Društvo KONČAR – Generatori i motori (GIM) potpisalo je ugovor za isporuku dva nova vertikalna generatora i pomoćnih sistema s kompanijom Farab Co. iz Irana.
To je prvi ugovor GIM-a sa ovom kompanijom koja gradi hidroelektranu Khoda Afarin. HE Khoda Afarin je nova elektrana koja se gradi na reci Aras, na granici između Irana i Azerbajdžana.
Osim isporuke opreme, GIM je ugovorio i nadzor nad montažom i nadzor kod ispitivanja i puštanja u pogon oba generatora.
izvor: koncar.hr
Sandra Jovićević
Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na završetku izgradnje Jelezovačkog kolektora, koji će omogućiti da se sva naselja koja se nalaze uz Jelezovačku dolinu priključe na kanalizaciju.
Taj kolektor je dugačak oko 3,6 kilometara, precizirao je Vesić, i naveo da je već urađeno oko 600 metara, te da se sada radi preostalih skoro 2,9 kilometara, koji će se raditi u dve faze. Prva faza počela je danas i trajaće 50 dana, a završetkom obe faze sva naselja koja se nalaze uz Jelezovačku dolinu moći će da se priključe na kanalizaciju. Tu pre svega mislim na Malu Utrinu, Jajince, Selo Rakovica, deo opštine Rakovica i deo Kumodraža, da sva naselja koja gravitiraju ovom kolektoru mogu da se priključe , naveo je Vesić prilikom obilaska radova.
Kako je naglasio, prvom fazom, u okviru koje će biti izgrađeno 200 metara kolektora i koja će trajati 50 dana, biće omogućeno da se na kanalizaciju priključi naselje Mala Utrina, gde je već izvedena kanalizacija, te je dodao da se čekalo da se uradi ovaj deo Jelezovačkog kolektora kako bi se ljudi priključili na kanalizaciju. U međuvremenu će Opština Voždovac izvršiti projektovanje sekundarne kanalizacione mreže u drugim naseljima, pre svega u naselju Jajinci. Završetkom Jelezovačkog kolektora do kraja godine, sledeće godine bismo mogli da počnemo sa izgradnjom sekundarne kanalizacione mreže, kako bi i Jajinci i druga naselja mogla da se priključe na kanalizaciju, rekao je Vesić. On je naveo da su svi ovi radovi deo plana da do 2025. godine svaka kuća na teritoriji Beograda ima kanalizaciju. Gradski menadžer je rekao da su počeli i radovi za vodovod za Veliku Ramaću, čime će oko 200 domaćinstava dobiti vodu po prvi put.
Radove na izgradnji Jelezovačkog kolektora obišao je i predsednik opštine Voždovac Aleksandar Savić, koji je rekao da će ta opština u narednom periodu izdvojiti sredstva za projektovanje sekundarne kanalizacione mreže, odnosno mreže duž ulica u Jajincima, te da će se sva ta sekundarna kanalizaciona mreža uliti u Jelezovački kolektor. Zajedno sa Gradom Beogradom i Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u narednom periodu ćemo početi, nadam se za nekih mesec dana, izgradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Pinosava, čime će se takođe steći uslovi da Pinosavu povežemo na izgrađenu kanalizacionu mrežu. Takođe, takav uređaj biće izgrađen i u Belom potoku, a izvođač radova je već izabran – rekao je Savić.
izvor: beograd.rs
Sandra Jovićević
Od 1. marta 2018. godine otvorena je prijava za PowerUp! by InnoEnergy, četvrto izdanje najvećeg takmičenja za startup-ove usmereno na tehnologije čiste energije u srednjoj Evropi.
Takmičenje pruža priliku za poslovni razvoj i pozicioniranje na međunarodnom tržištu. Uz novčane nagrade, pobednici takmičenja imaju priliku da učestvuju na prestižnom Highway® by InnoEnergy programu koji pretvara ideje u tržišnu stvarnost. Ono preduzetnicima početnicima pruža finansijsku podršku i do 150.000 evra, kao i široku podršku u područjima razvoja i zaštite proizvoda, team buildinga, pristupa međunarodnim kupcima i spoljnim izvorima finansiranja.
Za učestvovanje na takmičenju zainteresovani se mogu prijaviti do 15. aprila 2018. godine.
Prošle godine pobednik regionalnog finalnog takmičenja PowerUp! by InnoEnergy bio je hrvatski start-up orijentisan na inovacije u energetici – Novi sistem za obradu balastne vode i drugih tečnosti od Martine Cvetković.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za tretman neopasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije na lokaciji proizvođača otpada operatera „KTM Trans“ d.o.o. Čenej.
Aktivnosti koje „KTM Trans“ Čenej preduzima su dolazak na lokaciju proizvođača otpada i tretman otpada u mobilnom postrojenju.
Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 15 dana od dana objavljivanja ovog oglasa, a uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Ministarstvu zaštite životne sredine.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Više od 260.000 kompanija i drugih pravnih lica u Kini koje zagađuju životnu sredinu moraće da plaćaju ekološki porez, izveštava agencija Sinhua, pozivajući se na poreske vlasti.
Prema Zakonu o porezu za zaštitu životne sredine, koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, poreski obveznici su dužni da plaćaju ovaj namet kvartalno, počev od 1. aprila.
Ovaj zakonski akt se odnosi na preduzeća i javne institucije koje izbacuju zagađujuće materije direktno u životnu sredinu i njim se predviđa obaveza kompanija da plaćaju ekološki porez na buku, na zagađenje vazduha i vode, kao i na čvrsti otpad, navodi Sinhua.
Porez je najnovija u nizu mera koje je vlada u Pekingu usvojila u nastojanju da očisti životnu sredinu od nasleđa višedecenijskog ekonomskog rasta bez vođenja računa o ekologiji.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sa saradnicima razgovarali su u Novom Sadu o koordinaciji zajedničkih aktivnosti, timskom radu na sanaciji ekoloških problema i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Vojvodine. Saglasili su se da je zaštita životne sredine jedan od najznačajnijih prioriteta AP Vojvodine i Republike Srbije .
Srbija je iznad svega, Srbija je jedna republika i tako treba da funkcioniše i u oblasti zaštite životne sredine, gde treba objediniti napore da se rešavaju problemi, rekao je ministar Trivan. Ukazao je da u Srbiji nema važnijeg pitanja od zaštite životne sredine i da je zahvalan Igoru Miroviću predsedniku Pokrajinske vlade koji je pokazao da je to pitanje prioritetno i za Vojvodinu. Vojvodina je izuzetno dobar teren gde možemo pokazati da Republika Srbija ima snage i volje da reši sve probleme koje građani imaju u životnoj sredini. Ovo je dokaz da je moguća saradnja na svim nivoima vlasti, istakao je ministar Trivan i naglasio da će ministarstvo učiniti sve da pomogne u ostvarivanju svih ekoloških projekata u pokrajini, istovremeno sarađujući sa svim institucijama, lokalnim samoupravama, naročito sa „Zavodom za zaštitu prirode Vojvodine, „Vodama Vojvodine“ i „Vojvodinašumama.“
Pokrajinska vlada i nadležne pokrajinski sekretarijati u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine nastupaće koordinisano i intenzivno će sarađivati radi što efikasnijeg rešavanja problema zaštite životne sredine u Vojvodini, izjavio je predsenik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović i naglasio potrebu značajnijeg zajedničkog finansiranja projekata u toj oblasti. On je dodao da to u praksi znači da će se u svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini detektovati ekološki problemi i koordinisano rešavati problemi deponija, otpadnih voda, izrade projektno-tehničke dokumentacije i koordinisati napori kada je reč o inspekcijskom nadzoru.
Na sastanku je dogovoreno da će se zajednički raditi na velikim projektima koji se finansiraju iz državnih, pokrajinskih i lokalnih budžeta i međunarodnih fondova poput sanacije Velikog bačkog kanala i drugih projekata. Dogovoreno je i da se intenzivira saradnja svih ustanova i institucija čiji je osnivač Republika Srbija i AP Vojvodina kada je u pitanju izrada zakona i podzakonskih akata, da bismo imali bolje uokviren sistem u oblasti zaštite životne sredine, koji će značiti efikasnije postupanje nadležnih organa.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Odsek novinarstva Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Regionalna energetska agencija Severozapadne Hrvatske (REGEA) pokrenuli su projekat na kojem će zainteresovane studente upoznati sa temama energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Predavanja će se održati u martu, a na kraju održanih predavanja studenti će imati zadatak da izrade video na temu iz područja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Dva najbolja studenta biće nagrađena studijskim putovanjem u Brisel na Evropsku nedelju regija i gradova koji se održava u junu 2018. godine.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
U sredu 28. februara 2018. godine u svečanoj sali Skupštine grada Beograda održana je konferencija na temu Žene i muškarci u odgovoru na izazove klimatskih promena. Skup je realizovan u saradnji GEF (Global Environmental Facility), Ministarstva zaštite životne sredine, UN Women, tela u okviru Ujedinjenih nacija nadležnog za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, i UNDP, Razvojnog programa Ujedinjenih nacija.
Svrha događaja bilo je upoznavanje prisutnih sa projektom Lokalni razvoj otporan na klimatske promene, s posebnim naglaskom na rodne perspektive ovih pojava. U ulozi moderatora bili su Eva Vaništa Lazarević, predsednica Ženskog arhitektonskog društva, i Miroslav Tadić, menadžer UNDP Srbija.
Zvanicama je reč dobrodošlice najpre uputio ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Fokus njegovog govora bio je na stavu da žene i muškarci, zbog različitih senzibiliteta svojih bića, na različite načine doprinose borbi protiv klimatskih promena. Demantovao je uvreženo mišljenje da se balkanski muškarci loše ophode prema svojim damama. Trivan je istakao da su u gradskom Sekretarijatu zaštite životne sredine, u periodu kada je on bio njegov član, žene bile brojno nadmoćnije – bilo ih je 35, a muškaraca tek sedmina tog broja, pet. Slična situacija je i u ministarstvu na čijem je čelu. Zanimljivo je da su žene većinski činile i publiku na konferenciji. Trivan je zaključio da je majčinska priroda neophodna za očuvanje našeg okruženja i pozdravio sve prisutne “majke”.
Sledeća je izlagala Steliana Nedera, zamenica Stalne predstavnice UNDP Srbija. Projekat Lokalni razvoj otporan na klimatske promene opisala je kao krojenje lokalnih akcija i rešenja po merama pojedinačnog kraja i zajednice i kao odličnu priliku za partnerstvo i saradnju lokalnih vlasti. Naglasila je potrebu da žene budu zastupljene i ravnopravne s muškarcima u svim nivoima upravljanja, počev od lokalnog, preko državnog, do globalnog.
Usledili su govori Jelene Zdravković, zamenice šefice kancelarije UN Srbija, i Milutina Folića, glavnog urbaniste grada Beograda. Oboje su se složili sa prethodnim govornicima o bitnosti da rodni pristup i razumevanje identiteta muškaraca i žena prožima sve političke, ali i društvene, segmente.
Specijalna gošća, Eva Kail, direktorka Urbanističkog planiranja pri Izvršnoj kancelariji grada Beča, predstavila je, kroz prezentaciju “Sharing a Fair City”, napore svog grada da javni prostor učini naklonjenijim ženama i starijim osobama. Iza jednog parka stoji mnogo duži i mukotrpniji proces od same izgradnje i mnogo više sredstava od novčanih. Bečlije najpre istražuju želje i potrebe svojih građana, ne iskuljučujući pri tom manjinske i osetljive grupe poput migranata, potom njihove ideje usklađuju pa se tek onda bacaju na realizaciju projekta. Nakon određenog perioda, vrši se i evaluacija da li je sprovedenim delatnostima ostvarena polazišna zamisao o inkluziji stanovništva.
Primere iz prakse naše države prezentovala je Milena Zindović, urbanistkinja i članica Ženskog arhitektonskog društva. Koncentrisala se na rodne aspekte održivog planiranja. Najpre je definisala termine održivog razvoja i “urodnjavanja” (gender mainstreaming), a potom je navela dugačku klupu u šabačkom parku koja najčešće služi za okupljanje velikih grupa devojčica koje je izaberu pre negoli neku od okolnih standarnih. Iako je klupa lep pokazatelj rodne perspektive u Šapcu, u ovom gradu na rasprave o javnim projektima najčešće dolaze stariji muškarci, dok je ostale stanovnike, mlađu populaciju i žene, potrebno dodatno animirati kako bi se čuo i njihov glas.
Na kraju konferencije, Miroslav Tadić, govorio je o završenim, tekućim i budućim konkursima u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske programe i pozvao zainteresovane pojedince, preduzeća i lokalne samouprave da uzmu učešće. Više o njima možete da pročitate na: inovacije.klimatskepromene.rs.
Svi bi trebalo da postanu svesni da je zagađenje vazduha jedan od trenutno najznačajnijih problema u zaštiti životne sredine u Srbiji. Kada biste pitali bilo kog čoveka na ulici da li mu je važno kakav je vazduh koji udiše i kako on utiče na njegovo zdravlje, kao i zdravlje njegove dece, zdrav razum bi ga sigurno naveo da pruži potvrdan odgovor.
Međutim, kontinuirano i konkretno zanimanje građanstva za ovaj problem zapravo izostaje. Ono je sporadično, i uglavnom se javlja u situacijama ekoloških akcidenata ili pak usled života u blizini velikih i očiglednih zagađivača, koji devastiraju životnu sredinu čak na dnevnom nivou.
Pasivnost građana prema ovom gorućem problemu nije slučajna. Njihova informisanost je ograničena, a odgovornost za to pada pre svega na državu. Lidija Kesar iz NVO Fractal objasnila nam je zašto su građani naizgled nezainteresovani za to kakav vazduh udišu:
„Trebalo bi istaći da se u opštem obrazovanju posvećuje malo pažnje stanju u životnoj sredini i efektima tog stanja na javno zdravlje. Zato se ne može očekivati od građana da budu spremni da bez poteškoća prate dostupne informacije o zagađenju vazduha. Čak i u pokušaju da se samostalno informišu, većina građana ne zna gde može da pronađe podatke od značaja. Ukoliko ih i pronađu, prinuđeni su da sami tumače suvoparne tabele i grafikone, da istražuju efekte prekoračenja dozvoljenih količina opasnih supstanci na zdravlje. Tako iskazani podaci, postaju beskorisni i demotivišu ljude da se njima bave.”
Monitoring kvaliteta vazduha
U okviru nacionalne mreže za monitoring kvaliteta vazduha postoji 45 automatskih mernih stanica (iz mreže SEPA). Od tog broja tehničku mogućnost za praćenje PM10 čestica ima samo 35 stanica za praćenje kvaliteta vazduha.
Od 2016. godine u mreži SEPA, vrši se praćenje PM2,5 čestica na 3 merne stanice za automatski monitoring vazduha (dve u Beogradu i jedna u Novom Sadu). Nedostatak sistemske podrške u održavanju i servisiranju opreme koja radi stalno (bez pauza) od 2010. do 2015. godine, dovelo je do situacije u kojoj nije bilo dovolјne količine i kvaliteta važećih podataka, potrebnih za ocenjivanje kvaliteta vazduha u tri šira gradska područja*. Od naše sagovornice Lidije saznali smo ohrabrujući podatak, potvrđen u Odseku za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, da je u državnom budžetu početkom godine izdvojena linija za reparaciju sistema, i da se od aprila 2017. godine aktivno radi na potrebnom održavanju i obnavljanju mreže, te da će do kraja 2017. godine biti rešeno oko 60 odsto svih problema na mreži.
* Ovaj detalј je zabeležen u zvaničnom godišnjem izveštaju SEPA o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji u 2015. godini.
Najveći izazovi u primeni propisa na nivou monitoringa kvaliteta vazduha i informisanja javnosti:
Istovremeno, nedovoljan je broj informacija o stanju kvaliteta vazduha koji bi trebalo da budu javno dostupni. Kroz sistem državnog automatskog monitoringa prati se mali broj stanica, i to ne na celoj teritoriji Srbije, a Lidija Kesar kaže da kvalitet, odnosno zagađenje vazduha predstavlja ekološki faktor, sa jedne strane, i zdravstveni faktor, sa druge strane.
„To su dva kraja istog problema. Zagađenje vazduha je mahom tumačeno iz perspektive kvaliteta i zaštite životne sredine. Danas sve više prelazi u domen uticaja na javno zdravlje jer pogoršanje kvaliteta vazduha ima najdirektniji uticaj na ljude i izaziva respiratorna, kardiovaskularna i maligna oboljenja. Kada bi se ovo pitanje tretiralo kao zdravstvena pretnja na nivou države, ali i u medijskim sadržajima, sve bi veći broj ljudi bio zainteresovan i sposoban da prati stanje kvaliteta vazduha u sopstvenom okruženju.”
Mediji, kako lokalni, tako i nacionalni, trebalo bi da održe permanentan interes za ovaj problem i pokušaju da informišu građane svakodnevno o stanju kvaliteta vazduha kao i da sugerišu građanima određena ponašanja u slučaju visokih koncentracija i prekoračenja. Time će se podsticati i razvoj građanske ekološke svesti i brige o zdravlju, koje će možda i doprineti promeni ličnih gledišta i navika.
Priredila: Nevena Đukić
RIZIK OD LOŠEG UPRAVLJANJA DEPONIJAMA I OTPADOM
Pored standardnih izvora zagađenja (termoelektrane, saobraćaj, industrija i individualna kućna ložišta), stanje vazduha na teritoriji cele zemlje dodatno devastiraju sve učestaliji požari na sanitarnim i divljim deponijama. U poslednjih sedam meseci, kao rezultat lošeg upravljanja deponijama i otpadom uopšte, povećan je broj požara i eksplozija na sanitarnim i divljim deponijama svuda širom Srbije (Beograd, Novi Sad, Subotica, Jagodina, Bajmok, Čelarevo). Ovi požari su dramatično uticali na kvalitet vazduha, naročito požar na deponiji „Vinča“, nadomak Beograda, koji je direktno ugrozio vazduh u najnaseljenijim opštinama. Do ovog požara je došlo 18. maja 2017, a lokalizovan je tek nakon 24 dana. Požar zapravo i dalje traje u dubljim slojevima (na dubini od 20 do 30 m) i konstantno oslobađa štetne materije. Nadležne institucije za monitoring vazduha i obaveštavanje javnosti dale su saopštenje da oslobođene supstance tokom požara na Vinči nisu štetne po zdravlje, te da su koncentracije zagađujućih čestica bile ispod graničnih vrednosti. Ovde treba napomenuti da je istovremeno izbegnuto davanje informacije o promenjenom sastavu čestica, iako one jesu bile u dozvoljenim granicama. Hemijski fakultet iz Beograda je u medijima upozorio javnost da država nema specijalne uređaje za merenje supstanci koje se na deponijama oslobađaju prilikom požara, poput kancerogenih polihlorovanih dibenzoflurana (PCDFs) i polihlorovanih-p-dioksina (PCDDs)*. Uzgred, potpuno su zanemareni i kumulativni efekti emisija u dugotrajnim sagorevanjima.
* https://www.youtube.com/watch?time_continue=546&v=CrXxAMPMh2M
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
U jednoj od Sumatranskih plantaža palmi pojavio se dramatičan natpis- SOS.
Poruka proteže se na pola kilometara i iz ptičje perspektive predstavlja zastrašujuće upozorenje.
Ova postavka, delo je litvanskog modernog umtenika Ernesta Zakareviča .
Nedelju dana Zakarevič je sa svojom ekipom smišljao koncept i sekao drvo po drvo da bi pri kraju ovog projekta posekao 11000 palminih stabala.
Ovo delo, u Bukit Masu na Sumatri, ima za cilj da predstavi uznemirujuće upozorenje koje će privući pažnju na uništenje šuma Indonezije i njene ugrožene vrste kao što je sumatranski orangutan.
“Sačuvajte naše duše je poruka koja se komunicira onima sa daljine, podsetnik povezanosti koju imamo sa prirodom”, rekao je Zakarevič o ovom akronimu. „Kako se više šuma seče, tako i mi sve više gubimo deo sebe.“
Ova akcija deo je većeg projekta pod nazivom „Splash and Burn“ koji ima za cilj da podigne svest o problemu deforestacije. Naziv ovog projekta je igra reči sa nazivom tehnike kojom indonežanski farmeri krče šume kako bi oslobodili prostor za plantaže palme.
Indonezija je najveći svetski proizvođač palminog ulja, supstance koja je u širokoj upotrebi u ishrani, kozmetici i proizvodima za čišćenje a velikim delom je odgovorna za krčenje prašuma koje su vitalni deo ekosistema.
Inspirisan razarajućim šumskim požarima koji su zahvatili ovo područje 2015. godine, umetnik je odlučio da se dublje pozabavi problemima industralizacije i deforestacije.
On je otpočeo saradnju sa Društvom za sumatranske orangutane ( Sumatran Orangutan Society – SOS) , sa kojim je, zajedno sa kozmetičkom kompanijom Laš prikupio sredstva i otkupio 50 hektara plantaže palme sa namerom da je ponovo pošume.
Pre nego što je na prostor plantaže posađeno na desetine hiljada domaćih vrsta biljaka Zakarevič je iskoristio priliku da svoju umetničku ideju pretoči u stvarnost.
Sredstva za otkup plantaže prikupljena su prodajom 14 600 Lašovih sapuna u obliku orangutana. Ova cifra simboliše brojku ovih preostalih životinja u prirodi.
Iz organizacije procenjuju da će za jedno četiri godina na prostoru ove plantaže biti jedna zdrava mlada šuma, sa drvećem visokim do 6 metara.
Ponovo pošumljena lokacija će takođe biti novo stanište za orangutane i druge vrste.
Zakarevič se nada da će njegovo delo prebaciti fokus sa raznih smetnji na preko potrebni dijalog o ovom bitnom problemu.
Izvor: theguardian
Bruto proizvodnja električne energije u FBiH u januaru 2018. godine iznosila je 846 GWh, dok je u istom mesecu 2017. godine iznosila 835 GWh.
Proizvodnja mrkog uglja u FBiH u januaru 2018. godine iznosi 381.560 tona, a u istom mesecu godinu ranije 328.891 tona.
Proizvodnja lignita u januaru 2018. godine je iznosila 179.791 tona, a u januaru 2017. godine 207.562 tona.
Proizvodnja koksa u FBiH u januaru je evidentirana u iznosu od 85.661 t, dok je u istom mesecu 2017. godine evidentirano 65.119 tona, podaci su Federalnog zavoda za statistiku.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Zadruga Zelena akcija odabrala je 24 rada koji će ući u ovogodišnju zbirku Homo climaticum. Među njima odabrano je i pet radova koji će dobiti popratnu ilustraciju u knjizi i koji ulaze u konkurenciju za glavnu nagradu.
Kako je saopšteno, 16. marta 2018. godine biće predstavljena knjiga Homo Climaticum, održaće se razgovori sa autorima, kao i čitanje pobedničkih radova. Tada će i publika glasati za najbolji rad kome će biti dodeljena glavna nagrada.
Podsetimo, Zelena akcija je u saradnji sa Kulturtregerom (Klubom Booksa) raspisala konkurs za kratke priče i kratke pesničke forme žanra Cli-fi – klimatske fikcije, sa ciljem širenja svesti o globalnom problemu klimatskih promena.
izvor: zelena-akcija.hr
Sandra Jovićević
Grad Kruševac bio je domaćin je 5. godišnje Skupštine mreže CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa.
U zgradi Gradske uprave u Kruševcu najpre je održan sastanak Političkog odbora na kome je usvojena Izjava za 2018. godinu. Sve aktivnosti su sprovedene prema planu, a uspešno se i apliciralo kroz programske aktivnosti putem fondova EU, kao i pokroviteljstvom nad pojedinim događajima. Vredna hvale je i činjenica da ima više od 25 novih članova, pa je data podrška inicijativi sa ciljem osiguranja trajnog finansiranja od strane Evropske komisije.
Naglašena je politička potreba nastavka obrade teme izrade Plana održive urbane mobilnosti. Takođe, istaknuto je, treba apostrofirati i druge važne teme kao što su jačanje biciklističkog saobraćaja i uvođenja sistema javnih bicikli, veće korišćenje plinskih, hibridnih i električnih vozila, jačanje uloge železnice, proširenje pešačkih zona, korišćenje IT tehnologija. Kao krunski zadatak, postavljeno je dostizanje globalnih ciljeva održivog razvoja UN do 2030.
U okviru radnog dela, koji se održao u Narodnom muzeju, goste je najpre pozdravila gradonačelnik Jasmina Palurović. Ona je podsetila na sve aktivnosti koje Grad čini u cilju unapređenja u saobraćaju, zaštite životne sredine i standardizaciji u ovim oblastima koja nas približava EU. Ono što nas izdvaja kao grad koji je prepoznao značaj održive urbane mobilnosti je i činjenica da smo 2016. za organizovanje Evropske nedelje izabrani u 10 najboljih u Evropi, a prvi smo u Srbiji sa urađenim Planom OUM, rekla je gradonačelnica.
U nastavku je podnet izveštaj o aktivnostima u 2017. godini, plan za 2018. godinu, održan Okrugli sto „ Planiranje OUM” i predstavljen Sistem javnih bicikala.
Podršku organizaciji Skupštine CIVINET mreže u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU – faza II „ daje i SKGO, a projekat finansira Švedska.
CIVINET je mreža gradova i drugih učesnika koji se na području Slovenije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću. Osnovana je u Ljubljani 2013. godine kao mreža CIVINET Slovenija – Hrvatska, nakon čega je 2016. preimenovana u CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa. Okuplja preko 140 članova i najbrojnija je evropska mreža. Najopštiji cilj je prenos znanja i dobre prakse i osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i bolje mobilnosti.
Umrežavanje i svi oblici povezivanja su dobrodošli za bolje rešavanje saobraćajnih problema i unapređenja mobilnosti, od razmene, iskustava, znanja i ideja do zajedničkog sudelovanja i sinergije gradova, što omogućava i bolje korišćenje sredstava evropskih fondova. Mrežom upravlja Upravni odbor, predstavnici gradova čine Politički odbor, a važne odluke za delovanje Mreže donosi Skupština.
izvor: krusevac.rs
Sandra Jovićević
U okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu uspešno realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse, izrađen je Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, namenjen prvenstveno građanima, tj. stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata.
Priručnik sadrži opis stanja energetske efikasnosti u zgradama u Beogradu, kao i detaljno opisane mere koje građani mogu da preduzimaju na energetskoj sanaciji svojih objekata, sa procedurama. Mere energetske efikasnosti obuhvataju arhitektonsko-građevinske mere na omotaču objekta, ali i mere čiji je cilj rekonstrukcija ili zamena instalacija grejanja i hlađenja, zatim zamenu osvetljenja, promene u ponašanju korisnika itd.
Svakako, cilj ovog Priručnika je da građanima približi i olakša proces energetskog sređivanja svoje zgrade, uz smanjenje troškova za energiju i zadržavanje ili povećanje postojećeg nivoa komfora. Osim toga, bitno je naglasiti da ove mere značajno doprinose i smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.
U izradi Priručnika učestvovalo je više stranih i domaćih konsultanata UN, kao i značajan broj domaćih stručnjaka iz ove oblasti, kroz Koordinacionu grupu koja je okupila predstavnike organizacione jedinice Gradske uprave, Ministarstva, javnih preduzeća, Univerziteta u Beogradu, agencija i stranih organizacija. Koordinaciju, stručne i operativne poslove obavljali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za energetiku.
Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama možete pogledati na sledećem linku.
izvor: beograd.rs
Sandra Jovićević
Kompanija MK Fintel Wind, koja posluje u sastavu Fintel Energije, obezbedila je 81,5 miliona evra za završetak prve faze izgradnje svog trećeg vetroparka “Košava”, u blizini Vršca, čije je otvaranje planirano do kraja 2019. godine.
Prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenje od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 69 MW, saopšteno je iz kompanije MK Fintel Wind. Očekuje se da će vetropark snabdevati 57.000 domaćinstava električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 170.000 tona godišnje.
Nakon otvaranja prva dva vetroparka u Srbiji, još više smo posvećeni daljim investicijama i ulaganjima u obnovljive izvore energije ovde. Na izgradnji vetroparka Košava biće angažovano 100 ljudi, a zahvaljujući njima i stručnosti i iskustvu lokalnih firmi, očekujemo da vetropark bude pušten u rad od kraja 2019. godine, rekao je izvršni direktor kompanija Fintel Energija Spa i MK Fintel Wind, Ticijano Đovaneti.
Izgradnja vetroparka “Košava” počela je u julu 2017. godine, a iznos od 81,5 miliona evra neophodan je za završetak projekta, i biće finansiran iz kredita Erste grupe, Erste banke u Srbiji, Austrijske razvojne banke (OoEB), Unikredit banke u Srbiji i Zagrebačke Banke.
Pored prva dva vetroparka – “Kula”, u blizini Kule i vetroparka “La Piccolina” u blizini Vršca, koje je kompanija MK Fintel Wind otvorila, prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenje od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 69MW. Očekuje se da će projekat snabdevati 57 hiljada domaćinstava električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 170,000 tona godišnje.
Početak druge faze izgradnje vetroparka “Košava”, koji će imati 19 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 117 MW, očekuje se početkom 2019. godine.
U odnosu na 2015. godinu, broj gradova, čije se snabdevanje energijom oslanja na obnovljive izvore u bar 70 odsto ukupne potrošnje, se više nego udvostručio. U jeku zabrinutosti zbog klimatskih promena, gradovi u svojim izveštajima sve češće navode da se, umesto na fosilna goriva, većinski oslanjaju čistu energiju.
Podaci do kojih je došla neprofitna organizacija za istraživanje životne sredine iz Ujedinjenog Kraljevstva, CDP, otkrili su da je više od 101 grada, od ukupno 570, učinilo zaokret ka obnovljivim energetskim resursima, u poređenju sa 42 u 2015. godini.
Nikolet Bertlet, CDP-ova direktorka za klimatske promene, pohvalila je ovaj pomak kao deo globalne revolucije ka obnovljivim izvorima.
Veliki urbani centri poput Oklanda (Novi Zeland), Najrobija (Kenija), Osla (Norveška) i Brazilije (Brazil) su načinili uspešan otklon od fosilnih goriva. U saopštenju organizacije CDP, poseban naglasak stavljen je na činjenicu da ne samo da gradovi žele da se okrenu ka obnovljivim izvorima energije, već oni to i mogu.
Pokretač klimatskih akcija na lokalnom nivou bio je savez 7400 gradonačelnika širom sveta, čije je formiranje motivisano odlukom Donalda Trampa da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Burlington je jedini američki grad koji je CDP-u prijavio potpunu transformaciju na obnovljive energetske resurse, iako prema istraživanju kluba Sijera njih u Sjedinjenim Američkim Državama ima ukupno pet. Grad u Vermontu svoje napore na polju ekologije uložiće i u pokušaje da poništi svoje emisije ugljenika. Gradonačelnik Miro Vajnberger izjavio je kako je prelazak na mešavinu biomase, hidroenergije, energije vetra i energije sunca za opskbljivanje Burlingtona strujom podstaknuo lokalnu ekonomiju. Čak 58 lokalnih samouprava u Americi nastoji da prati stope ovog grada, uključujući Atlantu i San Dijego.
Trenutno se čistom energijom u potpunosti napaja 43 grada na svetskom nivou. Glavnina ovog broja, čak 30, nalazi se u Latinskoj Americi gde je rasprostranjena hidroenergija. Njihov “kolega” iz Evrope je Rejkjavik, prestonica Islanda, koji električnu energiju crpi iz hidro i geotermalnih elektrana. On trenutno razvija planove kako da do 2040. godine “oslobodi” sve automobile i javni prevoz fosilnih goriva.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
