Novo istraživanje pokazalo je da je, od početka Industrijske revolucije, kao posledica krčenja šuma (deforestacije), prosečni najtopliji dan u Evropi, Severnoj Americi i Aziji postao znatno intenzivniji.Naučnici su razmatrali dvojako delovanje šumarstva...

Osnovna škola "Kosta Trifković", biće prva škola u Novom Sadu sa solarnim kolektorima za zagrevanje vode, a u planu im je i postavljanje solarnih panela za proizvodnju struje. Solarni kolektori trebalo bi...

Severoistočna oblast Indije opčiniće vas netaknutim prizorima divlje lepote prirode, a potencijalno ćete se susreti i sa nekim od tamošnjih tradicionalnih plemena, retkim belim nosorozima ili "šumskim čovekom". Džadav Pajeng, skromni poljoprivrednik i...

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Obrazovni centar „Cerovac“ je raznim aktivnostima prošle nedelje obeležio ekološku sedmicu. U ponedeljak, 19. marta, rukovodilac obnovljivih izvora energije konsultantske kuće SEEC iz Beograda, Goran Matović, putem Skajpa je održao prezentaciju na engleskom...

Ljudi besomučno izrabljuju šumske kapacitete širom sveta. Svake godine, ljudskom krivicom, planeta je siromašnija za između 80 i 150 hiljada kvadratnih metara površine pod drvećem. Mnoge životinje i biljke gube svoja prirodna...

Danas, 21. marta 2018. godine, obeležava se Svetski dan šuma. Predlažemo vam da ovaj dan proslavite sadnjom drveta u svom dvorištu ili ispred zgrade i da na taj način doprinesete stabilizaciji klime...

Prema novom istraživanju skoro jednoj petini evropskih tvrdokrilaca preti izumiranje zbog nedostatka starog drveća a njihov nestanak bi mogao da ima katastrofalne efekte na druge životinjske vrste. Studija otkriva da 18% tvrdokrilaca čije...

Francuski modni brend Lakost, u saradnji sa Međunarodnom unijom za očuvanje prirode (IUCN), iskoristio je svoju popularnost kako bi upozorio na problem ugroženih životinja. Lakost je predstavio deset novih motiva za svoje kultne...

Lego, proizvođač plastičnih kockica i igrački za sklapanje na svetskom glasu, najavio je da će počev od 2018. godine zelenilo u svojim "građevinskim" setovima praviti od šećerne trske. Ekološki orijentisana proizvodnja botaničkih elemenata...

Japanski proizvođač drvenih građevinskih konstrukcija i predmeta, Sumitomo Forestry, planira da, u znak obeležavanja 350. godine svog poslovanja, do 2041.  u Tokiju izgradi najveći drveni soliter na svetu. U drvnoj industriji, kompanija je...

Izveštaj objavljen pre nekoliko dana ukazao je na činjenicu da poklanjanje kutije čokolade, iako gest naklonosti prema voljenima, nije istovremeno i gest naklonosti prema prirodi. Istraživanje koje je sprovela organizacija za zaštitu životne...

Zahvaljujući višedecenijskom ulaganju u zdravstveni sektor i zaštitu životne sredine Finska se danas nalazi u samom vrhu uporednog spiska zemalja sa najrazvijenijim standardima zaštite životne sredine i zdravstvene tehnologije. U razgovoru sa...

Čovečanstvo godišnje u atmosferu emituje oko 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte i ugljen dioksida. Ako se ovim tempom nastavi, atmosfera će se toliko zagrejati da će život koji sada...

Tokom jedne godine ljudi poseku 15 milijardi stabala i zasade oko 9 milijardi novih. Matematika je jednostavna, na godišnjem nivou gubimo 6 milijardi drveća. Sadnja je za čoveka spor, mukotrpan i skup proces....