Elektrane na ugalj na Balkanu izazivaju štetu i troškove za otklanjanje zdravstvenih tegoba od 8,5 milijardi evra i zato je nužno da Evropska unija (EU) preispita energetsku politiku, navodi se u novoj studiji. EU treba da podrži zemlje Balkana u nastojanju da u proizvodnji energije napuste ugalj i time poboljšaju zdravstvene uslove i otklone loše posledice klimatskih promena zbog zagadjenja, navodi se u studiji koju je danas u Briselu i Sarajevu objavila neprofitna organizacija Savez za zdravlje i prirodnu sredinu (HEAL). U studiji HEAL-a, koji okuplja više od 70 organizacija u Evropi, navodi se da se na Balkanu nalazi sedam od deset elektrana na ugalj koje u Evropi najviše zagadjuju prirodnu sredinu.

„Izduvni gasovi tih elektrana utiču na zagadjenje vazduha, što je ozbiljna opasnost po zdravlje u tim zemljama, a izaziva nepotrebno visok stepen preranih smrti, hronične plućne bolesti, srčane tegobe i astmu“, tvrdi se u studiji „Neplaćeni račun za zdravlje“. HEAL navodi da je balkanski region „u proizvodnji električne energije teško zavisan od uglja i lignita vrste uglja koja najviše zagadjuje prirodnu sredinu“.“Izvori zagadjivanja u zemljama Zapadnog Balkana su dva i po puta iznad dozvoljenih bezbednosnih granica koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO)“, dodaje se u studiji i kaže da su zagadjivači ugalj, transport i domaćinstva.U studiji, koja je obuhvatila BiH, Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, navodi se da „podaci SZO pokazuju da ekonomska šteta od preranog umiranja zbog zagadjenja vazduha u Srbiji predstavlja 33,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u Nemačkoj 4,5 odsto“.

„Naš izveštaj prikazuje veliku štetu za zdravlje zbog korišćenja uglja u proizvodnji energije na Zapadnom Balkanu i razotkriva mit da je ugalj najjeftinija energetska sirovina“, saopštila je povodom objavljivanja studije zamenica direktora HEAL Ane Štaufer (Anne Stauffer).Ona je naglasila da zato Evropska unija mora podstaći promenu proizvodnje energije koja će ubuduće daleko više voditi računa o posledicama po zdravlje ljudi i biti preusmerena na obnovljive izvore i štednju energije, uključujući programe priprema zemalja regiona za ulazak u članstvo EU. HEAL navodi i mišljenje srpskog državnog sekretara za zdravstvo Berislava Vekića da bi „smanjivanje izvora zagadjivanja vazduha dovelo do vrlo velikih koristi za zdravlje, a o mogućnostima za bitno poboljšanje zdravlja stanovništva se mora voditi računa u razvoju energetske politike“.

Prema studiji, elektrane na ugalj koje su najveći zagadjivači prirodne sredine u Evropi su Ugljevik u Bosni koja u vazduh godišnje izbacuje 154 hiljade tona sumpordioksida, Nikola Tesla u Srbiji sa 93 hiljade tona, Kostolac 89 hiljade tona, Amintaio u Grčkoj 85 hiljade tona, Kakanj u BiH 73.000 tona, Bitola Makedonija 67.000 tona, Belhatov u Poljskoj 61.000 tona, Marica iztok 2 u Bugarskoj 54.000 tona, Kostolac A u Srbiji 51.000 tona i Tuzla u Bih 51.000 tona.

V.V.
www.beta.rs