Opština Tivat obeležila Dan energetske efikasnosti

06.03.2018

Opština Tivat i Sekretarijat za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost juče su nizom aktivnosti obeležili 5. mart – Dan energetske efikasnosti.

Građanima je na štandu postavljenom ispred zgrade Opštine, besplatno podijeljeno 500 komada energetski efikasnih LED sijalica. Potom je u multimedijalnoj sali Opštine priređena radionica za decu petih razreda Osnovne škole “Drago Milović”. Učenicima je prikazan edukativni film na temu energetske efikasnosti. Sa novim saznanjima iz pomenutog filma, deca su se takmičila u kvizu, a najbolji su nagrađeni simboličnim poklonima u duhu teme koja se juče obeležavala u celom svetu.

Sekretarka za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Opštine Tivat Tanja Jelić govorila je o aktivnostima koje je lokalna uprava do sada realizovala na poboljšanje energetske efikasnosti infrastrukture i javnih objekata u tom gradu, kao i povećanja stepena svesti i edukacije građana o potrebi smanjenja potrošnje energije i na taj način, indirektnog doprinosa očuvanju životne sredine.

Sutra će u Tivtu biti priređena konferencija o energetskoj efikasnosti koju će otvoriti, gradonačelnica dr Snežana Matijević i generalni direktor direktorata za energetsku efikasnost u Ministarstvu ekonomije, Marko Radulović. Prisutnima će se predstaviti pozitivne prakse iz oblasti energetske efikasnosti, a među učesnicima konferencije su Agencija za razvoj Zadarske županije – „Zadra nova“ i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Vojvodina: U planu dva gasovoda i sistem za preradu otpadnih voda

06.03.2018

DSC_0001(1) — Foto: skupstinavojvodine.gov.rs

Na svojoj 13. sednici, Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, razmotrio je i usvojio predloge tri pokrajinske skupštinske odluke o izradi prostornih planova područja posebne namene, sa elementima detaljne regulacije.

U pitanju su: Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora transportnog gasovoda Futog – Beočin sa elementima detaljne regulacije, Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije, kao i Predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema.

Kada je reč o izradi Prostornog plana koji se odnosi na izgradnju infrastrukturnog koridora transportnog gasovoda Futog –Beočin, u obrazloženju je rečeno da je cilj stvaranja planskog osnova za izgradnju novog transportnog gasovoda, rešavanje višegodišnjeg problema u vezi sa magistralnim gasovodom visokog pritiska u ovom delu Srema. Naime, izgradnjom tog gasovoda obezbediće se stabilno snabdevanje gasom potrošača na području Petrovaradina, Sremske Kamenice, Sremskih Karlovaca i naselja u opštini Beočin.

Prostorni plan infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“, obuhvatiće više katastarskih opština u opštinama Beočin, Irig i u Gradu Sremska Mitrovica. Njegova izgradnja će doprineti prostornoj i energetskoj integraciji opštine Irig u energetski sistem Republike Srbije, redovnom i bezbednom snabdevanju gasom potrošača, kao i snabdevanju turističkog lokaliteta „Letenka“, čime se u energetskom smislu podiže standard funkcionisanja ovog turističkog lokaliteta.

Izradom Prostornog plana područja za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema, u potpunosti će biti obuhvaćene lokalne samouprave Ruma, Pećinci, Sremska Mitrovica, Šid i Irig. Cilj je zaštita sliva reke Save, zaštita izvorišta za vodosnabdevanje, kao i zaštita životne sredine, rečeno je u obrazloženju na sednici.

Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine je na današnjoj sednici razmotrio i prihvatio Izveštaj o ostvarivanju Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine za 2015. i 2016. godinu. Na sednici je donet i Godišnji program rada ovog Odbora za 2018. godinu.

izvor: skupstinavojvodine.gov.rs

Sandra Jovićević

Obučena 42 nova energetska menadžera

06.03.2018

Brodsko-posavska županija i Tuzlanski kanton dobili su 42 nova energetska menadžera. Energetski menadžer je osoba koja prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije, predlaže mere koje doprinose racionalnoj upotrebi energije i prati sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Edukacija za energetske menadžere sprovedena je kroz 5 modula: osnove energije i energetske efikasnosti; Mere za povećanje energetske efikasnosti; sistemsko upravljanje energijom (energetski menadžment); ekonomski učinci primene mera energetske efikasnosti; komunikacija i promocija sistema upravljanja energijom.

Nakon petodnevne edukacije i praktičnog rada uz on-line mentorstvo, edukaciju su uspešno završila 42 polaznika. Edukaciju su vodili iskusni predavači, sertifikovani energetski savetnici iz CRP-a i Zelene akcije, a sprovedena je u sklopu prekograničnog projekta INTERREG IPA CBC, Inovativnim umom do pametnih škola – PAMETNE ŠKOLE, koji finansira Evropska Unija.

Projekat sprovode Centar za razvoj i podršku (CRP) u partnerstvu sa Vladom Tuzlanskog kantona, Brodsko-posavskom županijom, zadrugom Zelena akcija iz Zagreba i Brodskim ekološkim društvom (BED) iz Slavonskog Broda.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

JVP Vode Vojvodine planira izgradnju malih hidroelektrana

06.03.2018

28534601_10214795607820718_64814277_n_2427 — Foto: vodevojvodine.com

JVP “Vode Vojvodine” je učestvovalo na Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu, sa temom „Realizacija projekta javno – privatnog partnerstva/koncesije za izgradnju malih hidroelektrana na vodnim objektima Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav“.

Pomoćnik direktora za Hidrosistem DTD, Stevan Ilinčić, pričao je o do sada neiskorišćenom potencijalu proizvodnje električne energije iz vodnih snaga ovog sistema. Kako je proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije sve veći prioritet u svetu i „Vode Vojvodine“ su se uključile u ovaj projekat. Namera je da se izgrade male hidroelektrane na već postojeći vodnim objektima i to na Brani na Tisi i na ustavama Kajtasovo, Tomaševac i Stajićevo.

Do sada je Vlada Republike Srbije dala saglasnost za izradu predloga projekta, koji se potom dostavlja Komisiji za javno privatna partnerstva i Pokrajinskoj vladi na odobrenje. Izbor privatnog partnera putem javne nabavke je poslednji korak ka ostvarenju ovog velikog projekta.

Veoma je bitno da ove hidroelektrane neće ugroziti postojeći vodni režim i neće uticati na funkcionisanje HS DTD.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

Monitoring beloglavog supa u Srbiji 2017. godine

06.03.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije je u saradnji sa upravljačima zaštićenih područja i drugim organizacijama obavio uspešan redovni godišnji monitoring beloglavog supa u Srbiji tokom 2017. godine.

Monitoring beloglavog supa je izveden u saradnji sa Rezervatom „Uvac“ DOO koji je upravljač SRP „Uvac“, sa Centrom za prirodne resurse „Natura“ koji je upravljač Specijalnim rezervatom prirode „Klisura reke Trešnjice“ i Udruženjem građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ iz Prijepolja na području klisure reke Mileševke. Deo monitoringa beloglavog supa (tokom novembra 2017. godine) obavljen je u okviru projekta „Monitoring kolonija beloglavog supa na području Specijalnog rezervata prirode Uvac“ koji su finansirali „Rezervat Uvac“ d.o.o. i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Dobijeni rezultati monitoringa i brojanja beloglavog supa u Srbiji pokazuju da je veličina naše subpopulacije u daljem kontinuiranom porastu. Prikazana brojnost beloglavog supa od 157-170 parova ili 402-410 jedinki je jedna od najvećih cifara ove vrste do sada zabeležena u Srbiji. Posebno, po svom značaju ističe se područje Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ na kome se nalazi jedna od najvećih koncetracija beloglavog supa na Balkanu.

Redovni monitoring gnezdećih kolonija beloglavog supa obavljen je tokom proleća (marta i aprila) 2017. radi utvrđivanja broja gnezdećih parova (koji gnezde) su započeli gnežđenje, kao i ukupnog broja parova po gnezdećim kolonijama u Srbiji. Ukupna brojnost beloglavih supova u Srbiji 2017. godine iznosila je 142 gnezdeća para koji su započeli gnežđenje ili ukupno 157-170 parova.

Na području Specijalnog rezervata „Uvac“ u šest gnezdećih kolonija utvrđeno je prisustvo 91 gnezdećeg para koji je započeo gnežđenje a ukupan broj parova je iznosio oko 100-110 parova. Na području klisure Mileševke utvđeno je prisustvo 31 gnezdećeg para a ukupna brojnost je iznosila oko 32 do 35 parova. U Specijalnom rezervatu prirode „Klisura reke Trešnjice“ utvrđeno je prisustvo 21 gnezdećeg para ili ukupno 25 parova.

U periodu od 17. do 21. novembra 2017. godine obavljen je monitoring – odnosno cenzus ili brojanje beloglavog supa po kolonijama u Srbiji. Cilj ovog brojanja je bio da se utvrdi ukupan broj ptica po kolonijama u Srbiji u jesenje-zimskom periodu što odgovara veličini potencijalne reproduktivne grupe. Na području Specijalnog rezervata prirode „Uvca“ evidentirano je ukupno 277 jedinke, na području Specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Mileševke“ evidentirano je ukupno 70-75 jedinki i 55-58 jedinki na području Specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Trešnjice“. Ukupna brojnost u Srbiji iznosila je 402–410 jedinki.

Istovremeno, brojanje beloglavih supova obavljeno je i u drugim područjima Balkana – Bugarska (279 jedinki), kontinentalni ili severni deo Grčke (113 jedinki) i Makedonija (24 jedinki).

Ukupna brojnost populacije beloglavog supa na području Balkana (u zemljama u kojima je obavljeno brojanje) tokom druge polovine novembra 2017. godine iznosila je 798-806 jedinki.

Tokom monitoringa kolonija beloglavog supa preduzete su i mere njihove zaštite. Rad hranilišta za beloglave supove i druge nekrofage vrste je na svim lokacijama redovan i zadovoljavajući i pored postojećih problema vezanih za nabavku i ograničavajućih zakonskih uslova oko korišćenja klaničnog otpada i uginule stoke za ishranu ugroženih beloglavih supova i drugih nekrofagih vrsta. Po svom izuzetnom radu ističe se rad hranilišta na području Specijalng rezervata prirode „Uvac“ na kome je dopremljeno oko 250 tona hrane tokom 2017. godine. Na hranilišta u Specijalnom rezervatu prirode „Klisura reke Trešnjice“ je dopremljeno preko 27 tona i na području Specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Mileševke“ oko 27 tona. Evidentirano je i da postoji izvesno uznemiravanje beloglavih supova na području kanjona Uvca usled inteziviranih turističkih poseta. Postojeći stepen izgrađenosti i funkcionisanja pešačkih staza i vidikovaca, kao i uticaj broja, trasa i perioda turističkih poseta vodom i kopnom na području Uvca zahtevaju dodatna istraživanja i analizu.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

REACH uredba za bezbedan promet hemikalija

05.03.2018

Udruženje za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS organizovalo je, u saradnji sa češkim konsultantskim firmama „Ecomole“ i „ReachSpectrum“, konferenciju „Prošetajte REACH-om“ i dvodnevnu radionicu „REACH za savetnike za hemikalije“.

Konferencija je održana sa ciljem da se učesnicima pojasni i približi kompleksna REACH uredbe kojom se uređuje registracija, evaluacija, autorizacija i zabrana hemikalija, odnosno njihova bezbedna proizvodnja, uvoz, stavljanje na tržište i upotreba.

Predavači, Tomaš Novotni iz kompanije, „Ecomole“ i Jan Holomek iz „Reach Spectrum“, sa saradnicima predočili su pregled zahteva i obaveza koje očekuju privredu u narednom periodu, izbor odgovarajućeg ovlašćenog zastupnika, mogućnosti reeksporta na relaciji EU-Srbija, kao i primere hemijske regulative u Rusiji i drugim zemljama koje nisu članice EU.

Nakon konferencije, 28. februara i 1. marta zainteresovanim polaznicima je omogućeno da, kroz interaktivnu radionicu, u studiji slučaja, izvrše procenu REACH obaveze modela kompanije, uključujući procenu troškova i vremenski okvir, kao i pregled IT alata neophodnih za ispunjavanje REACH obaveza.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

U narednih 200 godina nivo mora će porasti više od metar

05.03.2018

Nivo mora će porasti između 0,7 i 1,2 metra u naredna dva veka, čak i ako vlade okončaju eru fosilnih goriva kao što je obećano Pariskim sporazumom o klimi, saopštili su naučnici.

Hitna akcija za smanjenje emisije štetnih gasova bi sprečila dugoročno povećanje nivoa mora, podstaknuto otapanjem leda od Grenlanda do Antarktika koje će nanovo ucrtati obale širom sveta, objavio je u časopisu Nature Communications tim naučnika predvođen Matijasom Mengelom sa Instituta za klimu u Potsdamu.

Porast nivoa mora preti brojnim gradovima od Šangaja do Londona, kao i područjima ispod nivoa mora, od Floride do Bangladeša. Ta je opasnost velika i za čitave nacije, uključujući Maldive na Indijskom okeanu ili Kiribate na Pacifiku.

U studiji naučnika se navodi da će do 2300. nivo mora porasti od 0,7 do 1,2 metra, čak i ako skoro 200 država sprovede mere zacrtane pariskim sporazumom iz 2015. godine, a kojim se predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu.

Nivoi okeana će neizbežno rasti, jer će industrijski gasovi ispušteni u atmosferu, a koji “zarobe” toplinu, ostati i dalje u atmosferi, pa tako i dalje topiti zaleđene površine. Uz to, voda se, kako njena temperatura bude rasla iznad četiri stepena Celzijusa, prirodno širi.

“Nivo mora se shvata kao neki spori proces oko kog se ništa ne može učiniti ali razdoblje sledećih 30 godina će uistinu biti vrlo važno”, kazao je Mengel.
On upozorava da vlade, kada je u pitanju Pariski sporazum, za sada ne rade na ispunjavanjima svojih obećanja. Globalna emisija ugljen-dioksida, glavnog gasa koji izaziva efekat staklene bašte, a koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, nakon trogodišnje stagnacije ponovo je porasla.

Izvor: n1

Početkom leta u Sombor stiže struja iz otpadnih voda

05.03.2018

Dok Srbija još uvek preračunava koliko će je milijardi evra koštati početak rada na poglavlju 27 u procesu priključenja EU, makar u jednom delu, Somborci gotovo da mogu da budu potpuno mirni.

Naime, ovaj grad je jedna od malobrojnih sredina u našoj državi koja već 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Uređaj je do sada samo delimično iskorišćavao biogas dobijen u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda, a zahvaljujući Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji zelene energije – X DEGREE, ne samo što će se od viška biogasa proizvoditi električna energija za sopstvene potrebe postrojenja, nego će se u tu svrhu koristiti i druge sirovine.

U projektu osim JKP Vodokanala, kao partneri učestvuju i Univerzitet u Novom Sadu, Fond Evropski poslovi AP Vojvodine, te sa hrvatske strane Vinkovački vodovod i kanalizacija i Poljoprivredni institut iz Osijeka.

– Iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda dobićemo električnu energiju i ostvariti istovremeno i značajnu uštedu, a s druge strane, doprinećemo očuvanju životne sredine, jer koristimo nusproizvod iz pomenutog procesa – kaže Jasmina Bobić, direktorka JKP Vodokanal.

Projekat X DEGREE, sa budžetom od 1,7 mil EUR jedan je od trenutno najvećih iz tog programa, a od te svote 498.000 EUR dodeljeno je Vodokanalu za nabavku gas generatora i opreme koja će omogućiti bolje iskorišćavanje biogasa i dopunu digestora novom biomasom.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u upotrebi je od 1985. godine. Prema rečima izvršnog direktora Tehničkog sistema u preduzeću Dušana Đurđevića, nusproizvod ili biogas, odnosno metan, koji se dobija u procesu prečišćavanja otpadnih voda, do sada nije bivao iskorišćen u potpunosti.

Korišćen je za grejanje u sklopu tehnološkog procesa. Značajan višak je ostajao i on je spaljivan, jer nije mogao biti ispuštan u atmosferu.

– Očekujemo da ćemo električnom energijom nastalom na taj način pokriti 30 do 40 odsto naših potreba. Ugradnja gas generatora je prva faza u tom procesu, druga je upotreba novih sirovina, osim kanalizacionog mulja koji je već sada u upotrebi, a to je kukuruzna silaža – napominje Đurđević.

Izvor: eKapija

Kina će biti partner na izgradnji HE Buk Bijela

05.03.2018

hidro-akumulacija — Photo-illustration: Pixabay

Ministar industrije, energetike i rudarstva RS-a Petar Đokić izjavio je da je Kineska nacionalna aerotehnološka korporacija za međunarodni inženjering (AVIC) pokazala odlučan interes da bude partner Republike Srpske u izgradnji hidroelektrane “Buk Bijela” kod Foče.

Đokić, koji je proteklog vikenda u Kini razgovarao sa predstavnicima dela kompanije AVIC za oblast elektro-energenata, naglasio je da je na sastanku bilo reči i o drugim mogućim oblicima saradnje u oblasti saobraćaja, o saradnji ove kompanije sa preduzećima “Orao” iz Bijeljine i “Kosmos” iz Banje Luke. Za nas je jako važno da smo tokom ove posjete Kini imali razgovore sa predstavnicima Kineske industrijsko-komercijalne banke (ICBC), kao najveće banke u svetu, koja želi da bude partner u realizaciji energetskih, ali i drugih projekata u Republici Srpskoj, naveo je Đokić.

Podsetimo, Vlada Republike Srpske i Kineska nacionalna aerotehnološka korporacija za međunarodni inženjering potpisali su u julu prošle godine memorandum o saradnji na projektu izgradnje HE “Buk Bijela”.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Fond za zaštitu životne sredine i Hrvatska privredna komora sarađuju u oblasti energetske efikasnosti

05.03.2018

Prošle nedelje je potpisan Sporazum između Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost i Hrvatske privredne komore (HGK), kojim je postavljen okvir za buduće međusobne saradnje i zajedničke aktivnosti između ovih institucija.

Jedna od prvih zajedničkih aktivnosti koju će Fond realizovati sa Sektorom za energetiku i zaštitu okoline HGK odnosi se upravo na informisanje budućih prijavitelja na konkurse iz područja upravljanja otpadom, ali i informisanje privrednih subjekata o novim obavezama, kao što je pitanje ambalažnog otpada, istakao je predsednik HGK Luka Burilović prilikom potpisivanja Sporazuma između Fonda i HGK koji za cilj ima osnažiti dosadašnje aktivnosti u pitanjima energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom.

HGK kroz svoja udruženja može najlakše saznati što preduzetnike muči, a onda kroz institucije uticati na legislativu i olakšati poslovanje našim članicama. U pogledu energetike, kroz ovu saradnju moći ćemo efikasnije uključiti privrednike u korišćenje obnovljivih izvora energije i postići da načela energetske efikasnosti primenjuju u svom poslovanju u što većoj meri, izjavio je Burilović.

Ovim sporazumom dodatno će se povećati nivo informisanosti i razumevanja o programima i projektima koje Fond sprovodi, kazao je Dubravko Ponoš, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost. Pohvalio je dosadašnju saradnju sa Komorom i najavio novu kampanju Fonda za zbrinjavanje PET ambalaže oko koje očekuju pomoć HGK. Energetsku efikasnost istakao je kao još jedno područje gde će saradnja s Komorom omogućiti razvoj domaće privrede i iskorak u regiji.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Pet najradikalnijih mera zabrane automobila

05.03.2018

urban-438393_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U jeku uzdrmavanja nemačke autoindustrije zbog odluke vrhovnog suda da gradovi Štutgart i Dizeldorf mogu da zabrane vozila starije generacije da se kreću gradskim centrima, prisetićemo se nekih od najradikalnijih eksperimenata sa različitih geografskih koordinata za “oslobađanje” ulica automobila, a vazduha i naših pluća – štetnih gasova, prema pisanju BBC-a.

Kopenhagen, Danska, sedamdesete

Glavni grad Danske, Kopenhagen, je jedan od prvih koji su počeli ozbiljno da se posvećuju zaštiti životne sredine, nakon naftne krize sedamdesetih godina 20. stoleća. Set urbanističkih zakona redefinisao je gradski javni prostor i promovisao biciklizam. Na mestima nekadašnjih parkirališta nikli su parkovi i pešačke zone. Glavna mera za demotivaciju građana da kupuju automobile bio je visoki porez, od čak 180 odsto na bilo koji nov model. Da biste posedovali kola čija je vrednost 20 hiljada evra morali biste da izdvojite čak 50.

Čini se da je ovaj grad izuzetno uspešan u svojoj misiji borbe protiv klimatskih promena na ovaj način – njegovim ulicama, kako je pisao Gardijan, u 2016. godini kretalo se više bicikala nego auta.

Meksiko Siti, Meksiko, 1989

Tokom 1989. godine meksičke vlasti uvele su restrikcije i vozači su bili sprečeni da saobraćaju kolima određenim danom u nedelji. Šema je bila zasnovana na brojevima tablica, tako da auto čija se registracija završavala na 5 ili 6 nije moglo da se koristi ponedeljkom i tako dalje.

Ipak, program je izazvao kontra-efekte. Ljudi koji su mogli da priušte sebi kupovinu još jednog vozila za dane kada im je zabranjena vožnja onim koji su već imali – su i izdvojili novac za to, pa se meksička flota automobila zapravo povećala. Mnogi od novih učesnika u saobraćaju bili su starije generacije i više su zagađivali prirodno okruženje. Izveštaj Svetske banke pokazao je kako zabrana nije kreirala nijednu od očekivanih koristi, a istraživači sa Univerziteta u Berkliju, u Kaliforniji (SAD) otkrili su da se stanje vazduha, nakon uvedenih mera, zapravo pogoršalo.

Medelin i Bogota, Kolumbija, dvehiljadite

Medelin, drugi grad po veličini u Kolumbiji, razvijen tokom decenija nasilnih nemira usled trgovine drogom u ovoj državi, još od devedesetih godina prošlog veka nastojao je da načini zaokret od automobila ka masovnom transportu za 2,5 miliona stanovnika. Deo akcija koje su sprovedene u tom cilju bilo je i uvođenje godišnjeg dana bez automobila kada se, pod sloganom “Isključi motor, uključi srce”, građani ohrabruju da se do svog odredišta kreću peške, biciklom ili javnim prevozom.

I prestonica Kolumbije, Bogota, uvela je 2000. sličnu praksu, a dan bez automobila je institucionalizovan referendumom i 2014. produžen na čak nedelju. Bogota trenutno drži rekord kao domaćin najvećeg svetskog događaja bez automobila. Procenjuje se da tokom ovih dana gradom od 7 miliona stanovnika “protutnji” tek 600 hiljada vozila.

Šangaj, Kina, 2013

Kineski megalopolis, Šangaj, dom je za preko 23 miliona ljudi. Poslednjih decenija zabeležio je ogroman rast – kako u ljudstvu, tako i u dodatnim vozilima na putevima. U 2012. godini zagađenje vazduha prouzrkovano transportom i industrijom 31 put je prekoračilo preporučene bezbedne vrednosti.

Reakcija Šangaja bila je strogo ograničenje registracije novih automobila na mesečnom nivou. Prema navodima China Daily, troškovi tablica dostizali bi cenu automobila pa su mogli da ih priušte bogataši, ali ne i urbani kineski siromašni slojevi. S obzirom na to da isto pravilo nije važilo i za vojnu flotu i da je njihova registracija bila osetno jeftinija, ulice Šangaja bile su preplavljene lažnim vojnim tablicama.

Hamburg, Nemačka, 2030

Doprinos Nemačke, zemlje porekla mnogih svetskih auto-kompanija, zagađenju vazduha je nesaglediv, te Hamburg planira da do 2034. godine zabrani sve automobile i u urbanom jezgru kreira “zelene mreže”.

Podstrek ideji grada pružaju posledice klimatskih promena po zdravlje prirode i društva. Srednja temperatura u ovom nemačkom gradu porasla je za 1,2 do 9 Celzijusovih stepeni tokom poslednjih 6 decenija, a nivo mora u istom periodu za 20 centimetara. Uticaj ovih “vremenskih” varijacija ne očitava se jedino u statistikama koje se tiču stepeni i centimetara.

U planu je, stoga, izgradnja urbanističke mreže održivog razvoja, kojom će se povezati parkovi, igrališta, groblja i druga hamburška područja pod zelenilom. Ona bi se prostirala na 17 hiljada ari, odnosno 40 odsto ukupne površine Hamburga i promovisala bi hodanje, vožnju bicikla i javni prevoz kao metod kretanja centrom grada. Nadamo se da ćemo kroz šesnaest godina pisati o uspešnoj realizaciji ovog projekta i proširivanju na druge svetske centre.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Završen tvining projekat o upravljanju hemikalijama

05.03.2018

20180302_110824 — Foto: ekologija.gov.rs

Pitanje upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Srbiji jedno je od najvažnijih pitanja u zaštiti životne sredine Srbije, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na današnjoj završnoj konferenciji tvining projekta “Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji”. Konferencija je organizovana radi predstavljanja razultata ovog projekta kojim je ostvaren značajan pomak u upravljanju hemikalijama u Srbiji i zaštiti životne sredine u celini.

Srbija je posvećena očuvanju i unapređenju kvaliteta životne sredine, a Evropska unija je značajan partner na tom putu, rekao je ministar Trivan izražavajući zahvalnost na pomoći Evropske unije i uspešnoj saradnji sa državama i organizacijama učesnicima u projektu. Glavni cilj projekta bio je da pomogne Srbiji da se što bolje pripremi za sprovođenje evropskog zakonodavstva u oblasti hemikalija i biocida nakon pristupanja Uniji, istakao je ministar. Sada su se stekli uslovi da snažno krenemo u rešavanje najznačajnijih pitanja u zaštiti životne sredine. Samo visoka kompetentnost i profesionalizam, na temelju iskustava drugih zemalja koje su već prošle putem kojim se mi sada krećemo, mogu voditi Srbiju ka ostvarenju ciljeva koje smo postavili, istakao je Trivan.

Moderna civilizacija zasniva se na hemikalijama, one se nalaze svuda, sastavni su deo svakodnevnog života ljudi, i odgovorno i stručno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima značajno utiče na ukupni kvalitet životne sredine i zdravlja ljudi. Istovremeno, rezultati ovog projekta doprineće da Srbija ispuni uslove za pristupanje iz Poglavlja 27 koji se odnose na hemikalije, naglasio je ministar.

Zamenik šefa Delegacije EU u Republici Srbiji Mateja Norčič Štamcar izrazila je zadovoljstvo zbog uspešnog završetka tvining projekta koji je približio Srbiju Evropskoj uniji i doprineo otvaranju Poglavlja 27, i istakla da je Evropska unija i dalje otvorena za pružanje finansijske pomoći Srbiji u ostvarivanju ciljeva vezano za postizanje evropskih standarda u životnoj sredini.

Uspeh ovog projekta još jedna je u nizu potvrda da su tvining projekti značajan instrument za međusobnu saradnju EU i zemlje kandidata za članstvo. Tvining je približio Srbiji zakonodavstvo EU i najbolje prakse zemalja članica u oblasti hemikalija i biocidnih proizvoda, čulo se na završnoj konferenciji Projekta.

Stručnjaci iz institucija zemalja članica Unije su u saradnji sa stručnjacima iz Ministarstva zaštite životne sredine izradili preporuke za usklađivanje pravnog okvira za upravljanje biocidnim proizvodima sa zahtevima evropskih propisa, kao i preporuke za sprovođenje celokupne pravne tekovine EU koja uređuje hemikalije i biocide. Održivost rezultata projekta reflektovaće se u odgovarajućem sprovođenju zakonodavstva nakon pristupanja i efektivnom doprinosu Srbije procesima i programima koje je EU ustanovila radi ostvarivanja politike bezbednog upravljanja hemikalijama.

Projekat je ujedno doprineo unapređenju upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, od čega koristi imaju i privreda i građani Srbije. Koristi za privredu ogledaju se u unapređenom poslovnom okruženju i kapacitetu kompanija koje posluju sa hemikalijama da obezbede konkurentnost na jedinstvenom evropskom tržištu, dok su koristi za širu javnost bezbednija upotreba hemikalija i visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Projekat “Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji” realizovan je kao tvining ugovor u saradnji sa slovenačkim Ministarstvom zdravlja, Ured za hemikalije, i Agencijom za životnu sredinu Austrije, u periodu od septembra 2015. do marta 2018. godine. Projekat vredan 1.000.000 evra, finansirala je Evropska unija, a kofinansirala Republika Srbija.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Počinje gasifikacija Barajeva

05.03.2018

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je u Barajevu, gde je potpisan Ugovor za početak gasifikacije te opštine, da će Srbija u narednom periodu realizovati velike gasne projekte, od kojih su najvažniji proširenje gasnog skladišta Banatski dvor i gradnja velikog gasnotransportnog sistema u našoj zemlji od bugarske granice do Mađarske.

Ugovor za gasifikaciju Barajeva su potpisali generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, predsednik opštine Barajevo Slobodan Adamović i predstavnik Promont grupe, čime je počela realizacija tog projekta, koja će trajati do kraja 2021. godine.

Kako je rekao, proširenje podzemnog gasnog skladišta Banatski dvor treba da obezbedi gasnu sigurnost Srbije, pošto će biti povećan kapacitet sa 450 miliona metara kubnih godišnje na 750 miliona u prvoj fazi, do milijarde kubika. Predviđeno je dnevno povećanje eksploatacionih mogućnosti sa sadašnjih 4,3 miliona metara kubnih na 10 miliona, čime će Srbija zaista biti energetski bezbedna kada je reč o gasu, naglasio je ministar.

Antić je kazao da će u narednom periodu biti izgrađen veliki magistralni gasovod Aleksandrovac – Tutin, ali i interkonekcija sa Bugarskom, koja će ove godine biti okončana u delu izrade projektne dokumentacije i ostalih procedura za početak izgadnje. Planiramo i interkonekciju sa Rumunijom, uzmajući u obzir rumuske potencijale i relativno povoljnu investiciju za Srbiju, pošto samo sedam kilometara do rumunske granice imamo infrastrukturu – do Mokrina. Ali, planiramo i veliki gasnotransportni sistem u Srbiji, od bugarske granice do Mađarske, koji će od Srbije učiniti tranzitnu zemlju, najavio je ministar rudarstva i energetike.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da Srbijagas nastavlja sa projektom pod nazivom Nacionalni plan gasifikacije i da će još jedna beogradska opština dobiti gas. Polako završavamo gasifikaciju Beograda. Barajevo će dobiti gas za građane i industriju u okviru novoplanirane industrijske zone. Potrudićemo se da to ne bude za četiri godine kako piše u ugovoru, već i ranije, rekao je Bajatović. On je dodao da se završava gasifikacija opštine Rakovica i da je pri kraju gasifikacija Grocke i Zemuna, kao i da će možda još neka beogradska opština biti gasifikovana u narednom periodu. Bajatović je kazao da sve to Srbijagas finansira iz sopstvene likvidnosti.

Predsednik opštine Adamović je rekao da je početak gasifikacije Barajeva veliki dan za tu opštinu i da su uspeli u saradnji sa Srbijagasom da obezbede tu investiciju vrednu 20 miliona evra, što je najveće ulaganje u Barajevu u poslednjih 30 do 40 godina. Zahvalio je Srbijagasu i dodao da će taj projekat biti završen do kraja 2021.godine.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Bosutske šume – kako upravljati prirodnim resursima

05.03.2018

b84c5756f6a889fa332015e4458021f9_XL — Foto: pzzp.rs

U okviru realizacije projekta “Predstavlјanje ekosistemskih usluga sa valorizacijom na području Bosutskih šuma – integracija biodiverziteta i ekosistemskih usluga u korišćenje i upravlјanje prirodnim resursima” (Case Study: Advocating ESAV in Bosut Forests Area – integrating biodiversity and ecosystem services in natural resource uses and management), održan je 2. okrugli sto za zainteresovane strane Bosutskih šuma. Okrugli sto je održan u prostorijama MZ Morović, dana 1. marta 2018. godine u saradnji sa Opštinskom upravom Šid, Udruženjem žena “Morovićanke”, Ekološkim društvom “Bosut” i MZ Morović.

Projekat se realizuje uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ, u okviru Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – projekat biodiverzitet (ORF BD), Nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Studijom slučaja za Bosutske šume obrađuju se četiri osnovne „dobrobiti od prirode”, odnosno „ekosistemske usluge”, koje predmetno područje pruža, a od kojih zavisi bezbednost od poplava, trajnost prihoda u ekonomski najznačajnijim delatnostima, očuvanje prirode i dobrobit lokalnog stanovništva. U okviru navedene aktivnosti, održana su dva okrugla stola na kojima su učestvovali klјučni sektori i korisnici navedenog područja iz oblasti šumarstva, vodoprivrede, tradicionalnog stočarstva, zaštite prirode, lokalne zajednice, sa cilјem prepoznavanju potreba korisnika i uvođenja integralnog upravlјanja na području Bosutskih šuma.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

1...1,1311,1321,133...1,672 Page 1,132 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM