Raste broj ugroženih azijskih lavova

10.03.2018

Napori uloženi u zaštitu azijskog lava, ugrožene vrste koja živi samo u jednoj šumi u severozapadnoj Indiji, vrede, budući da ih prema poslednjem brojanju ima više od 600, u odnosu na oko 500, 2015. godine, rekao je premijer indijske države Gudžarat Vidžaj Rupani.

Ti lavovi, koji su nekad živeli širom jugozapadne Azije, sad u divljini žive jedino u Nacionalnom parku Žir u Gudžaratu.
Krajem šezdesetih godina bilo je procenjeno da ih je ostalo samo 180. Potom su između 2010. i 2015. godine došli od 400 na više od 500 jedinki, nakon čega su premešteni s liste “kritično ugroženih” na listu “ugroženih” vrsta.
“Naši napori da zaštitimo lavove uz podršku lokalnog stanovništva su dali dobre rezultate. Broj lavova u Gudžaratu je dosegao 600”, rekao je on.

Trenutno, stopa rasta populacije azijskih lavova se procenjuje na oko dva odsto godišnje, naveo je A. P. Sing, zvaničnik zadužen za šume i zaštitu divljih vrsta.

Eksperti su predložili da se neki lavovi presele u druge rezervate da bi se smanjili susreti s ljudima i rizici od bolesti i prirodnih katastrofa.

Azijski lavovi su rođaci afričkih – vrste su se razdvojile pre oko 100.000 godina – ali su nešto manji i imaju karakterističan džep od kože na stomaku. Oni su postali turistička atrakcija Gudžarata gde su nekada bili na meti lovokradica.

Izvor: n1

Otvoren konkurs za nagradu Velebitska degenija

09.03.2018

Hrvatsko novinarsko društvo i HEP Opskrba raspisali su konkurs za godišnje nagrade Velebitska degenija za najbolji novinarski rad o zaštiti životne sredine.

Četiri nagrade biće dodeljene novinarima i fotoreporterima za najbolje autorske radove i fotografiju o zaštiti životne sredine objavljene u novinama, internetu, na radiju i televiziji. Svaka nagrada sastoji se od novčanog dela, plakete i diplome, a dodeljuje se povodom Dana planeta Zemlje, 22. aprila.

Nagrade se dodeljuju za radove objavljene u razdoblju od 1. marta 2017. godine do 28. februara 2018. godine.

Prijave su otvorene do 3. aprila 2018. godine.

izvor: hnd.hr

Koje su najzagađenije reke u Srbiji

09.03.2018

Srbija je jedna od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava, odnosno stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u II i III klasu, nego na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivuju u Dunav čistije.

Pritoke Dunava su često u IV klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava. Poseban problem predstavlja brana na Dunavu kod Đerdapa i smatra se ekološkom crnom tačkom zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Tisa

Kvalitet vode reke Tise je veoma loš! U poslednjih pet godina stanje kvaliteta Tise nije prelazilo iz III i IV klase. Čistoća Tise je u znatnom padu od 1990-ih godina prošlog veka, a u poslednjih nekoliko godina pogađale su je ekološke katastrofe izazvane fabrikama u Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji.
Kvalitet njenih voda je nešto pogoršan u Vojvodini uticajem industrije, agrotehničkih mera, vodoprivredne infrastrukture i posebno kanalske mreže, koja je povezana sa Tisom, a čije su vode najčešće u IV ili van klase kvaliteta rečnih voda, a od od opasnih materija u vodama Tise su pronađeni gvožđe i povišena koncentracija žive.

Sava

Sava kao tranzitna reka je nešto čistija od Dunava, ali njeno stanje je znatno bolje od Tise! Ona se zadržava sa svojim karakteristikama u II i III klasi, posebno II zbog uticaja Drine, ali zbog obrenovačke termoelektrane i beogradske industrije, njeno stanje se u tom delu toka pogoršava.

Tamiš

Reka koja dotiče iz Rumunije možda je i najzagađenija naša reka. U Srbiju ulazi potpuno degradiranog toka koji je često i van klase. Kroz Srbiju, do Pančeva, Tamiš povremeno dospe i u III kategoriju. Ono na šta stručnjaci upozoravaju je veoma ozbiljna stvar, a ako Tamiš uskoro ne počne da se prečićava, koristiće se isključivo kao plovni put.

Drina

Vode Drine su još uvek očuvane i uz povremena prečišćavanja mogu da se koriste i za vodosnabdevanje. Zahvaljujući karakteristikama planinske reke i planinskog terena, Drina neretko pokazuje i karakteristike zbog kojih se nalazi u II kategoriji, nekada i bolje od toga.

Lim

Lim ima veliku moć samoprečišćavanja i u petogodišnjim periodima ispitivanja na oba profila, Priboj i Prijepolje, Lim je pripadao I ili II klasi, a ređe je bio na prelazu između II i III klase.

Kolubara

Loše stanje Kolubare prisutno je celom njenom dužinom, pa je zbog toga prosečno svrstana u III klasu kvaliteta. Da bi se stanje popravilo u da bi vode Kolubare ispunjavale zahtevanu II klasu, potrebne su joj brojne intervencije, jer ima malu moć prečišćavanja, mali proticaj, slab priliv vode i činjenica da prolazi kroz mnogobrojna naselja, zbog čega joj prete fekalne i otpadne vode industrije.

Velika Morava

Velika Morava navodnjava najveći deo naše zemlje. Merenja su pokazala da je najzagađenija u neposrednom slivu, gde je teritorija najgušće naseljena, najniža i indistrijski najrazvijenija. Kao i Tisa, kvalitet i zagađenost Velike Morave pogoršani su za razliku od 1990-ih godina, pa se ona danas nalazi pretežno u III i IV klasi i ako se ne bude nešto uradilo povodom tog pitanja, stanje Velike Morave pokazuje tendenciju daljeg pogoršanja stanja. Dodatni problem su i pritoke, među kojima je najzagađenija reka Lepenica IV klase, a neretko se nalazi i van klase. Od opasnih materija u vodi su registrovane veće količine gvožđa, mangana i tanina.

Zapadna Morava

Za vreme petogodišnjeg posmatranja kvalitet Zapadne Morave je znatno opao. Uzročnik lošeg kvaliteta je gusta naseljenost i veliki broj zagađivača. Povećano zagađenje voda primećuje se i javlja u Čačanskoj, Kraljevačkoj, Trsteničkoj i Kruševačkoj kotlini, dok je uzvodno od Užica stanje voda na prelazu iz I u II klasu. Desna sastavnica, reka Moravica je čistija do Ivanjice i nalazi se u I klasi kvaliteta.

Ibar

Ibar je planinski tok, pa bi moglo da se pretpostavi da je njegov kvalitet na nivou drinskog. Međutim, to nije tako! Ibar zagađuje drvna industrija, industrija sa Kosova preko reke Sitnice, površinskih rudnika lignita, TE Obilić i fabrike superfosfata. Ono što je poražavajuće je da je Ibar prima reku Ljuštu koja je provereno fekalnim vodama najzagađeniji vodotok u našoj zemlji. Kao i Tisu, i Ibar su poslednjih godina zadesila neka brutalna zagađenja, pa je Ibar u klasi IV.

Binačka Morava

Binačka Morava koja zajedno sa Preševskom Moravicom obrazuje Južnu Moravu iako je malog proticaja dosta je opterećena zagađenjima, pa se po kvalitetu svrstava u II i, veoma često, u III klasu.

Južna Morava

Južna Morava se nalazi između III i IV klase sa tendencijom daljeg pogoršavanja voda jer ima veliki broj zagađivača. Kvalitet gornjeg i donjeg toka se razliku i dok je gornji tok za nijansu čistiji, donji tok zbog pritoka Nišave, Jablanice, Toplice, Puste Reke pokazuje sklonost ka IV i III klasi. Poseban problem predstavlja rekla Toplica kojoj prete industrija Koršumlije i Prokuplja. Između ostalog, u vodama Južne Morave pronađena je veća koncentracija žive.

Nišava

Najveća i vodom najbogatija pritoka Južne Morave je upravo Nišava. Na zagađenost ne utiču samo zagađivači tog dela Srbije, već je Nišava u Bugarskoj veoma zagađena. Poslednja merenja su pokazala da Nišava ima tendenciju ka daljem propadanju i pogoršanju kvaliteta. Jedina svetla tačka je nizvodno, gde reka ima moć samoprečišćavanja ali najviše zbog reljefa i ru pripada II klasi.

Veliki Timok

Beli i Crni Timok opterećene su rudarskom industrijom u svojim tokovima, pa se obično nalaze na prelau iz III u IV klasu, a poslednje merenje na jednom profilu je pokazalo da je kompletan vodotok van klase.

Beli Drim

Kao reka Metohije, Beli Drim je pokazivao karakteristike koje su prikazivale realnu sliku stanja reke, a to je da je ona po kvalitetu bliža II nego III klasi.

Izvor: Naučni rad Miroslava Ocokoljića, Dragane Milijašević i Ane Milanović: Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti

Prijavljeno 37 inovacija na takmičenje „Inovativnim umom do pametne energije“

09.03.2018

„Inovativnim umom do pametne energije“ je takmičenje u kojem učestvuju mladi inovatori iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije. Cilj takmičenja je promocija mladih inovatora u unapređenju njihovih inovacija u područjima korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti. Na takmičenje je prijavljeno 37 inovacija.

Solarni suncobran, indikator otvorenog prozora temperature i vlage u školskoj učionici, sistem za praćenje sunca, solarna samohodna kosilica samo su neke od inovativnih ideje koje su prezentovane stručnoj komisiji za odabir najboljih. Članovi komisije sa svakim inovatorom su obavili razgovor i kroz prezentaciju njihovih inovacija bolje se upoznali sa kandidatom i njihovom idejom.

Dvadeset takmičara čije prijave, nakon bodovanja komisije, osvoje najveći broj bodova (10 iz Tuzlanskog kantona (BiH) i 10 iz Brodsko-posavske županije (HR)) će osvojiti nagrade. Na sedmodnevnom kampu, koji će se održati u drugoj polovini juna 2018. godine, na području Brodsko-posavske županije, mladi inovatori će kroz praktičan rad dobiti mogućnost unapređenja svoje inovacije. Sve inovacije biće izložene i na festivalima mladih inovatora, koji će se održati u martu 2019. godine u Brodsko-posavskoj županiji i u aprilu 2019. godine u Tuzlanskom kantonu.

Takmičenje se realizuje u sklopu prekograničnog projekta INTERREG IPA CBC, Inovativnim umom do pametnih škola – PAMETNE ŠKOLE, koji finansira Evropska unija.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Održana ekološka akcija za decu u Kruševcu

09.03.2018

U holu Kruševačkog pozorišta održana je radionica za decu u okviru projekta “Uvođenje primarne selekcije čvrstog komunalnog otpada na mestu nastanka”, u organizaciji JKP Kruševac, Gradske uprave Kruševac i nemačke organizacije GIZ, uz prisustvo dece iz OŠ “Branko Radičević” i OŠ “Dragomir Marković”.

Kako je cilj projekta smanjenje količine komunalnog otpada za deponovanje i podizanje svesti o razvrstavanju otpada kao bitnog segmenta cirkularne ekonomije i zaštite životne sredine održana je tematska kviz radionica sa decom četvrtog i petog razreda u smislu provere znanja i sticanja novih o značaju životne sredine.

Tom prilikom deci je objašnjen i postupak kompostiranja u domaćinstvima, a nakon radionice deci su deljeni baloni koji su simbolično predstavljali boje tri reciklažna kontejnera, slatkiši i promo materijal u kome je objašnjeno kako vršiti primarnu selekciju kućnog otpada na mestu nastanka i značaj iste.

Takođe, na šetalištu ispred Pozorišta su postavljeni reciklažni kontejneri za sakupljanje plastike, stakla, parira i kartona, gde su građani upoznati, kroz promotivni materijal, o značaju i načinu korišćenja ove vrste kontejnera.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Akcija „Pronađimo i sačuvajmo staništa retkih vrsta prolećnica“ realizovana u Valjevu

09.03.2018

U cilju edukacije lokalne zajednice o ugroženosti i značaju zaštite kukurajka, Zavod za zaštitu životne sredine je u saradnji sa Ekološkim pokretom „Okvir života“, u školama na teritoriji Valjeva, održao u periodu od 27. februara do 1. marta radionice u šest osnovnih škola kako bi učenicima predstavili ove retke biljke koje rastu u njihovom kraju, kao i potrebu da se povede briga o retkim i ugroženim vrstama zavičaja.

Realizovane radionice predstavljaju obrazovni program u okviru akcije očuvanja retkih ugroženih vrsta, prolećnica kukurjak i kockavice koje svoja staništa imaju u okolini Valjeva. U programu su učestvovali učenici petih razreda valjevskih osnovnih škola koji su uključeni u rad bioloških i ekoloških sekcija, u cilju njihove motivacije i pripreme za učešće i podršku akcijama pronalaženja i zaštite staništa kukurjaka i kockavice.

U tom cilju botaničar mr Verica Stojanović održala je prezentaciju u okviru koje je predstavila karateristike retkih prolećnica kukurjaka i kockavice, njihovu rasprostranjenost u Srbiji, staništa, ugorženost, potrebu zaštite i kako je uz pomoć lokalne zajednice otkriveno novo stanište kukurjaka na teritoriji Valjeva. Učenicima je o karakteristikama prostora novootkrivenog staništa i faktorima koje ga ugrožavaju govorio dr Sava Simić, hidrogeograf i kroz razgovor sa decom ukazivao na značaj očuvanja vodnog bogatstva Valjeva, kao grada sa pet reka.

Nakon prezentacije kada su deca učila o značaju zaštite ovih retkih vrsta i kako da ih prepoznaju na terenu, održana je radionica kako bi iskazali svoje mišljenje da li i zašto treba da sačuvamo staništa kukurjaka i osmislili akcije kako da se proširi informacija o postojanju retkih biljnih vrsta na teritoriji Valjeva. Ovom prilikom učenici u svim školama su pokazali veliku zainteresovanost da pomognu u zaštiti kukurjaka i kockavice i kreativnost u osmišljavanju akcija za upoznavanje o značaju zaštite staništa ovih vrsta kako roditelja, vršnjaka i nastavnika, tako i šire javnosti kroz postavljanje fotografija i pisanje vesti za lokalne medije, osmišljavanje bilborda i tabli na terenu, zatim pisanjem pesama, školskom predstavom i odlaskom na teren kako bi što više žitelja Valjeva videlo biljku i njeno stanište. Radionice je vodila andragog Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije.

Obrazovni program „Biljke mog zavičaja – sačuvajmo vesnike proleća“ realizovan je u osnovnim školama „Vladika Nikolaj Velimirović“, „Nada Purić“, „Prva osnovna škola“ i „Milovan Glišić“ u Valjevu, „Prota Mateja Nenadović“ u Brankovini i „Zdravko Jovanović“ u Poćuti.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Kompjuterski program kao rešenje za svetski problem gladi

09.03.2018

people-1550504_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Prema procenama Američkog ministarstva poljoprivrede, između 30 i 40 odsto zaliha hrane na državnom nivou se baca, što znači da ogromna količina novca i ostalih uloženih resursa odlazi niz vetar. U kantu uz nepojedeno parče pice odlazi i plodno tlo, voda, vreme, đubrivo i energija potrebni za proizvodnju sastojaka. Ono što, pak, ostaje s nama u vazduhu jesu štetni gasovi koje su fabrike ispustile u atmosferu dok su pravile određenu namirnicu. Kriza gladi je prisutna i u drugim svetskim zemljama.

Odbačena hrana predstavlja višestruku teškoću – kako društvenog, tako i ekološkog karaktera. Zašto pojedini ljudi gladuju ukoliko pojedini bacaju hranu? Da li ovi drugi uopšte imaju predstavu koliko sredstava odlazi na smetlište uz ostatke njihovog ručka npr?

Tim istraživača okupljenih oko Sugama Šarme, stručnjaka za kompjutere pri Univerzitetu u Ajovi (SAD), razvija softver koji bi viškove hrane pretvorio u potencijal za smanjivanje gladi. Prototip programa e-Feed Hungers korisnicima pruža uvid u mesta u njihovoj blizini na kojima bi mogli da napune svoje gladne stomake. Funkcioniše na pametnim uređajima.

Ideja je da restorani, prodavnice i pojedinci postavljaju u kojem trenutku i gde imaju viškove hrane da doniraju, a da oni kojima je to potrebno imaju lak uvid u liste, stoga je e-Feed Hungers izuzetno jednostavan za korišćenje. Kako ovo nije prvi program koji povezuje gladne pojedince sa onima koji imaju “preko mere”, mobilna platforma čini se kao pogodan metod za rešavanje krize gladi.

Inovacija u Šarminom pristupu je da su programom obuhvaćeni različiti izvori hrane i da će biti globalno dostupan što je pohvalno jer glad ne prestaje na granicama Amerike. Štaviše, raste. Jednako, raste i siromaštvo. Da li je realno za očekivati da niži slojevi u Africi, koji neretko nemaju ni pristup struji, imaju mobilni telefon?

Šarma možda neće posredno nahraniti sve ljude sveta, ali svaki pojedinac koji bude sit zahvaljujući njegovom izumu značiće korak napred ka rešavanju ovog globalnog problema.

Jelena Kozbašić

Obeležen Dan TENT-a

09.03.2018

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije, kazao je na obeležavanju 48 godina od početka rada TE „Nikola Tesla A“, da je EPS već sada energetski lider na Balkanu.

Početak rada prvog bloka u ovoj termoelektrani, tada je bio uspeh i veliki tehnološki iskorak, koji je omogućio da Srbija započne nove ambiciozne planove razvoja. Danas imamo novi investicioni ciklus, gradnju bloka od 350 megavata u Kostolcu, izgradnju postrojenja za odsumporavanje i sistema za otpepeljivanje u TENT A, i brojne druge projekte, kojima ćemo omogućiti privredi Srbije da se modernizuje, da jača postojeće kapacitete i poštuje najviše zahteve zaštite životne sredine, istakao je Antić.

U „Elektroprivredi Srbije“ i ogranku TENT pokrenut je novi investicioni ciklus kojim će se modernizovati proizvodni kapaciteti i osigurati budućnost kompanije u narednim decenijama, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS na obeležavanju 48 godina od početka rada TE „Nikola Tesla A“.

Prvi blok u Obrenovcu pušten je u rad 7. marta 1970. godine i označio početak intenzivnog razvoja srpske elektroprivrede. Od tada do danas u ogranku TENT je, zahvaljujući predanom radu i angažovanju zaposlenih, proizvedeno više od 680 milijardi kWh električne energije. TENT je tokom proteklih godina ostvario brojne rekorde u proizvodnji. Izmenom strategije stvorili smo uslove da i blokovi A1 i A2 uz revitalizaciju, nastave rad, navode u EPS-u. Zajedno sa RB „Kolubara“, TENT proizvodi više od 50 odsto srpske električne energije i naš cilj, zadatak i obaveza su da TENT očuvamo, unapredimo, povećamo taj udeo i ukupnu proizvodnju.

U ime Nadzornog odbora JP EPS zaposlenima TENT godišnjicu je čestitao prof. dr Branko Kovačević, predsednik ovog tela i rekao da su TENT i EPS najznačajniji privredni subjekti u istoriji privrednog razvoja Srbije, i jedan od važnih oslonaca i pokretača domaće privrede.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Održana obuka o otpadu

09.03.2018

U prostorijama Privredne komore Srbije, 7. marta 2018. godine održana je stručna obuka na temu “Izveštavanje o otpadu”. Osnovni cilj ove radionice je podizanje kapaciteta preduzeća u smislu izveštavanja o otpadu.

Skupu su se na početku obratili direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i direktor Sektora industrije Privredne komore Srbije Miroslav Lutovac. Obuku su održali predstavnici Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, Agencije za zaštitu životne sredine. Radionici je prisustvovalo oko 200 predstavnika preduzeća.

Prisutnima su predstavljene sve zakonske obaveze dostavljanja podataka iz oblasti upravljanja otpadom. Po principu “korak po korak” predstavljen je informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja. Učesnicima je uživo – “on line” demonstriran ovaj informacioni sistem kao i procedure dostavljanja podataka.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Održani sektorski sastanci za izradu Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27

09.03.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine, u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i otvaranja Poglavlja 27, održalo je niz sastanaka i aktivnosti u cilju izrade Pregovaračke pozicije.

U periodu od 28.01. do 1.03.2018. godine održan je sastanak posvećen pregledu četvrtog nacrta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i planiranju daljih koraka, u čijem radu su, između ostalih, učestvovali državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić i pomoćnik ministra Biljana Filipović Đušić. Pored pregleda nacrta Pregovaračke pozicije, tema na sastanku bila je i identifikacija direktiva za koje su potrebna dodatna pojašnjenja, kao i planiranje narednih koraka. Pored ovog, pripremljeni su sastanci radnih grupa za izradu Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 po određenim sektorima.

Sektorska radna grupa za upravljanje vodama sastala se 2. marta 2018, na čelu sa zamenicom šefa Pregovaračke grupe 27 Biljanom Filipović Đušić. Do kraja marta meseca očekuju se finalni nacrti specifičnih planova implementacije direktiva u ovoj oblasti i njihovi sažeci koji će biti uključeni u tekst Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27.

Ministarstvo je 5. marta 2018. godine održalo sastanke sektorskih radnih grupa za upravljanje otpadom i hemikalijama kojima je prisustvovao šef Pregovaračke grupe 27 Ivan Karić. Sektorska radna grupa za upravljanje otpadom razmatrala je aktuelno stanje i plan narednih aktivnosti, i utvrđivala dodatne mere u vezi informacija neophodnih za Pregovaračku poziciju. Na sastanku Sektorske radne grupe za hemikalije razgovoralo se o izazovima sa kojima je suočena oblast hemikalija, kao i predlozima za njihovo prevazilaženje. Takođe, razgovaralo se o novoj uredbi o živi koja je stupila na snagu u januaru 2018. godine. U cilju postizanja kvalitetetnije Pregovaračke pozicije za oblast hemikalija, potrebno je razrešiti nekoliko nedoumica sa članovima Pregovaračkog tima kako bi Pregovaračka pozicija bila potpuna, zaključeno je tom prilikom.

Sektorske radne grupe za kvalitet vazduha, zaštitu od buke u životnoj sredini i civilnu zaštitu održale su svoje sastanke 6. marta 2018. godine, i u njihovom radu je učestvovao šef Pregovaračke grupe 27 Ivan Karić. Sektorska radna grupa za vazduh analizirala je pregovaračku poziciju za svaki od propisa i utvrđivala nedostatke koje je potrebno prevazići u narednom periodu. Pregovaračka pozicija za sektor buke i civilne zaštite je u finalnoj fazi izrade.

Na održanim sastancima koji su realizovani uz podršku ENVAP projekta, revidiran je tekst Pregovaračke pozicije na osnovu komentara članova sektorske radne grupe, i utvrđivana su pitanja za tehničke konsultacije sa Evropskom komisijom, kao i za članove Pregovaračkog tima.

izvor: ekologija.govv.rs

Sandra Jovićević

Napetost između Turske i Kipra oko nalazišta gasa

08.03.2018

Gasovod, Magistralni gasovod, interkonektor, — Foto:: Pixabay

Turski premijer Binali Jildirim ponovo je uputio pretnju Kipru zbog istraživanja nalazišta gasa kod kiparskih obala, upozorivši da će „na provokativne aktivnosti uslediti odgovarajući odgovor”. Jildirim je to rekao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tufanom Erhumanom, premijerom samoproglašene države kiparskih Turaka, prenosi AP.

Turska se protivi naporima Kipra u istraživanju nalazišta gasa, koje Ankara naziva jednostranim i tvrdi da Kipar time krši prava kiparskih Turaka na resurse ovog etnički podeljenog ostrva.

Današnji Jildirimov komentar odgovor je na navode da brod američke multinacionalne naftno-gasne korporacije „Ekson mobil” plovi ka Mediteranu, u trenutku kada se u toj oblasti održavaju vojne vežbe u kojima učestvuje američka mornarica.

Prošlog meseca, turski vojni brodovi sprečili su brodove sa opremom za bušenje nalazišta gasa da stignu do oblasti jugoistočno od Kipra gde je italijanska kompanija ENI trebalo da radi na nalazištima.

Krajem februara, Evropska unija je upozorila Tursku da, ako njena mornarica ne prestane da sprečava istraživanja nalazišta prirodnog gasa kod Kipra, lideri Unije bi mogli odustati od sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, najavljenog za kraj marta.

Lideri EU naglašavaju prava Kipra da „istražuje i eksploatiše svoje nacionalne resurse u skladu sa međunarodnim i pravom EU”, izjavio je predsednik Saveta EU Donald Tusk nakon samita lidera Unije u Briselu 23. februara.

Izvor: Politika

Kosovo neovlašćeno preuzimalo struju

08.03.2018

Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije“ saopštilo je u toku jučerašnjeg dana da su tačni navodi Evropskog udruženje strujnih mreža (ENTSOE) da je sistemska frekvenca u kontinentalnoj Evropi bila umanjena zbog nedostatka od 113 gigavata električne energije.

U saopštenju se navodi da je krivac za to kosovsko javno preduzeće za prenos električne energije (KOSTT) koje je u januaru i februaru ove godine permanentno neovlašćeno preuzimalo neugovorenu električnu energiju iz sinhrone oblasti “Kontinentalna Evropa“.

Kako se ističe, takvim ponašanjem KOSTT krši norme i standarde operativnog rada u sinhronoj oblasti „Kontinentalna Evropa“, a krši i svoju obavezu samostalnog vršenja regulacije svoje podoblasti, odnosno balansiranja potrošnje i proizvodnje, unutar kontrolne oblasti Elektromreže Srbije.

Budući da je EMS odgovorna za svoju kontrolnu oblast, koja uključuje i podoblast KOSTT, svi resursi kompanije usmereni su ka brzom i efikasnom rešenju tog problema, stoji u saopštenju.

Navodi se da je, posle pritisaka relevantnih institucija, KOSTT od 3. marta prestao sa neovlašćenim preuzimanjem električne energije.

Evropsko udruženje strujnih mreža u utorak je saopštilo da od sredine januara na evropskom tržištu struje postoji „rupa u snabdevanju“ od nekoliko stotina megavata, što ne može da ima veće posledice za potrošače.

Te oscilacije, međutim, utiču na satove koji rade na struju i impulse dobijaju iz strujne mreže, jer uslovljavaju njihovo kašnjenje.

Izvor: Danas

Košer i zašto je PETA nahuškala Izrael protiv južnoameričkih kasapina? (VIDEO)

08.03.2018

western-wall-2253313_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zdravo svima!

Nadam se da ste čestitali praznik ženama oko sebe ali i da je ovo tek jedan od 365 dana u godini kada ih volite i poštujete.

Da li ste zainteresovani da ovog Osmog marta saznate nešto više o ishrani Jevreja i zašto se jedna organizacija za zaštitu životinja ustremila Izrael protiv mesara od kojih je uvozio meso?

Pre 4 hiljade godina, iako okruženi mnogobožcima na području između reke Jordan i Sredozemnog mora, na Bliskom istoku, Jevreji su kreirali alternativni pogled na veru i osobinu “apsolutnog dobra” revolucionarno pridali jednom bogu, umesto dotadašnjeg mnoštva koje je obožavala većina ljudi. Na taj način, stvorili su prvu monoteističku religiju usmerenu ka Jahveu.

Jevrejska religioznost ispoljava se u poslušnosti prema “božanskom zakonu” zapisanom u “Starom zavetu”, zbirci verskih i pravnih propisa i starih mitova. Njime se, između ostalog, reguliše ishrana.

“…Ovo je zakon za zveri i za ptice, i za sve životinje što se miču po vodi, i za svaku dušu živu, koja puže po zemlji. Da se raspoznaje nečisto od čistog, i životinja koja se jede od životinje koja se ne jede.” (Levitski zakonik, 11)

Za proizvode koji ispunjavaju propisane zahteve i koji se pripremaju na odgovarajući način, tradicionalno se upotrebljava naziv košer (odgovarajući, ispravan, pogodan). Pojam tref, s druge strane, označava zabranjenu hranu, tj. one namirnice koje se, zbog neusaglašenosti sa jevrejskim verskim zakonima, ne smeju unositi. Uvreženo je shvatanje da košer hrana spada u poseban skup jela. To nije istina! Jelo iz bilo koje kuhinje može biti košer ukoliko su ispoštovani svi standardi u procesu njegovog kuvanja. Radi se o posebnom načinu tretiranja namirnica, njihovoj obradi prilikom pripreme jela, kao i samom načinu konzumiranja.

Foto: Wikipedia/PretoriaTravel (obeležavanje *košer* hrane)

U okviru košer hrane izdvajaju se tri celine – mesna, mlečna i neutralna hrana.

U košer meso spada meso životinja koje imaju razdvojene papke i preživari su, poput teladi i ovaca, a od živine prihvatljive su kokoške, patke, guske i ćurke.

Mlečnu košer hranu čine namirnice proizvedene od mleka košer životinje (krava, ovca, koza) i koje pri tom ne sadrže ne-košer aditive.

Poslednju grupu, neutralnu košer hranu, parve, čine voće, povrće, žitarice i riba. Prema smernicama judaizma, ubiranje plodova dozvoljeno je jedino sa stabala starijih od tri godine. Izuzetno se vodi računa o tome da voće i povrće u sebi nema insekte i crve.

Danas ću se baviti problematikom prve, mesne celine (što ste mogli i da naslutite iz naslova i najave – nisam pominjala bunu protiv mlekara ili voćara).

PETA je organizacija koja se zalaže za etičko ophođenje prema životinjama pod sloganom “Životinje nam ne pripadaju da bismo ih jeli, oblačili, eksperimentisali na njima, koristili za zabavu ili ih mučili na bilo koji drugi način”.

Mete kampanja članova PETA su mnogi restorani, modne kuće, proizvođači kozmetike, laboratorije i cirkusi. Nisu se libili da napadnu ni NASA, nezavisnu američku agenciju za aeronautiku i istraživanje kosmosa, i američku vojsku. Neki od njihovih uspeha su da su Mekdonalds i KFC unapredili osnovno blagostanje životinja na farmama, a Avon prestao da testira kozmetiku na životinjama. Aktivisti tokom istraga i protesta pokazuju kreativnost, hrabrost, ali i svoja gola tela – pod sloganom “Radije goli, nego u krznu” pojedinci su šetali Tokijom (Japan) u februaru 1992. druge kako bi bojkotovali sajam krznenih proizvoda.

Judaizam proklamuje da životinja, kako bi njeno meso bilo košer, mora da bude ubijena na način koji je, prema poimanju Jevreja, najmanje bolan po nju. Ritual klanja bi, prema uputama, trebalo da izvode posebno obučeni Jevreji-mesari, šočeti, tako da vrat svesne životinje bude prerezan jednim potezom oštrog alata, čalafa, kako bi na mestu ostala mrtva i ne bi patila u stanju polusvesti. Ona potom biva ostavljena naopačke da iskrvari. Nakon toga, šočet je pregleda kako bi utvrdio da je proces protekao u redu. Ukoliko nije, meso životinje nije košer.

Jedan od najbrutalnijih načina da se ubije životinja, s druge strane, je uz pomoć okova i dizalice. Žrtve vise s plafona, a ubod noža koji im zadaje njihov dželat ih uglavnom samo paralizuje, što im produžava agoniju na samrti. Ipak, on je izuzetno zastupljen u klanicama stoke širom sveta zato što je jeftin i brz. Za sat vremena ovim metodom može da bude ubijeno čak 90 krava. Jasno je da je on protivan pravilima ishrane jevrejstva. U nekoliko navrata, osuđen je i od strane verskih lica, ali nikada zvanično zabranjen za korišćenje u proizvodnji košer mesa van granica Izraela. Tokom 2008. godine glavni rabin izjavio je da okrutnost prema životinjama ne diskvalifikuje meso iz korišćenja u košer kuhinji.

Istraga PETA, sprovedena tokom 2016. godine u Paragvaju (Latinska Amerika), pokazala je kako u kasapnici, iz koje Izrael uvozi meso sa etiketom košer, životinje stradaju upravo “okovane i podignute”. Kao rezultat njihovih napora i raskrinkavanja surovosti ovog metoda, Izrael je 2017. godine zakonski odstranio upotrebu okova i dizalice iz klanica svih onih od kojih dobavlja košer meso. Morale su da se preorijentišu na humaniji metod ubijanja što je praksa koja je mnogo godina ranije bila uvedena u mesare u granicama Izraela.

Slika govori više od hiljadu reči, pa o slučaju mučenja u južnoameričkim klanicama, više možete da pogledate u sledećem videu.

Neću vas kao PETA pozvati da svi odreda postanete vegani, jer je i za mene samu to nemoguća misija, ali nemojmo uzimati životinje zdravo za gotovo i potrudimo se da burger iz Meka ponekad zamenimo porcijom povrća i pirinča iz kineskog restorana.

Drugi razlog za smanjenje unosa mesa je i taj da ćemo neposredno pomoći borbi protiv klimatskih promena. Možda će vas iznenaditi ali šnicle koje ste potencijalno pojeli za ručak ili one preukusne sarme koje su vam poslužili na slavi, mogle bi da budu veći problem za životnu sredinu od automobila ili autobusa kojim ste se dovezli u restoran ili kod svojih prijatelja. Prema proračunima naučnika samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Amerika) i Tyson (Amerika) tokom 2016. godine ispustile su veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju.

Jelena Kozbašić

Opada nivo reka na jugu Srbije, klizišta glavni problem

08.03.2018

Juzna_Morava_Moravac — Foto: Bojan Lazarević

Nivo Južne Morave kod Ražnja, koja se u utorak izlila, a zbog čega je bio zatvoren regionalni put, u sredu je za ceo metar manji.

Reka Toplica se takođe povlači u korito. Toplica je plavila njive i ugrožavala domaćinstva u doljevačkom kraju. Reka se povlači, a ostaje šteta na poljoprivrednim površinama i ostaje voda koja se zadržala na pojedinim mestima.

U sredu nema pogoršanja, kažu nadležni, a brojke su iste kao prethodnog dana. Ukupno 27 ljudi je evakuisano, deo zbog poplava, a većina zbog klizišta.

Najveće klizište koje se pojavilo jeste ono koje se pokrenulo u selu Malošište gde je oštetilo pet kuća iz kojih su ljudi evakuisani. Deo njih smešten je u doljevački Crveni krst, a deo kod rođaka.

U tom selu se sada kopaju kanali za čišćenje kanalizacije, a meštani su rekli da je upravo loša kanalizaciona mreža i nestabilno zemljište koje je ostalo nakon tih radova pokrenulo to klizište. U opštini kažu da su angažovali stručnjake koji će utvrditi šta je pokretač klizišta i šta u ovoj situaciji uraditi da se to klizište zaustavi.

Još uvek se čeka odluka o uvođenju vanredne situacije u niškom naselju “9. maj”, gde je desetine kuća okruženo vodom u koju su se izlile septičke jame.

Izvor: N1

10 milijardi od eko-taksi slilo se u budžet

08.03.2018

money-1502843_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Oko 10 milijardi dinara uplatila su preduzeća u budžet Srbije u prošloj godini na ime ekološke takse, izjavio je u sredu, 7. marta 2018. godine, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Međutim, zasada nije poznato koliko privrednih subjekata ne plaća taksu u Srbiji, kao ni koji je broj preduzeća koja šalju izveštaje o zagađenju Agenciji za zaštitu životne sredine.

– Ono što možemo sa sigurnošću da kažemo je da broj kompanija koje plaćaju ekološku taksu iz godine u godinu raste. Sa merama koje smo preduzeli više nijedna kompanija neće biti u mogućnosti da sakrije svoje podatke – kaže Radović i podseća da je protekle godine uveden novi softver, aplikacija, koja omogućava slanje dnevnih izveštaja o zagađenju iz kompanija koje se bave proizvodnjom.

Kaže da zahvaljujući tom softveru kompanijem više neće moći da dostavljaju lažne podatke i da ne plaćaju eko-taksu.

– Agencija za zaštitu zivotne sredine u prethodnih nekoliko godina je implementirala najnovije softversko rešenje koje smo sa druge strane propratili pravnom regulativom, i to je dalo dramatične rezultate. Uspeli smo da broj izveštaja koje dobijamo godišnje povećamo za oko 2.000, a time i prihod od ekološke takse – kaže Radović.

Više od 20.000 kompanija u Srbiji je, inače, u obavezi da plaća eko-taksu, a ta cifra se menja iz godine u godinu, dodaje on.

Međutim, značajan je i broj onih koji tu obavezu ne ispunjavaju, a Radović to ilustruje činjenicom da je do danas pokrenuto oko 5.000 prekršajnih prijava i 200 krivičnih prijava protiv preduzeća koja su dostavljala lažnu dokumentaciju o nivou zagađenja koje proizvode i drugo.

Privrednici imaju primedbu da je komplikovan softver koji treba da savladaju kako bi slali izveštaje iz svojih preduzeća o nivou zagađenja, pa je zato Privredna komora Srbije organizovala obuke za zaposlene o zakonskoj obavezi godišnjeg izveštavanja o otpadu.

Direktor Sektora industrije PKS Miroslav Lutovac kaže da mnogi privrednici još nisu upoznati sa time kako funkcioniše aplikacija za slanje izveštaja o zagađenju Agenciji za zaštitu životne sredine.

– Aplikcija je tu da olakša vođenje evidencije koja nema samo za cilj da obezbedi tačnu evidenciju kako bi se naplatila ekološka taksa, iako je to jako važno, njen cilj je da da jasnu sliku tržišta otpada – kaže Lutovac.

Lutovac dodaje da je važno da se kroz izveštaje privrednika utvrdi koliko su otpada proizveli, i šta da se radi sa tim otpadom, te kako da mu se “da svrha”.

– U ovom trenutku nemamo jasno selektovane podatke kolika je ukupna količina otpada, što pokazuju i incidenti u poslednje vreme. Da bi se stanje promenilo, prvo morate da imate sliku šta je količina i kakav je sastav tog otpada – kaže Lutovac.

Izvor: eKapija

Poslednji mužjak severnog belog nosoroga na samrti

08.03.2018

twitter helpingrhinos — Foto: Twitter @HelpingRhinos (screenshot)

Ovo je možda poslednja fotografija poslednjeg belog nosoroga.

Poslednji mužjak severnog belog nosoroga je veoma bolestan i njegovi pazitelji razmatraju opciju da ga uspavaju, što bi značilo potpuno istrebljenje njegove čitave vrste.

Sudan je severni beli nosorog koga čuvaju naoružani čuvari u centru za konzervaciju u Laikipiji, okrugu u Keniji.

Njegova vrsta brojala je više od 2000 jedinki 1960. godine, ali od tada izlovljavanje zbog njihovog roga gurnulo ih je na ivicu egzistencije i stavilo ih na listu kritično ugroženih životinjskih vrsta. Godine 1984. preostalo ih je samo 15.

Sudan živi sa preostale dve jedinke njegove vrste koje su obe ženke i obe pate od medicinskih stanja koje ih onemogućavaju da zatrudne.

Iz Nacionalne geografije izjavili su da je potrebno pravo čudo kako bi se ova vrsta spasila od istrebljenja.
Kada je Angalifu, drugi preostali mužjak uginuo 2014. godine Sudan je postao jedini preostali mužjak ove vrste.

Elodi Samper, marketing menadžer ovog konzervacionog kampa u Keniji izjavio je: “Pokušali smo da učinimo sve kako bismo ih naterali da se pare prirodnim putem. Kada je prvi put pokušao da zaskoči ženke rendžeri su ga navodili, ali to je bilo teško izvodljivo sa životinjom velikom kao što je nosorog. Sklonili smo ih zatvorenog prostora u polu-divlje okruženje kako bismo pobudili njihove prirodne instinkte. Parili su se nekoliko puta, ali taj čin nikada nije rezultiralo trudnoćom.“

Naučnici su se nadali da iskoriste spermu ovog poslednjeg mužjaka kako bi oplodili jajnu ćeliju neke od ženki a da kao surogat majku iskoriste južnog belog nosoroga koja je mnogo otpornija i češća vrsta.
Rog severnog belog nosoroga na crnom tržištu i dalje ima orgomnu vrednost, čak 50 000 dolara po kilu, veću vrednost od zlata ili kokaina.

Milan Zlatanović

Izvor: nationalgeographic

1...1,1291,1301,131...1,672 Page 1,130 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM