Zvanični podaci pokazuju da biomasa predstavlja jedan od najznačajnijih potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, posebno kada je reč o poljoprivrednoj biomasi. Nažalost, njen potencijal je gotovo neiskorišćen.
Srbija je peta zemlja u Evropi kada je reč o proizvodnji toplotne energije po megavat času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Snabdevanje gasom postaje sve izazovnije, zbog čega vlada sve veće interesovanje za obnovljive izvore energije, a time i za upotrebu biomase.
Korišćenje biomase za proizvodnju energije pruža različite prednosti i mogućnosti, počevši od novih radnih mesta do pokretanja privrede na lokalnom i regionalnom nivou.
U FOKUSU:
- MOJ PUT DO JUGA SRBIJE U ELEKTRIČNOM AUTOMOBILU
- VODONIK EKOLOŠKO GORIVO BUDUĆNOSTI
- VIŠESTRUKE PREDNOSTI BIOGASA – OD ENERGIJE DO ĐUBRIVA
Ukoliko je proizvedena na održiv način, količina ugljen-dioksida relevantna za klimu iznosi nula kilograma. Ugljen-dioksid koji se oslobađa sagorevanjem biomase prethodno se putem fotosinteze apsorbovao iz atmosfere u biljke, a u atmosferu se ponovo vraća ili prirodnim propadanjem ili proizvodnjom goriva. To praktično znači da je biomasa proizvedena na održiv način, neutralna po pitanju ugljenika, čime se smanjuju i emisije štetnih gasova, uticaj energetike na životnu sredinu, a takođe smo i korak bliže ostvarivanju cilja karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Ovaj energent može da se koristi i u građevini, ali zbog nedovoljno razvijene industrijske proizvodnje, slabo razvijenih politika za promociju cirkularne ekonomije i skromno informisane javnosti o neophodnosti cirkularne ekonomije i izvorima finansiranja može se reći da su potencijali eko-inovacija, uključujući i one temeljene na biomasi, daleko od njihovog punog iskorišćenja.
Korišćenje biomase
Biomasa može da se koristi za proizvodnju električne energije, biogoriva i bioplina, kao i za grejanje, kuvanje i zagrevanje vode.
Kada govorimo o upotrebi biomase za grejanje, najpoznatija je ona u vidu peleta, koji je veoma popularan zbog svoje velike energetske učinkovitosti, a dobija se od biomaterijala, najčešće drveta.
Biogoriva se dobijaju preradom biomase u proizvodnji. Tako se bioetanol, koji predstavlja alternativu benzinu, dobija iz krompira, suncokreta, kukuruza i sličnih biomasa, dok se biodizel dobija iz uljarica i siguran je za okolinu. Naravno, tu je i bioplin koji se proizvodi preradom životinjskog izmeta, krute biomase i kanalizacijskog otpada. On se može koristiti kao pogonsko gorivo, za dobijanje električne energije i zagrevanje vode, a odlična je alternativa prirodnom plinu.
Priredila: Milica Radičević
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
