Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je u pitanju energetska efikasnost. Sa potrošnjom energije koja je približno 3,5 puta veća od evropskog proseka, jasno je da postoji značajan prostor za unapređenje. Prema podacima Eurostata iz 2022. godine, energetski intenzitet Srbije je 1,8 puta veći u odnosu na Evropsku uniju, što ukazuje na potrebu za radikalnim promenama u načinu na koji koristimo energiju. U protekloj deceniji, Srbija je uložila značajne napore u povećanje energetske efikasnosti kroz različite akcione planove i regulative, ali postizanje dodatnih ušteda i smanjenje energetske potrošnje ostaju ključne tačke na agendi. Sa Antonelom Solujić iz Privredne komore Srbije razgovarali smo o energetskoj efikasnosti, energetskoj tranziciji i racionalnoj upotrebi energije.

Srbija troši oko 3,5 puta više energije u odnosu na evropski prosek. Na koji način ovo promeniti i uštedeti energiju?

– Srbija ima oko 3,5 puta veći energetski intenzitet od proseka EU, što znači da se u Srbiji potroši tri i po puta više energije za stvaranje jedinice bruto nacionalnog dohotka nego u Evropskoj uniji. Ako se ovaj parametar preračuna po paritetu kupovne moći, onda je on prema podacima Eurostata u Srbiji u 2022. godini bio oko 1,8 puta veći nego u EU. Ovo znači da u Srbiji postoji potreba da se temi povećanja energetske efikasnosti posveti velika pažnja, jer je primenom mera energetske efikasnosti moguće ostvariti dalji privredni rast uz smanjenje potrošnje energije i povećanje konkurentnosti privrede, ali i povećanje kvaliteta života u svim segmentima. O ovome svedoči i činjenica da je u periodu nakon 2010. godine prema podacima Eurostata uočeno značajno smanjenje energetskog intenziteta po paritetu kupovne moći, preko 30 odsto. Upravo u ovom periodu je u Srbiji počelo planiranje i sprovođenje mera energetske efikasnosti kroz akcione planove energetske efikasnosti (APEE), uspostavljen je prvi pravni okvir i podsticaji za energetsku efikasnost kroz Zakon o efikasnom korišćenju energije. Prema IV Akcionom planu energetske efikasnosti, sprovođenjem tri plana APEE u periodu 2010−2018. godine ostvarene su uštede finalne energije od oko 0,661 Mtoe ili oko 7,7 TWh. Treba imati u vidu kada pričamo o merama energetske efikasnosti da ne pričamo samo o tehničkim merama već i merama koje utiču na podizanje svesti o energetskoj efikasnosti i njenim efektima, jer je od velikog značaja da svi počnemo da vodimo računa o svojoj potrošnji energije. Osim toga, veoma je važno obezbediti odgovarajuće podsticaje.

U FOKUSU:

• Energetska tranzicija u Srbiji – izazovi i potencijali
• Novi punjači za unapređenje e-mobilnosti
• Kako stambene zajednice mogu da iskoriste energetsku tranziciju

Koliko je važna energetska efikasnost u procesu energetske tranzicije?

– Energetska efikasnost (EE) je bez sumnje jedna od ključnih politika u procesu borbe protiv klimatskih promena, koja doprinosi i smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede, povećanju standarda građana, smanjenju siromaštva, smanjenju negativnog uticaja sektora energetike na životnu sredinu, podsticanju regionalnog razvoja itd. EU je još kroz sprovođenje prvih programa devedesetih godina prepoznala EE kao jednu od politika koja značajno doprinosi smanjenju emisija GHG na troškovno efikasan način uz čitav niz dodatnih benefita. U Srbiji je Strategija razvoja energetike do 2025. godine EE prepoznala kao „novi energetski izvor“, a od 2010. godine u okviru Ugovora o osnivanju energetske zajednice postavlja i sprovodi aktivnosti na dostizanju ciljeva u ovoj oblasti prateći politiku EU. EU je u okviru paketa „Čista energija za sve Evropljane“ 2018. godine donela Uredbu o upravljanju Energetskom unijom i delovanju u oblasti klime (RGOV), koja je uvela obavezu izrade Integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (INEKP), kroz koje se po prvi put u sinergiji postavljaju ciljevi u pogledu smanjenja emisija GHG, povećanja energetske efikasnosti i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, imajući u vidu da pojedine mere utiču na dostizanje više ciljeva. O značaju EE u okviru energetske tranzicije i borbe protiv klimatskih promena u Srbiji govori činjenica da će čak oko 20 milijardi evra odnosno oko 67 odsto svih ulaganja predviđanih u okviru INEKP do 2030. godine, koji je Vlada RS usvojila 25.   jula 2024.  godine, biti usmereno na mere u oblasti energetske efikasnosti, s tim da se oko 20 odsto ovih sredstava (5,8 milijardi) odnose na mere koje utiču i na dimenziju dekarbonizacije. Država planira da sprovođenje ovih investicija podrži, raznim mehanizmima podsticaja, u visini od oko 40 odsto investicije.

Koje su najbolje mere energetske efikasnosti – u relaciji – realno izvodljivo i najefikasnije?

– Posmatrajući rezultate mera EE koji su realizovani u okviru četiri plana APEE, procenjeno je da su realizaciji ušteda najviše doprinele regulatorne mere, a pre svega one koje su uvele minimalne zahteve u pogledu EE u pojedinim segmentima, kao što je građevinska regulativa, koja je uvedena od 2012. godine i regulativa o ograničenju emisija CO2 za nova putnička i laka vozila, kao i regulativa o energetskom označavanju proizvoda i regulativa kojom je uveden sistem energetskog menadžmenta (SEM). Sektori potrošnje energije su veoma različiti i teško je na osnovu raspoloživih podataka uporediti isplativost pojedinih mera kroz ove sektore, ali ono što prema literaturi može da doprinese smanjenju potrošnje energije i do 10 odsto, bez troškova ili uz minimalne troškove, je svakako praćenje i domaćinsko (racionalno) upravljanje potrošnjom energije uz sprovođenje redovnog održavanja tehničkih sistema. Tako su do sada u okviru SEM-a najveće uštede u proizvodnom sektoru upravo ostvarene kroz praćenje potrošnje i analizu izmerenih podataka kao i kroz poboljšanje procedura rukovođenja i upravljanja energetskim sistemima. Ove mere obično daju bolje rezultate kada se uključe i mere podizanja svesti zaposlenih, odnosno stanovništva. Među merama koje su veoma isplative svakako treba pomenuti mere zamene svetiljki, odnosno izvora svetlosti efikasnijim. Prema rezultatima energetskih pregleda u 10 malih i srednjih preduzeća, koji su sprovedeni 2021. godine u okviru projekta „Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog zakona o energetici, nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i direktive o obnovljivim izvorima energije“ mere u sektoru industrije su relativno brzo isplative. Na primer, redovno održavanje sistema komprimovanog vazduha isplati se za oko dva meseca, dok se ugradnja mlaznica za sušenje isplati za šest meseci. Instalacija sistema za korišćenje otpadne toplote od kompresora za grejanje radnih mesta isplati se za manje od godinu dana. Brzo se isplate i mere poput izolovanja cevovoda, saniranja procepa u pećima, podešavanja gorionika i kompenzacije reaktivne energije. Preporučuje se analiza korišćenja otpadne toplote, zamena elektromotora i, ako je potrebno, prelazak na kondenzacione jedinice. Za identifikaciju najsvrsishodnijih mera energetske efikasnosti preporučuje se energetski pregled postrojenja. U domaćinstvima se mogu sprovesti mere racionalne potrošnje energije, kao što su upravljanje potrošnjom energije putem termostatskih ventila, adekvatnim načinom provetravanja, podešavanjem temperature vode u bojlerima, temperature hlađenja frižidera i rashlađivanja prostorija, itd. Mera zamene izvora svetlosti efikasnijim se i u domaćinstvima relativno brzo isplati. Investicione mere energetske efikasnosti na zgradama uglavnom zahtevaju ozbiljnija sredstva.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA