Izgradili biste vetropark? Evo kako da dobijete vetar u leđa

14.04.2017

Vetropark, Njiva, kukuruz — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako nam se čini da vetrovi u Srbiji duvaju žestoko i ponekad nemilosrdno, mi se ipak ne nalazimo u vrhu evropskih zemalja koje imaju izuzetno veliki potencijal iskorišćenja ovog jeftinog i veoma isplativog vida energije. Međutim, postoje oblasti u našoj zemlji na kojima je brzina vetra više nego dovoljna za izgradnju vetroelektrana i tu uglavnom spada košavsko područje, kao što su južni Banat i istočna Srbija.

I dok je brzina vetra prvi uslov za razmatranje ideje o izgradnji vetroelektrane na određenoj lokaciji, a ona zavisi od konfiguracije terena, objekata na tlu i njihove visine, potrebno je uzeti u obzir još jedan veoma važan kriterijum – ukupan broj sati tokom godine kada vetar duva prosečnom brzinom većom od 6m/s.

Budući da se potencijalni investitori u vetroelektrane nadaju da će Vlada Republike Srbije doneti odluku o povećanju kvote koja trenutno iznosi 500MW a važi do 2020. godine, vreme koje im je na raspolaganju trebalo bi da iskoristite za kontinuirano merenje brzine vetra na odabranoj lokaciji u trajanju od barem godinu dana. Ovo je važan korak jer samo na ovaj način moguće je tačno proceniti koliko električne energije bi se proizvelo u planiranoj vetroelektrani.

Ovo su samo neki od saveta za sve investitore koji planiraju da ulože svoj novac u izgradnju vetroparkova. Kompletan tekst – u kome možete pronaći izuzetno korisne podatke, tabelu, uredbe, mape, izveštaje o energetskom potencijalu vetra, kao i linkove međunarodnih agencija za obnovljive izvore energije sa uporednim prikazom cena turbina u svetu, kao i brojne druge informacije – pročitajte na ovom LINKU.

(Tamara Zjačić)

Počela priprema dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“

14.04.2017

U četvrtak, 13. aprila je u Ubu potpisan Memorandum o razumevanju (MoR) koji će omogućiti pripremu tehničke dokumentacije za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“, kao i uspostavljanje sistema za integralno upravljanje komunalnim otpadom za Kolubarski region. Memorandum su potpisali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike, Kancelarije za Evropske integracije, Regionalnog preduzeća „Eko-tamnava“ i 11 gradova/opština učesnika u zajedničkom projektu.

Potpisivanjem Memoranduma će biti pripremljena neophodna dokumentacija, kojom se obezbeđuje završetak aktivnosti na trenutno najvećem regionalnom projektu u Srbiji iz oblasti zaštite životne sredine.

– Regionalni centar „Kalenić“ obuhvata 11 gradova i opština (Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljeva, Osečina i Ljig) sa oko 363.000 stanovnika. Javna komunalna preduzeća na tom prostoru u proseku dnevno sakupe oko 330 tona čvrstog neopasnog komunalnog otpada, zbog čega je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“ od velike važnosti za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom na ovom području – istakao je Zoran Petrović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“.

Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, navela je da će izgradnja Regionalnog centra „Kalenić“ doprineti unapređenju upravljanja otpadom i povećanju stope reciklaže, i još jedan je u nizu koraka preduzetih za uređivanje komunalne infrastrukture i integralni pristup za upravljanje otpadom u Srbiji.

– Republika Srbija ima 9 regionalnih sanitarnih deponija. Prema važećoj nacionalnoj Strategiji, planira se uspostavljanje 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom. Trenutno proizvedemo 2,5 miliona tona otpada, od čega tek 400 hiljada tona završi na sanitarnim deponijama, a ostatak na smetilištima. Tek 5% otpada se reciklira i ponovo iskoristi. U narednih 15 godina, Srbija će morati u potpunosti da preokrene situaciju. To je za celo društvo veliki izazov i zahteva uključenost i posvećenost svih zainteresovanih strana, počevši od svakog od nas ponaosob, pa do institucija na lokalnom, nacionalnom, ali i međunarodnom nivou – rekla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Projekat izgradnje Regionalnog sistema za upravljanje otpadom „Kalenić“ nalazi se na listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, u okviru dokumenta Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014 – 2017. sa projekcijama do 2020. godine, koju je usvojila Vlada Republike Srbije.

Konkurs za učešće na 23. FEP-u

14.04.2017

Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade raspisao je konkurs za učešće na 23. Festivalu.

Na konkurs se mogu prijaviti sva profesionalna pozorišta za decu i mlade, a predstave koje ispunjavaju uslove učešća moraju biti namenjene isključivo deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta, izvode ih profesionalci, izražavaju se bilo kojim vidom pozorišnog stvaralaštva za decu, bave se ekologijom ili odgovaraju tematici ovogodišnjeg slogana festivala Mojim velikim zatvorenim očima, mogu da se prilagode uslovima igranja u prirodi.

Rok za prijavu je 15. maj 2017. godine, a o rezultatima selekcije svi učesnici biće obavešteni najkasnije do 15. juna 2017. godine.

izvor: fep.org.rs

Sandra Jovićević

Javna prezentacija Nacrta Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“

13.04.2017

javni-uvid — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U sredu, 12. aprila 2017. godine u zgradi Opštine Irig održana je javna prezentacija Nacrta Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, organizovana od strane nosioca izrade ovog Prostornog plana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Obrađivač ovog Prostornog plana je JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ iz Novog Sada.

Javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ na životnu sredinu, održava se u trajanju od 30 dana, od 30. marta 2017. do 28. aprila 2017. godine u opštinama: Irig, Inđija, Stara Pazova, Pećinci, Ruma i u Gradu Sremska Mitrovica, kao i u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu.

Kako je saopšteno, kroz prezentaciju je dat prikaz Prostornog plana sa ciljem da se utvrde planska rešenja za izgradnju i funkcionisanje regionalnog sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, čime bi se omogućilo racionalno korišćenje postojećih resursa podzemnih voda na posmatranom području, kao i zahvatanje, prerada i distribucija vode za piće ovog regiona.

Nakon prezentacije upućen je poziv zainteresovanim licima da dostave primedbe na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“, do kraja trajanja javnog uvida, u pisanoj formi, organima zaduženim za poslove urbanizma u jedinicama lokalnih samouprava i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 do juna

13.04.2017

Vodopad, Priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija planira da prvi nacrt pregovaračke pozicije za poglavlje 27 – životna sredina, pripremi do juna a da konačna verzija bude spremna do decembra. U pregovorima o tom poglavlju verovatno će se tražiti 16 prelaznih perioda za primenu direktiva. Srbija će morati da radi na uspostavljanju stabilnog mehanizma finansiranja i jačanju administrativnih kapaciteta u oblasti životne sredine, rečeno je na treningu za medije o životnoj sredini koji je ove nedelje održan u Sentandreji, u Mađarskoj.

Sekretar pregovaračke grupe za poglavlje 27, Sandra Milićević Sperlić, rekla je da je u planu da se prvi nacrt pregovaračke pozicije priremi do juna a finalna verzija uputi na usvajanje Vladi do decembra, pošto prođe konsultacije sa Evropskom komisijom, i zatim dostavi Komisiji.

Sažetak pozicije bi od juna bio dat na komentare javnosti, a plan je da se do septembra unesu eventualne izmene na osnovu toga, rekla je Milićević Serlić na treningu koji je za srpske novinare organizovao Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) od 9. do 11. aprila u svom sedištu – „pametnoj“, energetski efikasnoj zgradi sa niskim nivoom emisija, u Sentandreji.

– Srbija se nada da bi, pod uslovom da se sve odvija u skladu s njenim planovima, u martu naredne godine mogla da usledi i pregovaračka pozicija EU – rekla je ona.

Više o ovoj temi pročitajte na portalu Euractiv u članku koji je napisala Maja Poznatov.

Briga o životnoj sredini mora da bude u središtu pažnje svih nas (FOTO)

13.04.2017

Met Makgrat, Zorica Korać, Igor Kostić — Foto: EP

Predstavnici srpskih medija i organizacija civilnog društva imali su izvanrednu priliku da u sklopu obuke održane početkom aprila u konferencijskom centru Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu – REC u Sentandreji čuju kako se o problemima u životnoj sredini izveštava u Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj i da uporede ova iskustva sa načinom izveštavanja u našoj zemlji.

Tokom trodnevnog treninga tridesetak novinara i urednika iz raznih domaćih medijskih kuća sticalo je nova saznanja kroz prezentacije Meta Makgrata, dugogodišnjeg novinara BBC-ja o životnoj sredini, Pavela Činčere, vlasnika najposećenijeg sajta o ekologiji u Češkoj i Tomaša Ulanovskog, novinara specijalizovanog za ekologiju koji radi u Gazetu Viborči, poljskom dnevnom listu.

Osim novinara, na skupu su govorile i Sandra Sperlić, predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, koje su dale prikaz napretka naše zemlje u procesu usvajanja evropskih zakona iz poglavlja 27 koje se u celosti odnosi na zaštitu životne sredine.

Na samom kraju obuke, urednik CINS-a Dino Jahić i novinari BIRN-a Aleksandar Đorđević i Dragan Gmizić jasno i ilustrativno su ukazali na probleme u izveštavanju o gorućim ekološkim temama u Srbiji pruživši konkretne savete o tome kako poboljšati zainteresovanost javnosti za pitanja životne sredine.

(Tamara Zjačić)

Saradnja Srbije i Kine u oblasti upravljanja vodama

13.04.2017

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Branislav Nedimović i potpredsednik Odeljenja za Evroaziju kompanije „Sinohydro Corporation Limited“ gospodin Jan Fan potpisali su Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i te kineske kompanije o razvoju i unapređenju vodne infrastrukture Srbije.

Potpisani dokument zaključen je na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je potpisan 2009. godine u Pekingu. Cilj uspostavljanja dugoročne saradnje jeste unapređenje i razvoj sistema upravljanja vodama i vodne infrastrukture u Republici Srbiji.

Takođe, postignut je dogovor o početku saradnje kroz analizu stanja vodne infrastrukture u našoj zemlji i pripremi neophodnih studija za potencijalna ulaganja i projekte u toj oblasti, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Makiš planira da postavi solarne panele na krovovima

13.04.2017

Sekretarijat za energetiku Grada Beograda raspisao je javni poziv za izradu Studije opravdanosti sa idejnim projektom, za ugradnu solarnih panela na ravnim krovovima JKP Vodovod i kanalizacija. U pitanju je krov zgrade fabrike Makiš – proizvodni pogon Beogradskog vodovoda.

Ova javna nabavka koja se odnosi na odabir optimalnog tehničkog rešenja, kao i na preciznije proračune isplativosti ovog investiranja. Takođe, ostavljena je mogućnost za ispitivanje eventualnog eksternog finansiranja.

U Prethodnoj studiji opravdanosti i generalnom projektu, dat je preliminarni izbor tehničkog rešenja za korišćenje Sunčeve energije u proizvodnji struje.

Osnovna svrha izrade navedene dokumentacije je jasan i tačan prikaz opravdanosti investiranja, sa sledećim podacima: instalisana snaga postrojenja, očekivana proizvodnost postrojenja, očekivani prihod od prodaje struje (ili smanjeni rashod za kupovinu, ako struja bude korišćena za sopstvene potrebe), odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava za realizaciju investicije, period povrata ulaganja.

Obilazak lokacije će biti organizovan 26. aprila 2017, uz određene uslove, koje je naručilac precizirao. Ponude se mogu dostaviti do 10 časova, 11. maja, a istog dana biće otvorene. Rok za završetak dokumentacije je minimum 30, a maksimum 60 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

IRENA VOJAČKOVA-SOLORANO: Zeleni klimatski fond biće najveći finansijski mehanizam

13.04.2017

Klimatske promene predstavljaju globalni problem, a obaveza je svake države da aktivno učestvuje u borbi protiv ovih promena. Srbija planira da ratifikuje Pariski klimatski sporazum najkasnije do polovine 2017. godine i da uskoro donese Zakon za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Tokom septembra 2016. godine u Privrednoj komori Srbije promovisan je početak rada na Strategiji protiv klimatskih promena. Na brojnim skupovima tokom 2015. i 2016. godine moglo se čuti da će Srbija moći da koristi međunarodne fondove za sprovođenje svojih obaveza u borbi protiv klimatskih promena, kao i određena sredstva EU. Tokom juna 2016. godine u Francuskoj ambasadi u Beogradu, savetnica stalne koordinatorke UN u Srbiji gospođa Borka Jeremić je izjavila da novi okvir razvojnog partnerstva sa Srbijom za period od 2016. do 2020. godine predviđa podršku Vladi Srbije u razvoju kapaciteta za borbu protiv klimatskih promena i upravljanju prirodnim resursima.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović je tada istakla da je vrednost projekata koji su podržani tim programom 11 miliona dolara, od čega će u narednih 5 godina 2,2 miliona biti obezbeđeno iz globalnog fonda GEF, 5 miliona dolara iz budućeg Fonda za životnu sredinu Srbije, a ostatak od donatora.

U razgovoru sa stalnom koordinatorkom kancelarije UN u Srbiji, gospođom Irenom Vojačkovom Solorano za Energetski portal saznajemo kako se ocenjuje aktivnost Srbije u rešavanju najvećeg izazova čovečanstva.

EP: Ultimativni cilj UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je da se stabilizuje emisija ugljen-dioksida u atmosferu, odnosno klimatske promene se dovode u vezu sa najvećim zagađivačem, a to je industrija. Kako se prema Vašem mišljenju problem klimatskih promena reflektuje ili će se reflektovati na svetsku industriju i privredu?

Irena Vojačkova Solorano: Energetski sektor, industrija i privreda uopšte, ključni su emiteri gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija i samim tim ublažavanju posledica klimatskih promena. Postizanje nacionalnih i međunarodnih ciljeva u smanjenju emisija GHG prvenstveno će se postići ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, kao i adekvatno upravljanje otpadom, uključujući i reciklažnu industriju.

Prelazak na energetski efikasnije i nove tehnologije u industrijskom sektoru uz unapređenje efikasnosti samih industrijskih procesa neke su od ključnih mera koje su definisane u izveštajima koje države u razvoju podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Još jedan važan segment prelaska na održivi rast predstavlja i ulaganje u sektor saobraćaja, kako sa aspekta energetski efikasnijih vozila, tako i razvoja održive saobraćajne infrastrukture. S obzirom na to da su urbane sredine nosioci privrednog rasta širom sveta, održivo planiranje razvoja urbanih područja u cilju jačanja njihove otpornosti na klimatske promene takođe predstavlja aktuelni globalni trend.

Dakle, klimatske promene jesu izazov i možda najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava, ali istovremeno predstavljaju prekretnicu u razvoju čovečanstva i priliku da se privredni rast i razvoj učine održivim.

EP: Konferencija održana prošle godine u Parizu pod nazivom COP 21 ocenjena je kao najušpesniji i najveći diplomatski događaj na kojem je postignut sporazum. Sporazum postaje važeći kada ga potpies 55 država koje emituju 55 odsto ukupne emisije štetnih gasova. Da li je realno moguće da se sprovede ovaj sporazum po Vašem mišljenju?

Irena Vojačkova Solorano: Ovaj sporazum je rezultat višegodišnjih napora međunarodne zajednice da se usvoji univerzalni multilateralni sporazum o klimatskim promenama. Nakon Protokola iz Kjotoa, kog nije usvojio dovoljan broj zemalja, kao i neusvajanja sporazuma u Kopenhagenu 2009. godine, Ujedinjene nacije i drugi globalni i regionalni partneri poput EU uspostavili su široku koaliciju razvijenih i zemalja u razvoju kako bi stvorili jedan ovako ambiciozan okvir za delovanje. Sporazum iz Pariza šalje jasan signal investitorima, preduzećima i kreatorima politika o tome da je prelazak na održive tokove proizvodnje i potrošnje neminovnost. Ono što je možda i najvažnije je činjenica da su se razvijene države obavezale da će pružiti do sada najviše pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

Činjenica da su sporazum potpisale i SAD i Kina potvrđuje globalnu posvećenost procesu. U svrhu podrške sprovođenju Pariskog sporazuma nastao je i Zeleni klimatski fond, kao novi globalni mehanizam finansiranja mera borbe protiv klimatskih promena. Sa ambicioznim ciljevima mobilizacije sredstava od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ovo je ujedno najveći finansijski mehanizam ove vrste do sada i uliva nadu u uspeh sprovođenja dogovorenih obaveza.

EP: Srbija je među prvim zemljama dala svoj plan nacionalne opredeljenosti gde stoji da će do 2030. godine smanjiti emisiju CO 2 u atmosferu za 9,8 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu. Kako ocenjujete aktivnosti Srbije u borbi protiv klimatskih promena?

Irena Vojčakova Solorano: Srbija je veoma posvećena ispunjavanju obaveza u domenu borbe protiv klimatskih promena, kako na međunarodnom planu, tako i u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Prioritet države je svakako usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime i energetike. Potpuna primena propisa iz ovih oblasti jeste značajan trošak za privredu i budžet, ali svakako neophodno i dugoročno isplativo ulaganje koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na tržištu. Usklađivanje sa propisima i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapaciteti u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojačani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osigurala efikasna implementacija propisa.

Srbija ispunjava svoje obaveze u domenu izveštavanja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, a trenutno je u procesu izrade i Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena koja će, nadamo se, odgovoriti na izazove i mogućnosti niskougljeničnog razvoja, a u skladu sa ambicioznim strateškim ciljevima Evropske unije. U finalnoj fazi izrade je i zakonski okvir koji će postaviti osnove za implementaciju EU sistema trgovine emisijama (EU ETS).

Sprovođenje ovog zakonskog okvira u budućnosti će značajno uticati na privredni razvoj i energetiku. Tim UN u Srbiji ceni napore koje ulaže Vlada Republike Srbije kako bi odgovorila na međunarodne obaveze u oblasti klimatskih promena. U tom duhu i novo petogodišnje partnerstvo između Vlade i UN-a predviđa niz konkretnih programskih aktivnosti koje će podržati Vladu da poboljša kapacitet svog odgovora na klimatske promene i da upravlja prirodnim resursima u skladu sa međunarodnim sporazumima. Ovom tematikom se, u okviru svojih mandata, trenutno bavi nekoliko agencija UN i to Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Program UN za životnu sredinu (UNEP), Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESKO, itd.

EP: Šta su prema Vašim podacima najveće pretnje za čovečanstvo od klimatskih promena? Znamo da CO 2 iz antropogenih izvora ostaje vrlo dugo u atmosferi, čak i do 1000 godina, kao i da nema prirodnih procesa da se on smanji ili ukloni. Dajte nam, molim Vas, više podataka o promenama u biljnom i životinjskom svetu, vremenskim nepogodama, da li su učestalije, kakvog su kvaliteta, koje su procene za budući period?

Irena Vojačkova Solorano: Klimatske promene su globalni problem koji predstavlja pretnju kako za privredni rast i razvoj, tako i za sam opstanak čovečanstva. Na ozbiljnost posledica klimatskih promena ukazuju prvenstveno naučni podaci i činjenice Međunarodnog panela za klimatske promene, ali i drugih stručnih službi i akademske zajednice na nivou država. Sa druge strane, svedoci smo sve češćih i intenzivnijih vremenskih nepodoga koje nanose štetu poljoprivredi, infrastrukturi, ali na žalost uzrokuju i ljudske žrtve. U okviru nacionalnih izveštaja koje države podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, detaljno su opisani štetni uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, zdravlje i biodiverzitet.

Porast srednje godišnje temperature imaće različite uticaje širom planete, od podizanja nivoa mora, do učestalih pojava suša, obilnih padavina, olujnih vetrova i slično. Prema klimatskim scenarijima, prostor kome pripada i Srbija karakteriše dugoročno povećanje prosečnih godišnjih temperatura, kao i dugoročno smanjenje količine padavina, uz povećanje ekstremnih vremenskih prilika, poput toplotnih talasa, suša i epizoda obilnih padavina. Ekstremni vremenski događaji, naročito suša, odnosno povećan broj sušnih dana i dana sa ekstremnim temperaturama, dominiraće budućim klimatskim uslovima.

Što se tiče štete od posledica klimatskih promena, Srbija se još od 2000. godine suočava sa periodima ekstremnih klimatskih uslova i ekstremnih vremenskih događaja koji izazivaju značajne materijalne i finansijske gubitke. Čak i bez dalje promene klimatskih uslova jasno je koliko je prilagođavanje hitno potrebno. Dva, verovatno najbitnija ekstremna klimatska događaja bila su suša iz 2012. godine i poplave iz 2014. godine. Ukupna šteta usled poplava 2014. godine procenjena je na preko milijardu i po evra, pri čemu je procenjena šteta u sektoru poljoprivrede oko 120 miliona evra.

Sa druge strane, suše koje su se dogodile u proteklih nekoliko godina verovatno su prouzrokovale najveće gubitke. Suša 2012. godine bila je posebno ozbiljna i za posledicu je imala smanjenje prinosa pojedinih kultura za oko 50 odsto, što je dovelo do ukupnih gubitaka poljoprivrede od oko 2 milijarde dolara. Izmenjeni klimatski uslovi dovešće i do značajnih promena u sastavu biljnog i životinjskog sveta planete. Vrste mogu da se prilagode na izmenjene uslove sredine, ali je za to potrebno vreme koje u ovom slučaju nemamo na raspolaganju. Samim tim, mnogim vrstama koje su osetljive čak i na male izmene klime i uslova staništa u kom žive, preti izumiranje.

Kada govorimo o odnosu klimatskih promena i zaštite prirode u Srbiji treba ukazati na činjenicu da su, pored šumskih ekosistema, među najugroženijim i ekosistemi močvara i stepa. Šume mogu promeniti svoj sastav, strukturu i distribuciju. Ove posledice će nastati pre svega usled budućeg pomeranja klimatskih zona koje će biti brže nego što su mogućnosti migracije nekih vrsta i tipova šuma. Ističe se i ugroženost planinskih staništa u skladu sa klimatskim promenama. Uzimajući da dve trećine Republike Srbije čine planinska područja, postoje vrste čije su populacije ograničene na planinske vrhove i kao takve nemaju prirodne koridore za migraciju. Ove vrste će biti među onima na koje će klimatske promene najviše uticati. Većina ovih vrsta su endemske i ako nestanu dovešće do smanjenja biodiverziteta, uključujući smanjenje genetičkog diverziteta

EP : Vaše misljenje o COP 22 konferenciji koja se održala u Maroku? Koji su glavni ciljevi ovog puta, teme, aktivnosti?

Irena Vojačkova Solorano: Konferencija u Maroku je prirodni nastavak 21. zasedanja održanog u Parizu 2015. godine. Skup će prvenstveno biti posvećen daljem stupanju na snagu Sporazuma iz Pariza, usaglašavanju pratećih dokumenata koji će olakšati primenu postignutih dogovora, kao i praćenje napretka.

Posebna pažnja biće posvećena merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a države će biti dalje podstaknute na reviziju nameravanih nacionalnih doprinosa smanjenju emisija GHG, u cilju postizanja većih ambicija smanjenja. Kao i uvek, tokom zasedanja biće organizovan niz pratećih događaja na kojima će države i druge zainteresovane strane diskutovati o različitim praktičnim pitanjima vezanim za sprovođenje klimatske politike. Između ostalog, Srbija će takođe nastupiti sa pratećim događajem tokom kog će upravo biti promovisane i mere za podsticanje lokalnog razvoja otpornog na klimatske promene.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Globalno zagrevanje otopiće 40 odsto permafrosta

13.04.2017

Klimatske promene ugrožavaju permafrost, odnosno tipično smrznuto tlo Arktika i visokih planinskih regija u kojem se procenjuje da je sačuvano više ugljenika od količine koja je već prisutna u atmosferi.

Prema rezultatima tima britanskih, švedskih i norveških istraživača, otapanje permafrosta sve više zavisi od globalnog zagrevanja nego što se ranije mislilo. Porast temperature mogao bi otopiti do 40 odsto permafrosta, što će uzrokovati znatne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, stručnjaci procenjuju kako je permafrostom prekriveno oko 15 miliona kvadratnih kilometara Zemlje. Ukoliko dođe do globalnog porasta temperature za 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, otopilo bi se oko 6,6 miliona kvadratnih kilometara, odnosno više od 40 odsto permafrosta.

Međutim, naučnici ističu da će u slučaju poštovanja većine ambicioznih ciljeva Sporazuma o klimi iz Pariza, gubitak permafrosta pasti na 4,8 miliona kvadratnih kilometara.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

LIDERI ENERGETSKE EFIKASNOSTI: Vrbas dobio ogromnu donaciju za nove investicije

12.04.2017

Opštinu Vrbas je u utorak, 11. aprila, posetio ministar za energetiku, Aleksandar Antić. Poseta je organizovana povodom značajnih investicija u oblasti energetske efikasnosti koje je obezbedila republička Vlada, a ministru Antiću je tom prilikom predstavljen rad Opštinske kancelarije za energetski menadžment koja je do sada već realizovala projekte vredne 60 miliona dinara.

– Opština Vrbas je lider u primeni energetske efikasnosti u celoj Srbiji – istakao je ministar Antić.

Kako RTV prenosi, razgovarano je o investiciji za energetsku efikasnost od 1.600.000 švajcarskih franaka, koju je obezbedilo Ministarstvo za energetiku, a ministar je obišao i Osnovnu školu „20. oktobar“, gde su u toku radovi na adaptaciji vredni 15 miliona dinara.

– Nastavljamo sa ovakvim aktivnostima u Vrbasu. Deo našeg projekta energetske efikasnosti koji radimo zajedno sa Opštinom i švajcarskom Vladom je dodatno ulaganje u energetsku efikasnost četiri škole i četiri vrtića. Za to smo obezbedili donaciju švajcarske Vlade u iznosu od 1.600.000 franaka, a lokalna samouprava će dati svoj deo. Nastavljamo sa podizanjem energetske efikasnosti u Vrbasu – rekao je Antić.

U Osnovnoj školi „20. oktobar“ koju pohađa 516 učenika, zamenjeni su svi prozori i postavljena je termoizolacija. U naredne dve godine realizovaće se projekti kojima će biti obuhvaćeni javni objekti u Opštini, a prioritet su vrtići i škole.

Članica Privremenog organa Opštine Vrbas i poslanica u Skupštini Srbije Marjana Maraš, istakla je da Kancelarija za energetski menadžment Vrbasa postoji i deluje od 2012. godine i da sve vreme ima odličnu saradnju sa pokrajinskom i republičkom Vladom.

– Želeli smo da se pohvalimo onim po čemu smo lideri u državi, a to je energetski menadžment. Ovo je škola za koju smo dobili sredstva koja su iskorišćena na pravi način i došlo je do uštede kad je reč o utrošku energije više od 40 procenata. – navela je Maraš.

Kancelarija za energetski menadžment obavila je pregled na svim javnim objektima u Vrbasu, a podaci su uneti u jedinstveni informacioni sistem. Plan je da se do 2020. godine troškovi za energiju smanje za 20 do čak 50 procenata.

PRAZNIČNA ATMOSFERA U TENTU: Uskršnja izložba dece i omladine s posebnim potrebama

12.04.2017

Tent-A, Uskršnja izložba — Foto: Tent.rs

Korisnici i osoblje iz Dnevnog boravka za decu i omladinu sa posebnim potrebama u Obrenovcu i Dnevnog boravka u Šekspirovoj ulici u Beogradu priredili su uskršnju prodajnu izložbu svojih rukotvorina u prostorijama TENT A.

Kupovinom unikatnih ukrasa sa prazničnim motivima, zaposleni i poslovodstvo ogranka TENT, PRO TENT i drugih izvođačkih firmi pokazali su humanost na delu i pružili podršku inkluziji ometenih u razvoju.

Olivera Ninković, direktorka korporativnih poslova u ogranku TENT, pohvalila je kreativnost, maštu i veštinu izlagača, kao i trud i posvećenost njihovih terapeuta. Milorad Lazić, direktor ekonomsko-finansijskih poslova u TENT-u, istakao je da je društvena odgovornost jedan od bitnih segmenata poslovanja „Elektroprivrede Srbije”.

Prodajna izložba biće otvorena i sutra, 13. aprila.

Pančevo radi na unapređenju energetske efikasnosti dve škole

12.04.2017

U okviru poziva koji je raspisala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, Grad Pančevo je konkurisao za dobijanje sredstava za rekonstrukciju i obnovu objekata javne namene u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja.

Kako ističe Tatjana Božić, gradska većnica zadužena za obrazovanje, očekuje se podrška koja će iznositi 53, odnosno 23 miliona dinara za radove u Mašinskoj školi i Osnovnoj školi “Sveti Sava”.

– U pitanju su radovi na fasadi, zamena dela prozora, odnosno unapređenje energetske efikasnosti, kao i sistem za dojavu požara i hidrantska mreža – navela je Božić.

Tokom ovog saopštenja na TV Pančevu, Gordana Nikolić, gradski sekretar za javne službe i socijalna pitanja, podsetila je da je grad učestvovao i u prvom ciklusu ovog konkursa i da su tada za sredstva aplicirale Tehnička škola “23. maj”, zatim ambulanta Zdravstvene stanice u Dolovu, i tri ustanove iz oblasti socijalne zaštite.

VELIKI KORALNI GREBEN JE NA IZDISAJU: Klimatske promene će ga potpuno uništiti

12.04.2017

U višegodišnjem propadanju korala zbog povećanja temperature i kiselosti morske vode, oštećene su dve trećine australijskog Velikog koralnog grebena, pokazala su istraživanja iz vazduha.

Beljenje, kako se naziva ovaj proces, pogodilo je 1.500 kilometara koralnog grebena, tvrde naučnici. Prošle godine najviše je izbledeo severni deo grebena, dok je trenutno pogođen centralni deo. Stručnjaci smatraju da bi eventualni oporavak korala mogao da bude otežan ako se nastave klimatske promene koje doprinose rastu temperature i kiselosti vode.

Profesor Univerziteta „Džejms Kuk“ Teri Hjuz rekao je da države sveta moraju hitno da se pozabave klimatskim promenama radi sprečavanja izumiranja vrsta. On je naveo da je važno da što pre preduzmemo nešto kada je u pitanju emisija gasova s efektom staklene bašte i da se sa fosilnih goriva pređe na energiju iz obnovljivih izvora.

Oko 800 koralnih grebena na području od 8.000 kilometara obuhvaćeno je analizom Australijskog centra za istraživanje koralnih grebena. U istraživanju je ustanovljeno da je južni deo Velikog koralnog grebena relativno očuvan.

Naučnici navode da korali mogu da se oporave ako se uspostave normalni uslovi, ali za to će najverovatnije biti potrebne decenije. Ukoliko se zagađenje nastavi, korali bi mogli potpuno da izumru.

izvor: b92.net

Sandra Jovićević

NIS obeležio Dan zaštite prirode izložbom

12.04.2017

Povodom 11. aprila, Dana zaštite prirode, u Poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu svečano je otvorena izložba vrhunskih fotografija o prirodi Vojvodine. Izložbu je u saradnji sa NIS-om pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode – ustanova koja je posvećena zaštiti prirode i prirodnih dobara na prostoru Autonomne pokrajine Vojvodina.

Cilj izložbe „Priroda Vojvodine“, na kojoj je predstavljeno 40 fotografija, je edukacija javnosti o značaju očuvanja životne sredine. Izložba je deo zajedničke kampanje NIS-a i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode pod nazivom „Brini se o prirodi“ u okviru koje će biti organizovana i projekcija dokumentarnog filma „Reka života-Dunav“, autora dr Olivera Fojkara, o zaštićenim prirodnim dobrima duž Dunava u Srbiji. Takođe, na odabranim benzinskim stanicama NIS-a u Vojvodini, vozačima se dele lifleti sa osnovnim informacijama o zaštićenim prirodnim dobrima u Vojvodini i preporukama za ponašanje posetilaca u cilju očuvanja ovih bisera prirode.

Kako je saopšteno, poštovanje principa održivog razvoja u NIS-u podrazumeva suštinsku brigu o zaštiti životne sredine kroz realizaciju različitih projekata usmerenih na strogo poštovanje najviših ekoloških standarda, efikasno i odgovorno korišćenje raspoloživih resursa, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije. Aktivnosti i rezultati NIS-a u domenu zaštite životne sredine stalno se unapređuju sa ciljem razvoja ekološke svesti pojedinaca i čitave zajednice.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

1...1.1391.1401.141...1.537 Page 1.140 of 1.537

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM