U utorak 22. marta 2016. godine počela je izgradnja dvostrukog 400kV dalekovoda od trafostanice Pančevo do rumunske granice, a početku radova prisustvovali su predstavnici JP „Elektromreža Srbije“, kompanije „Energoprojekt oprema“ i „Energoprojekt Holding“.
Generalni direktor JP „Elektromreža Srbije“ gospodin Nikola Petrović izjavio je da je projekat izgradnje dalekovoda strateški važan za EMS, a deo je Transbalkanskog koridora za prenos električne energije. Istakao je da će realizacija pomenutog projekta omogućiti povećanje prekograničnog prenosnog kapaciteta i smanjenje gubitaka električne energije, kao i doprineti sigurnosti i pouzdanosti prenosnih sistema obe zemlje.
Generalni direktor „Energoprojekt Holdinga“ gospodin Vladimir Milovanović istakao je da je izgradnja ovog dalekovoda veliki projekat za „Energoprojekt Holding“ i „Energoprojekt Opremu“. Dodao je i da će izgradnjom ovog dalekovoda biti povećana stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije i povećani prenosni kapaciteti ka inostranstvu.
Kako je navedeno u saopštenju JP „Elektromreža Srbje“, dužina dalekovoda na teritoriji Republike Srbije iznosi 68,332 kilometra, a njegova vrednost je 2,7 miliona evra. Projekat se finansira iz sopstvenih sredstava EMS-a, a očekuje se da će biti pušten u probni rad krajem 2017. godine.
Sandra Jovićević
foto: ems.rs
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine negiralo je danas navode pokrajinskih zvaničnika o ilegalnoj seči bagrema u Nacionalnom parku Fruška gora istakavši da se radi planskoj seči. To ministarstvo je u saopštenju navelo da je za seču bagrema saglasnost dao pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Objašnjava se i da je bagrem, kao invazivna alohtona vrsta neželjen u zaštićenim prirodnim dobrima, pogotovo u Nacionalnom parku i napominje da se radi o planiranoj zameni domaćim hrastom kitnjakom. Na osnovu Zakona o šumama, pokrajinski sekretarijat je nadležan za davanje saglasnosti na planska dokumenta a obavlja i poslove inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o šumama, navodi se u saopštenju. Ministarstvo ukazuje i na izuzetno veliki problem jer „pokrajinski sekretarijat ne zna da je to njihova nadležnost, bez obzira što je reč o Nacionalnom parku, jer za sve šume, gde god se nalazile, važi Zakon o šumama“.
Učenici Šumarske škole iz Kraljeva i udruženje gradjana „Ora nije fora“ juče su započeli pošumljavanje brda Ćava sadnjom 1.000 sadnica na mestu na kome je 2011. godine vatra uništila 64 hektara borove šume. Direktor preduzeća „Srbijašume“ iz Kraljeva Božimir Pendić podsetio je da je uzrok ovog požara bio ljudski faktor. „Požar je na ovom mestu izazvan ljudskom nepažnjom 2011. godine. Mi smo najveći deo površine sanirali i sada obavljamo popunjavanje novim kontejnerskim sadnicama crnog bora sa zaštićenim korenom“, rekao je Pendić. On je kazao da je 45 odsto područja Kraljeva pod šumom, što ga čini najšumovitijim delom Srbije, kao i da se sve čini kako bi se što više površina pošumilo.
Svetski dan voda obeležava se danas širom sveta kako bi se podigla svest o značaju i očuvanju voda i podsetilo na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta. Svetski dan voda, 22. mart, ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1992. godine, a od 1993. u svetu počinje obeležavanje tog ekološkog datuma. Od 2005. do 2015. godine, Svetski dan voda praćen je sloganom „Voda za život“. Ove godine, kako je saopštilo Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija, Svetski dan voda biće obeležen uz slogan „Bolja voda, bolja radna mesta (Water and Jobs)“. Kako se navodi, u svetu približno 1,5 milijardi ljudi radi u sektorima koji su povezani sa vodom i skoro sva radna mesta zavise od vode i onih koji se brinu za njenu bezbednu distribuciju. Naglašava se da Beograd ima dovoljno pijaće vode i da je voda iz Beogradskog vodovoda provereno dobrog kvaliteta, hemijski i bakteriološki ispravna za svakodnevno korišćenje, a da to potvrdjuje i kontrola 15.000 uzoraka vode na godišnjem nivou.
Srbija bi zbog nerešenih pitanja u energetici, pre svega kašnjenja u razdvajanju delatnosti u Srbijagasu, mogla da se suoči sa sankcijama Energetske zajednice i teškoćama u pregovorima o članstvu u EU, rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Kopač je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je danas razgovarao sa predstavnicima Ministarstva energetike o otvorenim pitanjima u primeni obaveza iz članstva Srbije u Energetskoj zajednici i da su se izdvojila četiri sporna pitanja. „To su pitanja koja spečavaju otvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici. Dok se ta pitanja ne reše, verovatno neće biti vidljivog napretka u otvaranju poglavlja o energetici“, rekao je on. On je naglasio da nije dovršen proces razdvajanje delatnosti u Srbijagasu, odnosno razdvajanje operativnog prenosnog sistema i komercijalne delatnosti.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da se BiH, ugovorom o uspostavlјanju energetske zajednice, obavezala da će do 2018. godine ostvariti uštede u finalnoj potrošnji energije od devet odsto. Ona kaže da su u Republici Srpskoj i BiH u celini mapirana područja sa izuzetnim energetskim potencijalom, a klјučni uslov za smanjenje potrošnje energije jeste podizanje nivoa energetske efikasnosti u svim segmentima života, što znači iskoristiti što manje energije i energenata za što veći učinak.
