JP “Srbijašume” na Generalnoj skupštini EUSTAFOR-a u Briselu

13.03.2018

U Briselu je održana 12. sednica Generalne skupštine Evropskih državnih šumarskih organizacija – EUSTAFOR. JP “Srbijašume” je aktivno učestvovalo u radu kao nova punopravna članica. Uobičajeno je da novi članovi predstave svoju organizaciju Generalnoj skupštini Evropskih državnih šumarskih organizacija.

Delegaciju JP “Srbijašume” su činili Bojan Marković, šef Kabineta direktora i Ješa Erčić, izvršni direktor Sektora za korišćenje šuma i ostalih resursa.

U okviru sednice održan je seminar na temu “Vrednosti vrednosti šuma”, uz podršku dvanaeste Generalne skupštine Evropskih državnih šumarskih organizacija (EUSTAFOR). Zaključeno je da bi politika EU trebalo bolje da prepozna višestruke vrednosti šumarstva. Predstavnici rukovodilaca evropskih državnih organizacija za upravljanje šumama razgovarali su sa kreatorima politike i zainteresovanim stranama o važnosti multifunkcionalnog šumarstva kao javnog dobra i o tome kako osigurati pružanje usluga šumskih ekosistema. Cilj seminara bio je podsticanje dijaloga između politike, prakse i istraživanja o mogućnostima upravljanja, koje mogu povećati inovativnost i privući investicije u sektor, uz puno korišćenje šuma koje pružaju višestruka dobra i usluge.

Isporuka višestrukih šumskih usluga zahteva dobru ekonomsku osnovu. Duboko smo ubeđeni da bi jaka biološka struktura zasnovana na šumama trebalo da obuhvati dimenziju upravljanja ekosistemom i pravilno oceni pružanje usluga, izjavio je Piotr Borkovski, izvršni direktor EUSTAFOR-a. Seminaru su prisustvovali kreatori visoke politike EU i zainteresovane strane.

Učesnici su imali priliku da komuniciraju o tome kako vrednovati usluge ekosistema koje pružaju šume za potrebe društva. Po mišljenju EUSTAFOR-a, politika EU koja se odnosi na bioekonomiju i ruralni razvoj, treba bolje da prepozna dimenziju upravljanja ekosistemom. Istovremeno, ekološka politika mora jasno da prepozna multifunkcionalnost održivog upravljanja šumama.

Šume pokrivaju više od 40 odsto zemljišta EU. Ona obezbeđuje bioekonomiju sa obnovljivim materijalima, kao i osnovnim uslugama ekosistema. Pružanje mnogih usluga od šumskih ekosistema nije uvek priznato i pravilno vrednovano. Državne organizacije za upravljanje šumama neprestano nastoje da uravnoteže ekonomsku, socijalnu i ekološku dimenziju vodeći računa o zajedničkom dobru koje predstavljaju naše šume, zaključak je sa seminara.

izvor: srbijasume.rs

Sandra Jovićević

Racionalizacije vode u Nairobiju do 2026. godine

13.03.2018

water shortage — Foto-ilustracija: Pixabay

Problem snadbevanja vodom je trenutno veliko pitanje za mnoge zemlje Afrike i predstavja veliki izazov za njihove vlade.

Stanovnici Nairobija će nastaviti sa racionalizacijom vode sve do 2026. godine kada će izgradnja novih brana biti završena. Ovu informaciju potvrdila je Kompanija za vodu i kanalizaciju koja se bavi upravljanjem vode u Nairobiju. Vodostaj u jedinom skladištu vode, Ndakaini brani, opao je za 49% i trenutno sadrži samo 34 miliona kubnih metara i iz tog razloga snadbevanje vodom u Nairobiju je vrlo loše. „Racionalizacija vode će se nastaviti do momenta kada brane koje trenutno gradimo budu završene što bi po glavnom planu menadžmenta vodom trebalo da bude do 2026“, izjavio je direktor ove kompanije.

Ndakaini brana prikuplja 430 000 kubni metara vode dnevno, što je oko 84% ukupnih potreba stanovnika Nairobija a u svom punom kapacitetu može da uskladišti oko 70 miliona kubnih metara vode. Racionalizacija vode sprovodi se kroz program jednake distribucije koji omogućava svakom stanovniku pristup vodi.

Pročitajte još:Južna Afrika proglasila stanje prirodne katastrofe
Da li svet ostaje bez vode?
Uticaj globalne nestašice vode na proizvodnju energije

Na pitanje kada će racionalizacija vode prestati direktor ove kompanije izjavio je: „Snadbevamo grad sa 520 000 kubnih metara vode dnevno a njegova potreba iznosi oko 760 000 kubnih metara i zato sarađujemo sa vladom u izradi novih mera koje će omogućiti da ovaj okrug dobija dovoljnu količinu vode kroz kratkoročne i dugoročne mehanizme delanja.“

On je uzrok u problemima sa snadbevanjem vodom video u suši koja traje duže nego obično, degradaciji sliva reka i globalnom zagrevanju koje doprinosi nepouzdanim vremenskim šablonima.

Najavljeno je da će jedan od projekata izgradnje novog kolektora vode biti gotov do 2020. godine i po njegovom završetku biće obezbeđeno dodatnih 140 000 kubnih litara i tada će se povećati i ukupno snadbevanje vodom na 665 000 kubnih litara dnevno. Takođe, trenutno su u procesu izgradnje i dve nove brane koje bi trebalo da budu gotove do iste godine.

Izvor: nairobinews.nation

Neće biti gradnje nuklearnih elektrana u Crnoj Gori do 2030. godine

13.03.2018

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Ne postoji tlo bez prisustva radioaktivnih materija, a nakon donošenja novog Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i radijacionoj i nuklearnoj bezbednosti, biće posebno regulisano odlaganje radioaktivnog otpada, kazala je za Dnevne novine generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinović, ističući da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva zabranjena i aktuelnim Zakonom.

Vojinović ističe da se izloženost građana Crne Gore jonizujućim zračenjima meri konstantno i procenjuje srednja godišnja efektivna doza kao mera radiološke opterećenosti svakog stanovnika. Prilikom dijagnostičkih medicinskih procedura u kojima se koriste izvori jonizujućih zračenja, vodi se računa da svako izlaganje bude apsolutno opravdano i da se sa što manjom dozom dobije odgovor za uspostavljanje adekvatne dijagnoze. Kako navodi, kada je reč o radonu, ako građanin u svom domu izmeri nivo koncentracije iznad 300 bekerela po kubnom metru (Bq/m3), može da uradi remedijaciju prostora i na taj način se zaštiti od njegovog štetnog delovanja na zdravlje.

Vojinović podseća da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva, preradu korišćenog nuklearnog goriva, kao i svako istraživanje i aktivnosti u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, te korišćenje radioaktivnog ili nuklearnog materijala za proizvodnju oružja za masovno uništavanje već je zabranjena u okviru postojećeg Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i radijacionoj sigurnosti.

Takođe, Energetskom politikom Crne Gore do 2030. godine i Strategijom razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine, kao dokumentima koje je Vlada usvojila, a na osnovu pomenutog zakona, ne predviđa se izgradnja nuklearnih elektrana, kazala je generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu.

Što se tiče upravljanja radioaktivnim otpadom i iskorišćenim zatvorenim radioaktivnim izvorima, dodaje, posebna pažnja je tome posvećena u Strategiji zaštite od jonizujućih zračenja, radijacijske sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom za period od 2017. do 2021. godine, i pomenutim Akcionim planom, koje je Vlada usvojila u decembru 2016. na predlog Ministarstva.

U ovoj Strategiji je precizirano da će Crna Gora doneti odluku o budućem upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i radioaktivnim otpadom na osnovu analize koju će Ministarstvo uraditi u saradnji sa relevantnim institucijama i IAEA. Ovaj dokument treba da se elaborira više opcija o upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i otpadom, te predloži opcije koje su najprihvatljivije sa ekološkog, društvenog i ekonomskog aspekta. Najprihvatljivije opcije biće sastavni deo naredne strategije, koja se odnosi na period od 2022. do 2027. godine, zaključuje Vojinović.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Rešiti problem plutajućeg otpada u Republici Srpskoj

13.03.2018

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić izjavila je u Višegradu da će Vlada Republike Srpske izdvojiti milion KM za rešavanje infrastrukturnih i investicionih projekata u ovoj opštini.

Ona je podsetila da je ovo ministarstvo obnovilo ekološku dozvolu za Hidroelektranu Višegrad, jer su za to ispunjeni uslovi, s tim da se više pažnje ubuduće posveti čišćenju Drine od plutajućeg i drugog otpada u vodi i priobalju.

Ministarstvo je predložilo strategiju rešavanja plutajućeg i drugog otpada za celu Republiku Srpsku, a međunarodne organizacije, SIDA iz Švedske i UNDP prave akcioni plan upravljanja otpadom po regijama kako bi se rešilo ovo pitanje i da ne bude preveliko opterećenje za lokalne zajednice, dodala je Golićeva.

Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurović je najavo da će za mesec dana u Višegradu biti održan sastanak ministara ekologije Srbije, Crne Gore i Republike Srpske na kome će se ozbiljnije rešavati problem i plutajućeg otpada i deponija na Drini.

izvor: rtvbn.com

Sandra Jovićević

Susret vojvođanskih i ruskih privrednika u Privrednoj komori Vojvodine

13.03.2018

Privredna delegacije Moskovske oblasti, zajedno sa delegacijama Privredne komore Moskve i Podmoskovlja, posetili su u ponedeljak, 12. marta 2018. godine Privrednu komoru Vojvodine (PKV) gde su se susreli sa vojvođanskim privrednicima u okviru bilateralnih susreta. Na poslovnom forumu, učestvovalo je 10 privrednih subjekata Moskovske oblasti, a 18 iz AP Vojvodine iz oblasti proizvodnje namirnica, nameštaja, medicinskih materijala i opreme, uređaja za grejanje na gas.

Predsednik PKV Boško Vučurević pozdravio je skup i predstavio spoljnotrgovinsku robnu razmenu AP Vojvodine sa Ruskom Federacijom (RF).

– U 2017. godini ostvaren je izvoz u RF u vrednosti 318,7 miliona evra i time je za 25,3 odsto premašena vrednost izvoza iz 2016. godine. Uvoz je zabeležio vrednost od 892,5 miliona evra što predstavlja povećanje od 3,2 odsto u odnosu na uvoz iz 2016. godine. U razmeni je godinama unazad prisutan dosta visok spoljnotrgovinski deficit na našoj strani, zbog znatno veće vrednosti uvoza energenata – rekao je Vučurević.

Dodao je da, ukoliko se posmatra struktura robne razmene sa RF po sektorima, i na strani izvoza i na strani uvoza dominantno mesto imaju proizvodi sektora prerađivačke industrije. U strukturi izvoza, po proizvodima, kako kaže, dominantno mesto zauzima izvoz jabuka i jedino izvoz tog proizvoda, godinama, čini preko 10 odsto ukupnog izvoza. Na uvoznoj strani dominira uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala, kao i uvoz gasa koji zajedno čine preko 80 odsto ukupnog uvoza iz Ruske Federacije.

Predstavnik Privredne komore RF u Republici Srbiji (RS) i Crnoj Gori Vladimir Grišin, u izjavi za medije pre početka skupa, istakao je da je saradnja između RF i RS na visokom nivou, ali da mesta za dalje unapređenje te saradnje svakako postoji.

– Cilj ove biznis misije, kao i svih biznis misija RF, jeste povećanje trgovinske saradnje na nivou regiona, ali i na nivou konkretnih preduzeća sa jedne i sa druge strane – rekao je Grišin i dodao da je neophodno omogućiti kompanijama da se jedne drugima direktno predstave, jer je to, kako kažem, najefikasnije. Dodao je još da su oni spremni da prime što više srpskih delegacija i mimo redovnih poseta i sajamskih manifestacija koje su već ugovorene.

Zamenik izvršnog direktora Privredne komore Moskovske oblasti Dmitri Monaenko naglasio je da je Moskovska oblast jedan od najaktivnijih regiona u RF, kada se posmatraju privreda i biznis i dodao da se nada da će već sledeće godine, dolaziti sa zaključenim ugovorima i otvorenim preduzećima, kako na teritoriji RF, tako i na teritoriji RS.

Ispred privredne delegacije Moskovske oblasti, medijima se obratila generalni direktor ruske firme „Hlebnik“ Inga Nikolaevna koja je izrazila nadu da će današnji poslovni susret i bilateralni razgovori dovesti do uspostavljanja nove saradnje između privrednih subjekata ova dva regiona. Medijima se, pre početka događaja, ispred delegacije vojvođanskih privrednika, obratio Marin Barjaktarović, direktor i vlasnik preduzeća „Meding“, koje se već 20 godina uspešno bavi prometom medicinske opreme na teritoriji RS i regiona.

– Jako smo zainteresovani za saradnju sa ruskim kompanijama u našim oblastima i pronalaženjem drugih oblasti gde možemo da ostvarimo zajedničku saradnju. Ono što je nama jako bitno u ovom trenutku, je da shvatimo način funkcionisanja tržišta, zakonskih okvira, sertfikacije i bilo čega što možemo da predupredimo i da se pripremimo kako bi naša privredna saradnja bila nesmetana i da bi mogla da funkcioniše na jednom partnerskom nivou. Takođe smo zainteresovani kako da naše proizvode plasiramo na rusko tržište, tako i da budemo spona ruskim kompanijama za regionalnu saradnju – rekao je Barjaktarović.

U okviru plenarnog dela predstavljeni su privredni potencijali Vojvodine i Moskovske oblasti i Podmoskovlja, gde su prezentacije vojvođanske privrede održali Razvojna agencija Vojvodine (RAV), Vojvođanski metal klaster (VMC), Institut BioSens. Skupu su prisustvovali potpredsednik Trgovinsko industrijske komore Moskovske oblasti Valeria Gulimova, potpredsednik Trgovinsko industrijske komore Sčelkovo Rusakov, predsednika Trgovinsko industrijske komore Istre Aleksandar Lunkina, direktor RAV Nikola Žeželj, savetnica za promociju RAV Nataša Rončević, stručni saradnik za izvoz, inovacije i operativni menadžment VMC Mirjana Tomin, saradnik na razvojnim projektima VMC Milica Jovičić, ispred Instituta Oskar Marko. Ispred PKV, skupu su prisustvovali zamenik generalnog sekretara PKV Bojana Miljuš, koordinator rada Udruženja PKV mr Dragomir Đukić, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja usluga PKV Slavica Hajder, sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski, samostalni stručni saradnik za međunarodnu saradnju PKV Milan Stojanov, rukovodilac službe za pravne i opšte poslove PKV Goran Pogančev.

EcoHub: Ženske snage u zaštiti životne sredine

13.03.2018

18953216_221247711720284_5437313472063123553_o — Foto: EcoHub

EcoHub (@ecohubsrbija) je mlada ekološka organizacija koju su pre nekog vremena osnovale bivše studentikinje ekologije i zaštite životne sredine na Biološkom fakultetu, Marija Ristić i Anja Čarapić. Posle nekog vremena dobile su i pojačanje Ivane Mladenović, studentkinje molekularne biologije.

Devojke je povezala zajednička vizija edukacije lokalne zajednice na polju zaštite životne sredine, kroz umrežavanje mladih i različite projekte i predavanja.

Odlučile su da razvoj ekološke svesti u Srbiji uzmu u svoje ruke pa su do sada samostalno organizovale nekoliko seminara i meetup-ova na goruće zelene teme. Događaje je posetilo preko 200 ljudi različitih starosnih grupa, a njihovo mesto okupljanja bio je klub AlternAktiva u Beogradu.

Posebno su ponosne na projekat Eko-radionice koji je omogućio perspektivnim studentima ekologije da dobiju više nego potrebnu praksu i u periodu od tri meseca budu eko-mentori đacima u odabranim beogradskim osnovnim školama. Zadatak mentora bio je da kroz pravljenje ekološkog kirikuluma i organizovanje praktičnih radionica prošire znanja osnovaca na teme reciklaže, klimatske promene, retkih i ugroženih vrsta u našoj zemlji… Imali su podršku predmetnih nastavnika i Marije, Anje i Ivane. Koliko veruju u svoju viziju “održive” Srbije svedoči i činjenica da su sve materijale potrebne studentima, ove mlade i ambiciozne cure do sada kupovale iz sopstvenog džepa.

Predsednica udruženja, Marija Ristić, navodi da je u prvom talasu projekta učestvovalo 26 studenata Biološkog fakulteta i preko 300 mališana, te da je program pomogao studentima da steknu praktične veštine i pedagoška znanja jer će upravo neki od njih biti budući učitelji.

Novi talas Eko-radionica trajaće od aprila do kraja juna 2018. godine. Privukao je duplo više zainteresovanih u odnosu na prvi. Do sada je prikupljeno preko 50 studentskih prijava što je pokazalo da je zainteresovanost za ekološke aktivnosti u Srbiji prisutna i da je tlo plodno i za organizaciju eko-hakatona što im je sledeći planirani korak za promociju zaštite životne sredine.

EcoHub nastavlja da traga za partnerom ili sponzorom koji će pomoći da se projekat proširi na nacionalnom nivou i u njega uključi još više fakulteta i osnovnih škola.

Za predlog saradnje možete ih kontaktirati na: office.ecohub@gmail.com.

Fukušima: Podzemni ledeni zid kao brana radioaktivnoj vodi

13.03.2018

ice-2360348_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

U martu 2011. godine, u Fukušimi, u Japanu, dogodila se nuklearna katastrofa izazvana cunamijem praćenim zemljotresom. I danas, sedam godina kasnije, osećaju se posledice nesreće. Ipak, napredak je primetan.

Tokom prošle godine, vlada Japana uložila je oko 260 miliona evra u izgradnju podzemnog ledenog zida. Nalazi se na više od 38 metara dubine, a dugačak je 1,6 kilometara. Smisao ove neobične građevinske konstrukcije je da spreči mešanje podzemnih voda sa radioaktivnom iz nuklearne elektrane Fukušima. Ideja se, u prvi mah, čini kao plod mašte autora sci-fi filmova, a njena realizacija pokrenula je lavinu kritika. Ledeni zid ocenjuje se kao suviše složeno i potencijalno neefikasna opcija. Sumnje u njegovu uspešnost bile su potvrđene istragom, koju su naručile japanske vlasti. Njeni nalazi pokazali su da zid jeste prepreka mešanju voda ali da su u budućnosti potrebne jače zaštitne mere.

Radioktivne materije iz oštećenog reaktora i dalje zagađuju podzemne vode i padavine, potkopavajući napore za razgradnju postrojenja. Stanje reaktora čini identifikovanje položaja zarobljenog rastopljenog uranijuma izuzetno teškim. Čak ni roboti na misiji istraživanja i čišćenja lokacije nisu mogli da izdrže radioaktivno zračenje što produbljuje krizu.

Prema najnovijim podacima, iako ledeni zid smanjuje količinu zagađene vode, ona i dalje iznosi 500 tona na dnevnom nivou, od čega se 300 ispumpava i prečišćava.

Za godišnje održavanje i rad zida neophodno je 7,8 miliona evra. Iako nije savršeno rešenje, stabilizovao je tokove podzemnih voda i smanjio zapreminu vode potrebnu za ispumpavanje. Ne treba smetnuti s uma da je prioritet da se u Fukušimi zadržava što manje radiokativne vode čemu ledeni zid i doprinosi.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Kragujevac uvodi sistem energetskog menadžmenta

13.03.2018

Zahvaljujući ostvarenim rezultatima u oblasti uvođenja sistema energetskog menadžmenta, Kragujevac je pored Pančeva prepoznat kao grad koji je u ovom trenutku najnapredniji. Tim povodom danas je upriličeno potpisivanje Memoranduma o razumevanju, između Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) i grada Kragujevca. Projekat razvijen od strane UNDP, sprovodi se u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Koristi od unapređenja energetskog menadžmenta su mnogostruke, ako se ima u vidu podatak da Srbiji koristi četiri puta više energije od zemalja EU, istakla je Steliana Nedera zamenica stalne predstavnice UNDP i dodala da se tako na nacionalnom nivou smanjuje zavisnost od uvoza i povećava energetska sigurnost. Na lokalnom nivou ostvaruju se značajne finansijske uštede, kako za javni sektor tako i za građane koji će plaćati niže račune. Projekat između ostalog uključuje primenu softvera za stalno praćenje, analizu i izveštavanje u potrošnji i troškovima za energiju i vodu.

U skladu sa programima koja su sprovodila resorna ministarstva i Vlada Republike Srbije kao i u skladu sa budžetom, u prethodne dve – tri godine renovirali smo veliki broj objekata i postigli zavidne efekte u potrošnji, naglasio je gradonačelnik Radomir Nikolić. Zahvaljujući samo led rasveti u OŠ “Stanislav Sremčević“ smanjili smo potrošnju struje za 40 posto. Ideja je da nastavimo sa ovim programom, a Memorandum je samo deo čitave priče koja će omogućiti kontrolu potrošnje u svim objektima koji su u nadležnosti lokalne samouprave, pre svega u školama i vrtićima. Osim smanjenih računa i kontrole potrošnje, imamo i alarme ukoliko dođe do iskakanja u potrošnji struje, energenata ili vode.

Kragujevac je među prvima u Srbiji formirao Odeljenje za energetsku efikasnost i imenovao energetskog menadžera. U protekle tri godine, prema rečima energetskog menadžera Ane Radojević, u obnovu deset osnovnih i srednjih škola, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstva prosvete i nemačke razvojne banke KfW uloženo je 200 miliona dinara. Svi ti objekti unapređeni su za jedan energetski razred. I ove godine u planu je da se energetski unapredi deset vrtića što će omogućiti da se tokom vikenda ili u vreme raspusta isključi grejanje i ne rasipa energija.

Projekat koji traje pet godina i čija je direktna vrednost 2,5 miliona dolara, predstavila je Marijana Matejić portfolio menadžer za energetiku UNDP i dodala da će kroz inicirane investicije vrednost projekta iznositi 20,5 miliona dolara. Kragujevac ima vrlo ozbiljan pristup ovom poslu jer se u toj oblasti ozbiljno radi već nekoliko godina unazad. Kao takav Kragujevac zaslužuje dodatnu podršku u uvođenju naprednijih alata, tako da ćemo zajedno raditi na izradi novih modula i funkcionalnosti informacionih sistema. Grad Kragujevac je već uneo 240 objekata ili delova objekata u informacioni sistem sa pripadajućim računima, što je, kazala je Marijana Matejić, najbolji rezultat u Srbiji.

Inače, Kragujevac u saradnji sa UNDP realizuje nekoliko projekata, a prijavili smo se i sa predlogom projekta za reformu i usavršavanje ISEM baze. Ideja je, prema rečima Nataše Pešić – Radosavljević načelnika Gradske uprave za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj, da se baza proširi i privatnim sektorom i već je uključeno 300 upravnika zgrada u Kragujevcu koji imaju interes da mere potrošnju i rade analize.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Jedanaest ulica u Grmovcu dobija vodovodnu mrežu

13.03.2018

61a08e48a82083889cbb554377b0b9d6_5863771802 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić, gradski većnik Stevo Tatalović i zamenik predsednika opštine Zemun Damir Kovačević obišli su naselje Grmovac u kome su danas počeli radovi na izgradnji sekundarne vodovodne mreže u dužini od sedam kilometara.

Vesić je istakao da će radovi trajati tri meseca, da će obuhvatiti 11 ulica i dodao da se paraleno izvodi projekat za izgradnju vodovodne mreže za ostatak naselja. On je podsetio da Grad Beograd sprovodi projekat da do 2025. godine sva beogradska naselja imaju priključak za vodu i kanalizaciju, čime će biti obuhvaćeno i naselje Grmovac.

Kovačević je podsetio da su građani Grmovca do samo pre deset godina živeli bez struje, vode i gradskog prevoza, zbog čega je Opštini Zemun ovo naselje prioritet. On je istakao da je pored vodovoda u programu i asfaltiranje dve ulice u istom naselju, dok je strateški plan da sve ulice u naredne dve godine na teritoriji opštine budu asfaltirane.

Događaju je prisustvovao izvršni direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Radomir Vujadin, koji je istakao da se radovi na izgradnji sekundarnog vodovoda u drugom delu naselja Grmovac mogu očekivati već do kraja ove godine.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

U Pančevu i Bavaništu otkriven potencijalno opasan otpad

13.03.2018

Na području Pančeva i Bavaništa otkrivene su još tri lokacije nepropisno smeštenog potencijalno opasnog otpada, koje je odmah obišao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima.

Prema prvim procenama, na skandalozan način se susrećemo sa preko stotinu tona opasnog otpada za koje se može opravdano pretpostaviti da može biti opasno po životnu sredinu i zdravlje ljudi, rekao je ministar Trivan na jednoj od otkrivenih lokacija.

Na prve dve lokacije u Pančevu pronađeno je oko 60 tona, a na lokaciji u staroj ciglani u Bavaništu sakriveno je oko 40 tona potencijalno opasnog otpada, za koje se pretpostavlja, kako prvi rezultati istrage pokazuju, da pripada preduzeću „Eko 21“ registrovanom za obavljanje delatnosti skladištenja i tretmana otpada.

Ovo je ponovo zločin najgore vrste prema sopstvenoj državi, građanima i nama samima. Problem nezakonitog odlaganja otpada traje više godina, ali tome mora doći kraj, istakao je ministar. Preispitaćemo rad svih preduzeća koja imaju dozvole za upravljanje otpadom, jer je očigledno da se neka od njih ne pridržavaju propisa. Nulta je tačka tolerisanja onih koji krše zakon i ugrožavaju zdravlje i živote ljudi. Ukoliko neko od njih krši propise, dozvole će biti oduzete. U tome ćemo biti rigidni, najavio je ministar.

Ministarstvo će tražiti da se maksimalno strogo tretira ovaj ekološki zločin, jer poštovanje zakona i adekvatna kaznena politika su ključ, suštinski odgovor da se izborimo sa ovim višedecenijskim problemom, koji neposredno ugrožava najznačajnije prirodne resurse zemlje – zemljište i vodu, osnovu zdravlja i bezbednosti građana, rekao je ministar.

U akciji koju vodi Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa nadležnim državnim organima, ovo je još jedna u nizu otkrivenih lokacija koje predstavljaju potencijalnu ekološku katastrofu za životnu sredinu. U daljem toku istrage biće utvrđeno poreklo otpada i u kojoj meri je opasan za život i zdravlje ljudi.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine za 2016. godinu

12.03.2018

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekonomski instrumenti i finansiranje zaštite životne sredine su u nekoliko strateških dokumenata Republike Srbije (Nacionalni program zaštite životne sredine, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine i Nacionalna strategija održivog razvoja) označeni kao jedno od najznačajnijih pitanja u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine.

Ovo naročito imajući u vidu projektovane ciljeve Republike Srbije u vezi sa evropskim integracijama, proces usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije, trenutno stanje infrastrukture od značaja za oblast životne sredine, stanje životne sredine, itd. Prema zvaničnim procenama, više od 10 milijardi evra je potrebno uložiti za potpuno usklađivanje Srbije sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine.

Godišnji izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji 2016. godine daje prikaz ekonomskih instrumenata na bazi dostupnih podataka, što predstavlja indirektno uvid u ostvarenje ciljeva i mera politike zaštite životne sredine koji su definisani strateškim i planskim dokumentima.

Izveštaj možete preuzeti na sledećem linku.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Egipat gradi najveći solarni park na svetu

12.03.2018

Egipat ima prirodni potencijal da postane jedna od vodećih zemalja kada je reč o obnovljivim izvorima energije, sa izobiljem tri prirodna elemnenta za proizvodnju čiste enrgije: sunčevom svetlošću, vetrovima i rekama.
Uprkos tome, Egipat ne uspeva da obezbedi stabilan izvor električne energije svojoj rastućoj populaiji. Ova zemlja uvozi gas iako ima najveću rafineriju nafte u Africi ali skoro najavljeni projekat obećava da će transformisati Egipat u proizvođača čiste energije izgradnjom Benben solarnog parka.

Ovaj ambiciozni poduhvat ima za cilj da bude najveći solarni park na svetu i da proizvodi između 1.6 i 2GW solarne energije do sredine 2019. godine. Egipatski zvaničnici procenjuju da će ovaj projekat obezbeiti oko 20% električne energije u zemlji do 2020. godine što znači da će snadbevati 350 000 egipćana čistom energijom.

Benben kompleks sastojaće se od 32 solarne elektrane koje će se protirati na 37 kvadratnih kilometara.
„Potencijali su ogromni,“ rekla je Lamja Jusef, direktorka privatnog sektora iz egipatske kompanije koja se bavi proizvodnjom električne energije. „Zbog velikog porasta populacije potrebne su velike investicije u infrastrukturu ali njih vlada ne može da obezbedi. Iz tog razloga neophodne su investicije privatnog sektora.“

Reforme u energetskom sektoru otvorile su vrata za privatne investicije što će dalje stvoriti još poslova u zelenoj ekonomiji. U zavisnosti od investicija procenjuje se da će projekat koštati između 3.5 i 4 milijarde dolara.

Poslednjih godina Egipat je ulagao napore u razvijanje kapaciteta za proizvodnju čiste energije. Blumbergov godišnji klimatski izveštaj u kome se rangiraju zemlje i njihov napredak u sektoru čiste energije, pokazao je da je Egipat skočio za 23 mesta dospevši na mesto 19 od ukupnih 71. Prema ovom izveštaju Egipat je druga po redu zemlja sa najbržim progresom u sektoru čiste energije.

Milan Zlatanović

Izvor: egyptindependent

Dobra saradnja Srbije i Japana u oblasti energetike

12.03.2018

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić sastao se sa novoimenovanim japanskim ambasadorom u Srbiji, Đinićijem Marujamom (Jinichi Maruyama). Na sastanku je konstatovano da je dosadašnja saradnja Vlade Republike Srbije i japanskih kompanija u oblasti energetskih projekata veoma uspešna.

U zajedničkom interesu Vlade Republike Srbije, Vlade Japana i japanskih kompanija je, pre svega, sprovođenje projekata koji unapređuju mere zaštite životne sredine, kao i energetsku efikasnost, po ugledu na Japan, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Na sastanku je zajednički ocenjeno da se realizacija projekta „Izgradnja postrojenja za odsumporavanje TENT A“, u saradnji sa japanskom agencijom JICA, odvija predviđenom dinamikom, i da može da posluži kao primer dobre prakse za buduću saradnju, kao i da svakako daje značajan doprinos unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji.

Za nas je saradnja sa japanskim kompanjama višestruko značajna, budući da je na projektima angažovana domaća operativa, koja sada ima priliku da koristi nova znanja i savremene tehnologije japanskih partnera, koji su u toj oblasti dostigli zavidan nivo, kazao je Antić.

Ambasador Marujama izrazio je zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom, izrazivši nameru da se ona intenzivira kako u oblasti energetske efikasnosti, tako i u rudarstvu i geologiji.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

U Tesliću održana radionica o biogasnim elektranama

12.03.2018

postrojenje-biomasa — Foto-ilustracija: Pixabay

S ciljem promocije i razvoja biogasnog sektora, iz ugla investitora i poljoprivrednika, USAID-ov projekt ”Investiranje u sektor energije – USAID EIA”, USAID/Sweden FARMA II projekat i GIZ Promocija obnovljivih izvora energije (GIZ ProRE) u BiH održali su u Tesliću radionicu pod nazivom ”Biogasne elektrane – investiciona prilika za sektor poljoprivrede”.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) spremna je pružiti podršku razvoju tog sektora, a direktor USAID-a za BiH Peter Duffy smatra da BiH ima potencijala i da se biogasne elektrane u BiH mogu razvijati jednako kao u Hrvatskoj i Srbiji. Siguran je da su brojne prednosti korišćenja biogasa, a sa radionice o ovom gorivu u Tesliću je poručio da proizvodnja zahteva puno rizika, ulaganja i zakonski osnov, ali da su benefiti brojni.

USAID je u BiH zadužio Fahrudina Kulića za komponentu iskorišćenja biomase u energetske svrhe u okviru Projekta ”Investiranje u sektor energije”, a on smatra da su biogasne elektrane potrebne zbog zaštite okoline jer omogućavaju ispravno odlaganje životinjskog stajnjaka, ali su i dodatni izvor prihoda. Biogasna elektrana na farmi kod Šamca je velika i imamo još jednu malu kod Banja Luke. Sistem podsticaja mora biti promenjen, pogotovo u Federaciji BiH, da bi takva investicija bila atraktivna za poljoprivrednike. Osim toga u FBiH nije određena ni kvota za biogas, odnosno nije određeno koja količina energije će se otkupljivati po podsticajnim cenama, rekao je Kulić.

Naveo je da prema informacijama institucija koje trebaju odrediti kvotu za biogas u Federaciji BiH nema zainteresovanih za izgradnju biogasnih elektrana. Zbog toga važnim smatra informisanje investitora o biogasnim elektranama. Nakon toga zajedničkim snagama možemo tražiti da se u FBiH uvede kvota i da se promeni sistem podsticaja, istakao je Kulić.

Osim kvota problem je i vrednost investicije, a u ime tešanjske firme ”Madi” Damir Softić je istakao da za izgradnju treba od 5 do 7 miliona evra. To dodatno otežava posao bez obzira što bi biogasno postrojenje olakšalo posao, rekao je Softić i naglasio važnost ovog projekta za celu državu.

U Bosni i Hercegovini do sada su izgrađene 2 biogasne elektrane, u Srbiji ih ima 10, a u Hrvatskoj čak 32.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Hrvatska objavila set podataka za potrebe realizacije satne simulacije korisne energije za grejanje i hlađenje

12.03.2018

energetska efikasnost, otpad — Foto: pks.rs

Ministarstvo građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske saopštilo je da daje na korišćenje set podataka za potrebe realizacije satne simulacije korisne energije za grejanje i hlađenje, te proračuna isporučene energije u skladu sa Metodologijom o sprovođenju energetskih pregleda zgrada 2017. godine, za sve lokacije u Hrvatskoj.

Izrada satnih prosečnih vrednosti meteoroloških podataka za referentne lokacije u Hrvatskoj potrebna je stoga što se Metodologijom zahteva određivanje energetskog svojstva zgrade i određivanje potrošnje energije za stvarne uslove korišćenja i najbližu meteorološku stanicu. Službeno su objavljeni satni podaci samo za dve referentne stanice Zagreb i Split, što omogućava određivanje energetskog razreda, dok za ostale stanice ti podaci nisu bili službeno objavljeni, zbog čega proračun stvarne potrošnje energije nije bio omogućen, tako da se nije mogla odrediti isplativost predloženih mera energetske efikasnosti, što je obavezan sastavni deo energetskog sertifikata.

Izrađeni set podataka izveden je na osnovu podataka objavljenih na internet stranici resornog ministarstva, u okviru Tehničkog propisa o racionalnoj upotrebi energije i toplotnoj zaštiti u zgradama i to referentnih godina za Split i Zagreb, kao i tabličnog prikaza mesečnih proseka meteoroloških veličina, položaja i visina za referentne stanice. Sve vrednosti meteoroloških parametara iz seta podataka za potrebe realizacije satne simulacije usklađene su sa objavljenim mesečnim prosecima iz TPRUETZ, a njihova dnevna dinamika s dnevnom dinamikom iz referentnih godina za Zagreb i Split, pri čemu se dinamika Zagreba iskoristila za referentne lokacije kontinentalne, a Splita za referentne lokacije primorske Hrvatske.

Kreirani set podataka nije rezultat merenja, već je nastao izradom sintetičkih prosečnih satnih meteoroloških podataka za referentne lokacije u Hrvatskoj, te će kvalitetno prezentovati dnevne dinamike i prosečne vrednosti navedenih meteoroloških parametara pri realizaciji satnih simulacija do neke buduće izrade referentnih godina za sve referentne lokacije od strane DHMZ-a.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Predstavljen IUCN Program za svetsku baštinu

12.03.2018

Stručnim saradnicima Zavoda za zaštitu prirode održana je tematska prezentacija o IUCN Programu za svetsku baštinu iz Švajcarske.

Prezentacija je održana u cilju upoznavanja sa radom IUCN Programa za svetsku baštinu, a Elena Osipova je prikazala i Pregled svetske baštine, inicijativu koju koordinira.

Prezentacija je predstavljala uvod u diskusiju o stručnim temama u oblasti UNESCO svetske baštine, odnosno procedurama nominacije područja za svetsko prirodno i kulturno nasleđe, kriterijumima za proglašenje i mogućnostima IUCN-a za ekspertsku podršku u izradi dokumentacije.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

1...1,1281,1291,130...1,673 Page 1,129 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM