv. socijalnih pčela, u koje spada i evropska medonosna pčela (Apis mellifera), a koje žive u velikim gnezdima i formiraju kolonije, solitarne pčele imaju specifičan način života zbog kojeg su njihova gnezda teško uočljiva i često neprimetna.

Pošto različite biljke imaju cvetove raznih veličina i oblika, one zahtevaju prisustvo oprašivača koji se takođe razlikuju po veličini i obliku. To znači da nije dovoljna samo jedna vrsta pčela da bi proces oprašivanja bio potpun: potrebna je raznovrsnost oprašivača kako bi sve biljke bile efikasno oprašene.

Samim tim, iako je njihov životni vek relativno kratak i ne prave med, solitarne pčele svejedno imaju neprocenjivo važnu ulogu u oprašivanju, a koja je danas ugrožena sve intenzivnijim i češćim toplotnim talasima.

Postoje potencijalna rešenja za ovaj problem – ali to nije jedini način na koji klimatske promene utiču na pčele i njihovu ulogu u ekosistemu

Autori studije o uticaju vrućina na polen ističu hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi poljoprivredne kulture koje se oprašuju pčelama zaštitile od visokih temperatura. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine, što može pomoći u zaštiti polena i očuvanju njegove nutritivne vrednosti.

Međutim, čak i u idealnom scenariju, ovakva rešenja ne bi uklonila sve probleme sa kojima se pčele suočavaju u svetlu klimatskih promena.

Već je poznato da promene klime izazivaju neusklađenost između perioda cvetanja biljaka i perioda aktivnosti pčela, kao i pomeranje geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, što dovodi i do njihovog prostornog razmimoilaženja, a ne samo vremenskog. Kao rezultat, biljke i njihovi oprašivači se ne pronalaze, čime se prekida njihov suštinski važan odnos.

Takođe, pored uticaja na polen, nagli porast temperature može kod pčela izazvati akutni stres i smrt, toplotni talasi mogu prouzrokovati hronični fiziološki stres, dok efekti dugoročnog zagrevanja okruženja mogu biti suptilniji i kumulativni, izraženi u promenama u veličini tela, fenologije, ponašanja, životnog veka i remećenja odnosa polova unutar populacija pčela.

Slika uticaja klimatskih promena je, drugim rečima, široka, a usled ovakvih novih istraživanja postaje još šira nego što smo ranije mislili.

Jasno je da jedino što nam preostaje jeste da se i u odgovoru takođe fokusiramo na širu sliku – onu koja uključuje i borbu protiv posledica klimatskih promena, ali i njihovo ublažavanje i na kraju zaustavljanje. Kako pokazuje ovo istraživanje, teško je sagledati šta se sve u suprotnom može dogoditi.

Izvor: Klima101

Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko – izgubljeno više od milion hektara oranica

13.08.2024

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unsplash (Randy Fath)

Kako sačuvati poljoprivredno zemljište, izazov je za stručnjake širom sveta. Uprkos njihovim apelima da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže. Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica.

Danak širenja gradova i rasta broja stanovnika u njima, plaćamo plodnom zemljom. Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.

„Kompletno ova tabla od 320 hektara površine je pretvoreno u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje…. Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.

U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.

„Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Gradu Smederevu.

Pročitajte još:

Poljoprivredna proizvodnja značajnija od industrijske

Foto-ilustracija: Unsplash (giga-goriashvili)

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja.

„I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade, ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić.

Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.

„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

EU godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina

Agroekonomista Milan Prostran navodi da Evropska unija, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina.

„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističe Prostran.

Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja.

Izvor: RTS

Norveška ipak razmatra nuklearne elektrane u svom energetskom sektoru

12.08.2024

oslo-norveška — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Iako Norveška trenutno nema aktivne nuklearne elektrane, interes raste za istraživanje ove opcije kao potencijalnog dela energetske strategije zemlje. Norsk Kjernekraft inače vodeća kompanija na polju energetike u Norveškoj kada je u pitanju nuklearna energija poslala je treći po redu projekat na razmatranje kada je u pitanju gradnja nuklearnih elektrana.

U zemlji postoji određeni broj istraživačkih reaktora, ali ne i onih za proizvodnju velike količine električne energije. Norveška vlada je odlučila da razmotri potencijal nuklearne energije i nedavno je osnovala odbor koji će do 2026. godine proceniti različite aspekte mogućeg uspostavljanja nuklearnih elektrana u zemlji.

Upravo u skladu sa ovom politikom, Norsk Kjernekraft je podneo pomenuti predlog Ministarstvu energetike za izgradnju nuklearne elektrane u opštini Øygarden, u zapadnom delu Norveške. Plan predviđa instalaciju malih modularnih reaktora (SMR) na oko sto hektara zemlje. SMR-ovi su novi oblik nuklearnih reaktora, koji su manji, sigurniji i lakše se prilagođavaju različitim potrebama. Ideja je da svaki od ovih reaktora ima proizvodni kapacitet od 300 megavata električne energije, sa potencijalom da cela elektrana proizvede do 12,5 teravat-sati godišnje, što bi činilo gotovo 10 odsto trenutne potrošnje električne energije u Norveškoj, kako navodi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Pre nekoliko meseci je i World Nuclear Association objavio spisak zemalja koje su u Evropi zainteresovane za nuklearnu energiju, odnosno planiraju ili već pokreću određene projekte. Osim Srbije i Hrvatske iz regiona, Estonije, Litvanije, Letonije, Irske i Turske, na spisku se našla upravo Norveška.

Norveška je zemlja koja poseduje 65 vetroelektrana i preko 1.700 hidroelektrana koje su temelj energetskog sistema.

Norsk Kjernekraftov pedlog izgradnje nuklearne elektrane u Øygardenu, ukoliko predlog bude odobren, mogao bi biti jedan od koraka napred norveške energetske infrastrukture prema nuklearnoj energiji.

Energetski portal

Srbiju čeka toplotni talas tokom nedelje

12.08.2024

Beograd_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Foto-ilustracija: Unsplash (jaka-skrlep)

Danas se u Srbiji očekuje sunčano i izuzetno toplo vreme, sa maksimalnom temperaturom do 38 stepeni. Republički hidrometeorološki zavod upozorava na pojačani toplotni talas koji zahvata celu zemlju, što može predstavljati ozbiljnu opasnost po zdravlje.

Jutarnje temperature će se kretati između 15 i 22 stepena, dok će dnevne temperature dostići između 35 i 38 stepeni. Tokom dana će vreme biti uglavnom sunčano, uz slab do umeren vetar koji će duvati iz istočnog i severoistočnog pravca.

U Beogradu će biti posebno toplo, sa maksimalnom temperaturom koja će se popeti na 37 stepeni. Za utorak se predviđa dalji rast temperatura, koje bi mogle dostići i 40 stepeni, a isti talas nastaviće se do kraja ove nedelje.

Sličan toplotni talas zadesio je Srbiju sredinom jula, ali u dužem trajanju od oko dve nedelje. Osim što se očekuje da predstojeći talas traje kraće, predviđa se i da će noći ipak biti malo svežije u nekim delovima, nego što je to bilo u julu. Do kraja leta uglavnom se ne očekuju više periodi ekstremnih vrućina.

Pročitajte još:

Biometeorološki uslovi su izrazito nepovoljni, naročito za hronične bolesnike i osetljive grupe stanovništva. Visoke temperature mogu izazvati umor, pospanost i glavobolje, pa se preporučuje smanjenje fizičke aktivnosti i izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana. Stručnjaci savetuju da se redovno hidrirate, ostanete u hladu i pridržavate preporuka kako biste smanjili rizik od zdravstvenih problema uzrokovanih visokim temperaturama.

Energetski portal

1...383940...1.558 Page 39 of 1.558

U FOKUSU:

Višestruk značaj zajedničke berze

Pročitajte još:

Zeekr širi mrežu punjača

Pročitajte još:

Nastavlja se gašenje požara u Nacionalnom parku “Sutjeska”

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Toplotni talasi negativno utiču kako na domaće pčele, tako i na tzv. solitarne vrste, koje ne žive u košnicama ali su svejedno ključne u procesima oprašivanja

Postoje potencijalna rešenja za ovaj problem – ali to nije jedini način na koji klimatske promene utiču na pčele i njihovu ulogu u ekosistemu

Pročitajte još:

Požar preti da ugrozi putnu komunikaciju Foča-Gacko

Pročitajte još:

Poljoprivredna proizvodnja značajnija od industrijske

EU godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina

Pročitajte još:

Šta beleži „crna kutija“?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM