Kako saznajemo posredstvom PKS, Srbija prema najnovijim procenama, do 2019. godine mora da obezbedi 10,6 milijardi evra za prevođenje industrije na održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture. Za rešavanje problema otpada i otpadnih voda dok ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba da dostignu tri odsto BDP, rekao je Zoran Vujović, potpredsednik Privredne komore Srbije.
Najveći trošak jeste zbrinjavanje otpada i upravljanje otpadnim vodama. U sektoru voda biće potrebno 5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi evra, a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra, istakao je potpredsednik PKS na stručnom skupu o učešću privatnog sektora u realizaciji ekoloških projekata.
„U uslovima ograničenih domaćih izvora i nemogućnosti dodatnog zaduživanja, jedan od modela finansiranja za čiju primenu se PKS posebno zalaže jeste javno-privatno partnerstvo kojim se prema nekim procenama može pokriti značajan deo investicionih potreba posebno u upravljanju komunalnim otpadom i otpadnim vodama“, objasnio je Vujović. Privredna komora, po rečima potpredsednika, inicira unapređenje i zalaže se za punu implementaciju Zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP), što bi privuklo neophodan infrastrukturni kapital. Vujović je ukazao na važnost formiranja Zelenog fonda – kako bi se sredstva za zaštitu životne sredine koja se ubiraju od privrede po više osnova slivala na jedno mesto i efikasnije koristila. Podseća da je Srbija u protekle dve godine usaglašavanjem regulatornog okvira sa evropskim direktivama postigla ogroman napredak što nam je otvorilo vrata za početak pregovora o poglavlju 27, najkasnije do kraja ove ili početkom naredne godine. Međutim, Srbija se istovremeno suočava sa problemom primene regulative posebno u lokalnim zajednicama.
Važno je da se ugledamo na pozitivna iskustva i izbegnemo greške zemalja koje su u procesu evropskih integracija već prošle put koji je pred nama, da obezbedimo dobru koordinaciju aktivnosti svih učesnika i da privreda bude aktivna i u implementaciji evropskih direktiva, preuzetih obaveza i finansiranju investicija, naveo je Vujović.
Država i kompanije mogu da računaju na Privrednu komoru Srbije kao nacionalnu asocijaciju cele privrede. Naša uloga u pregovaračkom procesu je osnažena i bićemo, kao i do sada, stabilan partner administraciji u procesu ekoloških integracija, kako bi industrija uspela da obezbedi potpun finansijski okvir, dostupan i održiv, za nove zelene tehnologije i zelena radna mesta, poruka je potpredsednika PKS.
Gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan kaže da je Srbija, od formiranja Ministarstva životne sredine napredovala, ali da je problem primena propisa. „Ako hoćete da konkurišete za novac koji je dostupan u evropskim fondovima morate imati projekte, jer se već sada planiraju sredstva za 2019“, objasnio je Trivan. Kako je najavio, Beograd ima puno gotovih projekata, i u septembru će početi razgovore sa donatorima.
„U rebalansu budžeta do kraja godine grad Beograd će na osnovu taksi i naknada za životnu sredinu inkasirati 997 miliona dinara. Po aktuelnom zakonu to nije naš novac, i to je neprihvatljivo. On mora biti namenski korišćen. Međutim u Beogradu smo se dogovorili da ta sredstva budu korišćena u svrhe životne sredine“, kazao je Trivan.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović ukazao je na velike mogućnosti srpske privrede i nova zapošljavanja u razvoju zelene ekonomije, a Vladica Božić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da u Srbiji nema dovoljno privatnih investicija u žaštiti životne sredine.
Predstavnik resornog ministarstva napomenuo je da u oblasti čvrstog otpada postoji osam centara, od kojih je četiri u privatnom vlasništvu, i da će iduće godine biti završen još jedan regionalni centar, ali da je to tek trećina onoga što bi prema Strategiji trebalo da bude – 27 centara.
Skup u PKS okupio je veliki broj stručnjaka, predstavnika kompanija, asocijacija i organizacija, a predstavljen je i Vodič za učešće privatnog sektora u finansiranju zaštite životne sredine.
Izvor: pks.rs
Vesna Vukajlović
Posle gotovo decenije, ovog leta građani su se vratili staroj dobroj navici – sa nabavkom ogreva većina je počela ranije, prenosi RTS. Na čvrst ogrev, po statistici greje se trećina građana Srbije.
Bugarska i Rusija su dogovorile „vaskrsavanje“ otkazanog gasovoda Južni tok preko Crnog mora i izgradnju nuklearne elektrane Belene, jer zvanična Sofija nastoji da smanji plaćanja za neizvršene ugovorne obaveze prema Rusiji, javlja njujorška agencija „Blumberg“, a prenosi Tanjug.
Kako prenosi N1, Černobil koji je mesto najveće nuklearne katastrofe u istoriji, mogao bi da postane gigantski solarni park, potvrdio je ukrajinski ministar ekologije, a prenosi AFP.
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije – drugu nedelju zaredom, u zavisnosti od vrste derivata, cene su snižene minimalno, za 30 do 50 para. U poređenju sa zemljama regiona, po ceni benzina i gasa za automobile -TNG -a Srbija je u sredini, a po ceni dizela je među najskupljima, prenosi RTS.
Ministar rudarstva i energetike Aleksanadar Antić izjavio je u subotu da će u narednih nekoliko godina biti zatvoreni rudnici Vrška Čuka, Bogovina, Ibarski i Senjski rudnici, ali da rudarstvo u Srbiji ima perspektivu i najavio otvaranje novih rudnika u okolini Bora i Loznice, prenosi Tanjug.
Početak obeležavanja Dana rudara – 6.avgusta, u rudarskoj Resavicu označilo je u subotu u šest sati ispaljivanje šest plotuna u Rudniku „Rembas“, najstarijem i najvećem od devet u Javnom preduzeću za podzemnu ekslopataciju uglja (JP PEU).
