MALIBUNAR SPREMAN, ALIBUNAR U IZGRADNJI

Kompanija Elicio završila je u oktobru izgradnju vetroparka Malibunar ukupnog kapaciteta 8 MW koji će snabdevati 7.200 domaćinstava električnom energijom. U ovom južnobanatskom području koje je veoma pogodno za crpljenje energije vetra, budući da se radi o košavskom regionu, ova kompanija započela je u junu i izgradnju drugog, većeg vetroparka Alibunar koji će imati 21 turbinu sa petostruko većim kapacitetom. Vrednost ove investicije je 80 miliona evra, a osim IFC-a ulagači su i Unikredit banka, Holandska razvojna banka (FMO), kao i GGF i sama kompanija Elicio.

Osim direktnog ulaganja, ova finansijska korporacija je bila uključena kao savetodavac grada Beograda u vezi sa velikim projektom dobijanja energije iz otpada koji je priveden kraju nakon dvogodišnjeg pregovaranja i saradnje sa prestoničkim vlastima. „Vlade i lokalne samouprave nas angažuju da im pomognemo da pravilno postave koncesije ili javno-privatno partnerstvo, mi raspisujemo tendere i vodimo računa o tome da se odabere najbolji partner koji će ispuniti sve svoje obaveze. Ako uzmete u obzir činjenicu da mi radimo primarno sa privatnim sektorom, ko može bolje od nas da zna kako privatne kompanije razmišljaju i rade. To je srž našeg posla zato mi možemo najbolje da savetujemo o tome kako da se privuku privatne kompanije da ulažu u poslove od javnog značaja imajući uvek na umu jasan interes vlade ili lokalne samouprave. Mi ovde imamo tim koji ima iskustva u radu sa investicionim bankama upravo na pružanju savetodavnih usluga u vezi sa strateškim ulaganjima. S tim u vezi, kroz privatno-javno partnerstvo Beograd će moći da iskoristi od 60 do 70 odsto otpada za dobijanje toplotne i električne energije. Za sada se sav ovaj otpad odlaže na deponiju Vinča bez ikakvog sortiranja. Višestruka je dobit od ovog projekta – osim dobijanja energije, i životni vek deponije će se produžiti, a biće rešeni i izvesni ekološki problemi koji su posledica dosadašnjeg načina odlaganja otpada na deponiju“, objašnjava Tomas Lubek i dodaje da je ovo prvi konsultantski posao IFC-a u vezi sa formiranjem privatno-javnog partnerstva u Srbiji u oblasti proizvodnje energije koji će sigurno utrti put i novim partnerstvima koji zahtevaju dugoročno investiranje u drugim sektorima u našoj zemlji.

Za veliki broj država jedan od ključnih izazova u razvoju predstavlja urbana infrastruktura, imajući u vidu da će se nastaviti trend urbane globalizacije u narednih dvadeset ili trideset godina i da će ljudi nastaviti da napuštaju ruralne krajeve u potrazi za boljim životom u gradskim sredinama. Nakon sprovođenja pojedinačnih projekata u raznim gradovima radi uspostavljanja održive infrastrukture, u IFC-u su pokrenuli sveobuhvatniju incijativu pod nazivom Pametni gradovi. Tomas Lubek objašnjava da su težili holističkom pristupu pri osmišljavanju ove strategije razvoja gradova uzimajući u obzir kako će gradovi izgledati u narednim decenijama i ko će ih tada naseljavati. „Reč je o strategiji koja bi trebalo da uključi brojne mere unapređenja što podrazumeva i uvođenje energetske efikasnosti u zgradarstvu i mi smo izdvojili nekoliko gradova sa kojima ćemo sarađivati. Osim Istanbula, Izmira i Lime, Beograd se takođe nalazi u toj grupi budućih Pametnih gradova, a upravo s projektima o mogućnostima investiranja u dobijanje energije iz otpada, ili u vodosnabdevanje i energetsku efikasnost u javnim zgradama, napravili smo prve korake koji bi trebalo da pomognu vašoj prestonici u sagledavanju novih izazova u razvoju.“ I dok su projekti finansiranja i izgradnje i dalje daleko od realizacije, u saradnji sa Evropskom unijom se priprema izveštaj o tome gde bi bilo najisplativije investirati.