Home Blog Page 1235

Novak: Moskva za dijalog o stabilizaciji tržišta nafte

3500Rusija je spremna da nastavi dijalog sa članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o stabilizaciji cene nafte, izjavio je danas ruski ministar energetike Aleksandar Novak u intervjuu za saudijski dnevni list Ašark Al-Avsat.

Novak nije odbacio ni mogućnost učešća Rusije u pregovorima o zamrzavanju nivoa proizvodnje „crnog zlata“, prenosi ruska agencija Tas s.

„Vrata su i dalje otvorena u slučaju da se ovo pitanje pokrene“, rekao je Novak, dodajući da su prethodni pregovori o zamrzavanju porizvodnje održani u aprilu u Dohi „odigrali izvesnu pozitivnu ulogu“. „Posmatrači su ukazali da bi zemlje-proizvodači mogle postići dogovor“, naveo je Novak.

Rusija je, kako je istakao, spremna da se priključi udruženim merama za stabilizaciju cenovne situacije. „Cene nafte neće dostići nivo od 100 dolara za barel u bliskoj budućnosti „, poručio je Novak, dodajući da se ravnoteža na naftnom tržištu neće povratiti pre 2017. godine.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

 

 

Gasprom povećao izvoz gasa zapadnoj Evropi

gazprom_0Gasprom je u prvoj polovini tekuće godine povećao izvoz prirodnog gasa zapadnoj Evropi za 14,2 odsto, na 69,8 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, saopštila je danas ruska gasna kompanija.

Zapadna Evropa, kako je saopšteno, ostaje najveće tržište za Gasprom, a najveći potrošači su Nemačka (uz skok isporuka od 7,2 odsto, na 22,7 milijardi kubnih metara), Italija (rast isporuka od 4,8 odsto, na 12,6 milijardi kubnih metara) i Francuska (za 34 odsto na 5,6 milijardi kubnih metara), prenosi ruska agencija Tas s.

Isporuke gasa Turskoj su smanjene za osam odsto, na 12 milijardi kubnih metara u prvom polugodištu tekuće godine, saopštio je Gasprom.

Izvoz ruskog gasa centralnoj Evropi je porastao za 15 odsto na godišnjem nivou, na 15,1 milijardu kubnih metara, dok su isporuke članicama Zajednice nezavisnih država pale za 19 odsto, na 15,5 milijardi kubnih metara. Ukrajina je naročito smanjila tražnju za ruskim gasom, i to za tri i po puta na 1,2 milijarde kubnih metara, što je najveći pad.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Dobar početak nedelje za naftu

fDanas u Aziji cena nafte je bila iznad 44 dolara za barel, povećavajući dobitke usled nade da će se proizvođači dogovoriti o zamrzavanju proizvodnje na sastanku sledećeg meseca, tako da jenjava strahovanja od uporne globalne prezasićenosti ponude.

Američka „laka“ nafta WTI za isporuku u septembru ojačala je za 37 centi (0,83 odsto) na 44,86 dolara za barel, a sirova severnomorska nafta „brent“ za oktobar je porasla 35 centi (0,75 odsto) na 47,32 dolara, izveštava agencija AFP.

Oba tipa „crnog zlata“ su se oporavila za više od šest odsto posle prošlonedeljne izjave saudijskog ministra za naftu Kalida al-Faliha da bi proizvođači mogli da se dogovore o akciji za stabilizaciju tržišta što je podiglo tržišno raspoloženje i pomoglo oporavak cena, posle njihovog poniranja na ispod 40 dolara za barel početkom ovog meseca.

Analitičari kažu da će bilo kakav sporazum o ograničavanju proizvodnje pomoći uravnoteženju tržišta sirove nafte, na kojem proizvodnja znatno nadilazi tražnju.

„Nafta je sada blizu uranoteženja cena i, osim ukoliko ne bude nekog nepredviđenog razvoja situacije, očekujem da će se trgovati na nivou oko 44 do 45 dolara ove nedelje“, izjavio je za „Blumberg news“ Majkl Mekarti, glavni tržišni strateg u kompaniji CMC Markets u Sidneju.

S druge strane, ima analitičara koji upozoravaju da ne treba polagati previše nade u zamrzavanje proizvodnje, i podsećaju da su prethodni slični razgovori ranije ove godine završeni neuspehom.

„Sporazum još uvek nije verovatan“, navode iz istraživačke kuće Kepital Ekonomiks u tržišnom komentaru.

Kako dodaju, većina zemalja proizvođača nafte je pumpanje „crnog zlata“ podigla do nivoa blizu svojih maksimalnih kapaciteta i njihov pristanak da ograniče proizvodnju „verovatno neće mnogo uticati na brže uravnoteženje tržišta“.

Mesečni izveštaj Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) pokazao je da je proizvodnja nafte Saudijske Arabije u julu iznosila gotovo 10,5 miliona barela dnevno, što je rekordan nivo, znatno iznad vrhunca zabeleženog u isto vreme prošle godine.

Analitičarka kompanije CMC Markets iz Singapura, Margaret Jang kaže da „ostaje da se vidi koliko optimizam (u pogledu limitiranja proizvodnje) može da pogura oporavak cena sirovine“.

OPEK-ov neformalni skup održaće se na marginama Međunarodnog energetskog foruma u Alžiru od 26. do 28. septembra, uoči planiranog sastanka krajem novembra.

Izvor: kamatica.com i tanjug.rs

U Vranju počeli radovi na vodovodu

kfwDanas su počeli radovi na izgradnji 3,7 kilometara dovoda vode od akumulacije Prvonek do Vranja, koji će rešiti višedecenijski problem vodosnabdevanja u tom gradu. Novi cevovod, u koji će biti uloženo 2,3 miliona evra, biće završen u februaru 2017. godine i obezbediće sigurno i redovno snabdevanja vodom u Vranju.

Radovi su započeti u mestu Prvonek, koje se nalazi na devet kilometara od Vranjske Banje, a njima je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

Projekat se realizuje uz podršku Nemačke razvojne banke (KfW) kroz Program unapređenja infrastrukture u opštinama srednje veličine u Srbiji, koji sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kroz započete i planirane projekte sa KfW bankom u komunalnu infrastrukturu u Vranju biće uloženo ukupno 30 miliona evra. Ukupna vrednost projekata koji se izvode sa pomenutom bankom od 2000. godine iznosi 1,5 milijardi evra, a resorno ministarstvo trenutno realizuje projekte vredne 210 miliona evra.

U toku su i radovi na zameni 14,36 kilometara dotrajale vodovodne mreže u Vranju, u iznosu od 2,5 miliona evra, a ugovara se izgradnja kanalizacione mreže i kolektora u vrednosti od 1,27 miliona evra.

U pripremi je i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a procenjena vrednost investicije je približno 10 miliona evra.

Izvor: srbija.gov.rs

Vesna Vukajlović

Tonino Maljo novi direktor EPCG

soZa novog izvršnog direktora Elektroprivrede Crne Gore  (EPCG), prema predlogu italijanskog partnera A2A, izabran je Tonino Maljo.

Dosadašnji izvršni direktor Stefano Pastori kako saznaju “Vijesti” tražio je razrešenje sa te dužnosti iz zdravstvenih razloga jer je već od 5. maja ove godine na bolovanju.Odbor direktor EPCG je  na sednici u četvrtak prihvatio ostavku dosadašnjeg izvršnog direktora  i odobrio imenovanje novog.

Gospodin Maljo je inženjer elektronike, a radio je od marta 2007. do sada kao izvršni direktor u Elektrani na ugalj u Brindiziju (A2A grupa). Bio je i direktor održavanja u Elektrani na ugalj i zamenik direktora Elektrane u Brindiziju – Edipower, kao i direktor hemijskog pogona u Chemgas S.r.l. (Sapio grupa). Bio je, između ostalog, i direktor sektora za projektovanje i automatizaciju u Rafineriji nafte u Tarantu (ENI Grupa)

Član je Odbora direktora Confindustria Brindizi i predsjednik Sektora za energetiku u Confindustria.

Iz EPCG je saopšteno da je novi izvršni direktor imenovan u skladu sa usaglašenim ugovorom između akcionara EPCG, Vlade i A2A, što znači na period do kraja važenja ugovora, odnosno do kraja 2016. godine. Vlada je juče konstatovala da su obavljene sve radnje potrebne za potpisivanje akcionarskog ugovora države  i kompanije A2A. Ugovor bi u ime Vlade trebalo da potpiše ministar ekonomije Vladimir Kavarić.

Vlada je u četvrtak, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova  odlučila u vezi sa Pregledom uslova za zaključenje akcionarskog ugovora između države i A2A, koji je dostavio Kabinet potpredsednika

Izvor: vijesti.me

Vesna Vukajlović

Stipendije nemačke fondacije za životnu sredinu

DBUNemačka fondacija za životnu sredinu (Deutsche Bundesstiftung Umwelt – DBU) i ove godine dodeljuje stipendije za praksu ili istraživački boravak u trajanju do dvanaest meseci u organizacijama u Nemačkoj – univerzitetima, institutima, ministarstvima ili nevladinim organizacijama.

Mogućnost da konkurišu za stipendije imaju master diplomci (koji su diplomu stekli u poslednje tri godine), studenti master ili doktorskih studija, ali i građani Srbije do 30 godina starosti sa znanjem nemačkoj jezika.

Stipendijama će biti podržan najširi spektar struka pri čemu predlog projekta mora biti u oblasti zaštite životne sredine, ekologije, održivog razvoja, klimatskih promena ili obnovljivih izvora energije.

Prijava se vrši onlajn, a potrebno je pripremiti: CV na nemačkom jeziku, predlog projekta (do 3 strane, sa opisom problema, metodologijom rada i očekivanim rezultatita) na nemačkom jeziku, kopiju diplome – na nemačkom ili engleskom jeziku, pismo preporuke od univerzitetskog profesora – na nemačkom ili engleskom jeziku, sertifikat ili potvrdu o znanju nemačkog jezika – na nemačkom jeziku. Intervju sa potencijalnim kandidatima obavljaće se na nemačkom.

Početak realizacije stipendiranog projekta predviđen je za 1. februar 2017. godine.

Izvor: kombeg.org.rs

Vesna Vukajlović

Suncobrani za plažu na solarnu energiju

news-2015-April-plaza_suncobrani_896630532Italijansko letovalište Lido di Hesolo, od Venecije udaljeno pedesetak kilometara, uvelo je inovaciju na svoje peščane plaže – prve suncobrane na solarno napajanje u Evropi koji su i jedinstvena turistička atrakcija.

Poduzetnik Kristian Rampaco, koji je razvio ovu tehnologiju je rekao da zaposleni na plaži suncobrane otvaraju koristeći aplikaciju na svojim smartfonovima, što predstavlja pravu atrakciju za turiste jer izgleda poput otvaranja cvetova.

Zaposleni na plaži će konačno odahnuti. Za ovu tehnologiju su rekli da im je, dok su nedavno radili u Ostiji, plaži blizu Rima, za otvaranje 300 suncobrana trebalo između jedan i dva sata.

Rampaco je na ovom projektu radio od 2000. godine. „Ovo je jedinstven sistem u Italiji, a verovatno i u Evropi“, piše na službenim internetskim stranicama Lido di Hesola.

Zasad novu tehnologiju koristi jedna plaža u Lido di Hesolu, na kojoj se nalazi 1600 suncobrana, međutim Rampaco kaže da je za iduće leto dobio porudžbinu za još 15.000 suncobrana širom Italije.

Izvor: Energetika.ba

Vesna Vukajlović

Teheran i Moskva grade dve nuklearne elektrane u Iranu

japIran i Rusija će izgraditi dve nuklearne elektrane u Iranu, prenose lokalni mediji izjavu portparola skupštinskog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Irana Sejeda Huseina Nakavija Hoseinija.

Hoseini je rekao da je Iranu potrebno 20 hiljada megavata struje, što zahteva izgradnju oko deset nuklearnih elektrana, navodi agencija „Šana“. On je istakao da je Organizacija za atomsku energiju Irana (AEOI) pripremila plan za izgradnju nuklearnih elektrana, ali nije moguće paralelno izgraditi deset objekata, pa se planira izgradnja dve elektrane u saradnji sa Rusijom.

Hoseini je dodao da Iran treba da dobije tehnologiju za izgradnju nuklearnih elektrana. Rusija i Iran imaju bogato iskustvo u saradnji u oblasti nuklearne energije. Nuklearna elektrana „Bušer“, koju je izgradila Rusija, počela je da radi 2011, a pun kapacitet je dostigla naredne godine.

Projekat „Bušer 2“ predstavili su ruski nuklearni eksperti u septembru 2014. u Teheranu. U novembru je Iran potpisao niz ugovora sa Rusijom za izgradnju još dva nuklearna reaktora i opciju za šest dodatnih reaktora.

Izvor: sputniknews.com

Vesna Vukajlović

Ministar Branislav Nedimović preuzeo funkciju

263788Odlazeća ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković predala je danas dužnost novom ministru tog resora Branislavu Nedimoviću, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.

Ne krije da ga je „glava zabolela“ kada je prvi put čitao zakon o vladi i ministarstvima i kada je video šta ga sve čeka kao ministra poljoprivrede i koje su nadležnosti tog resora.

Pored poljoprivrede, stočarstva i voćarstva o kojima je govorio – reciklaža i ekologija, koje su u njegovoj nadležnosti, su kaže teška tema, jer je svest o značaju ekologije na niskom nivou.

„Mi pričamo o stranim investicijama koje su najvažnija stvar za ovu državu, ali ako dovedete bilo koji prerađivački kapacitet imate problem sa ekologijom“, rekao je Nedimović primetivši da su, što se nadležnosti tiče, lokalne samouprave nadležne za ekologiju ali da nemaju kapaciteta da rešavaju probleme.

Izvor: tanjug.rs

V.Vukajlović

Borisov: Potrebni privatni investitori za gradnju nuklearke

263794Tanjug danas prenosi kako Bugarska želi da joj privatni investitori pomognu u obnavljanju radova na projektu izgradnje nuklearne centrale Belene, nakon što je evropski sud odlučio da Sofija mora da plati visoku odštetu Rusiji zbog opreme poručene za nuklearku, izjavio je danas bugarski premijer Bojko Borisov.

„Imamo dosta drugačiju situaciju. Obavezni smo da platimo za ova dva reaktora“, izjavio je Borisov, dodajući da Bugarska još uvek nema dovoljno sredstava kako bi izgradila nuklearnu centralu, prenosi agencija Rojters.

„Hajde da je pretvorimo u privatni projekat preko agencije za privatizaciju uz različite varijante za učešće države. To je rešenje“, izjavio je Borisov.

Bugarska je 2012. godine otkazala projekat gradnje nuklearne centrale na Dunavu, kapaciteta 2.000 megavata, zbog finansijskih poteškoća i pritiska Brisela i Vašingtona, koji su tvrdili da će ovaj projekat povećati zavisnost Bugarske od uvoza ruskih energenata.

Arbitražni sud u Parizu je u junu presudio da Sofija mora da plati više od 550 miliona evra odštete ruskom nuklearnom gigantu Rosatomu zbog opreme koju je poručila za dva reaktora.

Bugarska se nadala da će opremu ili čitav projekat prodati Iranu, zbog čega je Borisov u julu posetio Teheran kako bi ispitao mogućnost potencijalnog dogovora, za čiju realizaciju je, kako navodi Rojters, takođe potrebna saglasnost Rosatoma.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Nemci biraju obnovljive izvore

strujaNajveći nemački proizvođač energije trpi posledice prelaska nacije na korišćenje solarne i energije vetra, što je, prema „Blumbergu“, politika koja je vodilla obaranju veleprodajne cene električne energije na najniži nivo u više od deset godina.

U odgovoru na to, RWE je objedinio svoje sektore za obnovljive izvore energije, mrežu i maloprodajnu delatnost u posebnu kompaniju pod nazivom Inogi, u kojoj će prodati 10-procentni udeo u ovoj godini.

RWE je u izveštaju o poslovanju potvrdilo svoju prognozu dobiti za ovu godinu u rasponu od 500 miliona do 700 miliona evra.

Nemačka energetska kompanija RWE ostvarila je rast profita od 10 procenata u prvih šest meseci 2016.

Prilagođena neto dobit porasla je na 598 miliona evra (668 miliona dolara) u prvoj polovini godine, navela je kompanija sa sedištem u Esenu a prenosi agencija „Blumberg“.

Ovaj iznos je ipak ispod očekivanja pet analitičara koji su u anketi „Blumberga“ u proseku predviđali profit od 640 miliona evra, javlja B92.

Izvor: B92

Vesna Vukajlović

Poljoprivreda i lov veća pretnja od klimatskih promena

Fototapeta_Afrika_-_Žirafy_3159.jpg.largePoljoprivreda i lov predstavljaju veću neposrednu opasnost po životnu sredinu nego klimatske promene, prema studiji istraživača objavljenoj u časopisu „Nejčur“, a prenosi Tanjug.

Analizirajući gotovo 9.000 „ugroženih“ ili „skoro ugroženih“ vrsta, naučnici su zaključili da je tri četvrtine njih prekomerno eksploatisano za trgovinu, razonodu ili hranu, javlja agencija Frans pres.

Tražnja za mesom je, na primer, prouzrokovala gotovo istrebljenje zapadne gorile i kineskog pangolina, dok se više od polovine biljaka i životinjskih vrsta, koje su obuhvaćene studijom, suočilo sa izmeštanjem iz njihovog prirodnog staništa na industrijska gazdinstva i plantaže, kako bi se držala stoka i uzgajali usevi za gorivo i hranu.

Istovremeno, samo 19 odsto tih vrsta je trenutno ugroženo klimatskim promenama, navodi se u toj studiji.

Koautor ovog izveštaja Džejms Votson kaže da je naša planeta sada ušla u „situaciju masovnog istrebljenja“ kada 1.000 do 10.000 puta brže nestaju vrste nego što je to bio slučaj pre jednog ili dva veka.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Za sada nema rešenja za alternativno snabdevanje gasom

Aleksandar-Vucic-1Vlada Srbije već godinu i po dana radi na obezbeđivanju alternativnog načina snabdevanja gasom, ali za sada rešenja nema, izjavio je mandatar Aleksandar Vučić i pozvao one koji imaju neki predlog da mu ga predoče.

Vučić je, u raspravavi u Skupštini Srbije, rekao da se Srbija našla u sred globalnog rata koji se vodi preko gasa i drugih energenata, primetivši da za sada nismo stradali, ali, „ni krivi ni dužni“, imamo poteškoća da dođemo do gasa.

Vlada je spremna da plati, kako je rekao, tržišnu cenu, ali i ukazao da su uvek neke zemlje u sukobu sa drugima, pa Srbija ne možemo da reši svoju situaciju.

„Pitanje je šta ćemo sa gasom da radimo. Povećavaćemo skladišta. Cilj nam je da imamo dve milijarde kubnih metara rezervi gasa, ako to imamo, mi smo zemlju obezbedili“, rekao je Vučić i dodao da imamo rezerve za 3-4 meseca, nije panika, ali nemamo političko rešenje.

Srbiji je sada potrebno oko dve milijarde kubika gasa, a za 10 godina, rekao je Vučić, kad se očekuje veća industrijska proizvodnja trebaće 3,5 miliona kubnih metara.

Vrativši se na obustavljeni projekat „Južni tok“, Vučić je rekao da njega nema jer je Putin lično rekao da je taj gasovod mrtav, a ministarka Zorana Mihajlović se, kako je rekao, nikako nije protivila tom projektu, zalagala se za njega.

On je podvukao da Srbija sada dobija gas samo preko Beregova u Ukrajini, ali i da ga brine situacija u toj zemlji, jer se, kako je naveo, prema njegovim informacijama, gomilaju se njihove trupe prema Krimu, a i Rusi su povećali borbenu gotovost.

„Išao sam i u Ameriku, i u Azerbejdžanu sam razgovarao. Pričao sam i sa Marošem Šefčovićem (EK) o interkonekciji, da oni daju 20 miliona, mi ćemo 15 miliona da platimo, ali odakle će da stigne taj gas – to je ono“, rekao je Vučić dodajući da on taj gas još ne vidi.

Prema njegovim rečima, bilo je reči o kupovini tečnog gasa preko Mađarske, ali Srbija nije, kazao je, zainteresovana da kupuje taj, dvostruko skuplji gas.

Vučić je rekao da je traženo i da se Srbija snabdeva preko „plutajuće platforme“ u Grčkoj, ali ni to, kako je rekao, nije moglo.

„I nema rešenja. Radimo godinu i po i na kraju jedini gas koji nam stiže je preko Beregova. Ako se prekine ta linija, ne daj bože, mi gasa nemamo. Mi brinemo svaki dan, nema gde nisam bio kod svakog ko ima gas išao sam, razgovarao sam“, rekao je Vučić uz opasku da imamo rezerve za 3-4 meseca, i da nema mesta panici.

Komentarišući susret Putina i turskog predsednika Erdogana, on je rekao da, ako se oni i jesu dogovorili oko gasovaoda, to može Srbiji da koristi jer će Turci manje uzimati gasa iz Azerbejdžana.

Mandatar je ocenio da verovatno nema ništa od Severnog toka 2, sve je više problema i oko toga, komplikuiju se stvari, a Srbija je, kako je rekao, suviše mala.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

 

ABB-ovi integrisani sistemi proizvode električnu energiju u hidroelektranama na Hinterhajnu

abb 10Energija vode ili hidroenergija je najvažniji domaći energetski resurs u Švajcarskoj, a pokriva 56 % potreba za električnom energijom u toj zemlji. Planinski kanton Graubinden i hidroelektrane kompanije Kraftwerke Hinterrhein (KHR), koje su u njemu lokalizovane, od velike su važnosti za proizvodnju električne energije. Danas je u toku modernizacija niza KHR-ovih hidroelektrana posredstvom električnih i automatizovanih rešenja iz ABB-a.

U dnevnim periodima velike potražnje – ujutro, oko podneva i uveče – troše se velike količine električne energije. Veliki deo energije koja je potrebna u tim periodima proizvodi se u KHR-ovim reverzibilnim hidroelektranama, koja nastavlja da i dalje osigurava snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj.

Podsećanja radi, upravo je Švajcarska otkrila vodu kao resurs za proizvodnju električne energije pre više od jednog veka. Prva mala hidroelektrana počela je  s radom još 1879. godine u Sankt Moricu, a proizvodila je 7 kilovata električne energije. Napajala je rasvetu u dvorani restorana slavnog hotela Kulm, u vlasništvu Johanesa Badruta. Današnja proizvodnja električne energije u hidroelektranama kantona Graubinden od izuzetnog je značaja za Švajcarsku. One u proseku proizvode oko 7900  GWh godišnje, što je više od jedne petine električne energije proizvedene u toj zemlji.

KHR proizvodi 1410 GWh godišnje i ima ključnu ulogu kao jedan od najvećih proizvođača električne energije u tom kantonu. Između ostalog, kompanija proizvodi čak 40 % električne energije potrebne za vožnju železničkih vozila Retinske Železnice – lokalne železničke kompanije poznate po prelepim deonicama koje prolaze kroz Alpe.

Više od sto godina iskustva

ABB razvija tehnologije i sisteme za hidroenergetski sektor, kao i rešenja za proizvodnju i distribuciju električne energije već više od jednog veka. Takođe, ABB je vodeći svetski isporučilac proizvoda i integrisanih rešenja na području elektroenergetske i automatizacijske tehnologije za hidroelektrane, kako generatora,  generatorskih prekidača i energetskih transformatora, tako i sklopnih blokova, motora, pogona i sistema za automatizaciju i zaštitu. ABB je isporučio elektroenergetske i automatizacijske sisteme za oko 6000 hidroelektrana širom sveta – od malih elektrana kapaciteta manjeg od 1 MW do ogromnih hidroelektrana koje proizvode više od 10 GW električne energije.

Kao pružalac kompletne usluge, ABB isporučuje celovite i potpuno integrisane proizvode i rešenja za generatorsku tehnologiju kao i za  instrumentacijske, električne i upravljačke sisteme. Ova integrisana rešenja obezbeđuju visoku pouzdanost rada koja doprinosi optimalizaciji izvedbi i  povećanju operativnu pouzdanost i efikasnosti sistema.

Rešenja za celi životni ciklus sistema

Temeljne kompetencije ABB-a obuhvataju celi vrednosni niz i životni ciklus hidroelektrana. Linija proizvoda i usluga uključuje projektovanje električnih, instrumentacijskih i upravljačkih sistema kao i njihovu optimalnu integraciju u sistem. To uključuje upravljanje projektima, potom instalaciju i prvo puštanje kompletnog rešenja u rad. Nakon uspešnog tehničkog pregleda i preuzimanja, ABB pruža svojim klijentima opsežan portfolio usluga upravljanja životnim ciklusom u rasponu od nabavke rezervnih delova i popravki do obuke, daljinskog praćenja i tehničke podrške.

Potpuna obnova za veću efikasnost

Pedeset godina nakon puštanja u rad, tehnološki napredak omogućava modernizaciju sistema. Obnova je započeta 2011. godine s ciljem osiguravanja operativne pouzdanosti i ekonomske isplativosti u budućim decenijama. Vrednost ulaganja u obnovu sistema iznosi 280 milijuna CHF, a radovi će biti dovršeni iduće godine.

U centralnoj elektrani Sils originalni srednjenaponski, vazduhom izolovani sklopni blok  (11 kV) na otvorenom zamenjen je naprednim, kompaktnim, metalom oklopljenim sklopnim blokom s osam ormana. Kompletno niskonaponsko naizmenično i jednosmerno napajanje, uključujući i potrebne pretvarače, zamenjeno je, između ostalog,  pametnim sklopnim blokom MNS koji je ABB proizveo u Lenzburgu, Švajcarskoj, i vodom hlađenim transformatorom za potrebe same elektrane.

Hidroelektrana u Berenburgu ugrađena je u  izdržljivi zid brane kompenzacijskog bazena visok 67 m. U postrojenju su instalirani brojni ABB-ovi proizvodi poput srednjenaponskog sklopnog sistema sa 13 ormana, niskonaponskog distributivnog sistema i suvog transformatora. Sistem napajanja u hitnim slučajevima koji je ABB isporučio za ovu hidroelektranu, takođe je važan. Ovaj sistem, kapaciteta 1 MVA, baziran je na dizel agregatu koji je opremljen katalizatorom i filterom čestica. Stoga, u slučaju nestanka struje, može osigurati vremenski neograničeno snabdevanje električnom energijom, na primer, za rad ustava na hidraulički pogon u zidu brane.

ABB obnavlja i KHR-ovu hidroelektranu u Ferari. Tokom obnove KHR-ovih elektrana, ABB je bio zadužen za upravljanje projektom, projektovanje, instalaciju, tehnički pregled i puštanje u rad.

KHR – izvanredna priča

Izgradnja tako velikih hidroelektrana na području  kojim protiče Hinterhajn između 1956. i 1963. godine nikako nije bila jednostavan zadatak. Bilo je potrebno izgraditi branu dugu 8 km u dolini jezera Lej s druge strane granice, u Italiji. Izgradnju je omogućio sporazum između Švajcarske i Italije, zaključen 1949. godine. Razmena zemljišta obavljena je kasnije, tako da su zidovi brane zapravo podignuti na švajcarskom tlu. Izgradnja hidroelektrana na Hinterhajnu bila je jedan od najvećih švajcarskih projekata tokom 1950-ih i 1960-ih godina, ali i impresivna demonstracija  tehničkih kapaciteta tog vremena.

KHR-ove hidroelektrane koriste energiju vodotoka  na tri različita nivoa, od jezera Lej na 1900 m nadmorske visine preko centralnih elektrana u Ferari (instaliranog kapaciteta 185 MW) i Berenburgu (220 MW) do dna doline kod Silsa (245 MW).

www.abb.com

Podrška usvajanju Zakona o energetskoj efikasnosti FBiH

aaaaPredsednica Skupštine Kantona Sarajevo Ana Babić održala je juče sastanak s predstavnicima USAD-ovog projekta Investiranje u sektor energije – EIA.

Glavna tema sastanka je bilo pitanje usvajanja Predloga Zakona o energetskoj efikasnosti Federacije BiH, koji je usvojen u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH, i u istom obliku bi trebao da bude usvojen i u Domu naroda ovog paralamenta.

Na sastanku je bilo reči o pozitivnim efektima i benefitima za sve strukture u našem društvu, jer bi usvajanjem Zakona bile stvorene pretpostavke za praktičnu implementaciju svih ostalih aktivnosti iz domena politike energetske efikasnosti.

Mak Kamenica, zamenik direktora USAID-ovog projekta, je ovom prilikom rekao da je veoma bitno usvajanje zakonskog rešenja koje će urediti oblast energetske efikasnosti, a najprie zbog razvoja finansijskog modela, tzv. Obligacione šeme za energetsku efikasnost koja je obaveza Bosne i Hercegovine prema Ugovoru o energetskoj zajednici.

Predsednica Skupštine KS Ana Babić je istakla da je Kanton Sarajevo opredeljen da podrži sve aktivnosti koje doprinose boljitku građanki i građana, a pitanje energetske efikasnosti u tome ima značajnu ulogu.

“Zadatak svih predstavnika institucija vlasti je da obezbede kvalitetan ambijent i preduslove za privatni sektor i naše stanovništvo da se energija u svim svojim oblicima racionalno koristi i da se ostvaruje povratak uloženih sredstava u njenu potrošnju. Namera nam je da u što većoj meri ispunimo ciljeve održivog razvoja, a pri čemu mislim na smanjenje negativnih uticaja na okolinu, zadovoljavanje energetskih potreba krajnjih potrošaća, povećanje sigurnosti snabdijevanja energijom”, naglasila je, između ostalog, predsednica Babić.

Izvor: energetika.ba

Vesna Vukajlović

Slabi rezultati srednjoevropskih energetskih kompanija

foto-ilustracija: Pixabay

1445898440energetikaČeška elektroenergetska kompanija ČEZ je u prvih šest meseci 2016. godine zabeležila 10%-tni pad neto dobiti, na oko 510 mil. evra u odnosu na isto razdoblje u 2015.

Ukupni operativni prihod u posmatranom razdoblju iznosi nešto više od 3,6 mlrd. evra, što se objašnjava time što je negativan uticaj povišenih troškova inspekcija nuklearnih elektrana nadoknađen pomoću veće i produktivnije proizvodnje energije u elektranama na ugalj te prodajom roba, javlja češki dnevnik ‘Prague Monitor’.

Istovremeno je najveća rumunska naftna kompanija Petrom (u vlasništvu austrijske naftne i plinske kompanije OMV) u drugom tromeseč 2016. godine zabeležila neto dobit od svega 26,2 mil. evra.

To je za čak 83% manje nego u istom razdoblju 2015. godine, a kompanija kao razlog za takav rezultat navodi pad cena nafte, javlja rumunski dnevnik ‘Ziarul Financiar’.

Izvor: energetika.ba

1...1.2341.2351.236...1.519Page 1.235 of 1.519

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs