Vetropark na Krnovu počinje sa komercijalnim radom na jesen

16.05.2017

Wind - Power — Foto - ilustracija: Pixabay

Na Krnovu kod Nikšića u Crnoj Gori u naredna četiri meseca biće testirano svih 26 vetroturbina, nakon što je prošle sedmice počelo njihovo sukcesivno puštanje u rad.

Predstavnik investitora gospodin Luka Popović izjavio je za Vijesti da će probni test trajati 120 dana. U tom periodu biće isprobano svih 26 vetrenjača, a nakon toga će početi komercijalni rad.

Projekat gradnje vetroparka na Krnovu, na nadmorskoj visini od 1.500 metara, počeo je sredinom 2015. godine. Ukupna instalisana snaga iznosi 72 MW, a godišnja proizvodnja od oko 200 GWh, što je dovoljno za snabdevanje oko 50.000 domaćinstava.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Povećana energetska efikasnost u OŠ „Olga Petrov”

15.05.2017

Predstavnici Grada Beograda i Vlade Švajcarske Konfederacije obišli su Osnovnu školu „Olga Petrov” u Padinskoj skeli i Kliniku za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” kako bi se upoznali sa stanjem nakon završenih radova na podizanju energetske efikasnosti i uštedama u potrošnji energije. Radovi u školi su završeni, a završetak energetske rekonstrukcije klinike očekuje se u julu.

Ovo je rezultat zajedničkog projekta švajcarske vlade, koja je i donator sredstava za podizanje energetske efikasnosti, i Grada Beograda, koji je obezbedio stručno vođstvo i potrebne dozvole i odobrenja.

Prema rečima gospodina Marka Stojanovića, gradskog sekretara za energetiku, radovi u okviru objekta velike i male škole doveli su do smanjenja potrošnje energije. Urađena je fasadna izolacija, rekonstrukcija kotlarnice i toplovodnog sistema, uvedeno je automatsko upravljanje radom grejnog sistema, rekonstruisano osvetljenje, a izvršeni su i radovi na vodovodnoj, kanalizacionoj i elektromreži.

On je istakao i da je u toku energetska rekonstrukcija klinike. Do sada su rekonstruisani objekti A, B, C i D, spoljne instalacije i deo ekonomske zgrade (kompletna kuhinja, delimično vešeraj i instalacije u kotlarnici). Očekuje se da radovi budu završeni u julu. Ovaj projekat, pored svih efekata koji se odnose na poboljšanje uslova u ovoj školi i bolnici i na kreiranje novog energetskog kapaciteta, daje konkretan doprinos u korišćenju obnovljivih izvora energije i edukaciji za njenu racionalnu potrošnju. Zato je svaki projekat koji doprinosi uštedi energije i energetskoj efikasnosti i te kako važan.

Nakon završetka radova ostvarene su značajne uštede u potrošnji energije i na taj način objekti škole i klinike dobili su najveću energetsku efikasnost u javnim zgradama sličnog tipa i tako postali model za druge javne objekte.

Predstavnici škole „Olga Petrov” uručili su i zahvalnice Gradu Beogradu i donatorima.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

ALATI, ROBOTI, SOFTVER, KOMUNIKACIJA: Otvoren 61. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća (FOTO)

15.05.2017

Uz prisustvo brojnih gostiju i izlagača iz zemlje i inostranstva, 15. maja je, u hali 1 Beogradskog sajma, svečano otvoren 61. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Obraćajući se prisutnima i svečano otvarajući sajam, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić konstatovao je da nema nikakve enigme u činjenici da upravo ovaj sajam, i ne samo zbog njegove mnogodecenijske istorije, zovu „sajmom svih sajmova“.

Sajam tehnike je, rekao je on, idealno mesto na kojem Srbija može da predstavi i promoviše četvrtu industrijsku, odnosno tehnološku revoluciju, da podiže svest o značaju tehničko-tehnoloških dostignuća, ali i da uporedi sebe sa drugima, jer na sajmu učestvuju izlagači iz više od 30 zemalja.

Ministar je podsetio da se Srbija danas, prema globalnom indeksu inovativnosti, nalazi na 65 mestu među 128 rangiranih zemalja. Razlozi što nismo bolje plasirani leže u nedovoljnim izdvajanjima za nauku, istraživanje i razvoj, u velikom odlivu visokooobrazovanih mladih ljudi i stručnjaka ali i u neadekvatnoj vezi nauke i privrede. Cilj je i da se animira i privatni sektor, koji u istraživanje i razvoj ulaže četiri puta manje nego što je to slučaj u zemljama Evropske unije.

– Mi danas imamo oko 2800 istraživača na milion stanovnika, dok ih je u Evropskoj uniji prosečno 5000. Danas oko 5000 doktora nauka iz Srbije radi širom sveta, što je za nas ogroman deficit kad se govori o ljudskim resursima. U zemlji se moramo založiti da naučno-istraživačka dostignuća ne ostaju u institucijama, nego da nađu svoj logičan put do privrede, novih proizvoda i usluga. Dokaz da se to može, i to veoma uspešno, jeste naš IT sektor, u kojem mala i srednja preduzeća iz godine u godinu pokazuju odlične, pre svega izvozne rezultate. Samo za prva tri meseca ove godine izvezeno je IT proizvoda i usluga za 150 miliona evra – rekao je ministar Rasim Lajić i dodao:

– Sajam tehnike i tehničkih dostignuća je zbog toga izvanredna prilika da se Srbija i njen naučno-istraživački i tehničko-tehnološki sektor još bolje pozicioniraju na svetskoj mapi uspešnih.

Generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić podsetila je da se 61. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća događa u godini u kojoj Beogradski sajam obeležava 80. godina postojanja. Sajam tehnike bio je i prva sajamska manifestacija posleratnog, obnovljenog Beogradskog sajma 1957. godine. Takva istorija, ali i deviza Beogradskog sajma – „Mesto koje je video ceo svet“ – predstavljaju i čast i obavezu više, da se odgovori na zahteve tržišta, da se održi ugled i stalno unapređuje poslovanje.

Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća je najznačajnija i najuglednija regionalna sajamska manifestacija takvog profila. U godini u kojoj Beogradski sajam obeležava 80 godina postojanja, vredno je svake pažnje podsećanje da je upravo Sajam tehnike bio prva sajamska manifestacija Beogradskog sajma.

Učesnicima njegovog 61. izdanja na raspolaganju je preko 20.000 kvm izlagačkog prostora, a više od 500 domaćih i stranih, direktnih i indirektnih izlagača i drugih učesnika iz četrdesetak zemalja predstaviće sve što odlikuje današnji tehničko-tehnološki trenutak u svetu i kod nas.

Sajamske postavke čine izložbe alata, procesne tehnike, robota, softvera i komunikacionih linija neophodnih u proizvodnim procesima svojstvenim Industriji 4.0, fabrikama budućnosti, industrijskoj automatizaciji; nezaobilazni su i kompleksni sektori elektroenergetike i termotehnike, telekomunikacija, instalacija, rasvete, industrijske i kućne elektronike, grejanja i hlađenja…

Posebna pažnja poklonjena je suštini tehničko-tehnološkog razvoja – inovacijama – u najrazličitijim sektorima, od alata i CNC mašina, preko mernih tehnologija, automatike i robota različitih namena, pa do industrijskog i ERP softvera. Približno polovina prijavljenih inovacija na ovom sajmu pripada domaćim kompanijama. Tako će se pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstaviti čak 32 naučno-istraživačke organizacije iz Srbije, koje će prezentovati svoje istraživačke projekte na kojima su radile u prethodnom projektnom ciklusu, a finansirani su od strane ovog ministarstva.

Stručni program obeležiće i dve značajne međunarodne konferencije: Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF), u okviru Međunarodnog sajma tehnike organizuje konferenciju pod nazivom „Klimatska i energetska diplomatija 21. veka“, a godišnja konferencija pod nazivom „ISCP 2017“ i sa motom „Radimo zajedno – ka Industriji 4.0“, posvećena unapređenju ekonomske saradnje Srbije i Italije (vodećeg privrednog partnera Srbije) u oblasti novih proizvodnih tehnologija, daće još jedan veliki doprinos u tehnološkom osvajanju fabrika budućnosti ali i još dubljoj i svestranijoj saradnji dveju zemalja.

Najuspešnije učesnike ovogodišnjeg Sajma tehnike na kraju očekuju i priznanja visokokvalifikovanog žirija.

Radno vreme Sajma tehnike biće od 10 do 18 časova, a poslednjeg dana sajma od 10 do 17. Pojedinačne ulaznice koštaju 300 dinara, grupne 200, a za đake i studente stručnih tehničkih škola 100 dinara. Za parkiranje putničkih automobila plaća se 100 dinara po satu.

Šta mediji mogu da urade za zaštitu životne sredine? (FOTO)

15.05.2017

U organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), odnosno Programa podrške civilnom društvu u oblasti životne sredine (CSOnnect), u hotelu Envoy, održan je radni doručak na kom su prisustvovali brojni predstavnici medija i medijskih kuća.

S obzirom na to da Srbiju uskoro čeka otvaranje poglavlja 27 za pristup Evropskoj Uniji, poglavlja vezanog za klimatske promene i zaštitu životne sredine, novinari su pokušali da odrede koja je njihova uloga u čitavom ovom procesu.

Jasno je da je jačanje civilnog sektora jedan od najsnažnijih načina da se dopre do svesti zagađivača, a to je moguće jedino ukoliko se čuje glas običnog čoveka – a kako drugačije, nego kroz medije. Zapravo, cilj ovog radnog doručka i jeste bio upravo to, da se novinari što više uključe u izveštavanje o ovim temama, a REC je voljan da im pruži svaki vid podrške.

CSOnnect je iskoristio priliku da najavi da će krajem godine podeliti nagrade medijskim kućama i pojedincima koji se najviše budu zalagali u ovoj oblasti. Takođe, oni će i na svaki drugi način podržavati osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD), kroz brojne projekte, podsticaje i aktivnosti koje će za temu imati zaštitu životne sredine.

SOLARNA ELEKTRANA „SOLARIS ENERGY“: Sunčanje sa smislom

15.05.2017

Miloš Kostić, Tina Vujanović, Auto Bild, Kladovo 28.04.2017. milos kostic direktor solaris inzenjering, solarni paneli za proizvodnju elektricne energije, reno kadjar, zelena patrola, RAS — Foto: Aleksandar Dimitrijević

Izlaganje Sunčevim zracima danas je vrlo štetno… Ipak, postoji mesto gde su ovi zraci i te kako poželjni, mesto vredno svake pažnje koje nas ponosno stavlja na mapu Evrope kada je ekologija u pitanju.

Ne, ovo na slici nije Holandija ili Danska, već Borski okrug u Srbiji, preciznije, ovo čudo nalazi se u Kladovu gde se na 4,5 hektara nalazi 8.464 solarna panela koji su još jedan dokaz da Srbija ima čime da se pohvali kada je reč o ekologiji. Ovo je najveća domaća solarna elektrana, a ako se pitate zašto je ovakav projekat realizovan baš ovde, jedan od najvažnijih razloga je stepen zračenja.

Ovaj kraj Srbije, tačnije Kladovo ima 13 odsto više sunčanih sati nego Beograd, a zračenje je jednako onom na jugu Srbije. To, logično, utiče na insolaciju koja se ovde tokom dana pretvara u električnu energiju.

Više o solarnoj elektrani “Solaris Energy” saznajte od njenog direktora, Miloša Kostića, u najnovijem broju magazina Auto Bild.

Održana javna prezentacija Nacrta PPPPN zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“

15.05.2017

prezentacija-zrenjanin — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U četvrtak, 11. maja 2017. godine u zgradi Skupštine grada Zrenjanina održana je javna prezentacija Nacrta Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“, organizovana od strane nosioca izrade ovog Prostornog plana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Obrađivač ovog Prostornog plana je JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ iz Novog Sada.

Javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“ i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“ na životnu sredinu, održava se u trajanju od 30 dana, od 24. aprila 2017. do 23. maja 2017. godine. Nacrt Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“ sa kompletom referalnih karata i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“ na životnu sredinu izloženi su u Zgradi Skupštine grada Zrenjanina, Zgradi Opštine Novi Bečej, kao i u prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu.

U toku prezentacije, istaknuto je da ovaj Prostorni plan predstavlja planski osnov za definisanje aktivnosti u oblasti zaštite prirode, turizma i ruralnog razvoja i polazni osnov za realizaciju nacionalnih, regionalnih i lokalnih interesa.

Javnoj prezentaciji prisustvovali su i predstavnici Gradske uprave Grada Zrenjanina, JP za urbanizam Zrenjanin, ustanove „Rezervati prirode“ Zrenjanin i drugih institucija. Posebno je istaknut značaj izrade ovog važnog planskog dokumenta sa ciljem da se stvore uslovi za usklađeno i mudro korišćenje prirodnih dobara u okviru područja posebne namene kako bi se doprinelo zaštiti biodiverziteta, ugroženih prirodnih resursa i očuvanju predela.

Nakon prezentacije upućen je poziv zainteresovanim licima da dostave primedbe na Nacrt Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“, do kraja trajanja javnog uvida, u pisanoj formi, organima zaduženim za poslove urbanizma u jedinicama lokalnih samouprava i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

U Arhus centru održan stručni skup o upravljanju otpadom

15.05.2017

Arhus_centar-subotica — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U okviru obeležavanja šest godina rada Regionalnog Arhus centra, na Otvorenom univerzitetu održan je stručni skup o upravljanju otpadom, što je prema oceni učesnika jedan od gorućih problema u oblasti zaštite životne sredine.

Tim povodom, pomoćnik Pokrajinskog sekretara gospodin Nemanja Erceg i gospođa Svetlana Marušić, viši savetnik su učestvovali na okruglom stolu sa temom „Izazovi i mogućnosti u oblasti upravljanja otpadom u procesu usaglašavanja sa propisima Evropske unije“ .

Skup je organizovao Regionalni Arhus centar Subotica uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, a u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Regionalnog Arhus centra Subotica u cilju bolje primene Arhuske konvencije“ .

Uvodničari okruglog stola su bili predstavnici Regionalnog Arhus centra Subotica, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Cilj okruglog stola na temu „Izazovi i mogućnosti u oblasti upravljanja otpadom u procesu usaglašavanja sa propisima Evropske unije“ bio je da se ukaže na obaveze svih nivoa vlasti u sistemu upravljanja otpadom u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Gospođa Snježana Mitrović iz Arhus centra izjavila je da će napokon dobiti Regionalnu deponiju, plan je da do kraja godine počne probni rad pa je ovo prilika da porazgovaramo sa predstavnicima resornog ministrastva, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, lokalne samouprave da vidimo dokle smo stigli i šta je još neophodno da učinimo. Nama kao građanima je najvažnije da znamo kakva je naša uloga, da li ćemo razvrstavati otpad na mestu nastanka i čiji je to otpad. Nadam se da ćemo na ovom skupu doći do plana konkretnih aktivnosti u budućnosti.

Usaglašavanje sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine, prema rečima pomoćnika Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i životnu sredinu, Nemanje Ercega, je izuzetno zahtevan zadatak u čiju realizaciju resorno ministarstarstvo i Pokrajinski sekretarijat ulažu velike napore. Nažalost bržu harmonizaciju kako kaže, koče finansijski problemi.

Sama implementacija propisa u zakonodavstvo Republike Srbije nije tako veliki problem kao što je obezbediti sredstva da bi se ispunili svi uslovi koje će nam nametnuti propisi Evropske unije. Pod tim se misli na uupravljanje otpadom kroz sistem regionalnih deponija, uklanjanje divljih deponija, čišćenje same teritorije Vojvodine odnosno Srbije i upravljanje otpadom kroz integrisane i integralne dozvole – kaže Erceg. – Uspešno privodimo kraju radove na Regionalnoj deponiji Subotica, a sa druge srane imamo završenu Regionalnu deponiju Kikinda, pri kraju je završetak i u Sremskoj Mitrovici, kao i u Pančevu. Očekujemo i da će Novi Sad kroz pristupne fondove Evropske unije obezbediti značajna sredstva za izgradnju deponije. Takođe, očekujemo završetak Inđije, tako da u Vojvodini idemo u korak sa uslovima koje propisuje Evropska unija, a to je da do 2027. godine obezbedimo kompletan sistem funkcionisanja u pogledu uklanjanja divljih deponija. Nadamo se da će ceo sistem regionalnih deponija biti uspostavljen do 2022. godine.

Veliki broj prisutnih , koji su uzeli aktivno uešće u diskusiji pokazalo je koliko je otpad , problemi koji se nameću zbog neadekvatnog postupanja sa njim, kao i sprovođenje inspekcijskog nadzora, važna tema za lokalne samouprave, građane i nevladin sektor.

Okrugli sto je organizovan sa ciljem proširivanja saradnje nadležnih republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa i aktivnog uključivanja građana radi što boljeg informisanja i učestvovanja u donošenju odluk u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

PK „Vrtlište” u BiH dobilo pet novih dampera

15.05.2017

Na Površinskom kopu „Vrtlište” Javno preduzeće „Elektroprivreda Bosne i Hercegovine” krajem prošle nedelje je Rudniku mrkog uglja „Kakanj” predalo na korišćenje pet dampera marke Belaz vrednosti 11 miliona KM.

Kamioni su u segmentima dopremani na Površinski kop „Vrtlište” i tokom aprila obavljani su poslovi njihove montaže. U narednih nekoliko sedmica biće izvršen probni rad svih funkcionalnosti dampera.

Predstavnici RMU „Kakanj” saopštili su da je ovo oprema koja će omogućiti kontinuitet na podizanju i transportu čvrste jalove mase, kao i dostizanje godišnjeg proizvodnog kapaciteta od milion tona uglja na Površinskom kopu „Vrtlište”. Poseban značaj je u pouzdanosti kapaciteta za transport sa stanovišta dugoročnog razvoja eksploatacije uglja. Pored toga, nabavkom kamiona prestaje potreba za angažovanjem kooperanata na prevozu jalovine.

Direktor RMU „Kakanj” gospodin Kasim Alajbegović je istakao kako je ovo velika i značajna investicija za rudnik u Kaknju.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Učešće delegacije Republike Srbije na Konferenciji Strana ugovornica Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije

15.05.2017

Od 24. aprila do 5. maja 2017. godine održano je 13. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Bazelske konvencije (BC COP-13), 8. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Roterdamske konvencije (RC COP-8) i 8. zasedanje Konferencija Strana ugovornica Stokholmske konvencije (SC COP-8) u Ženevi. Na Konferenciji prisustvovalo preko 1600 učesnika iz preko 180 država, uključujući posmatrače, predstavnike civilnog društva i industrije u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama, a Srbiju su predstavljali delegati na visokom nivou i operativnom nivou.

Pregovori u Ženevi su fokusirani na specifična pitanja implementacije konvencija. U okviru Bazelske konvencije razmatrana su tehnička i pravna pitanja primene konvencije, a posebno tehnička uputstva o POPs otpadu u okviru Bazelske konvencije, sprovođenja Kartagena deklaracije o prevenciji i minimizaciji otpada, saradnje sa Svetskom carinskom organizacijom i svrstavanje opasnih otpada u okviru Harmonizovanog sistema klasifikacije otpada, jačanja javno-privatnog partnerstva, a posebno uspostavljanja partnerstva u oblasti upravljanja otpadom iz domaćinstava.

U oblasti upravljanja hemikalijama bilo je posebno značajno pitanje uključivanja novih hemikalija na anekse Stokholmske i Roterdamske konvencije i razmatranje uspostavljanja postupaka i institucionalnih mehanizama usklađivanja sa Roterdamskom i Stokholmskom konvencijom, čije usvajanje je odloženo za sledeću konferenciju.

Delegati su takođe, razmatrali pitanja od zajedničkog interesa za sve tri konvencije, uključujući i pravna, budžetska i finansijska pitanja, kao i tehničku podršku za implementaciju konvencija. Od posebnog značaja su strateške odluke kojima se doprinosi unapređenju sinergije između Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije, jačanju aktivnosti usmerenih ka većem uključivanju naučnih saznanja u implementaciji sve tri konvencije. Na ovoj Konferenciji posebna pažnja je posvećena promociji rodne ravnopravnosti u pitanjima upravljanja otpadom i hemikalijama, kako na međunarodnom (projekti i programi, jačanje kapaciteta, monitoring i izveštavanje), tako i na nacionalnom nivou.

Članovi delegacije na operativnom nivou aktivno su učestvovali na plenarnim i regionalnim sastancima, kao i na kontakt grupama obrazovanim za sve tri konvencije iznošenjem stavova Republike Srbije i davanjem konstruktivnih predloga za specifična pitanja sprovođenja konvencija u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama.

Predstavnici na operativnom nivou ostvarili su kontakt sa predstavnicima UNIDA u vezi sa aplikacijom za regionalni projekat, koju je RS podnela GEF-u za finansijsku pomoć za realizaciju zajedničkog regionalnog projekta koji ima za cilj uvođenje i implementacije BAT/BEP za smanjenje emisija nenamerno proizvedenih POPs u metalurškoj industriji u regionu Centralne i Istočne Evrope (zajedno sa Makedonijom, Jermenijom i Moldavijom), a kojom se očekuje dobijanje donacije u iznosu od 2. 000.000 USD. Potvrđeno je da se projekat nalati na prioritetnoj listi za odobravanje finansiranja i da se očekuje u okviru GEF 7 ciklusa, polovinom 2018. godine.

Na ovoj konfereniji Republika Srbija je izabrana po prvi put u Biro Roterdamske konvencije da predstavlja region Centralne i Istočne Evrope, čime je obezbeđen kontinuitet Republike Srbije u radu i odlučivanju u najvišim telima tri konvencije.

Konferencija Strana ugovornica Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije na visokom nivou održana je 4 – 5 maja 2017. Tema zasedanja za zvaničnike na visokom nivou je „Detoksikovana budućnost: Bezbedno upravljanje hemikalijama i otpadom“ uz učešće predstavnika Republike Srbije na visokom nivou na plenarnoj sednici i Okruglom stolu posvećenim dostizanju ciljeva održivog razvoja u skladu sa Agendom 2030 u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama, jačanju implementacije kroz partnerstvo i smanjenju otpada i zagađivanja životne sredine. Rezultati diskusije sa Okruglog stola predstavljeni su 5. maja 2017. godine na plenarnoj sednici.

Istaknut je značaj političke volje za preduzimanje aktivnosti na dostizanju ciljeva održivog razvoja na nacionalnom nivou. Implementacija Bazelske, Roterdamske i Stokholmske konvencije upravo predstavlja najbolji način za dostizanje navedenih ciljeva. Države se suočavaju sa izazovima u dostizanju ciljeva u skladu sa Agendom 2030 na nacionalnom nivou. Postoji konsenzus da je neophodno razviti i unapređivati strateški, zakonodavni, institucionalni i finansijski okvir za upravljanje hemikalijama i otpadom u cilju dostizanja specifičnih ciljeva Agende 2030 o održivom razvoju. Izazov sa kojima se države suočavaju je obezbeđivanje finansijskih resursa kroz razvoj i unapređivanje privatno-javnog partnerstva.

Ključnu ulogu u dostizanju ciljeva BRS konvencije i održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou ima jačanje koordinacije i saradnje između svih relevantnih zainteresovanih strana. Neophodno je partnerstvo na svim nivoima i sektorima. Na globalnom nivou potrebno dalje jačanje sinergetskog pristupa u implementaciji BRS konvencije. Neophodno je obezbediti efikasnu koordinaciju, saradnju i komunikaciju između svih relevantnih zainteresovanih strana, odnosno između vlada, nadležnih organa na svim nivoima, industrijskih udruženja, civilnog sektora i opšte javnosti, a sve u cilju minimizacije generisanja otpada i smanjenja zagađenja. Razmena iskustava, naročito primera dobre prakse, katalizacija transfera tehnologija značajni su instrumenti jačanja partnerstva kako na regionalnom, tako i na nacionalnom nivou. Partnerstvo treba da se zasniva na modelu zasnovanom na sinergiji i usmeravanju resursa radi dostizanja ciljeva.

Upravljanje otpadom zahteva kontinuiran razvoj zakonodavstva i njegovo sprovođenje. Neophodno je obezbediti sineriju u implementaciji sve tri konvencije. Posebno je naglašen značaj preduzimanja mera prevencije i minimizacije stvaranja otpada na nacionalnom planu kroz razvoj programa prevencije i minimizacije otpada. U tom cilju na nacionalnom planu treba preduzimati mere na povećanju procenta ponovnog iskorišćenja otpada, posebno imajući u vidu značaj reciklaže i mogućnost država da kroz razvoj zelene ekonomije kreiraju „zelene poslove“. Još jednom je naglašeno da otpad predstavlja resurs i da u tom cilju treba što više promovisati prednost reciklaže u odnosu na druge operacije tretmana otpada. U oblasti upravljanja otpadom posebno je skrenuta pažnja na značaj uspostavljanja partnerstva u oblasti upravljanja otpadom iz domaćinstava, kao i na problem sve većeg korišćenja plastičnih kesa. Panelisti su posebno istakli značaj razvoja kapaciteta, obrazovanja i jačanja svesti o pitanjima upravljanja otpadom i hemikalijama.

Konferencija je rezultirala velikim brojem odluka u skladu sa kojima se očekuje dalje preduzimanje mera i aktivnosti na unapređivanju interisanog upravljanja otpadom i hemikalijama na nacionalnom nivou.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Prostorni planovi i kontaminirane lokacije u Republici Srbiji

15.05.2017

Agencija za zaštitu životne sredine je od 11. do 12. maja 2017. godine učestvovala na IX naučno-stručnom skupu sa međunarodnim učešćem na temu „Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine“ u organizaciji Asocijacije prostornih planera Srbije, Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta i Grada Subotice gde je u plenarnom delu skupa predstavila rad na temu „Prostorni planovi i kontaminirane lokacije u Republici Srbiji“.

U prezentaciji je dat pregled nadležnosti Agencije u vođenju Katastra kontaminiranih lokacija, analiza zastupljenosti i usklađenosti prostornih planova sa podacima koji se odnose na kontaminirane lokacije, kao i osvrt na značaj korišćenja podataka i integralnog pristupa u prostornom planiranju na područjima industrijskih lokaliteta.

Prezentaciju možete preuzeti na sledećem linku.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu postrojenja za tretman medicinskog otpada

15.05.2017

Medicinski otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje kojim se odlučuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu projekta – mobilno postrojenje za tretman infektivnog medicinskog otpada (uređaj/autoklav – automatski parni sterilizator „ISS 500L“ Celitron), nosioca projekta, „REMEO”d.o.o. iz Beograda.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja kao i na službenom sajtu Ministarstva.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu da izjave žalbu Vladi Republike Srbije putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Crna Gora će do 2020. godine imati 33 odsto energije iz OIE

14.05.2017

U Crnoj Gori u Bečićima u toku je peto savetovanje Crnogorskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže (CG KO CIGRE).

Predstavnik Crnogorskog operatora tržišta električne energije gospodin Vojislav Srdanović izjavio je na savetovanju da proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije ima višestruki značaj. On je podsetio da je Crna Gora donela odluku da ustupi sistem podsticanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i primenila model garantovane cene, otkupa i oslobađanja proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije troškova balansiranja prenosnog sistema. Kako je istakao, Crna Gora treba da nastavi podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora zbog činjenice da dođe u poziciju apsolutne energetske nezavisnosti. Podsetio je i da ova država ima cilj da do 2020. godine postigne učešće od 33 odsto obnovljivih izvora energije u potrošnji energije u državi.

Predstavnik Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) gospodin Pavle Grbović rekao je da se od 2021. godine očekuje da Crna Gora ima oko 650 GWh ukupno energije iz obnovljivih izvora koji imaju status povlašćenog proizvođača. Dodao je da se u narednom periodu očekuje izgradnja velikog broja malih hidroelektrana, a u idućoj godini će početi sa radom i vetroelektrana Možura, dok je pre nekoliko dana počela sa radom vetroelektrana Krnovo.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

FOLKSVAGEN ZAPRETIO TESLI: Šta god da napravite, mi ćemo biti bolji od vas!

14.05.2017

Uprkos skorašnjem skandalu sa lažiranjem podataka o emisiji štetnih gasova iz auspuha svojih vozila, Volkswagen Group ne odustaje od borbe za pozitivan utisak u očima javnosti. Štaviše, deluje da su crni dani daleko iza njih.

Iako njihovi prvi modeli električnih automobila sa trake za masovnu proizvodnju neće ugledati svetlost dana sve do 2019. a možda ni 2020. godine, kompanija obećava da će, kad ih konačno lansiraju, to biti pravi bum.

Štaviše, direktor Herbert Dies tvrdi da će VW prestići čak i Teslu, pionira u proizvodnji električnih vozila.

– Bez obzira na Teslinu ponudu, mi ćemo je nadmašiti. Ma šta da urade, mi to možemo bolje. Naša pozicija na novonastalom tržištu je sigurna i vrlo brzo ćemo postati lideri na ovom polju – kazao je on.

Volvo se uzda u to da će dizajn njihovih automobila više oduševiti kupce, ali i cena, koja će biti ekonomski prihvatljivija.’

– Stvar je vrlo jednostavna. Teško da će Tesla, koji je započeo luksuznim modelima koji koštaju 70.000 dolara i više, uspeti da se snađe na globalnom tržištu i zadovolji prosečnog kupca automobila. Mi imamo ambiciju da ih dizajnom svojih vozila zaustavimo i zauzdamo, a kupce oduševimo – tvrdi Dies.

WWF i FISA pokrenuli program „Partneri za čiste vode“

14.05.2017

Repechage of the men's single sculls — Foto: wwf.rs

U Beogradu je 5. maja 2017. godine obeležena 7. godišnjica partnerstva između WWF i Svetske veslačke federacije (FISA). Ovom prilikom najavljena je i nova faza zajedničke kampanje FISA i WWF za podizanje svesti o urgentnoj potrebi da se obezbedi dovoljno čiste vode za ljude i prirodu.

Od 2011. godine kada je strateško partnerstvo između najstarije svetske sportske federacije (FISA) i jedne od najvećih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode (WWF) započeto, usmereno je na očuvanje čiste vode i prioritet je za obe organizacije.

Predsednik FISA gospodin Žan Kristof Roland izjavio je da je čista voda za sve nas jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja i FISA je posvećena da radeći sa svim nacijama federacije i svim svetskim veslačima doprinese ovom cilju. Kako je istakao, veslači podržavaju kampanju jer ne žele da treninraju i takmiče se u prljavim vodama, svesni da je zagađenje vodnih resursa pitanje života i smrti, želeći da pomognu i daju svoj doprinos.

U okviru programa „Partneri za čiste vode“ planiran je razvoj jedinstvenog veslačkog centra „Kafue River & Rowing Centre“ (KRRC) u Zambiji. Kao prioritet i za FISA i WWF, ovaj centar će obezbediti mogućnost za istraživanja na temu upravljanja vodama, obezbediće obuke i obrazovanje studentima i lokalnim zajednicama, koji će moći da nauče o rekama, korišćenju vode i pomognu razvoju veslačkog sporta.

izvor: wwf.rs

Sandra Jovićević

ILON MASK: Naši solarni krovovi biće jeftiniji od tradicionalnih i imaće doživotnu garanciju

13.05.2017

Tesla - solarni - krov — Photo: tesla.com

Veče pred puštanje Tesla solarnih panela u prodaju, 9. maja, direktor kompanije, Ilon Mask, predstavio je javnosti ključne informacije za ovaj projekat.

Mask je putem društvene mreže Tviter najavio početak isporuke Tesla solarnih panela. U on je u svom tvitu obećao da će isporuka biti dostupna u većini zemalja širom sveta. Ovom prilikom je takođe pojasnio da bi ljudi mogli da očekuju navedene isporuke u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 2017. godine, a da će na inostrane lokacije isporuke stići početkom naradne godine.

Međutim, druga objava je, čini se, izazvala još veću pažnju javnosti – solarni krovovi će imati doživotnu garanciju.

Na sajtu kompanije Tesla su nedavno objavljene i sve informacije koje su potrebne za naručivanje solarnih panela. Između ostalog, istaknuta je garancija da ovaj proizvod nema rok trajanja.

– Solarne ploče su toliko izdržljive, da im se neće biti ništa, šta god da se dogodi sa objektom – navodi se u saopštenju na sajtu kompanije Tesla.

U gifu su, ilustracije radi, prikazani Teslini solarni paneli i ploče tradicionalnih krovova.

Između ostalog, ova garancija u skladu je sa tvrdnjama Elon Maska, da će ugradnja Tesla solarnih krovova biti finansijski povoljnija od izgradnje tradicionalnih krovova, uzimajući u obzir da je isplativost investicije jedna od najčešćih prepreka kada su u pitanju ulaganja u obnovljive izvore energije.

Na sajtu su navedeni i razlozi zašto bi uopšte bilo korisno instalirati solarne panele na krovove. Neki od njih, poput smanjenja iznosa računa za potrošnju električne energije, već su dobro poznati široj javnosti. No, takođe su dostupna i objašnjenja kako bi objekat nakon instalacije solarnih panela mogao da postane samoodrživ, i omogući potpuno isklučivanje sa postojeće mreže za distribuciju.

– Sa integrisanim zidnim Tesla baterijama, Sunčeva energija prikupljena tokom dana se akumulira unutar baterija i biva dostpna u svakom trenutku za lične potrebe u objektu – navodi se iz ove kompanije.

Ono što je navedeno, samo su neki od razloga što je kompanija Tesla odlučila da pokrene Solar Siti u novembru 2016. godine. Projekat Solar Siti je osmišljen tako da objedini sva moguća energetski efikasna rešenja za objekte. Ovo je jedan od Tesla projekata koji mnogo obećava. Postojeće studije Nacionalne laboratorije za obnovljive izvore energije, kao i mnoga druga istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama sugerišu da bi 25 odsto energetskih potreba SAD mogle da se proizvedu samo pomoću solarnih panela.

Naravno, nije svaki krov idealan za postavljanje solarnih panela, jer kombinacija mnoštvo faktora određuje količinu struje koja na krovu objekta može da se generiše. Ovi faktori obuhvataju prosečnan broj sunčanih dana područja na kom se objekat nalazi, ali i količinu Sunčeve svetlosti kojoj je omogućeno da nesmetano stigne do krova, a da je pritom ne zaklone visoke zgrade i drveće.

U tom pogledu, Tesla je omogućio analizu isplativosti ovakvog ulaganja. Za sada, ukoliko živite u Sjedinjenim Američkim Državama, možete dobiti procenu na osnovu podataka dobijenih iz kompanije Google koja je na krovove već instalirala Tesla solarne panele.

M. N.

Izvor: futurism.com

DUBAI AWARD: Ako marite za životnu sredinu, prijavite se na takmičenje i osvojite 30.000 dolara

13.05.2017

Dubai i UN-Habitat raspisali su konkurs za Međunarodnu nagradu Dubaija za najbolje prakse u poboljšanju životne sredine.

Poznato je da Dubai već 21. godinu predstavlja pozitivan primer održive zajednice.

Kako navode organizatori, nagrada dolazi u kritičnom trenutku, ubrzo nakon potpisivanja nove Urbane agende, u oktobru 2016. godine, pa je ovo prilika da se pokažu najefikasnije sprovedene intervencije za poboljšanje života u urbanim zajednicama širom sveta.

U skladu sa Ciljem 11 održivog razvoja, koji su formlisale UN, a koji podrazumeva održivost, bezbednost, otpornost i inkluzivnost gradova i drugih naselja, ova nagrada prepoznaje značajan doprinos zajednica koje:

imaju dokazan i opipljiv uticaj na poboljšanje kvaliteta života ljudi;
su rezultat delotvornih partnerstava između javnog, privatnog i građanskog sektora društva;
su socijalno, kulturno, ekonomski i ekološki održive.

Pored toga, nagrada odražava politiku i posvećenost vlade Dubaija i Ujedinjenih Arapskih Emirata ka održivom razvoju naselja i zaštiti životne sredine. Kroz blisku saradnju sa UN-Habitat organizacijom, nagrada takođe oslikava značaj jakih i koherentnih partnerstava u sprovođenju novih Ciljeva UN, i daje doprinos socijalnoj, ekonomskoj i ekološkoj održivosti naselja u svim delovima sveta.

Nagrada je otvorena za sve sektore: nacionalne i regionale vlade; lokalne vlasti i njihove sektore; nevladine organizacije; multilateralne agencije; istraživačke i akademske institucije; javne i privatne fondacije; medije i fizička lica.

Definisano je 5 kategorija u okviru kojih se nagrada dodeljuje: najbolja praksa; najbolji transfer prakse; najbolje istraživanje; privatni sektor; i nagrada za lični doprinos.

Detaljnije informacije o nagradi dostupne su na sledećim sajtovima: unhabitat.org i dubaiaward.dm.gov.ae.

U sledećoj tabeli prikazani su broj nagrada, kao i vrednosti nagrada po kategorijama:

1...1.1271.1281.129...1.538 Page 1.128 of 1.538

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM