Evropski poslanici glasali za uštedu energije

18.01.2018

ugalj-elektrana — Photo-illustration: Pixabay

Parlamentarci Evropske unije (EU) su u sredu, 17. januara 2018. godine, u Strazburu odobrili nacrt mera za reformu tržišta električne energije koji predviđa ambicioznije ciljeve u borbi protiv klimatskih promena, javlja Rojters. Sledi faza teških razgovora i ubeđivanja država članica da predstavljene mere implementuju u svoje zakonske sisteme.

Prema planu podržanom od strane Evropskog parlamenta, 35 odsto ukupne potrošene energije na nivou Unije bi trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora, a kao rok postavljena je 2030. godina. U decembru 2017, nacionalne vlade članica složile su se oko 27 odsto, razočaravši aktiviste za zaštitu životne sredine koji su taj procenat ocenili kao suviše nizak da bi se značajno poboljšala ekološka slika Evrope.

Čak i industrijski lobi WindEnergy pozdravio je glasanje EP, za koji bi razlika između 27 i 35 odsto mogla da znači 92 milijarde evra investicija u taj sektor manje u budućnosti.

Nacrt pravilnika predviđa i zabranu upotrebe palminog ulja u biogorivima do 2021. Kako je ono glavno dobro koje se uvozi iz Jugostočne Azije, odluka je razljutila Maleziju, u čijem se saopštenju glasanje poslanika opisuje kao “potpuno neopravdana blokada malezijskih poljoprivrednika, porodica i zajednica”. Ipak, pomenute odredbe objašnjavaju se ograničavanjem pravljenja goriva od prehrambenih kultura, koje se okrivljuje za smanjivanje šuma i veće cene hrane, kao i promocijom naučnih istraživanja na polju napredne tehnologije. Ukupni udeo goriva ekstrahovanog iz jestivih biljaka ne bi trebalo da prelazi 7 odsto. Industriji naprednih, održivih goriva šalje se jasna poruka da proizvodnju treba da fokusiraju na bazi otpada.

EP, kao zakonodavni organ EU, sada treba da vodi pregovore o finalnom zakonu sa Evropskom komisijom, kao izvršnim, i nacionalnim vladama.

Nacrtom mera nastoji se da se doprinese ispunjenju opšteg plana EU da, do 2040, smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu. On se slaže i sa Pariskim klimatskim sporazumom da se globalno zagrevanje ograniči na do 2 stepena. Otkada je, odlukom Donalda Trampa, Amerika iz pomenutog sporazuma prošle godine istupila, Evropa se zalagala da ostane na istom kursu. U sprovođenju zacrtanih ideja, ona se suočava sa izazovima ekonomske prirode zbog razlika u ekonomskoj moći između zapadne i istočne Evrope, u kojoj se industrija i dalje oslanja na ugalj.

PARISKI SPORAZUM: Saznajte na šta se Srbija obavezala ratifikovanjem ovog dokumenta

Novopostavljeni ciljevi iziskuju i promociju bolje izolacije i korišćenja energije u zgradama, efikasnija potrošna dobra i pametne uređaje u domovima. Proračuni kažu da bi neke od privilegija ovog nacrta, pored unapređenja prirodne okoline, bile i 400 hiljada novih radnih mesta, povećanje proizvodnje EU za 70 milijardi evra i smanjenje oslanjanja kontinenta na uvoz gasa za 12 odsto.

Jelena Kozbašić

Evropa sve zavisnija od ruskog gasa

18.01.2018

Evropa se oslanja na ruski gas više nego ikad i nema mnogo naznaka da će se taj trend promeniti, uprkos stalnim naporima da smanji energetsku zavisnost od Moskve.

Ruska kompanija Gasprom je u januaru saopštila da je 2017. godine u Evropu i Tursku isporučila ukupno 193,9 milijardi kubnih metara gasa, što je 8 odsto više od prethodnog rekorda postavljenog 2016. godine. Isporuke Nemačkoj i Austriji dostigle su istorijski maksimum, a izvoz u Francusku je povećan za 6,7 odsto u odnosu na 2016. godinu, prema podacima Gasproma. Procenat ruskog gasa koji se isporučuje u Evropu stalno je rastao proteklih godina i sada čini trećinu ukupne potrošnje gasa u EU.

Valerij Nesterov, analitičar ruske banke Sberbank CIB za naftu i gas, kaže da se zahtev EU za gasom povećava zbog ekonomskog oporavka u Evropi i zato što su cene gasa “konkurentnije” nego cene uglja. Drugi razlozi koji su doprineli većoj potražnji gasa su hladne zime, smanjenje proizvodnje evropskog, uglavnom holandskog gasa i zatvaranje nuklearnih elektrana, kao što je slučaj u Nemačkoj. Nesterov predviđa mogućnost smanjenja izvoza ruskog gasa u EU ove godine posle rekordnih rezultata 2017. godine, ali ipak ne misli da će se opšti trend promeniti.

izvor: euractiv.rs

Sandra Jovićević

Uređena kanalizaciona mreža u Rakovici

18.01.2018

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je naselje Sunčani breg u Rakovici, gde je urađeno oko šest kilometara kanalizacije za šta je izdvojeno preko 90 miliona dinara.

On je ovom prilikom istakao da je bezbeđen priključak na kanalizacionu mrežu za 280 kuća, odnosno za oko 3.000 ljudi. Najavio je i da se nakon izgradnje primarne očekuje i izgradnja sekundarne kanalizacije. U toku je tender za projektovanje, po čijem završetku će biti pokrenut i tender za izvođenje radova. Ukoliko ti poslovi budu tekli predviđenom dinamikom, tokom leta ili jeseni mogli bi da startuju radovi na sekundarnoj kanalizaciji.

Gradski menadžer je naveo i da se na teritoriji Rakovice trenutno radi kanalizacija u Ljubiše Jelenkovića i Miška Kranjca, a predstoji i obimnije uređenje Ulice patrijarha Pavla.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Kina i EU pomažu satelitima da „progledaju” kroz oblake

18.01.2018

Kina i Evropska unija zajedno testiraju novu tehnologiju koja treba da pomogne satelitima da gledaju kroz oblake i analiziraju oluje i prikupe značajne podatke za analizu klimatskih promena.

Evropska svemirska agencija saopštila je da se udružila s kineskim Nacionalnim svemirskim centrom zbog izvođenja testova na zemlji na dve komplementarne naprave, čija namena je pravljenje slika visoke rezolucije iz orbite, na visini od 36.000 kilometara.

Ako testovi budu uspešni, navela je Agencija, sledeći korak će biti svemirska misija. Ovo je prvi put da Evropa i Kina rade zajedno na testiranju i stvaranju nekog instrumenta.

Postojeći satelitski sistemi ne mogu da prikupe podatke o temperaturi i vlažnosti, neophodne za precizno posmatranje oluja.

Tropski cikloni u severozapadnom Pacifiku, poznatiji kao tajfuni, svake godine predstavljaju ozbiljnu pretnju za Kinu i druge zemlje u regionu.

Izvor: N1

Rezervat prirode “JERMA”: Poziv za uvid u izradu prostornog plana

18.01.2018

Rani javni uvid povodom izrade prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode „JERMA“ održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. januara do 1. februara ove godine u zgradama skupština grada Pirota i opština Dimitrovgrad i Babušnica.

U toku trajanja ranog javnog uvida materijal za rani javni uvid biće izložen na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja.

Ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja, kao nosilac izrade predmetnog prostornog plana organizuje rani javni uvid u cilju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja, i dr.

Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređenje prostora i izgradnju objekata, da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena procene uticaja na životnu sredinu.

Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i sugestije na izloženi materijal u pisanoj formi Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, u toku trajanja ranog javnog uvida, zaključno sa 1. februarom ove godine godine.

Milisav Pajević

SIDA podržava projekte upravljanja otpadom i otpadnim vodama u Kragujevcu

18.01.2018

kragujevac svedska — Foto: kragujevac.rs

U Kragujevcu je priređen prijem za direktora Švedske agencije za međunarodnu razvoj i saradnju (SIDA) gospodina Ula Andersona.

Ovom prilikom je istaknuta saradnja pomenute agencije sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, a pre svega u tretiranju otpadnih voda. Projekat tretiranja otpadnih voda sprovodi se na republičkom nivou. Deo je Poglavlja 27 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Švedska tu pruža tehničku pomoć, pomaže u nacrtu dokumentacije, i uz pomoć fondova Evropske unije i IPA, pokušava da Srbija izgradi strukturu za tretiranje otpadnih voda.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić istakao je dobru saradnju Kragujevca sa Ambasadom Švedske i agencijom SIDA. On je podsetio da Švedska pomaže gradu kroz finansiranje dva velika projekta, od kojih je jedan izrada studije za sistem za upravljanje otpadom za ceo region Šumadijskog okruga, a drugi projekat na kome trenutno radimo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, tiče se revitalizacije sistema za upravljanje otpadnim vodama.

Agencija za međunarodni razvoj SIDA je u 2017. godini uložila 11 miliona evra u programe u Srbiji, a ove godine se očekuje ulaganje od oko 12 miliona evra. Od 2001. godine, Švedska je uložila oko 200 miliona evra u programe podrške Srbiji.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Počele obuke o kompostiranju u Crnoj Gori

18.01.2018

U opštini Herceg Novi 17. januara 2018. godine održana je obuka o kompostiranju.

Obuke „Održivo upravljanje zelenim otpadom iz poljoprivredne proizvodnje-kompostiranje“ održavaju se u okviru projekta „Aktivna agro javnost“ koji realizuje Eko centar Delfin, u partnerstvu sa Maslinarskim društvom „Boka“ i Udruženjem privatnih vlasnika šuma i poljoprivrednika iz Herceg Novog.

Obuke su održane i u Tivtu i Kotoru, a u okviru projekta učesnicima će biti podeljeno 45 kompostera zapremine po 400 litara.

Projekat Aktivna agro javnost ima za cilj je da se što više poljoprivrednog stanovništva obavesti o mogućnostima razvoja održive poljoprivrede, a podrazumeva upravljanje zelenim otpadom i kompostiranje na poljoprivrednim gazdinstvima.

izvor: radiohercegnovi.net

Sandra Jovićević

Završena prva etapa revitalizacije hidroelektrana Gojak i Ozalj

18.01.2018

Kompanija Končar saopštila je da je završena prva etapa revitalizacije hidroelektrana Gojak i Ozalj.

Kako je navedeno, u aprilu 2016. godine ugovorena je revitalizacija pomenutih hidroelektrana, a u novembru 2017. godine završeni su svi potrebni radovi, montaža i ispitivanje opreme, kao i puštanje u probni rad agregata A HE Gojak, dok se završetak ispitivanja opreme agregata A hidroelektrane Ozalj 1 očekuje do kraja ove godine.

U sledeće dve godine biće zamenjen drugi, odnosno treći generator i prilagođeni pripadajući sistemi.

izvor: koncar.hr

Sandra Jovićević

Deponije smeća ili rudnici dragocenih i skupih materijala?

18.01.2018

Istraživači su završili prvu studiju o dragocenom materijalu koji leži na ogromnim deponijama smeća i na otpadima u Evropi.

Grupa od 17 organizacija je danas otvorila onlajn bazu podataka za “gradsko rudarenje”, u kojoj su detaljno prikazane dragocene sirovine koje “dremaju” u bačenim baterijama i akumulatorima, elektronskim uređajima i na auto-otpadima širom Evrope.

Projekat pod nazivom ProSUM (prosumproject.eu), ima za cilj da ukaže na mesta na kojima se može doći do aluminijuma, bakra i zlata vrednosti u milijardama dolara.

Grupa, koja uključuje i Univerzitet UN, navela je da su savremena vozila bogat izvor sirovina, među kojima su i litijum iz električnih automobila, čelik i magnezijum.

U “pametnim telefonima” koncentracija zlata je 25 puta veća nego u najbogatijoj podzemnoj rudi, a do tog zlata iz telefona je i mnogo lakše doći, navela je grupa istraživača.

Izvor: N1

ABB automatizovani brzi punjači za električne gradske autobuse

18.01.2018

ABB_HVC_Luxembourg_eBus_20170213 — Foto: ABB

Sa povećanjem nivoa zagađenja vazduha i jačim nastojanjem zajednice da ima ekološki prihvatljiv i čist prevoz, električni gradski autobusi jesu idealna šansa za poboljšanje života u gradovima. Istovremeno se postiže smanjenje operativnih troškova. ABB automatizovani sistem brzog punjenja rešava ključne probleme za masovnu primenu kao i naglo smanjenje emisije štetnih gasova. Dugo vreme punjenja autobusa i kratki radijus kretanja pripadaju prošlosti.
ABB automatizovani sistem brzog punjenja omogućava nultu emisiju CO₂ u javnom gradskom prevozu gradova i kretanje gradskog autobusa neprekidno 24 sata, 7 dana u nedelji.
Sa automatskim povezivanjem na krov autobusa i tipičnim vremenom punjenja od 4-6 minuta, sistem se lako može integrisati u postojeće autobuske linije postavljanjem brzih punjača na krajnjim tačkama – terminusima, depoima ili stanicama na trasi linije. Modularan dizajn omogućava snagu punjenja od 150 kW, 300 kW ili 450 kW u samo nekoliko minuta, što gradskom autobusu daje dovoljno energije da u toku dana konstantno prelazi definisanu trasu.

Praktično rešenje zasnovano na međunarodnim industrijskim standardima

ABB automatski sistem za punjenje je zasnovan na međunarodnom standardu IEC 61851-23 za brzo punjenje električnih vozila. To znači da je projektovan u skladu sa elektrotehničkim propisima i da obezbeđuje odgovarajuću sigurnost sistema na lokaciji, a sistemska arhitektura i princip rada su podržani od strane šire zajednice iz oblasti autoindustrije. Robusna automatizovana veza zasniva se na pantografu. To je dokazani opšteprihvaćeni sistem koji se koristi najčešće kod vozova, tramvaja i u metrou, ali u ovom slučaju montiran je na moderan infrastrukturni stub. Kada autobus dođe na punjenje ispod pantografa, uspostavlja se bežična veza autobus-punjač i pantograf se automatski spušta. Pošto se izvrše svi bezbednosni postupci i provere, sistem će obezbediti da se autobus brzo dopuni.

ABB automatizovani

sistem brzog punjenja

omogućava nultu emisiju CO₂u javnom

gradskom prevozu gradova

i kretanju gradskog

autobusa neprekidno

24 sata, 7 dana u nedelji

Jednostavan isplativ interfejs radi sa bilo kojim električnim autobusom

ABB punjači su kompatibilni sa otvorenim interfejs „OppCharge” protokolom, što znači da i autobusi drugih proizvođača mogu koristiti punjače, pod uslovom da imaju ispravan kontakt na krovu. Obrnuta pantograf veza omogućava korišćenje isplativog i lakog kontakta na krovu autobusa, koji se sastoji od 4 jednostavna kontakta težine od oko 10 kilograma. Ovo omogućava proizvođačima električnih autobusa smanjenje težine vozila, poboljšanje energetske efikasnosti i nižu cenu električnog autobusa. Atraktivnost i efektnost ovakvog ABB rešenja za brzo punjenje je potvrđena od strane proizvođača električnih autobusa. U julu 2014. godine, ABB je potpisao ugovor o saradnji sa kompanijom Volvo Autobusi i zajedničkom nastupu na tržištu brzog punjenja autobusa.

Povezivanje i daljinsko upravljanje

Visoka raspoloživost i brz odziv usluge ključni su za punjenje električnih autobusa na visoko frekventnim autobuskim linijama. Automatski brzi punjač se nudi zajedno sa ABB paketom funkcija za povezivanje, uključuju i daljinsku dijagnostiku, daljinsko upravljanje i bežično nadogradiv softver. Sa više od 3.000 veb-povezanih DC brzih punjača, instaliranih na globalnom nivou, ABB je dokazao da karakteristike softverskog paketa za povezivanje omogućuju vrhunsku raspoloživost i brz odziv usluge, bilo gde u svetu.

ABB će napajati 101 električni autobus u Belgiji upotrebom otvorenog „OppCharge” protokola

Kompanija ABB je dobila porudžbinu za još 12 sistema za punjenje od kompanije Volvo Autobusi, što će zajedno činiti najveću pojedinačnu flotu električnih autobusa i sistem punjenja u Evropi. Projekat obuhvata instalaciju ukupno 15 ABB punjača do 2018. godine u mestu Šarlero u Belgiji, za napajanje 101 Volvo električno-hibridnog autobusa u Valona sistemu javnog transporta u okviru TEC Grupe. Ugovor je zaključen po sistemu „ključ u ruke” i uključuje kompletnu opremu, od punjača, transformatorskih stanica, elektro postrojenja, ostale opreme, montaže i radova do ugovora o servisu.

U januaru, ABB je promovisao prva dva „Opp- Charge” punjača za 7 elektro-hibridnih autobusa u zoni nulte emisije izduvnih gasova u gradu Namiru. Punjači će puniti vozila snagom od 150 kW za 3–6 minuta na terminusima linija.

ABB omogućava povezivanje sistema, daljinsko praćenje, nadogradnju softvera, dijagnostiku i upravljanje, što direktno omogućava brzu uslugu i pouzdanost sistema. Sa više od 5.000 instaliranih punjača širom sveta koji su povezani putem interneta, ABB-ova rešenja pružaju najkraće vreme odziva i reagovanja.

Električno-hibridni autobus Volvo 7900 je gotovo bešuman i ne emituje štetne izduvne gasove na gotovo 70 odsto svoje linijske rute na kojoj prevozi putnike. Baterije se pune za 3-4 minuta. Potrošnja energije je 60 odsto manja nego kod klasičnog autobusa na dizel gorivo istih prevoznih karakteristika. Volvo električno-hibridni autobusi već su u upotrebi u gradovima Geteborgu, Stokholmu, Hamburgu, Luksemburgu i Namiru.

Za više informacija kontaktirajte ABB u Srbiji:

ABB d.o.o.
Bulevar Peka Dapčevića 13, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381(0)11 3094 300, 3954 866 predrag.vucinic@rs.abb.com
www.abb.rs
www.abb.com/evcharging

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Stigle REHAU cevi za Projekat zagrevanja javnih ustanova na daljinsko grejanje sa bušotine BB1 u Bogatiću

18.01.2018

Plastične predizolovane cevi za razvod tople vode, nemačke kompanije REHAU, stigle su 15. januara u Bogatić a Projekat zagrevanja javnih ustanova na daljinsko grejanje sa bušotine BB1 u Bogatiću bi uskoro trebalo da uđe u fazu finalne realizacije.

Ugovor o izgradnji sistema potpisan je krajem prošle godine, oprema je dopremljena, pa bi narednog leta poslovi trebalo da budu završeni.

– Ostalo je da Skupština opštine Bogatić usvoji reviziju planskog dokumenta, odnosno plan generalne regulacije za naseljeno mesto Bogatić, da dobijemo potrebne građevinske dozvole i već završetkom grejne sezone može da počne opremanje podstanica. Samo izvođenje na terenu počeće čim vremenski uslovi dozvole“, rekao je predsednik Opštine Bogatić, Nenad Beserovac.

Troškovi izgradnje toplovodne mreže iznose oko 120 miliona dinara, od čega se 75 odsto finansira iz kredita, a ostatak iz budžeta opštine Bogatić.

U Bogatiću se radi otvoreni prstenasti sistem sa podstanicama a sedam javnih ustanova u opštini Bogatić biće obuhvaćeno ovim sistemom grejanja, počevši od Predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, zatim zgrade Opštine i Suda i Policijske stanice i Javno komunalnog preduzeća.

NOVO Geotermalna energija: koliko je ima i kako je iskoristiti

Energija će se dobijati iz geotermalnog bunara BB1, temperature vode 75 stepeni i izdašnosti 25 litara u sekundi.

Ovakvim sistemom grejanja ušteda na godišnjem nivou iznosiće između 12 i 18 miliona dinara, a nemerljiv je i značaj smanjenja zagađenja vazduha.

Radovi se izvode po projektu urađenom u saradnji sa stručnjacima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dejanom Milenićem i dr Anom Vranješ, autorom Studije za toplifikaciju.

Geotermalna istraživanja u Mačvi započeta su pre više od 35 godina, nakon čega je utvrđeno da hidrogeotermalni potencijal ove ravnice dostiže tri biliona kilovata električne energije, koji je do dana današnjeg ostao je gotovo neiskorišćen.

Milisav Pajević

Zelena pop kultura je hit u Crnoj Gori

18.01.2018

Održivi razvoj, Zelena energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Zelena pop kultura odavno je hit u svetu, a postaje sve popularnija i u Crnoj Gori. Istraživanje koje je sproveo UNDP pokazuje da je 48 odsto posetilaca muzičkih festivala i koncerata spremno da kartu plati više kako bi smanjili svoj uticaj na životnu sredinu.

U Crnoj Gori, u porodici zelenih festivala za sada su City Groove, Southern Soul, Lake Fest i festival Dečja radost. Ove maniestacije fokusirane su na efikasno korišćenje energije i vode, smanjenje otpada, korišćenje hrane iz domaćeg uzgoja, angažovanje lokalnih dobavljača i lokalnih izvora, recikliranje otpada, upotrebu ekološkog kartona umesto plastike, a mogu pomoći da se podigne svest o očuvanju prirodnih resursa.

Kako se navodi u saopštenju UNDP-a, istraživanja pokazuju da više od 80 odsto posetilaca smatra da buka, otpad i saobraćaj imaju negativan uticaj, da je sve veća svest o doprinosu festivala emisijama ugljen-dioksida, da je 48 odsto gostiju festivala spremno da svoju kartu plati više za zeleniji događaj, kao i da 36 odsto kaže da je biti zeleni festival važno prilikom kupovine karte.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

U planu otvaranje Informaciono-edukativnog centra u oblasti zaštite životne sredine u Hrvatskoj

18.01.2018

U Hrvatskoj je završen jednogodišnji projekat “Jačanje uloge Hrvatske agencije za okolinu i prirodu u informisanju i podizanju svesti javnosti u području zaštite životne sredine, klimatskih promena, zaštite prirode i biodiverziteta”, vredan 270.000 evra.

Na svečanosti povodom završetka pomenutog projekta istaknuto je kako je realizacija ovog projekta prva faza u uspostavljanju modernog i inovativnog Informaciono-edukativnog centra Diverterra u oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promena, zaštite prirode i biodiverziteta. Time će HAOP osnažiti svoju ulogu u podizanju nivoa znanja i opšte informisanosti građana o stanju, ali i zaštiti životne sredine i prirode, a na jednom mestu će se objediniti sve pomenute teme. Iako će centar biti u Zagrebu, deo prezentacionog sistema će biti mobilan što će omogućiti edukatorima da program demonstriraju deci u celoj Hrvatskoj.

Diverterra će koristiti modernu informatičku tehnologiju kako bi edukacija bila privlačna i interaktivna, a do otvaranja ovog centra realizuje se mobilna izložba koja će deci približiti teme zaštite životne sredine i ekologije uz pomoć hologramskih sadržaja.

izvor: haop.hr

Sandra Jovićević

Povećava se tržište električnih vozila

17.01.2018

Elektricna-vozila — Photo-ilustration: Pixabay

Svake godine se u svetu proda milion električnih vozila zahvaljujući vladinim podsticajnim programima, smanjenju troškova baterija i novim modelima vozila, koji su za sve širi spektar vozača.

Prema tome, švedska kompanija EV-Volumes, koja prati svetsko tržište električnih vozila, predviđa da će prodaja krajem 2018. godine skočiti na oko 5 miliona. Za sledeću godinu se najavljuju i novi modeli, a među njima se očekuje i nova generacija najviše prodavanog električnog vozila Nissan Leaf, kao i najvećeg modela, poput Jaguar iPace.

Drugi najveći proizvođač vozila Toyota, do 2020. godine će izbaciti na tržište 10 novih modela električnih vozila, a do 2025. godine prestaće proizvoditi vozila na benzin i dizel. Toyota tako planira do 2030. godišnje prodavati i do milion električnih vozila. Njegov konkurent BMW također planira do 2025. godine ponuditi na tržištu još 12 novih modela. Ove dve kompanije su takođe najavile planove za razvoj efikasnih baterija, koje bi trebale dodatno ubrzati rast prodaje električnih vozila.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Uspešna godina za EPS

17.01.2018

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić izjavio je da je „Elektroprivreda Srbije“ završila 2017. godinu veoma uspešno. On je istakao da je u planu da se i u 2018. godini poveća proizvodnja uglja i električne energije i doprinese stabilnom rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Prema njegovim rečima, u odnosu na 2016. godinu proizvedeno je 4 odsto više uglja u Kolubari i Kostolcu uprkos veoma hladnoj i dugoj zimi i vrelom letu kada su takođe otežani proizvodnja i transport uglja. Krajem godine poboljšana je i proizvodnja u hidrosektoru. Završen je i remont agregata 1 u HE „Đerdap 1“, a u planu je da do 2023. odnosno 2025. godine imamo potpuno obnovljen đerdapski sistem hidroelektrana, otkrio je Grčić. On je dodao i da će uskoro biti pušten u rad obnovljen sistem u Zvorniku, kao i da je potpisan ugovor za vetropark u Kostolcu.

Naveo je i da je pokrenuta izgradnja novog bloka od 350 MW u Kostolcu, a da će ove godine početi radovi na odsumporavanju TENT A.

izvor: eps.rs

Sandra Jovićević

Australija “objavila rat” papagajima

17.01.2018

Obalni gradovi zapadne Australije objavili su rat jatima malih belih papagaja koje su nazvali “pernatim oružjem za masovno uništavanje” zbog šteta koje su nanele kljucajući sve od krovova do instalacija.

“Te opake male ptice izazvale su velike štete gradu i imovini”, kazao je gradonačelnik Džeraldtona, jednog od gradova koji su zatražili od saveznih vlasti da dozvole smanjivanje broja tih ptica. Međutim, i dalje nisu poznate mere kontrole ove vrste.

“Uništavaju krovove izazivajući prokišnjavanje, skidaju gumene izolacije s rubova prozora. Njihovi oštri kljunovi toliko su snažni da mogu da unište uličnu rasvetu i veštačku travu”, kaže Šejn Van Stajn.

Ptice su uništile oznake u gradu, oštetile bakrene instalacije, pa čak izazvale i kratke spojeve.

“To su pernata oružja za masovno uništavanje”, kaže Van Stajn.

Po rečima gradonačelnika, iz gradskog budžeta se već godinama izdvaja oko 300.000 dolara godišnje za popravak šteta na gradskoj infrastrukturi.

Jata belih ptica ugrožavaju poljoprivredne zasade i druge endemske malobrojnije ptice.

Procenjuje se da je samo u Džeraldtonu oko 10.000 tih ptica i da se ubrzano razmnožavaju.

Izvor: N1

1...1,1561,1571,158...1,670 Page 1,157 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM