HE „Đerdap 2“ premašila plan proizvodnje u januaru

22.02.2018

Hidroelektrana Đerdap, montaža vratila — Foto: djerdap.rs

Hidroelektrana „Đerdap 2“ oborila je mesečni rekord i u januaru ove godine proizvela maksimalnih 170.210 MWh električne energije. To je za 55 odsto više od plana, odnosno 60.210 MWh električne energije više nego što je bilo bilansirano za prvi mesec 2018. godine.

Ovo je do sada najbolja mesečna proizvodnja od aprila 1985. godine kada je zvanično elektrana ušla u eksploataciju. Rekordna proizvodnja je ostvarena najpre zahvaljujući odličnoj pogonskoj spremnosti postrojenja i idealnom dotoku Dunava koji se kretao u rasponu, od 6.200 do 8.108 kubnih metara vode u sekundi, rekao je Radmilo Nikolić, direktor za proizvodnju energije EPS-ovog ogranka HE „Đerdap“.

Ukupno 10 agregata HE „Đerdap 2“ dnevno su u proseku sistemu EPS isporučivali između pet i šest miliona kilovat-sati električne energije tokom januara. Već drugog dana januara elektrana je proizvela 6.020 MWh i bila na samo 120 MWh od dnevnog rekorda iz 21. aprila 2014. godine, kada je proizvedeno 6.140 MWh.

Odlične rezultate ostvarila je i HE „Đerdap 1“. U januaru je proizvedeno 639.018 MWh što je gotovo duplo više od plana. Januarska bilansirana proizvodnja od 329.000 MWh nadmašena je za 94 odsto.

Ostale članice ogranka, „Vlasinske HE“ i HE „Pirot“, iako su pogonski maksimalno spremne i imaju dovoljne količine vode u akumulacijama angažovane su prema potrebama elektroenergetskog sistema EPS, rekao je Nikolić.

izvor: djerdap.rs

Sandra Jovićević

Da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs

21.02.2018

Udruženje „UNEKOOP“ iz Paraćina uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC održalo je nedavno u Zelenom salonu Narodne skupštine Republike Srbije, Okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Prošle godine predložene su izmene Zakona o upravljanju otpadom koje bi, ukoliko bi bile usvojene, omogućile uvoz neopasnog otpada radi njegovog korišćenja kao goriva u cementarama. Ovakvo rešenje bi direktno uticalo na kvalitet vazduha, kao i na zdravlje građana Srbije, pa je civilno društvo prepoznalo potrebu za diskusijom na ovu temu.

Okrugli sto je otvorila predsednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ivana Stojiljković, ističući značaj ove teme i cilj primene zakonodavstva u ovoj oblasti – da otpad u Srbiji više ne bude otpad, već da postane resurs, kao i težnju da cirkularna ekonomija u Srbiji zaživi i omogući otvaranje zelenih radnih mesta.
Tokom uvodnih izlaganja je istaknut značaj saradnje Narodne skupštine Republike Srbije sa organizacijama civilnog društva u oblasti kakva je upravljanje otpadom.

Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da Agencija već sedmu godinu zaredom prikuplja podatke o generisanju otpada u Srbiji koji su dostupni javnosti, dok se od prošle godine radi na nacionalnom izveštaju o upravljanju otpadom.

Stav struke čuo se od profesora Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ilije Brčeskog, koji je naglasio da treba biti oprezan kada se sprovode naizgled napredna i pozitivna rešenja koja mogu da imaju prilično velike posledice po životnu sredinu. Aktivista Ekološkog pokreta Kosjerića, dr Ilija Vukadinović osvrnuo se na ozbiljne posledice koje produkti sagorevanja otpada imaju po ljudsko zdravlje i primetio kako u obrazloženju izmena zakona nije moguće videti bilo kakve procene posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Tokom diskusije čuli su se komentari i pitanja stručnjaka, predstavnika civilnog društva i narodnih poslanika, a jasno je da je široko učešće javnosti neophodno u procesima uvođenja izmena ove vrste, dok usvajanje ovog i sličnih zakona ne sme da bude sprovedeno po hitnom postupku, pre svega zbog značaja posledica koje može da ima po životnu sredinu i zdravlje građana.

Okrugli sto je okupio više od 60 predstavnika institucija, organizacija civilnog društva i predstavnika stručne javnosti. Okrugli sto je organizovan u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect, koji realizuje REC uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Glastonberi festival: Zabrana plastičnih flaša od 2019.

21.02.2018

1024px-Glastonbury_Festival — Photo: Edward Simpson

Od 1981, na svakih pet godina, organizatori Glastonberi festivala (Ujedinjeno Kraljevstvo) daju oduška sebi, zemljištu na kojem se održava događaj, lokalnom stanovništvu i posetiocima željnim muzike i zabave. Tokom jalovih godina oni prave jednogodišnju pauzu od ludiranja ispred festivalskih bina i na njima. Ova godina je upravo jedna od takvih. Dogodine, Glastonberi se vraća zeleniji nego ikada, a 2020. slavi svoj pedeseti rođendan.

Članica organizacionog tima Emili Ivis najavila je planove da 2019. godine na mestu održavanja koncerata bude zabranjeno korišćenje plastičnih boca u cilju zaštite životne sredine. Projekat zahteva vreme i angažovanje velikog broja ljudi i zbog toga je ćerka osnivača festivala Majkla Ivisa izrazila istovremeno i želju i sumnju da isti bude sproveden u delo.

U 2014. festival je predstavio posebne ekološke flašice napravljene od nerđajućeg čelika, koje su namernici mogli da kupe za 10 funti, i kioske za vodu za ponovno punjenje bilo kojeg oblika posude.

Dve godine kasnije, za potrebe Glastonberija dizajnirane su posebne ne-aerodinamične čaše kako bi se smanjio rizik od povreda uzrokovanih njihovim bacanjem ili ispuštanjem. Kako upotreba ovih izuma nije bila obavezna, organizatori su procenili da se za vreme trajanja događaja, od strane 200 hiljada učesnika, iskoristi oko milion plastičnih boca. Iste godine od strane festivala pokrenuta je i inicijativa pod sloganom “Voli farmu, ne ostavljaj tragove” (Love the farm, leave no trace!). Ona je pozvala sve glastonberijske hodočasnike da dele prevoz kada dolaze na festival, ograniče bacanje otpada, a plastične flaše za vodu upotrebljavaju više puta, recikliraju i ne uriniraju na zemlju. Ironično, upravo je čišćenje 2016. bilo jedno od najmukotrpnijih u istoriji i trajalo je duže od dve nedelje.

Zabrinutost zbog zagađenja prirode plastikom ne jenjava. Dok obale Arktika zapljuskuju talasi i nanosi smeća, kompanije plastičnih slamčica rešavanju ovog problema pokušavaju da doprinesu pronalaženjem manje štetne alternative svojih proizvoda. Životna sredina nije jedina koja je ugrožena. Tu su i životinje, ali i ljudi. Pozitivan odjek u spasavanju planete od otpada imaju ideje eko-preduzeća i zabrana koju je uvela jedna avio-kompanija.

O svemu tome, više čitajte na sledećim linkovima:

Jelena Kozbašić

Za sedam godina će doći do izjednačavanja cene električnih vozila sa standardnim vozilima

21.02.2018

Elektricni auto — Photo-ilustration: Pixabay

Američki portal Renewable Energy World je saopštio kako japanski proizvođač vozila Nissan smatra kako će već 2025. godina biti prelomna kada je reč o elektromobilnosti.

Kako se ističe, jedan od čelnika japanske kompanije Nissan je najavio kako bi već za sedam godina trebalo doći do izjednačavanja tržišnih cena električnih i vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem.

Inače, Nissan je zahvaljujući globalnom savezu sa Renaultom i Mitsubishijem vodeći proizvođač električnih vozila na svetu. Tako je od 2010. godine do danas prodao više od 500.000 primeraka električnog vozila Leaf.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Nije potrebna studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za proizvodnju ugljenog briketa u Velikim Crljenima

21.02.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je ovaj organ doneo Rešenje da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za proizvodnju ugljenog briketa na kopu Veliki Crljeni, na teritoriji GO Lazarevac, grada Beograda na zahtev nosioca projekta preduzeća “DEVIX“ d.o.o, iz Lazarevca.

Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu Ministarstva, svakog radnog dana u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Srbije na predmetno Rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Nepropisno postupanje sa životinjskim otpadom u Sarajevu

21.02.2018

U Kantonu Sarajevo ne postoje precizni podaci o količinama produkovanog i zbrinutog otpada životinjskog porekla. Ova vrsta otpada na deponiji Smiljevići pravi velike probleme i rešenja se moraju tražiti urgentno, poručuju iz Centra za ekološki održivi razvoj (COOR) Sarajevo.

COOR od oktobra prošle godine implementira Projekat ”Izrada registra otpada životinjskog porekla u Kantonu Sarajevo” koji će biti popunjavan podacima određenih proizvođača otpada putem anketiranja. Iz tog centra Feni su kazali da su proizvođačima otpada upućeni anketni upitnici krajem prošle godine, a radi se o mesarama, farmama, skladištima i distribucijama proizvoda životinjskog porekla, ribnjacima i ribarnicama, preradama mesa i mesnih proizvoda, te trgovinama na veliko. Poslato je više od 800 upitnika na adrese koje postoje u zvaničnim bazama opština, statistike i ministarstava, a krajnji rok za dostavu popunjenih upitnika bio je 20. februar ove godine.

Trenutno postupanje sa otpadom životinjskog porekla u BiH nije u skladu s propisima i standardima Evropske unije za oblast veterinarstva i zaštite okoline. Problem nepostojanja integralnog upravljanja otpadom životinjskog porekla u BiH egzistira već duži niz godina, a prvi put ga je uočila Delegacija EU u BiH u oktobru 2007. godine, kazala je u ime COOR-a Dragana Selmanagić. Iz COOR-a navoda da u BiH ne postoje jasni statistički podaci o proizvedenom životinjskom otpadu, jer Agencija i zavodi za statistiku još ne prate tu vrstu podataka, ali se prema procenama u BiH generira oko 40.000 tona nusproizvoda i otpada životinjskog porekla, a koji uglavnom završi na lokalnim deponijama, a vrlo često deo završi i direktno u prirodi.

Naglasila je da ova vrsta otpada na deponiji Smiljevići pravi velike probleme i da se rešenje mora tražiti urgentno. Deponija, ističe, treba da služi isključivo za odlaganje komunalnog otpada, a KJKP ”Rad” mora voditi evidenciju o primopredaji otpada na lokaciji, subjektima s kojima sklapaju ugovore, te količinama otpada koji se odloži u konačnici na Smiljevićima. Trenutno je u fazi i monitoring procednih voda na deponiji za koji su izdvojena značajna finansijska sredstva sa ciljem dobijanja ukupnih količina i sastava procednih voda. Bilo kakve velike količine hrane i otpada životinjskog porekla, a koje se koncentrično ubace u telo deponije se raspadnu i prave značajan problem na kvalitet procednih voda, te dovode do promena i pikova u kvalitetu te vode koja se mora tretirati, dodaje Selmanagić.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Snaga novih solarnih elektrana u Evropi povećana za 28 odsto

21.02.2018

solar-panel-1393880__340 — Photo: Pixabay

Američki mediji su saopštili kako je snaga novoinstaliranih sunčanih elektrana u 2017. godine u Evropi dostigla 8,6 GW, što ujedno znači povećanje za čak 28 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Od tog iznosa, čak 6 GW otpada na zemlje Evropske unije, gde je novoinstalirana snaga u odnosu na 2016. godinu povećana za 6 odsto. Do najvećeg povećanja snage solarnih elektrana u Evropi je došlo u Turskoj, gde je ona iznosila čak 1,79 GW, a zatim sledi Nemačka sa 1,75 GW. S druge strane, u nekim je zemljama zbog ukidanja podsticajnih mera, na primer u Velikoj Britaniji, novoinstalirana snaga solarnih elektrana u 2017. godini bila srazmerno mala.

Ipak, to bi se uskoro moglo promeniti jer je za 2018. godinu predviđeno napuštanje najnižih uvoznih cena fotonaponskih modula koje je Evropska komisija propisala u septembru 2017. godine. Tako bi od 2018. godine najniže uvozne cene fotonaponske opreme trebale iznositi 0,18 EUR/W za multikristalne FN ćelije i 0,3 EUR/W za module od takvih ćelija te 0,21 EUR/W za monokristalne FN ćelije i 0,35 EUR/W ta takve module.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

U martu počinje kapitalni remont bloka A4 TENT-a

21.02.2018

Realizacija projekta kapitalnog remonta bloka A4 u Termoelektrani “Nikola Tesla A” (TENT) počela je uvodnim sastankom predstavnika „Elektroprivrede Srbije” sa izvođačima radova. To je jedna od najznačajnijih investicija ove godine u sistemu „Elektroprivrede Srbije“. Ulaganjem oko 53,5 miliona evra povećaće se snaga bloka na 332 megavata, produžiti radni vek i unaprediti energetska efikasnost i zaštita životne sredine. Na sastanku u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani dogovorena je dinamika radova koji bi trebalo da počnu u martu.

Revitalizacijom bloka A4 u TENT A EPS nastavlja tradiciju da svake godine ulaže značajna sredstva u modernizaciju postrojenja. Kroz ovakve i druge investicije, poput započetog projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka TENT A, želimo da ova termoelektrana u kojoj se proizvodi više od polovine srpske struje bude dugovečna i jedna od najmodernijih termoelektrana, ne samo u regionu, već i u Evropi, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS na uvodnom sastanku. Grčić je istakao da je od velike važnosti za TENT odluka da se blokovi A1 i A2 modernizuju, da im se vrati stari sjaj i nastave da rade.

Planirane su velike investicije i u drugim delovima EPS-a, da bi se svi kapaciteti unapredili i proširili.

Želimo da od EPS-a napravimo takvo preduzeće koje će u svakom momentu moći da snabdeva bilo kog potrošača u Srbiji. To podrazumeva veći broj trafostanica, moderniju distributivnu mrežu, proširenje kapaciteta u rudnicima. Ako sve to uradimo, bićemo lider u elektroenergetskom sektoru u čitavom regionu. Cilj nam je da EPS značajno ojačamo i unapredimo kako bismo u potpunosti obezbedili energetsku nezavisnost Srbije tako da, za najviše pet godina, neće biti potrebe za uvozom ni jednog jedinog kilovat-sata električne energije, čak ni u zimskom periodu kada je potrošnja značajno veća, a proizvodnja otežana, rekao je Grčić i dodao da je od početka godine EPS zaradio 13,5 miliona evra od izvoza električne energije.

Poslednji kapitalni remont bloka A4 urađen je 2007. godine i obezbedio je stabilan rad bloka proteklih 11 godina.

Plan je da remont traje nešto manje od pet meseci i da završetkom radova dobijemo potpuno obnovljen termoblok za stabilno snabdevanje u narednim decenijama. Svi pripremni poslovi su završeni i obezbeđene su dozvole za izvođenje radova, rekao je Glišo Klasnić, koji rukovodi projektom revitalizacije bloka A4 u TENT A.

U ovom značajnom projektu učestvovaće više od 40 renomiranih domaćih i stranih firmi iz oblasti energetike, mašinske i elektro gradnje od kojih su mnoge i ranijih godina sa uspehom obavljale remontne radove na ostalim TENT-ovim postrojenjima. Sa završetnkom radova na bloku A4 biće zaokružena faza revitalizacija 300 megavatnih blokova na lokaciji TENT A. Blok A4 je prvi put sinhronizovan na mrežu 8. juna 1978. godine i ove godine obeležava 40 godina uspešnog rada.

izvor: eps.rs

Sandra Jovićević

Povećanje izvoza vojvođanske privrede veće za blizu 15 odsto u 2017. godini

21.02.2018

piggy-2889042_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

– Nakon duboke recesije u drugoj polovini 2008, i tokom 2009. godine izazvane svetskom ekonomskom krizom, dolazi do blagog rasta ekonomske aktivnosti, koja se značajnije ubrzava tokom poslednje tri godine. Ukupna ekonomska aktivnost u 2017. godini u odnosu na nivo u 2010. godini, povećana je za 6,7 odsto, što znači da je BDP rastao po prosečnoj realnoj godišnjoj stopi od 0,8 odsto. U odnosu na 2010. godinu, u 2017. godini sektor industrije beleži rast od 16,5 odsto, a sektor građevinarstva beleži oporavak ekonomske aktivnosti i vrednost izvedenih radova povećana je za 31,3 odsto – ističe predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine, ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji, merena bruto domaćim proizvodom, u 2017. godini realno je povećana za 1,9 odsto, dok stopa realnog rasta BDP u četvrtom kvartalu 2017. godine iznosi 2,5 odsto (fleš procena) u odnosu na nivo BDP u istom kvartalu prethodne godine.

Industrijska proizvodnja regiona Vojvodine u 2017. godini zabeležila je nešto brži rast, posmatrano međugodišnje, po stopi od 7,7 odsto. Izvor rasta je prerađivačka industrija koja u ovoj godini beleži stabilan trend rasta po međugodišnjoj stopi od 7,7 odsto. Sa međugodišnjeg aspekta posmatranja, u ovom periodu zabeležen je rast fizičkog obima proizvodnje u 20 od 24 proizvodne oblasti prerađivačke industrije regiona.

U 2017. godini ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije iskazana u evrima iznosi 34,4 milijarde evra. U 2017. godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene vojvođanskog regiona iznosi 10,2 milijarde evra i veća je za 16,9 odsto od ostvarene robne razmene u 2016. godini. Vrednost izvoza je 4,9 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 14,8 odsto, dok vrednost uvoza iznosi 5,3 milijarde evra, što je za 19,0 odsto više od realizovanog uvoza 2016. godine.

– Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene Srbije, vojvođanski privrednici su realizovali 29,8 odsto. U ukupnom izvozu učestvovali su sa 32,9 odsto, u ukupnom uvozu sa 27,4 odsto, a u deficit sa 8,6 odsto. U strukturi ukupne spoljnotrgovinske robne razmene u AP Vojvodini u 2017. godini, prerađivačka industrija čini 83,5 odsto ukupnog izvoz, a 63,5 odsto ukupnog uvoza. Kada je u pitanju sektor trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, čini 10,3 ukupnog izvoza, a 23,1 odsto ukupnog uvoza. Sektor Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo čini 2,8 odsto izvoza AP Vojvodine, a 1,8 odsto uvoza – ističe Vučurević.
U 2017. godini, vojvođanski privrednici ostvarili su najznačajniju robnu razmenu sa zemljama Evropske unije (62,9%), potom sa ostalim zemljama (27,5%) i državama CEFTA regiona (9,6%). U okviru realizovanog ukupnog izvoza, vojvođanski privrednici su najviše izvezli u SR Nemačku (13,1%) i jedino izvoz u tu zemlju čini preko 10% ukupnog izvoza. U okviru realizovanog uvoza u 2017. godini, najznačajniji je uvoz iz Ruske Federacije i on sam čini 16,8% ukupnog uvoza AP Vojvodine. Uvoz iz Nemačke čini 12,1% ukupnog uvoza.

Kada je u pitanju prosečna neto zarada, isplaćena bez poreza i doprinosa u 2017. godini, na nivou Vojvodine ona iznosi 46.215 dinara, i u odnosu na prosečno isplaćenu zaradu u prethodnoj godini, nominalno je veća za 3,6 odsto, a realno za 0,3 odsto.

Na kraju decembra 2017. godine, u odnosu na registrovano brojčano stanje u istom mesecu prethodne godine, na evidenciji NSZ u Vojvodini smanjen je broj nezaposlenih lica za 16,4 odsto, odnosno u Vojvodini je 26.343 nezaposlena lica manje.

Klimatske promene i rat najveći uzročnici gladi u Africi

21.02.2018

Širom afričkog kontinenta je pothranjeno 224 miliona ljudi gde klimatske promene i sukobi pojačavaju nesigurnost u snabdevanju hranom, upozorio je pomoćnik generalnog direktora FAO za Afriku.

Bukar Tidžani je na konferenciji o Africi u Kartumu, koju je organizovala Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) rekao da je ta situacija zabrinjavajuća posebno obzirom da broj stanovnika na afričkom kontinentu treba da dostigne 1,7 milijardi do 2030. godine.

U Africi je procenat pothranjenih ljudi prešao sa 21 odsto na 23 odsto izmedju 2015. i 2016. godine, rekao je Tidžani prvog dana regionalne konferencije.

U istom periodu broj ljudi koji nisu dovoljno uhranjeni povećao se sa 200 miliona na 224 miliona.
“To je izvor zabrinutosti za sve nas”, rekao je on.

Stotine predstavnika afričkih zemalja učestvuje na ovom petodnevnom skupu u glavnom gradu Sudana da razmatraju kako da se iskoreni glad i nesigurnost u hrani na tom kontinentu.

Porast nesigurnosti u hrani izazvan je klimatskim promenama koje nose sa sobom prirodne katastrofe kao što su poplave, suše i loše žetve, zatim sukobima u više afričkih zemalja kao što su Somalija, Južni Sudan i Centraloafrička Republika, rekao je zvaničnik UN.

U tim zemljama čak i kad ima hrane, prehrambeni proizvodi su često suviše sukupi i ne mogu da stignu do konfliktnh zona.

Medjutim ekonomski rast u Africi je u porastu, afrička tržišta poljoprivrede i hrane treba da dostignu hiljadu milijardi dolara do 2030. godine, prema procenama, što otvara mogućnosti za nove investicije rekao je on.

Takođe, klimatske promene doprinose nestašici pitke vode na ovom kontinentu. Trenutno je u Južnoj Africi stanje prirodne katastofe zbog nestašice vode za piće.

Izvor: chinadaily

U planu izgradnja toplovoda u Kaknju

21.02.2018

Edita Đapo, ministar okoline i turizma FBiH i Fuad Čibukčić, direktor Fonda za zaštitu okoline FBiH posetili su Termoelektranu „Kakanj“, gde ih je direktor Enver Merdić sa saradnicima upoznao sa situacijom u ovom pogonu, uz poseban osvrt na ekološke teme.

Đapo i Čibukčić obišli su Blokove 5 i 6 TE „Kakanj“ i na licu mesta uvjerili se da su njihovi kapaciteti i u trenutnom režimu rada dovoljni da sa toplotnom energijom u kvantitetu od 300 MW toplotne energije već sada zagrejavaju Sarajevo. Konstatovano je da bi se izgradnjom kogenerativnog Bloka 8 postigli evropski standardi u smislu postizanja procenta korisnosti sagorene tone uglja koji bi u ovom slučaju išao na 78 odsto. U slučaju da se to ne desi, TE Kakanj bi 2030. godine morala prestati sa radom.

S obzirom na najavljenu studiju izvodivosti, prisutni su se složili da je neophodno što pre početi realizaciju projekta toplovoda Kakanj-Sarajevo, što bi značilo da TE „Kakanj“ počne zagrevati Sarajevo već u grejnoj sezoni 2020–2021 godine.

Ministarka Đapo istakla je da će u potpunosti podržati projekat toplovoda i ovih dana će zajedno sa resornim ministrom energije, rudarstva i industrije Nerminom Džindićem u vezi sa ovim pitanjem na razgovor pozvati generalnog direktora „Elektroprivrede BiH“ Bajazita Jašarevića i izvršnog direktora za kapitalne investicije u „Elektroprivredi BiH“ Senada Salkića. Uz to, Đapo će kao i do sada, kako je naglašeno, podržavati realizaciju svih neophodnih mera koje će dovesti do potpune usklađenosti sa EU normama poput implementacije projekta desumporizacije, konstantnog merenja aerozagađenja i tako dalje.

Inače, u 2017. završen je projekt “Uspostavljanja osnovnog energijskog informacionog sistema u Termoelektrani Kakanj” za šta je Fond odobrio 28.000 KM, a biće potpisan i ugovor vredan 20.000 KM za nabavku novih analizatora za emisione stanice 300m iz zbirnog kanala blokova 5 i 6. Što se tiče ostalih projekata koji se odnose na “distribuciju“ toplotne energije iz TE, u 2017. Fond je odobrio i 6.000 KM za izradu projektne dokumentacije “Glavni projekat vrelovoda u gradu Kaknju”.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Holandija planira izgradnju dve vetroelektrane u Rumuniji

21.02.2018

Holandska energetska kompanija Nero Renewable planira u Rumuniji uskoro realizovati projekt dve vetroelektrane.

Instaliraće se ukupno 362 vetroturbine na dve lokacije, u područjima Buzau i Dobrudža. Ukupna snaga iznosiće 1.000 MW, a godišnje bi postrojenja trebala proizvoditi 3 TWh električne energije, što odgovara 5 odsto ukupne sadašnje rumunske proizvodnje energije. To bi bio najveći takav projekt u Rumuniji, čija dosadašnja instalirana snaga postrojenja na obnovljive izvore iznosi 4.000 MW.

Rumunija već ima postignut svoj cilj od 24 odsto udela obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije do 2020. godine jer je već 2015. godine dostigla 24,7 odsto. S druge strane, Holandija svoj cilj od 14 odsto udela još nije ostvarila pa se trudi to realizovati tako da na drugi način podrži proizvodnju iz obnovljivih izvora u nekoj drugoj zemlji.

Realizacijom ovog projekta Holandija bi ostvarila svoj cilj jer bi on značio 2,6 odsto ukupne holanddske proizvodnje električne energije, što bi bilo dovoljno za njegovo postizanje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održan sastanak o morskom otpadu između Hrvatske, Crne Gore i Albanije

21.02.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić susreo se u Dubrovniku s resornim ministrima Republike Albanije i Crne Gore, g. Blendijem Kosijem i g. Pavlom Radulovićem.

S obzirom na dosadašnju dobru saradnju između Republike Hrvatske, Republike Albanije i Crne Gore u okviru bilateralnih i multilateralnih formata, ministri su razgovarali o mogućem rešenju problema morskog otpada s kopna. Sve tri zemlje, kao potpisnice Barselonske konvencije, imajući na umu važnost čiste okoline i održivog turizma, istakle su nužnost implementacije Konvencije i Regionalnoga plana upravljanja morskim otpadom na području Mediterana kako bi smanjile količine morskog otpada u Jadranskom moru.

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske u okviru svoje nadležnosti redovno preduzima aktivnosti u smeru sistemskog rešavanja problematike morskog otpada s kopna u skladu sa odredbama Konvencije o zaštiti morske okoline i obalnog područja Sredozemlja-

Ministri su se složili kako je potrebno jačati dosadašnju saradnju u okviru postojećih sporazuma i inicijativa poput Mešovite komisije za zaštitu voda Jadranskog mora i obalnih područja, Jadranske Trilaterale i EU Strategije za jadransko-jonsku regiju, a s ciljem efikasnog rešavanja pitanja vezanih za morski otpad u Jadranskom moru. Takođe, s obzirom na dostupnost EU fondova i prioritet rešavanja problematike morskog otpada, u narednom razdoblju istražiće se sve mogućnosti finansiranja projekata, prvenstveno putem apliciranja za EU sredstva, ali i putem drugih izvora sredstava, kao npr. sredstva Globalnoga fonda za okolinu.

Republika Hrvatska će kao članica Evropske unije učiniti dodatne napore kako bi osigurala EU sredstva, a ministar Ćorić će započeti pregovore sa g. Karmen Vellom, poverenikom Evropske komisije za okolinu, pomorstvo i ribarstvo tokom sledećega sastanka Veća za okolini. Republika Hrvatska je voljna pružiti tehničku pomoć Republici Albaniji i Crnoj Gori i podeliti informacije putem TAIEX Programa, instrumenta Evropske komisije za pružanje kratkoročne tehničke pomoći novim državama članicama i zemljama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a oko implementacije i jačanja legislative u području upravljanja morskim otpadom i projekata povezanih sa pripremom i realizacijom legislative.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Ilon Mask lansirao Teslu u svemir na deset miliona godina

20.02.2018

Iako se ime Ilona Maska najčešće vezuje za proizvođača električnih vozila Teslu, pod njegovim rukovodstvom nalazi se još nekoliko kompanija. Jedna od njih je i SpaceX. Ona se bavi dizajniranjem, konstruisanjem i lansiranjem naprednih svemirskih raketa i letelica. Osnovana je 2002. godine s revolucionarnom idejom da jednog dana omogući život ljudske vrste na drugim planetama, a Maskovi planovi kolonizacije kosmosa posebno su koncentrisani na Mars.

Šestog februara 2018. godine raketa njegovog preduzeća – Falcon Heavy – uspešno je poletela sa iz stanice Kenedijevog svemirskog centra na Floridi, u Sjedinjenim Američkim Državama. “Soko” (Falcon) predstavlja najsnažniju operativnu raketu na svetu koja ima sposobnost da u orbitu uzdigne čak 64 tone tereta, a let se sprovodi u svrhe testiranja.

Kompleks iz kojeg je lansiran svemirski brod, SpaceX je unajmio od nezavisne američke agencije zadužene za aeronautiku i svemir (NASA) na period od dvadeset godina. Bio je izgrađen još šezdesetih godina prošlog veka za potrebe misija i svemirskih ekspedicija u okviru programa Apolo. Upravo je ovo mesto 1969. godine bilo početna stanica “malog koraka” za prvog čoveka na Mesecu, Nila Armstronga, a “velikog za čovečanstvo”.

Da li će ime Kenedijevog svemirskog centra još jednom biti upisano u udžbenike istorije i to rukom Ilona Maska?

U kosmos je šestog februara otputovao i sportski električni automobil Tesla boje višnje, za čijim volanom sedi Starman, lutka-vozač. Starman će da ga “vozi” okolo našeg solarnog sistema, dok će na muzičkom plejeru da se vrti Space Oddity Dejvida Bouvija.

Njegovu putanju možete da pratite na sajtu Where Is Roadster. Pored pređene razdaljine, tamo možete da vidite i udaljenost vozila u odnosu na Zemlju, Mars i Sunce, kao i brizine njegovog kretanja. Sajt izračunava i koliko je puta vozač Starman “preslušao” Bouvijevu pesmu, pod pretpostavkom da se baterija automobila i dalje nije ispraznila. U trenutku pisanja ovog članka, taj broj iznosio je 3655 puta.

Proračuni tima čeških i kanadskih stručnjaka o putanji auta kažu da Maskov kabriolet ima 6 odsto šanse da se sudari sa Zemljom i 2,5 odsto da se “zapuca” u Veneru. Kompjuterske simulacije koje su napravili pokazale su i da postoji vrlo niska verovatnoća za sudar vozila sa Suncem i gotovo nepostojeća za sudar s Marsom, večnom fascinacijom njegovog vlasnika.

Čak i ako na kraju svog putešestvija Starman “vrati” Teslu na Zemlju, najveći deo automobila i vozača će već da bude izgoren i uništen i potencijalno će da ostane tek komadić, stoga nema mesta zabrinutosti da će se Tesla nekome obiti o glavu. Povratak bi, doduše, mogao da se dogodi tek za nekoliko miliona godina, tvrde naučnici, a ljudska vrsta bi do tada mogla da izumre.

Da li smatrate lansiranje Tesle u kosmos mudrim marketinškim potezom Ilona Maska?

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

U Mostaru u toku niz radionica o uštedi energije

20.02.2018

Struja, energetska efikasnost, strujomer, — Photo-illustration: Pixabay

U opštini Mostar od početka februara organizuju se radionice posvećene uštedi energije i energetskoj efikasnosti.

Do sada su održane radionice posvećene ekonomskim efektima energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini, postizanju energetske efikasnosti u objektima i uštedi električne energije.

U narednom periodu biće organizovane radionice o energetskoj efikasnosti kao prilici za lokalni razvoj, energetski efikasnim domovima i mogućnostima finansiranja objekata energetske efikasnosti.

izvor: mostar.ba

Sandra Jovićević

1...1,1391,1401,141...1,670 Page 1,140 of 1,670

O svemu tome, više čitajte na sledećim linkovima:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM