Prema novom istraživanju skoro jednoj petini evropskih tvrdokrilaca preti izumiranje zbog nedostatka starog drveća a njihov nestanak bi mogao da ima katastrofalne efekte na druge životinjske vrste.
Studija otkriva da 18% tvrdokrilaca čije razmnožavanje zavisi od starog i trulog drveta mogu da se svrstaju u krategoriju „ranjive vrste“ i „kritično ugrožene“.
Ostalih 13% vrsta insekata smatra se „skoro ugroženim“ i njihov nestanak bi mogao da ima ozbiljne negativne posledice po biodiverzitet i ekosistem. Ove podatke objavila je Internacionalna zajednica za konzervaciju prirode (IUCN).
Šumski tvrdokrilci su ključni faktor ishrane za male sisare, slepe miševe i ptice. Neki od njih su takođe oprašivači raznih biljnih vrsta.
Dr Kit Aleksandar, ekolog konsultat koji je učestvovao u istraživanju rekao je: „Tvrdokrilci su suštinski povezani sa svim živim svetom u mestima koje naseljavaju. Ako se otpočne sa urušavanjem varijeteta životinjskih vrsta onda ceo ekosistem stremi urušavanju.“
„U zapadnoj Evropi, na mnogim mestima koja su intenzivno kultivisana fauna je u mnogo lošijem stanju nego što bi trebalo da bude. Negativni razvoj situacije dodadno je olakšan jer ljudi otklanjaju mrtvo drvo i time menjaju čitavu strukturu prirodnog staništa vrsta.“
Poznati modni brend u borbi za očuvanje vrsta
SOS za prašume Sumatre
Insekti kao deo održive dijete
Zdrave zajednice šumskih tvrdokrilaca trebaju velike količine mrtvog i trulog drveta. Neke vrste polažu svoja jaja u prazninama drveta koje su obložene jednom vrstom buđi za čije je formiranje potrebno mnogo vremena.
Seča šuma je najveća pretnja ovoj vrsti insekata ali pored toga postoje i drugi faktori koji negativno utiču na njihov biodiverzitet kao što su urbanizacija, turizam, agrikultura, zagađenje i globalno zagrevanje.
Jedno od rešenja za ovaj problem jesu izmene u poljoprivrednoj politici Evrope. Trenutne prakse dovode do transformacija šuma u pašnjake uništavajući bitnu vegetaciju za održavanje biodiverziteta.
Ključno je da se promoviše bolji menadžment šumskih predela.
Ovu studiju finansirala je Evropska komisija.
Izvor: theguardian
