Zagreb dobio hibridne autobuse

17.03.2016

Autobuski prevoznik ZET iz Zagreba u Hrvatskoj ZET saopštio je da je na probno korišćenje dobio dva hibridna autobusa, preneli su hrvatski mediji.

Kako je navedeno, autobusi su marke Volvo i Iveco, a imaju dizel motor i električni motor. Troše 40 odsto manje goriva od običnih autobusa, emisija buke smanjena je za 50 odsto, kao i zagađenje životne sredine.

Sredinom aprila 2016. godine hibridni autobusi će početi sa probnim radom na dve linije u Zagrebu, pri čemu će se ispitati njihove performanse, a i građani će moći da daju svoje mišljenje.

Sandra Jovićević

foto: zagrebancija.com

TE „Gacko“ isključena sa mreže zbog začepljenja ložišta kotla

17.03.2016

Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj TE „Gacko“ u Bosni i Hercegovini gospodin Borivoje Vujičić izjavio je za Srnu da je ova termoelektrana isključena sa mreže zbog začepljenja donjeg dela ložišta kotla.

Kako je istakao, razlog začepljenja je korišćenje uglja sa velikim procentom vlažnosti i glinene strukture nesagorivih materija. Dodao je da je zbog ovoga bilo potrebno koristiti dodatno gorivo mazut za podršku vatre, a što je doprinelo da snaga na pragu TE „Gacko“ bude niska, dok je u procesu sagorevanja dolazilo do ukrupnjavanja šljake koja je začepila kanal za njen odvod iz kotla. Zbog ovoga je blok termoelektrane morao biti zaustavljen kako ne bi došlo do veće havarije, naveo je gospodin Vujičić.

On je dodao da su se ovakva začepljenja i ranije događala, a da bi se sprečila potrebno je uraditi prečišćavanje uglja, što će biti završeno u narednom periodu. Istakao je i da je za sanaciju ovog problema potrebno 60 časova, nakon čega će TE „Gacko“ ponovo biti priključena na mrežu.

Sandra Jovićević

KfW obezbedila sredstva za izgradnju vetroparka „Hrgud“

17.03.2016

Predstavnici Nemačke razvojne banke (KfW) u Sarajevu i Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini (FIPA) održali su sastanak posvećen planiranim projektima u Bosni i Hercegovini.

Predstavnik KfW u Sarajevu gospodin Matthias Schmidt-Rosen izjavio je da je KfW obezbedila sredstva u iznosu od 60 miliona evra za vetropark „Hrgud“. Dodao je da su ranije obezbeđena i sredstva za izgradnju vetroparkova „Mesihovina“ i „Podveležje“ u ukupnom iznosu od 137 miliona evra. Istakao je i da Nemačka razvojna banka finansijski podržava projekte prečišćavanja otpadnih voda, vodosnabdevanja i odvodnjavanja u Bihaću, Zenici, Tuzli i Banja Luci na osnovu Sporazuma o saradnji Vlade Nemačke i Veća ministara Bosne i Hercegovine.

Direktor FIPA gospodin Gordan Milinić dodao je da je posao privlačenja stranih investicija složen posao i da zahteva zajednički angažman nadležnih institucija Bosne i Hercegovine.

Podsetimo, vetropark „Hrgud“ trebalo bi da ima snagu od 48MW.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Postoji mogućnost za izgradnju gasovoda „Južni tok“

17.03.2016

Ambasador Rusije pri Evropskoj uniji njegova ekselencija gospodin Vladimir Čižov izjavio je da postoje izgledi za obnavljanje projekta gasovoda „Južni tok“.

Kako je prenela ruska agencija Tas, gospodin Čižov je istakao da postoje izgledi za obnavljanje pomenutog projekta sa tačke gledišta evropske potražnje za ruskim gasom, odnosno Rusija je spremna da snabdeva evropske potrošače ovim energentom u količinama koje su spremni da kupe.

Podsetimo, projekat „Južni tok“ oobustavljen je u decembru 2014. godine. Bilo je predviđeno da ima četiri voda ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubika gasa godišnje, a vrednost investicije procenjena je na oko 16 milijardi evra.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Povećanje energetske efikasnosti u predškolskoj ustanovi „Bobita“

17.03.2016

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine gospodin Nenad Stanković obišao je 16. marta 2016. godine ustanovu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Čika Jova Zmaj“ u Adi.

Kako je saopšteno od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, ova ustanova je po javnom konkursu za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata povećanja energetske efikasnosti u objektima javne namene dobila 5.166.639,50 dinara za realizaciju objekta „Bobita“ u Molu. U pomenutom objektu izvršena je sanacija koja je podrazumevala demontažu fasadnih ploča na prizemnom starom objektu koje su bile izrađene od azbest cementnog materijala, zamenjen je krovni pokrivač na starom i novom objektu koji je takođe bio od azbesta, a izvršena je i zamena drvene fasadne stolarije sa PVC profilima, kao i termoizolacija fasadnih zidova tavanice.

Izvedeni radovi su povećali energetski razred objekta na C, a na osnovu projektno-tehničke dokumentacije procentualno smanjenje potrebe za grejanjem nakon sanacije trebalo bi da bude 49 odsto. Projektovana godišnja ušteda na osnovu smanjenja potrošnje prirodnog gasa iznosi između 175 i 210 hiljada dinara, a očekuje se i značajno smanjenje emisije ugljen dioksida u atmosferu, navodi se iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.

Sandra Jovićević

foto: syntroplis.net

Iskorišćenjem prirodnog gasa do smanjenja zagađenja u Sarajevu

16.03.2016

U utorak 15. marta 2016. godine u Sarajevu u Bosni i Hercegovini održan je okrugli sto „Energetska efikasnost i prirodni gas – realno rešenje za čist vazduh u Sarajevu“.

Cilj održavanja okruglog stola bilo je predlaganje mera i pokretanje aktivnosti radi povećanja energetske efikasnosti i zamene zagađujućih energenata ekološkim, a u cilju smanjenja zagađenja vazduha u Sarajevu do početka sledeće grejne sezone.

U okviru skupa rečeno je da je najveći uzrok emisije sumpor dioksida grejanje na ugalj, najveći uzrok emisije nitro oksida je saobraćaj, a ugljen monoksida niska energetska efikasnost. Osim toga, jedan od uzroka zagađenja vazduha je i proširenje grada, jer se građani iz prigradskih naselja uglavnom greju na čvrsta goriva. Kako bi se smanjilo zagađenje vazduha potrebno je okrenuti se drugim energentima, pre svega prirodnom gasu koji ima nižu emisiju ugljen dioksida za 100 odsto u odnosu na ugalj, a 50 odsto kada su u pitanju tečna goriva.

Na skupu je istaknuto i da je oko 90 odsto Sarajeva pokriveno gasnom mrežom, ali samo 60 odsto stanovnika ga koristi za grejanje.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Nema slobodnog kapaciteta za solarne elektrane

16.03.2016

Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je obaveštenje u kome je navedeno da su u toku postupci po žalbama koje su stranke izjavile na rešenje resornog ministarstva od 13. novembra 2015. godine kojim su odbijeni svi zahtevi za sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, odnosno statusa povlašćenog proizvođača za solarne elektrane snage do 30kW na objektu, a koji su podneti od 16. marta do 9. septembra 2015. godine.

Kako je navedeno u saopštenju, dok se žalbeni postupci ne okončaju nije moguće rešiti kasnije zahteve, a zainteresovana lica koja žele status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, odnosno status povlašćenog proizvođača za solarne elektrane instalisane snage od 30kW do 500kW i na zemlji moraju imati u vidu da se oslobođeni kapacitet na ime elektrana za koje u roku nisu stečeni statusi povlašćenog proizvođača raspodeljuje jedino u slučaju donošenja posebnog pravilnika na osnovu člana 7a Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

S obzirom na to da takav pravilnik još uvek nije donet svi zahtevi se odbijaju kao neosnovani zbog nepostojanja slobodnog kapaciteta.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: zelenasrbija.rs

izvor: mre.gov.rs

Potrebno unapređenje zakonskog okvira u oblasti zaštite voda u Crnoj Gori

16.03.2016

Ekološki pokret „Ozon“, Ekološko društvo „Breznica“ i Cnogorsko društvo ekologa izdali su saopštenje za javnost povodom obeležavanja 14. marta, Međunarodnog dana akcije za reke.

Kako je navedeno u saopštenju, potrebno je zaustaviti aktivnosti kao što su ispuštanje neprečišćenih gradskih i industrijskih otpadnih voda u površinske vodotokove, betoniranje rečnih korita, nekontrolisana eksploatacija rečnog materijala, nezakonito odlaganje različitih vrsta otpada, nelegalna gradnja, a koje su doprinele trajnim ekološkim štetama rečnih ekosistema. Istaknuto je da postoji nedostatak adekvatne politike u oblasti upravljanja vodama, kao i da je potrebno rekama Jadranskog i Crnomorskog sliva posvetiti pažnju od strane donosioca odluka i unapređenjem zakonskog okvira stvoriti preduslove za obnovu rečnih ekosistema i sanaciju i revitalizaciju devastiranih rečnih korita.

Osim toga, neophodno je uključiti i građane u očuvanje vodotokova jer je ljudski faktor veoma značajan kada je reč o kvalitetu životne sredine.

Saopštenje za javnost možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: ozon.org.me

Otvorena ekološka manifestacija „Novosadsko proleće 2016“

16.03.2016

U utorak 15. marta 2016. godine u Sportsko-poslovnom centru „Vojvodina“ otvorena je manifestacija „Novosadsko proleće 2016“.

U okviru manifestacije predstavljena su strateška dokumenta grada Novog Sada u oblasti zaštite životne sredine, održane su radionice „Posadi drvo“ za učenike osnovnih škola, a predstavljene su i najlepše ekološke poruke učenika.

U planu je da u okviru manifestacije „Novosadsko proleće 2016“ budu održane ekološke radionice za srednjoškolce, promocija biciklizma, biće predstavljeni volonterski međunarodni i ekološki kampovi, a održaće se i ekološke radionice za predškolski uzrast. Osim toga, posetioci će imati priliku da posete i izložbe cveća, meda, zdrave hrane i starih zanata, kao i da se informišu o aktuelnostima u oblasti zaštite životne sredine, ekologije, ekoturizma.

Manifestacija „Novosadsko proleće 2016“ trajaće do 19. marta 2016. godine, a organizator je Pokret gorana Novi Sad.

Program manifestacije možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: ekoloskicentar.org

Bačka Palanka izdvaja 33 miliona dinara za zaštitu životne sredine u 2016. godini

16.03.2016

Opština Bačka Palanka usvojila je Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2016. godine prema kojem je za ovu oblast namenjeno 33 miliona dinara.

Pomoćnik predsednika opštine Bačka Palanka gospodin Vojislav Zubac izjavio je da je fond za zaštitu životne sredine osnovan 2009. godine, a da su najveće investicije u ovu oblast u proleće i jesen. On je dodao da će se i toku 2016. godine početi sa izgradnjom postrojenja za separaciju otpada na deponiji, za šta je iz fonda izdvojeno 20 miliona dinara, dok je ukupna vrednost projekta 180 miliona dinara. Naveo je da je realizacija ovog projekta veoma značajna jer će se rešiti problem odlaganja otpada i divljih deponija u opštini Bačka Palanka, ali i u okolini.

Gospodin Zubac je istakao i da su urađeni elaborati energetske efikasnosti za Sportsku halu „Tikvara“, Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Predškolsku ustanovu „Mladost“ u cilju učestvovanja u konkursima za uređenje pomenutih objekata.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

izvor: dnevnik.rs

WWF najavio „Sat za našu planetu“

16.03.2016

WWF Svetski fond za prirodu, 11.marta u Galeriji New Moment najavio je obeležavanje globalne akcije pod nazivom „Sat za našu planetu“ 19. marta sa početkom u 20:30 časova. Tog dana stotine miliona ljudi na svim kontinentima, u 24 vremenske zone, isključiće svetla na sat vremena i time simbolično obeležiti svoje zalaganje za smanjenje posledica klimatskih promena i održivu upotrebu prirodnih resursa. Inicijativa „Sat za našu planetu“ nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. godine i Srbija se priključila ovoj manifestaciji i obeležava je osmi put.

„Većina eksperata se slaže da će klimatske promene izazvati veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica kao što su poplave, klizišta, požari i suše. Neophodno je da u svakodnevnom životu brinemo o životnoj sredini koja nas okružuje, da smanjimo ekološki otisak, odnosno ublažimo uticaj našeg načina života na prirodu – izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji. – Od kritične važnosti je smanjenjenje emisije gasova, koji pojačavaju efekat staklene bašte, energetska efikasnost i primena ekološki prihvatljivih rešenja za proizvodnju energije. Pozivamo sve građane da isključe svetla u subotu 19. marta i uključe se u akciju „Sat za našu planetu“ – dodala je Dimović.

Glumica Ana Sofrenović i voditelj Andrej Maričić pozdravili su prisutne goste i ispričali na koji način se oni svakodnevno angažuju kako bi pomogli planeti – od upotrebe štedljivih sijalica, racionalnog korišćenja vode za ličnu higijenu, do korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva. Upravo su te navike koje obavljamo svakodnevno i bez razmišljanja presudne za planetarne promene. Poznati promoteri su iskoristili trenutak da još jednom pozovu celokupnu javnost da poseti finalni događaj, predviđen na platou ispred Starog dvora.

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 19. marta 2016. godine, od 20:30 do 21:30 časa, u Beogradu ispred Skupštine grada, u Novom Sadu na Trgu Slobode i u Nišu u amfiteatru na keju. U Beogradu će ovom prilikom posetioci moći da posmatraju hologramsku projekciju na fasadi Starog dvora, uživaju u pesmama gospel hora i na kreativnom zidu želja ostave svoja obećanja, ciljeve ili želje za zdraviju i ekološki svesniju godinu pred nama, dok će u Nišu i Novom Sadu događaj ispratiti program u organizaciji lokalnih udruženja građana, „Prostor“ iz Niša i „Refugijum“ iz Novog Sada.

Na globalnom nivou, akcija „Sat za našu planetu“ 2016. godine će nastaviti da daje moć inicijativama za promenu klimatskih promena, uključujući i potpisivanje peticije za 100 odsto obnovljive izvore energije u Španiji, zaštitu šuma i biološke raznovrsnosti u Africi, kao i saradnji sa vladama, kompanijama i civilnim društvom na zaštiti tresetišta i održivoj proizvodnji palminog ulja u jugoistočnoj Aziji.

Celokupna kampanja, kao i realizacija finalnog događaja omogućena je izuzetnim trudom, radom i zalaganjem partnera: Coca-Cola sistem Srbija i agencija New Moment i OH Illusion. Podrška je tradicionalno i ove godine stiga od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradske uprave Grada Beograda, Gradske uprave Grada Novog Sada, Stalne konferencijae gradova i opština, RTS i brojnih organizacija civilnog društva, kompanija, škola i pojedinca.

V.V.

www.wwf.rs

Srbija je bila među prvim zemljama koja je ispunila svoje nacionalne obaveze prema UNFCCC*

16.03.2016

Christine MORO — ????????????????????????????????????

Ulaskom u industrijsku eru , čovečanstvo je ušlo u eru klimatskih promena na planeti. Aktivnost ljudi prema svim istraživanjima direktno doprinosi povećanju emisija štetnih gasova i efektu staklene bašte , pored toga postoji opasnost da će odumreti 20 do 30 % životinjskih i biljnih vrsta. Nivo mora i okeana se povećava , a sve to utiče na novu migraciju i dalekosežne socijalne i ekonomske promene. Globalno zagrevanje uzrokuje ozbiljne meteorološke promene, čiji smo svedoci. Na primer: poplave , suše , elementarne nepogode , oluje … Sve ovo je bilo razmatrano na konferenciji COP21 o kojoj smo razgovarali sa ambasadorkom Francuske u Srbiji , gospodjom Christen Moro . Ona je u ime zemlje domaćina govorila za naš portal o organizaciji konferencije u Parizu , značaju ovog događaja , aktivnosti Srbije kada je ova tema u pitanju i još mnogo toga…

EP: Konferencija Cop21 je najveći diplomatski događaj ikad koji je održan u Francuskoj, očekivalo se 195 delegacija i delegacije EU. Da li očekujete da će efekti ove manifestacije biti grandiozni kao sam događaj?

CHRISTEN Moro: Grandiozno nije prikladna reč, mi ne tražimo efekat “show-a”, a u pregovorima koji su već predugo trajali nema konkretnog rezultata ni napretka, dok se klimatski uslovi naglo pogoršavaju.
Pregovori u Parizu su pripremljeni unapred, kao rezultat bliske saradnje između aktuelnog predsedavanja COP (Peru je predsedavao COP 20) i predstojećeg predsedavanja Francuske, koja je odgovorna za COP 21. Koristili smo sva metodološka sredstva da pozicije približe našem cilju: univerzalni iako različit sporazum, obavezujući sporazum, redovno praćenje i rastući mehanizam revidiranja.Na putu do konferencije COP21, priprema je već proizvela veoma dobre i ohrabrujuće rezultate: do sada je 167 zemalja je dostavilo nacionalne obaveze („INDCs“ Intended Nationally Determined Contributions), koje pokrivaju 91% globalnih emisija štetnih gasova I efekat staklene bašte do 2011. Ovako dobar odziv na neki način pokazuje da razumeju svrhu ovog pregovora i da o njemu širom sveta govore. Srbija je doprinela uspešnoj pripremi ovog dogadjaja: bila je među prvim zemljama , prošlog juna, koja je ispunila svoje nacionalne obaveze prema UNFCCC. Sa prikupljenim obavezama svih ovih država, mi smo na pravom putu: INDCs ( Intended Nationally Determined Contributions) je već napravio značajan pomak , iako to još nije dovoljno da se ograniči porast prosečne temperature ispod 1,5 do 2 stepeni Celzijusa – što je cilj.Dobar pomak je postignut u poslednjih nekoliko nedelja baš uoči konferencije , a sve u želji da se pronađe zajednički imenitelj u preostalim uzrocima neslaganja . Najvažnije je da su politički lideri svesni da se odluke moraju doneti SADA , a mi računamo na njih i to da će da pruže potrebni impuls . Deklaracija na sastanku G20 u Antaliji doprinosi ovom političkom impulsu.Uključivanje civilnog društva pre i za vreme konferencije je takođe veoma važno . Uprkos nedavnim dramatičnih događajima u Parizu odlučili smo da se održi sama konferencija – koja će biti trenutak nade i poverenja u budućnost. Uključujući i događaje sa civilnim društvom – dok god se budu održavali u prostorima u kojima bezbednost može biti garantovana .

EP: Francuska želi da ima uzornu ulogu u ovom procesu. Države članice EU su se obavezale da za 40% smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a Francuska ide korak dalje želeći da se smanji emisija štetnih gasova za 60% do 2040. godine. Kakvi su resursi i potencijali potrebni da bi Francuska praktično sprovela ovaj plan?

CHRISTEN Moro: Klimatske promene su prioritet francuske vlade još od početka devedesetih godina. Dok god predstavlja samo 1,2% globalnih emisija, i dok učestvuje sa 4,2% globalnog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), Francuska je među industrijski razvijenim zemljama koje emituju manje štetnih gasova. Između 2008.-2012. godine, Francuska je smanjila za više od 10% emisije gasova staklene bašte zahvaljujući tehnologijama niskih emisija zagađujućih gasova u oblastima transporta, korišćenja zemljišta i poljoprivrede. Nedavno smo usvojili zakon o energetskoj tranziciji, koja utire put ka još racionalnijoj ekonomiji u potrošnji energije, dok obnovljivi izvori energije povećavaju svoj udeo u proizvodnji energije. Uvereni smo da je moguće da se razvije zelena ekonomija bez žrtvovanja privrednog rasta, i izbegavanja velikih troškova za štetu prouzrokovanu globalnim zagrevanjam. Planiramo da će energetska tranzicija obezbediti oko 100.000 novih radnih mesta u različitim oblastima, uključujući renoviranje objekata, obnovljivih izvora energije, reciklažne ekonomije, itd.
Industrije i kompanije su koristile pogodnosti ili politički pritisak za delovanje. Danas , oni pokazuju volonterizam : oni su postali svesni da je njihov ekonomski interes da se obavežu na tehnologije sa niskim emisijma zagađujućih gasova . Shvatili da borba protiv klimatskih promena predstavlja izvor inovacija i konkurentnost . Više od 1500 francuskih kompanija su već objavile svoje kvantifikovane obaveze prema klimatskim promenama .

EP: Francuska ambasada u Srbiji je aktivna, pokrenula je niz izložbi, tribina, seminara koji su uključivali lokalne zajednice na temu COP 21. Koji su rezultati tih aktivnosti?

CHRISTEN Moro: Srbija je shvatila gde njeni interesi leže, i svesna je ograničenja i štete izazvane efektima klimatskih promena: prirodnih katastrofa kao što su suše i poplave, posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu, zdravlje … U nekoliko poslednjih godina Francuska je je imala dobru saradnju sa Srbijom u tim oblastima i mi razumemo jedni druge. Našli smo u pripremi konferencije COP 21 osnove za zajedničko djelovanje sa Vladom, lokalnim vlastima, školama i Univerzitetima … Takođe, radili smo zajedno sa istraživačima i inventivnim zainteresovanim strananama, nevladinim organizacijama i građanima. Opsežno uključivanje je bitno, ne samo u vezi sa COP 21, već i u periodu nakon konferencije COP 21. Uspeh uz preuzete obaveze neće biti moguć bez učešća i podrške na svim nivoima i oblastima u zemlji. Preduzete akcije su podigle svest javnosti, koja razume sada bolje šta je u pitanju. Šta je cena neaktivnosti, koje su prednosti delovanja i šta se može učiniti na individualnom i kolektivnom nivou.

*United Nations Framework Convention on Climate Change

Intervjuisala: Vesna Vukajlović

ABB učestvovao na Prvoj srpsko-nordijskoj rudarskoj akademiji

16.03.2016

U Privrednoj komori Srbije, 10. marta 2016. godine u Beogradu, održana je Prva srpsko-nordijska rudarska akademija na kojoj su predstavnici rudarske i geološke struke iz Srbije, Švedske i Finske razmotrili mogućnosti unapređenja privredne i naučne saradnje, kao i većih ulaganja u rudarski sektor Srbije. Program ovogodišnje akademije obuhvatao je dve teme. Prva je bila iz oblasti rudarske regulative i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima Srbije i Švedske, dok se druga tema odnosila na to kako istovremeno povećati profitabilnost, produktivnost, efektivnost i sigurnost u rudnicima. Cilj akademije je razmena najboljih međunarodnih iskustava iz prakse, kao i uspostavljanje privredne i institucionalne saradnje između Švedske, Finske i Srbije.

Akademiji su prisustvovali i predstavnici iz ABB Srbije i Švedske. Jose Alberto Moschioni, globalni direktor prodaje za podzemnu eksploataciju i direktor rudarskog sektora ABB Švedske održao je prezentaciju na temu “ABB tehnologija za poboljšanje efikasnosti i sigurnosti u podzemnoj eksploataciji”. Fokus prezentacije bio je korišćenje dokazanih tehnologija, koje su razvijene od strane ABB-a, kao i njihova primena u podzemnim rudnicima. Prezentovane su, takođe i informacije o integrisanim rešenjima rudarskih dizalica, kao i rudarske automatizacije, elektrifikacije i ventilacije koje garantuju poboljšanje produktivnosti, profitabilnosti i bezbednosti u podzemnim rudnicima.

Otvaranjem pet novih rudnika, na postojećim ležištima u Srbiji za koja postoji interes kompanija iz inostranstva, značilo bi pet milijardi dolara direktnih investicija, kao i otvaranje oko hiljadu direktnih i 3.500 indirektnih radnih mesta, rekao je Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) na otvaranju skupa.U Srbiji je registrovano oko 320 rudarskih preduzeća, različite veličine i svojinskog kapitala koja zapošljavaju 25.000 radnika. Srbija raspolaže znatno većim geološkim resursima od aktivnih ležišta i eksploatacije, s tim u vezi strateški planovi idu u pravcu unapređenja proizvodnje u postojećim rudarskim objektima i otvaranju novih, modernizacije opreme, uvođenje novih tehnika otkopavanja i tehnologija pripreme i prerade, objasnio je Miletić.

Da je unapređenje rudarskog sektora u Srbiji i podsticaj ulaganju u ovu privrednu granu prioritet, potvrdio je i Siniša Tanacković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. Kako je rekao, u Srbiji postoji tradicija rudarenja, veliki je potencijal sektora, kao i mogućnosti većeg učešća rudarstva u BDP Srbije, koje je 2014. godine iznosilo 1.5 odsto BDP. Ističe da se mnogo očekuje od geoloških istraživanja, koja bi trebalo da rezultiraju otvaranjem novih rudnika.

Na snažnu podršku unapređenju razvoja srpskog rudarstva i primeni najsavremenijih tehnologija ukazao je i Pertti Ikonen, ambasador Finske u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Stefan Noreén, ambasador, viši savetnik ministra za preduzetništvo i inovacije, švedskog Ministarstva spoljnih poslova predočio je velike mogućnosti prenosa znanja, iskustva i savremenih tehnologija u rudarstvu iz Nordijskih zemalja u Srbiju.

Prva srpsko-nordijska akademija bila je i prilika da se predstave rezultati i aktivnosti u eksploataciji mineralnih sirovina kao neobnovljivog prirodnog resursa u savremenim uslovima, koje zahteva strateško planiranje i upravljanje prirodnim dobrom, bolju organizaciju rudnika, dobru logistiku rudarskih radova, veću bezbednost radnika, potpunu brigu o čoveku i očuvanje životne sredine. Predstavljena iskustva Švedske i Finske odlična su prilika da se stručnjaci u Srbiji upoznaju sa svim ovim elementima i izazovima u njihovom sprovođenju. Saradnja sa kolegama iz Švedske i Finske, koja bi trebalo da bude intenzivirana nakon Akademije, otvoriće nove mogućnosti u pravcu unapređenja proizvodnje u postojećim rudarskim objektima i otvaranju novih, modernizacije opreme, uvođenja novih tehnika otkopavanja i tehnologija pripreme i prerade ali i njihovu valorizaciju kroz finalni proizvod nastao u Srbiji.

Organizatori akademije koja je održana u PKS su Švedska agencija za promociju izvoza (Business Sweden), Ambasada Švedske u Beogradu, Finska mreža za promociju (Team Finland), Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Privredna komora Srbije.

Izvor: ABB

Počelo postavljanje reciklažnih ostrva u Beogradu

16.03.2016

Predstavnici grada Beograda obišli su prvo reciklažno ostrvo na teritoriji opštine Vračar, saopšteno je iz grada Beograda.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić izjavio je da se reciklažno ostrvo sastoji od tri kontejnera čija je zapremina 3,2 metra kubna, a koji će služiti za odlaganje papira, plastike i stakla. On je dodao da će u toku naredne nedelje biti postavljeno oko 30 reciklažnih ostrva na teritoriji Vračara, Starog grada i Savskog venca, kao i da su u prethodnom periodu u saradnji sa kompanijom „Sekopak“ postavljeni kontejneri za odlaganje staklene ambalaže što je dalo efikasne rezultate. Gospodin Vesić je naveo i da će u narednom periodu na Vračaru, Starom gradu, Savskom vencu, Paliluli i Zvezdari biti postavljeno novih 1690 kontejnera, ali i da će početi zamena 200 kontejnera koji su potpuno propali.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Goran Trivan istakao je da su iskustva sa reciklažom dala dobre rezultate, kao i da će uskoro biti izabran partner za uklanjanje otpada u Beogradu. On je dodao da se u oblast upravljanja otpadom očekuju investicije vredne oko 250 miliona evra u narednom periodu.

Direktor JKP „Gradska čistoća“ gospodin Miroslav Bogdanović izjavio je da na teritoriji Beograda već postoji 55 reciklažnih ostrva, a postavljanje novih reciklažnih ostrva nastavak je projekta koji je započet pre dve godine. Istakao je i da će u narednom periodu u Beogradu biti zamenjeno 22500 kontejnera zapremine 1,1 metar kubni.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Održana konferencija o biomasi u AP Vojvodini

16.03.2016

U utorak 15. marta 2016. godine u Skupštini AP Vojvodine održana je Međunarodna konferencija „Biomasa – Kako je najbolje iskoristiti?“.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine gospodin Milivoj Vrebalov izjavio je da se u 19. veku čak 94 odsto energije u svetu dobijalo od obnovljivih izvora energije, a od tada ovaj nivo konstantno opada. Istakao je da je potrebno povezati tradiciju i nove tehnologije, ali i iskoristiti primere dobre prakse iz inostranstva kako bi se povećala iskorišćenost obnovljivih izvora energije. Dodao je da bi Srbija proizvodnjom energije iz biomase mogla uštedeti oko 60 miliona evra godišnje, a da se u Republici Srbiji koristi samo oko 7 odsto biomase.

Gospodin Vrebalov je ukazao na to da se biomasa u Vojvodini intenzivno koristi od 1981. godine, a da postoji oko 40 odsto ustanova koje kao osnovno gorivo koriste agropelet ili sirovu biomasu za grejanje. Istakao je i da je počela izgradnja javnih skladišta za biomasu, kao i da je Pokrajinska vlada 2012. godine doprinela da TE-TO u Sremskoj Mitrovici pređe sa gasa na biomasu čime je došlo do uštede od oko 250 hiljada evra godišnje.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine gospodin Nenad Stanković izjavio je da je potrebno veće iskorišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti. Kako je istakao, novim Zakonom o energetici je po prvi put predviđena mogućnost utiskivanja biogasa u transportni ili distributivni sistem prirodnog gasa, a prednost biomase je njena samoodrživost. Naveo je da je Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine u periodu od 2007. do 2015. godine finansirao izradu deset studija o biomasi, potencijalima i mogućnostima njenog koršćenja, a koje su izradile značajne visokoškolske ustanove. Takođe, putem raspisanih konkursa za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje biomase podržano je 57 projekata sa preko 376 miliona dinara, a 2016. godine raspisana su i dva konkursa za iskorišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama i za sufinansiranje realizacije projekata energetski održivih farmi.

Predsednik Komiteta 3, radnog tela Skupštine evropskih regiona (AER) gospođa Sonja Stin istakla je da je Skupština evropskih regiona najveća mreža evropskih regiona sa preko 200 članica, od kojih je AP Vojvodina jedna od najaktivnijih. Dodala je da Evropa nastoji da održi energetsko jedinstvo i stabilnost za šta joj je neophodna veća energetska efikasnost, a u čemu veliku ulogu imaju regioni.

Na konferenciji je istaknuto da je biomasa jedan od najvažnijih resursa za AP Vojvodinu ali i za Srbiju, ali da je njena primena na veoma niskom nivou. Rečeno je da je na lokalnom nivou potrebna veća angažovanost za primenu obnovljivih izvora energije, kao i da je potrebno raditi na promociji obnovljivih izvora energije i ubrzati saradnju sa drugim zemljama kada je reč o ovoj oblasti.

Konferenciju „Biomasa – Kako je najbolje iskoristiti?“ organizovali su Skupština AP Vojvodine i Skupština evropskih regiona.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: skupstinavojvodine.gov.rs

1...1.2941.2951.296...1.517 Page 1.295 of 1.517

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM