Radio Televizija Srbije prenela je da je JP „Elektromreža Srbije“ kupilo na berzi malo više od 10 odsto akcija „Elektroprenosa Crne Gore“.
Kako je navedeno, kupovinom akcija EMS je dobio pravo na dividende i mesto u odboru direktora „Elektroprenosa Crne Gore.
Vrednost kupljenih akcija iznosi oko 13,9 miliona evra, a ovom kupovinom EMS je ojačao svoj položaj u evropskom elektroenergetskom sistemu.
Sandra Jovićević
foto: ems.rs
izvor: rts.rs
Projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Investiranje u sektor energije (EIA) u saradnji sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (MVTEO), Elektroprivredom BiH i Termoelektranom Tuzla kao domaćinom, organizirao je nedavno, u Termoelektrani Tuzla, Okrugli sto na temu „Nacionalni plan smanjenja emisija“.
Cilj okruglog stola, koji je okupio predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti entiteta i države, predstavnike Elektroprivreda, regulatornih komisija za energetiku, fondova za zaštitu okoliša, nevladinih organizacija, lokalnih zajednica, donora i predstavnike medija, je predstavljanje finalnog Nacionalnog plana smanjenja emisija Elektroprivrede BiH i Elektroprivrede RS.
Nacionalni plan smanjenja emisija je upućen nadležnim institucijama i preostalo je još da ga entitetske vlade i Veće ministara usvoje, a onda da se dostavi Energetskoj zajednici u zadanom roku odnosno do 31.12.2015.godine. Ovo će biti prvi put biti da će neka obaveza BiH iz Ugovora o uspostavi Energetske zajednice biti ispunjena u roku. Velika postrojenja za sagorijevanje su postrojenja sa toplotnom snagom ložišta (goriva) koja je jednaka ili veća od 50 MW.
Smanjenje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje je još 2013. godine postalo obaveza za Bosnu i Hercegovinu i to na osnovu odluka Ministarskog veća Energetske zajednice iz oktobra 2013. godine. Naime, propisano je da je implementacija Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje i Direktive o industrijskim emisijama obavezna za sve potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, što obuhvata i Bosnu i Hercegovinu.
Implementacija NERP-a u BIH će rezultirati u smanjenju emisija tri glavna zagađivača: sumpor dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx) i čvrstih čestica (prašine). Najvažnije je smanjiti emisije sumpor dioksida jer one imaju ogroman uticaj na zdravlje i okolinu.
Trenutne emisije sumpor dioksida u BiH su oko 270.000 tona godišnje, a posle implementacije NERP-a emisije će se smanjiti na 15.000 tona godišnje do kraja 2027. godine. Prednosti implementacije NERP-a za zdravlje ljudi i okoliša znatno premašuju investicione troškove i upravo je to razlog zašto bi Bosna i Hercegovina treba da implementira NERP.
USAID Investiranje u sektor energije je program vredan 5.47 miliona dolara čiji je cilj da pomogne BiH da privuče investicije i otvori nova radna mesta u sektoru energije. Putem ove aktivnosti, USAID radi na revidiranju i usklađivanju procesa izdavanja dozvola za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije. Ovaj projekat će kreirati i preporučiti zakonske mere na svim nivoima vlasti koje će stimulisati investicije u nove elektrane, posebno u elektroenergetska postrojenja koja koriste obnovljive izvore i kogeneraciju na bazi biomase, u za to pogodnim regionima zemlje.
Projekat će takođe pomoći uspostavljanje maloprodajnog tržišta na kom će potrošači električne energije moći da izaberu svoje snabdevače. Projekat će koordinirati i davati konsultacije o Nacionalnom planu za smanjenje emisija za termoelektrane i radiće na unapređenju energetske efikasnosti među operatorima distributivnog sistema i snabdjevačima kako bi se reducirala emisija CO2 i troškovi energije. Pored toga, ovaj projekat će osigurati podršku Ministarstvu za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH u vezi sa njegovom ulogom u koordinaciji energetskog sektora BiH, na njenom putu ka Evopskoj Uniji.
Sveobuhvatan program edukacije i komunikacije sa javnošću će omogućiti da građani BiH shvate korisnost promena koje se dešavaju u energetskom sektoru. Do danas je vlada SAD, prvenstveno putem USAID-a, osigurala više od 1,6 milijardi dolara pomoći ekonomskom, demokratskom i socijalnom napretku BiH.
Vesna Vukajlović
Foto: www.elektroprivreda.ba
Izvor: USAID i www.esiasee.eu
Stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov izjavio je da je projekat “Severni tok 2” komercijalan, a njegovi inicijatori su zapadno evropske kompanije , a ne Moskva.
„Inicijator nije bila Rusija, čak ni “Gasprom” već zapadno evropske kompanije“, kaže Čižov, komentarišući perspektive energetske saradnje Evrope i Rusije, i mogućnosti Ukrajine da utiče na njih. On je izjavio da pošto je Evropska komisija presekla “Južni tok”, u Jugoistočnoj Evropi, postavlja se pitanje kako se to desilo da će se “Severni tok 2” graditi uz neprotivljenje Evropske komisije.
„U svakom slučaju cilj „Severnog toka 2“, kao i „Severnog toka 1“ kao i planiranih „Južnog toka“ i „Turskog toka“ čija je sudbina bila sada maglovita – svi su oni imali cilj jačanje energetske bezbednosti Evrope i neprekidnog snabdevanja energetntima u ovom slučaju gasom iz Rusije“, naglasio je Čižov.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.sputniknews.com
Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije posetili su osnovne škole gde su održali radionice i predavanja posvećena zaštiti životne sredine, zaštiti prirode i ekologiji.
U osnovnoj školi „Borislav Pekić“ koja se nalazi na teritoriji Novog Beograda održana je radionica posvećena zaštiti prirode, predavanje posvećena vetrogeneratorima i njihovim uticajem na prirodu, ali i predavanje o zaštiti prirode i zoniranju zaštićenih područja.
U osnovnoj školi „Vojvoda Stepa“ na Voždovcu predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije učestvovali su u realizaciji programske celine za oblast ekologije. Održana je prezentacija učenika koji su ovom prilikom predstavili svoje poster prezentacije, idejne projekte i modele vezane za ekologiju. Osim toga, održano je i predavanje posvećeno zaštiti prirode i zaštiti vrsta.
U tri osnovne škole u Zemunu prezentovana su prirodna dobra koja se nalaze na teritoriji ove opštine. Kako je saopšteno iz Zavoda za zaštitu prirode, đacima je predstavljen Predeo izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo“, Spomenik prirode „Vinova loza u Zemunu“ i Spomenik prirode „Zemunski lesni profili“.
Sandra Jovićević
foto: zzps.rs
Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić u intervjuu za RTV izjavio je da će građani Zrenjanina dobiti pijaću vodu u junu 2016. godine.
On je istakao da se početkom sledeće nedelje očekuje početak radova na izgradnji pristupnog puta i rezervoara za pijaću vodu, a sredinom januara će početi građevinski radovi. Naveo da bi radovi trebalo da budu završeni u roku od tri meseca, nakon čega se očekuje implementacija opreme.
Gospodin Tajdić je dodao da je razlog za odlaganje radova kompleksnost investicije, odnosno zbog zatvaranja finansijske konstrukcije i obaveza koje je moralo da ispuni JKP „Vodovod i kanalizacija“ i izvođači radova.
Podsetimo, sredinom marta 2015. godine započela je realizacija projekta za prečišćavanje vode u Zrenjaninu prikupljanjem potrebne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Tada je direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić istakao da italijanska kompanija „Gruppo Zilio“ ima obavezu da najpre uradi građevinski projekat nakon čega se može krenuti u realizaciju projekta vrednog 6,5 miliona evra. On je dodao da će u prvoj fazi projekta biti obezbeđen sedimentacioni tank, zatim tank flokulacije za smanjenje organske materije, a primenjivaće se hlor dioksid, dok će se ultrafiltracija obavljati preko cevastih membrana. U drugoj fazi prečišćavanja biće uključeni sudovi za tretman bora i filteri za smanjenje arsena i natrijuma, a postupak se završava reverzibilnom osmozom. Naveo je da će kapacitet postrojenja biti devet miliona kubika vode godišnje, kao i da je ugovorom predviđena godišnja potrošnja 6,5 miliona kubika.
Inače, prvi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je u septembru 2014. godine, a Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki početkom decembra prošle godine poništila je tender zbog povrede prava potrošača. Drugi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je sredinom decembra 2014. godine, a jedina kompanija koja se prijavila je kompanija „Gruppo Zilio“ iz Italije.
Sandra Jovićević
foto: cleanwateraction.org
Brod sa više od 11.000 kilograma nisko obogaćenog uranijuma isplovio je danas iz Irana za Rusiju, što predstavlja veliki korak zvaničnog Teherana ka ispunjenju svojih obaveza preuzetih sporazumom o nuklearnom programu, izjavio je danas američki državni sekretar Džon Keri.
„Srećan sam što mogu da kažem da se primećuju važne naznake značajnog napretka u ispunjenju obaveza Irana u skladu sa nuklearnim sporazumom“, istakao je Keri, a preneo Rojters.“Isporučen je sav iranski nuklearni materijal obogaćen na 20 odsto, koji već nije bio u obliku koji koristi kao gorivo Istraživački reaktor u Teheranu.
To predstavlja važan korak prema ispunjenju obaveze Irana da ne poseduje više od 300 kilograma nisko obogaćenog uranijuma“, rekao je Keri. Predstavnici Irana i šest svetskih sila postigli su 14. jula sporazum o nuklearnom programu zvaničnog Teherana, koji predviđa da Iranu budu ukinute sankcije u zamenu za ograničenje nuklearnog programa te zemlje.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.blic.rs
Gradsko komunalno preduzeće „Komunalac“ iz Koprivnice prvo je preduzeće u Hrvatskoj koje je postavilo Bigbelly pametne stanice za zbrinjavanje otpada.
Nabavljene su stanice Bigbelly i Bigbelly Smart koje poseduju solarne ploče, tačnije rade uz pomoć solarne energije. Ova energija se koristi za slanje informacija o popunjenosti stanica, a predstavlja i potencijalnu platformu za tehnička rešenja koja podrazumevaju senzore za merenje buke, pešačkog prometa, zagađenja vazduha, Wi-fi hotspot. Stanice smanjuju i operativne troškove za oko 80 odsto, čime utiču i na smanjenje emisije ugljen dioksida.
GKP „Komunalac“ nabavilo je dve stanice, Bigbelly i Bigbelly Smart. Stanica Bigbelly poseduje kompaktor za kompresiju otpada, a predviđena je za odlaganje mešanog otpada, dok je stanica BigBelly smart predviđena za odlaganje recikliranog otpada.
Vrednost investicije bila je 67500 kuna bez PDV-a, odnosno oko 8800 evra.
Sandra Jovićević
foto: komunalac-kc.hr
RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kojem je navedeno da je 27. decembra 2015. godine ispunjen godišnji plan proizvodnje uglja.
Kako je istaknuto, proizvedeno je 28,2 miliona tona uglja, a dobrim proizvodnim rezultatima doprineli su rudari kopa „Tamnava-Zapadno polje“ koji su godišnji plan od 10,1 miliona tona uglja ostvarili čak mesec dana pre roka. Na „Polju D“ je godišnji plan proizvodnje uglja ispunjen početkom decembra 2015. godine.
Očekuje se da do kraja 2015. godine proizvodnja uglja na kopu „Tamnava-Zapadno polje“ dostigne 11,6 miliona tona čime bi plan bio premašen za oko 15 odsto.
Sandra Jovićević
foto: rbkolubara.rs
Ministar energetike Rusije gospodin Aleksandar Novak izjavio je za Lajfnjuz da projekat gasovoda „Turski tok“ ima potencijala.
Kako je istakao, sredinom godine je Rusiji dostavljen nact ugovora, ali pregovori u vezi projekta još uvek nisu obnovljeni. Dodao je da smatra da je razlog za to nedostatak stalne vlade u Turskoj, a naveo je i da je Rusija veoma zainteresovana za nastavak implementacije projekta.
Gospodin Novak je naveo i da smatra da bi u 2016. godini cena nafte po barelu od 50 dolara bila odgovarajuća.
Sandra Jovićević
foto: rtv.rs
Krajem prošle nedelje u opštini Berane u Crnoj Gori održana je panel diskusija na temu „Održivo upravljanje zelenim otpadom – kompostiranje“.
Potpredsednik opštine Berane gospodin Sveto Mitrović ovom prilikom je izjavio da opština Berane u narednom periodu mora izraditi Lokalni plan upravljanja otpadom koji će definisati politiku upravljanja otpadom na lokalnom nivou, a sadržaće i Plan primarne selekcije komunalnog otpada. On je istakao da će se ovim putem smanjiti količina otpada koja se deponuje, kao i povećati zaštita životne sredine.
Izvršni direktor „Eko centra Delfin“ gospođa Ljilja Radunović navela je da projekat ima za cilj informisati i edukovati javnost o procesu održivog upravljanja otpadom kako bi se povećala o značaju očuvanja životne sredine kroz selektivno prikupljanje i odlaganje otpada i valorizaciju biootpada kroz kompostiranje.
Predstavnik misije OEBS-a u Crnoj gori gospodin Ajlin Roberts izjavio je da je potrebno diskutovanje na lokalnom nivou o bitnim temama kaošto je upravljanje otpadom kako bi se izvukli korisni zaključci.
Projekat „Održivo upravljanje zelenim otpadom – kompostiranje“ realizuju „Eko centar Delfin“ i misija OEBS-a u Crnoj Gori. Sa realizacijom se počelo u aprilu 2014. godine, a programom edukacije obuhvaćeno je oko 18 odsto škola u Crnoj Gori.
Sandra Jovićević
foto: cdm.me
Dok je svetski prosek rasta temperature 0,17 stepeni po deceniji od 1976., u jednoj zemlji ona raste po 0,42 stepena. Rusija se zagreva 2,5 puta brže od svetskog proseka, što je razlog sve češćih prirodnih katastrofa, upozorilo je tokom vikenda rusko ministarstvo za zaštitu okoline. Istraživanje o stanju prirodne okoline u Rusiji tokom 2014. godine otkriva da su od 1976. do 2014. temperature u toj zemlji rasle u proseku za 0,42 stepena Celzijusa po dekadi, dok je na celoj planeti taj prosek iznosio 0,17 stepeni.
„Klimatske promene dovode do porasta broja opasnih meteoroloških pojava“, navodi rusko ministarstvo na svom internet sajtu. U Rusiji je prošle godine zabeleženo 569 prirodnih katastrofa, poput velike poplave na Altaju, na jugu Sibira, što je nezapamćeno, upozorava ministarstvo. Ministarstvo je navelo da je ove godine zabeležen manjak vode na području Balkajskog jezera, čiji je nivo vode pao ispod kritične tačke, prouzrokujući „katastrofalno povećanje broja požara“.
Ministarstvo je, međutim, konstatovalo da su zime u pojedinim odblastima u južnom Sibiru i na krajnjem severoistoku zemlje posebno hladne. Ministar za vanredne situacije Vladimir Pučkov upozorio je u oktobru da se zemlja usled globalnog zagrevanja „suočava sa novim pretnjama“, te da je „neophodno preduzeti nove mere kako bi se zaštitila infrastruktura“.
„Permafrost se otapa, zemljotresi se dešavaju na mestima na kojima ih ranije nije bilo, javljaju se klizišta, poplave“, naveo je Pučkov. Zima je ove godine u Moskvi prilično blaga sa temperaturama koje prelaze osam stepeni Celzijusa. Ovaj „toplotni talas“ primorao je gradske vlasti da zatvore klizališta na otvorenom koje Moskovljani obično masovno posećuju u vreme praznika.
Vesna Vukajlović
Izvor: www.b92.net
Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je 23. decembra 2015. godine održana sednica Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Kako je navedeno u saopštenju, na sednici su usvojene izmene i dopune metodologija za određivanje cena za prenos, distribuciju i javno snabdevanje električnom energijom, ali i metodologija za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije.
Usvajanjem pomenutih metodologija izvršeno je usklađivanje sa novim Zakonom o energetici, a odluka je stupila na snagu 25. decembra 2015. godine.
Odluka je stupila na snagu objavljivanjem u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 109/15 od 25. decembra 2015. godine.
Sandra Jovićević
foto: aers.rs
Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić izjavio je za RTV Pink da je budžetom grada Beograda za 2016. godinu predviđeno 23 milijarde dinara za investicije.
Kako je istakao, sledeće godine će se početi sa realizacijom nekoliko važnih investicija, a jedna od najvažnijih je realizacija desetogodišnjeg plana izgradnje vodovoda i kanalizacije. Naveo je da je planom predviđeno da u narednih 10 godina bude izdvojeno 575 miliona evra kako bi svi stanovnici Beograda dobili priključak na vodovod i kanalizaciju. U planu je i izgradnja pet postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a očekuje se da u 2016. godini bude završen proces u vezi sa deponijom Vinča. Kako je istakao, odabrano je pet kompanija koje su ušle u uži izbor za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva vrednog oko 250 miliona evra.
Gospodin Vesić je dodao da se na današnjoj sednici gradskog parlamenta očekuje usvajanje budžeta za 2016. godinu.
Sandra Jovićević
foto: beograd.rs
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da tokom sledeće godine neće biti poskupljenja gasa u Srbiji i da neće biti problema u snabevanju tim energentom. Bajatović je na televiziji Pink rekao da neće biti ni poskupljenja ni pojeftinjenja gasa u Srbiji i dodao da više Vlada Srbije ne može da utiče na cenu gasa.
„Ako cena gasa bude rasla na svetskom tržištu, rašće i kod nas, ako bude padala, padaće i kod nas“. On je rekao i da neće biti problema sa snabdevanjem gasa u Srbiji i naveo da u Banatskom dvoru postoje rezerve od 450 miliona kubnih metara, tako da i ako bi došlo do krize u Srbiji, postoje rezerve za tri meseca.
Bajatović je kazao i da nema problema sa snabdevanjem gasa iz pravca Ukrajine. „Nema ni obaveštajnih, ni biznis, ni političkih procena da može doći do krize u snabdevanju gasa iz Ukrajine“.
Izvor: www.n1info.com i RTV Pink
Izvršni direktor Elektroprivrede Srbije Dragan Jovanović izjavio je da će ugovor sa kineskom kompanijom CMEC o izgradnji novog bloka termoelektrane „Kostolac B3“ biti aktiviran 4. januara, a da će gradjevinski radovi početi za nekoliko meseci.
Za izgradnju novog energetskog bloka, prvog nakon 25 godina, koji treba da donese 350 megavata struje moći će da konkurišu i domaće firme, rekao je Jovanović za sutrašnje izdanje Večernjih novosti. On je dodao da će se nadležni potruditi da udeo domaćih kompanija bude što veći, a kako je rekao, dogovoreno je da srpski proizvodjači i stručnjaci dobiju 47 odsto posla.
„Druga faza u kojoj će se graditi B3 ne predvidja unapred sličnu pogodbu, ali ćemo se truditi da naše firme dobiju što više. Ovo je velika šansa za nih jer nismo gradili termoelektranu dve i po decenije“, kazao je Jovanović. Pripremni radovi na gradilištu već su počeli, rekao je on i poručio da se kamen temeljac očekuje na proleće.
Izvor : www.beta.rs
Kako navodi nemački list Junge velt, Rusija je uspela da izađe na nova tržišta, pre svega na kinesko. Prema podacima kineske carinske službe Saudijska Arabija je smanjila isporuke nafte Kini 2014.godine sa 55 na 22 miliona tona, dok je Rusija povećala izvoz ove sirovine na 34 miliona tona.
Ove isporuke su Moskvi omogućile da ublaži posledice zapadnih sankcija. U isto vreme, obakve akcije svedoče o razvoju saradnje Rusije i Kine u oblasti trgovine, energetike i drugim oblastima ekonomije, piše autor članka.
Kako navodi list važan deo rusko-kineskih odnosa jeste i to sto će zemlje znatno smanjiti svoju zavisnost od američkog dolara kada počnu da prave računice za isporuku nafte i druge finansijske operacije u nacionalnim valutama.
Vesna Vukajlović
Izvor: Junge velt i www.sputniknews.com
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
