Rumunija otkrila novo gasno polje

18.05.2017

Rumunski Romgaz otkrio je najveće gasno polje u državi u poslednjih 30 godina, koje bi zadovoljilo nacionalne potrebe za gasom za oko tri godine.

Polje Caragele prostire se na površini od 35 km, u njemu su procenjene zalihe od 25 do 27 miliona metara kubnih gasa, a proizvodnja će započeti 2019. godine, objavio je Romgaz. Ove godine biće izbušeno još šest novih bušotina, a proizvodnja bi mogla rasti.

Ukupna investicija procenjuje se na 140 miliona evra, od čega će 40 miliona evra biti investirano ove godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U planu regionalna konferencija o obnovljivim izvorima energije

18.05.2017

Obnovljivi grad — Foto-ilustracija: Pixabay

U sredu 17. maja 2017. godine održana je 16. sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U okviru sednice, između ostalog odlučeno je da će biti prihvaćen poziv za posetu Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine u junu 2017. godine, a izabrana je i četvoročlana delegacija.

Takođe, članovi Odbora prihvatili su i Inicijativu za organizovanje regionalne konferencije za obnovljive izvore energije, koja bi bila održana u Narodnoj skupštini Republike Srbije početkom juna ove godine.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

U planu tretman neopasnog otpada u Zemunu

17.05.2017

Plastika, otpad, đubre — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za dopunu Rešenja o izdavanju dozvole za skladištenje i tretman neopasnog otpada od strane „PAPIR SERVIS FHB“ d.o.o. Beograd.

Aktivnosti koje ovaj operater preduzima su upravljanje neopasnim otpadom – skladištenje i tretman neopasnog otpada (otpadna plastika). Kompleks na kom se skladišti i tretira neopasan otpad se nalazi na lokaciji u Zemun polje.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 29.05.2017. godine. Uvid u podnete Zahteve za dopunu Rešenja o izdavanju dozvole za skladištenje i tretman neopasnog otpada, može se izvršiti u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Pale cene gasa i električne energije u Evropskoj uniji

17.05.2017

Bandere, Elektrodistributivna mreža, Struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Cene električne energije u domaćinstvima u zemljama Evropske unije u proseku su padale za 2,3 odsto u periodu između druge polovine 2015. i druge polovine 2016. godine, a sada prosečno iznose 20,5 evra za 100 kWh.

U istom periodu cene gasa za domaćinstva pale su za prosečno 10,5 odsto na 6,4 evra po 100 kWh. Najveći pad cena električne energije zabeležen je u Holandiji, a najveći pad cena gasa beleži se u Hrvatskoj i Bugarskoj.

Prema podacima Eurostata, u Hrvatskoj je cena gasa u drugoj polovini 2016. godini iznosila 3,1 evra po 100kWh, dok je gas u istom periodu najjeftiniji bio u Bugarskoj.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Niži troškovi električne energije u osam osnovnih škola u Kragujevcu

17.05.2017

Struja, energetska efikasnost, strujomer, — Photo-illustration: Pixabay

Gradsko veće Kragujevca dalo je saglasnost Gradskoj upravi za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj na zaključenje ugovora sa Preduzećem za projektovanje i inženjering E – PROJECTING MM iz Kragujevca o isporuci i ugradnji opreme za kompenzaciju reaktivne energije u pet objekata.

Ugovorom su obuhvaćene četiri osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kragujevca, i to Prva Tehnička škola; Politehnička škola – Objekat 1 i 2; Škola sa domom učenika za decu oštećenog sluha i Osnovna škola „Svetozar Marković“ .

Vrednost ugovora je 483.000 dinara sa PDV – om, a na taj način obezbediće se ušteda u troškovima električne energije u objektima osam osnovnih škola na teritoriji grada Kragujevca.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Nikšić razvija održivi transport

17.05.2017

Zeleni bicikl, ekologija — Photo: Pixabay

U Nikšiću u Crnoj Gori postavljena su prva parkirališta za bicikle na četiri lokacije.

Reč je o projektu „Velonik“ koji je realizovala Nevladina organizacija „Biciklo.me“, a finansijska sredstva obezbedila je nikšićka Pivara, koja zadnjih pet godina finansijski nagrađuje najbolje projekte iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

U okviru projekta, u zgradi Tehnopolisa održana je i tribina na temu Nikšić kao biciklistički grad, a sekretar Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine u Skupštini opštine gospodin Nebojša Adžić ocenio je da je ovako nešto nedostajalo gradu. Kako je istakao, jedno od strateških opredeljenja je razvoj održivog grada koji uključuje i održivi transport gde biciklizam zauzima značajno mesto. Prema njegovim rečima, ovako će se omogućiti velikom broju ljubitelja biciklizma u Nikšiću da na povoljnim lokacijama mogu da parkiraju bicikla, ali i da promovišu taj vid saobraćaja i način života.

Izvršni direktor NVO Biciklo.me gospodin Blažo Crvenica je kazao i da im je cilj da i tribinom koju organizuju kao pobednici Pivarinog konkursa, okupe predstavnike lokalnih vlasti, nevladinog sektora, privrede i građane zainteresovane za biciklizam. On je najavio da će organizovati i veliku biciklističku vožnju, koju su pokrenuli prošle godine pod nazivom „Critical mass“.

Menadžerka korporativnih komunikacija Pivare „Trebjesa“ gospođa Natalija Milić izjavila je da im je cilj promovisanje biciklizma, najviše radi ekologije i zdrave životne sredine, kao i zdravih stilova života. Ona je podsjetila da su prvi konkurs za finansiranje projekata nevladinih organizacija pokrenuli 2011. godine i ocenila da su i ovog puta dobili respektabilnog partnera, organizaciju „Biciklo.me“ iz Podgorice, koja je u protekle dve godine mnogo radila na poboljšanju biciklističke infrastrukture u tom gradu.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

20 miliona evra za finansiranje obnovljivih izvora energije

17.05.2017

Fond Green for Growth (GGF) i UniCredit banka potpisali su ugovor o kreditu u iznosu od 20 miliona evra namenjenom za finansiranje projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovaj ugovor predstavlja početak saradnje dve vodeće institucije koji, pored finansiranja, podrazumeva i tehničku pomoć GGF Fonda u delu tehničke verifikacije i praćenja projekata.

Putem dugoročnog finansiranja po veoma povoljnim uslovima, kredit GGF-a će omogućiti ovoj banci da potvrdi poziciju jednog od vodećih igrača kada je u pitanju finansiranje obnovljivih izvora energije i da istovremeno osnaži unapređenje ovog sektora, koji je u Srbiji tek u razvoju. Takođe, na ovaj način je još jednom potvrđena strategija da kroz svoje poslovne aktivnosti kontinuirano teži da pruži podršku zaštiti životne sredine i da nastavi da ulaže u obnovljive izvore energije. U toku 2016. godine, izloženost UniCredit Grupe u sektoru obnovljive energije premašio je iznos od 9,4 milijarde evra.

Predsedavajući Upravnog odbora GGF fonda Kristofer Nouls je izjavio da novo partnerstvo sa UniCredit Bankom GGF fondu nudi mogućnost da, kroz dugoročno finansiranje, po konkurentnim uslovima, pomogne razvoju sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, kao i da pruži podršku misiji Fonda i promoviše ovaj sektor i energetsku efikasnost na tržištima na kojima je prisutan.

U vezi sa potpisivanjem ovog ugovora, Enriko Verdoša, član Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija odgovoran za Korporativno i investiciono bankarstvo je izjavio da su ponosni što nas je GGF Fond prepoznao kao partnera, spremnog da, kroz praćenje investicija u domenu obnovljivih izvora energije, doprinese daljem razvoju ove oblasti u Srbiji. Naše dugogodišnje iskustvo, sposobnost da pratimo kompleksne transakcije i finansiranje prilagodimo specifičnim zahtevima klijenata, svakako će doprineti da kroz sredstva obezbeđena ovim kreditom pružimo podršku kako postojećim, tako i novim klijentima.

izvor: seebiz.eu

Sandra Jovićević

Sunce navodnjava šargarepu

17.05.2017

Sušni, vreli, letnji dani više neće brinuti Marka Čarnića, povrtara iz Begeča, pored Novog Sada. Za Čarnića, jednog od najvećih proizvođača šargarepe, ne samo u Srbiji, već i u regionu, od sada radi i sunce. Deo njegovih oranica zasejanih šargarepom, zaliva se sistemom za navodnjavanje, koji pokreće solarna energija. Ovaj sistem je prvi ove vrste u Srbiji. Marko Čarnić objašnjava, dok pokazuje sistem sa 27 solarnih panela postavljenih odmah uz magistralni put, da obrađuje oko 200 hektara na kojima šargarepa zauzima najveći deo, gotovo 120 hektara, i godišnje na tržište plasira oko 7.000 tona ovog povrća. Povrtarske kulture skladišti u modernoj hladnjači, nedavno sagrađenoj, kapaciteta 6.000 tona.

– Istina, od suše nisam nikada strahovao, jer su mi sve njive pokrivene sistemima za navodnjavanje koje pokreću dizel agregati – ističe Čarnić.

– Ovaj sistem, međutim, posmatram kao investiciju u budućnost, koja će efekte pokazivati i više od 20 godina, jer se njime postižu značajne uštede, pre svega u gorivu. Time postajemo konkurentniji, a to je izuzetno značajno kada nam predstoji smanjenje carinskih zaštita i dolazak proizvoda iz EU na naše tržište.

Marko Čarnić objašnjava, kako će se investicija od 28.000 evra isplatiti za najviše tri godine i kako je u finansiranju, ali i pronalaženju kompanije koja se bavi projektovanjem i instaliranjem sistema za navodnjavanje putem solarne energije, imao maksimalnu podršku ProCredit banke. Za sada, ovaj sistem zaliva 6 hektara, a vrlo brzo će se sistem proširiti i na susednu njivu, tako da će pokrivati ukupno 14 hektara.

Janko Medveđ, njegov kolega, takođe veliki proizvođač šargarepe iz istog mesta, koji ovo povrće gaji na oko 130 hektara, takođe razmišlja o postavljanju ovakvog sistema, ali ima i određene dileme.

– Najveći problem bi mi mogla predstavljati njegova mobilnost – kaže Medveđ.

– Da bih imao dobre rezultate, moram da poštujem plodored, odnosno, ne mogu na njivi da gajim samo povrtarske culture koje zahtevaju zalivanje. Samim tim, bilo bi dragoceno da mogu da ga preselim, ali u svakom slučaju, videću kakva će biti Markova iskustva, pa ću i ja odlučiti.

Sistem za navodnjavanje, koji je podigao Čarnić snage je 7,5 kW i može dnevno da ispumpa 500 kubnih metara vode. Svaki sistem se inače posebno projektuje u zavisnosti od potreba poljoprivrednika i može se kontrolisati daljinski, putem internet konekcije. Paneli nisu osetljivi na udarce, a kompletan sistem u narednih 25 godina traži minimalno ulaganje u održavanje.

Ova priča izašla je u biltenu Energetskog portala broj na temu „Obnovljivi izvori energije„, koji je izašao 1. juna 2016. godine.

Rusija dodatno osigurava nuklearne elektrane

17.05.2017

Nuklerna elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Ruska vlada je posebnom odlukom povećala sigurnosne zone oko nuklearnih elektrana radi njihove zaštite od terorizma, a ujedno je time obuhvatila i druge objekte vezane za nuklearnu tehniku.

Tom se odlukom proširuje sigurnosna zona oko svih elektrana, a posebno oko reaktora i skladišta nuklearnog otpada, nuklearnih materijala i drugih izvora radijacije.

Odluka obuhvata svih deset ruskih nuklearnih elektrana i nuklearne naučno-istraživačke institute i centre širom zemlje, javlja ruska novinska agencija TASS.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Predstavljen Informacioni sistem za životnu sredinu Crne Gore

17.05.2017

U Crnoj Gori je 16. maja 2017. godine održan završni Visibility event projekta „Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema životne sredine“, u cilju predstavljanja koncepta Informacionog Sistema za životnu sredinu (EIS), odnosno njegovih funkcionalnosti i glavnih osobina.

Informacioni sistem životne sredine Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine, kao korisniku, pruža pouzdane i blagovremene informacije o životnoj sredini. EIS ima dvojni fokus; kao prvo, da pruži podršku izveštavanju kada su u pitanju informacije koje se zahtevaju u prioritetnim setovima podataka u skladu sa Evropskom mrežom za obaveštavanje i posmatranje u oblasti zaštite životne sredine EIONET (zagađenost vazduha, kvalitet vazduha, promene klime, biodiverzitet, vode i otpad). Sa druge strane, ovaj informacioni sistem fokusira se na obradu nacionalnih indikatora (NI) za životnu sredinu u Agenciji, koji uz navedene EIONET oblasti, takođe obuhvataju zemljište, ribarstvo i poljoprivredu, kao i sektorske pritiske na životnu sredinu kao što je energetika, turizam i saobraćaj.

Projektom je predviđena ocena postojećeg stanja, integrisanje postojećih, kao i razvoj novih baza podataka i aplikacija, kojima će biti obuhvaćeni svi segmenti rada Agencije.

Informacioni sistem zaštite životne sredine pokriva širok spektar sektora životne sredine. To uključuje aktivnosti u raznim oblastima, od prikupljanja, skladištenja i obrade podataka do diseminacije informacija u formi dokumenta, izveštaja, servisa itd.

Projekat „Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema životne sredine“ finansiran od strane Evropske unije, implementirala je kompanija Teched – savetodavne usluge, sa sedištem u Zagrebu.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

„Elektroprivreda“ Republike Srpske prodaje električnu energiju na srpskoj berzi

17.05.2017

Preduzeće „Elektroprivreda“ Republike Srpske od 7. marta do 16. maja 2017. godine na berzi električne energije u Srbiji prodalo je 86.445 MWh električne energije čime je ostvarilo prihod od 3.372.099 evra.

Kako je saopšteno, „Elektroprivreda“ Republike Srpske je postala član organizovanog veleprodajnog tržišta električne energije u Srbiji radi povećanja mogućnosti za trgovinu električnom energijom, prvenstveno prodajom viškova električne energije na transparentan način u skladu sa praksom i standardima EU.

Dugoročni plan berze električne energije je da se izvrši spajanje sa mađarskom berzom električne energije, čime bi se za ERS otvorile dodatne mogućnosti za prodaju viškova električne energije na najlikvidnijem organizovanom tržištu u ovom delu Evrope.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Osnovci iz Vrbasa učestvovali u ekološkoj igri „Igraj za energiju”

16.05.2017

Timovi osnovnih škola iz Vrbasa bili su danas deo društvene igre i kviza znanja „Igraj za energiju”, osmišljene da na zabavan način uči decu o osnovnim pojmovima energetske efikasnosti i pruži im praktične savete za svakodnevnu primenu.

Nadmetanje u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić” organizovali su Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, i Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas.

Senior projekt menadžer gospođa Svjetlana Đokić izjavila je da je ova igra nastala u okviru projekta srpsko-nemačke saradnje „Energetska efikasnost u zgradarstvu”, koji ima za cilj da kroz različite inicijative unapredi zakonodavni okvir u Srbiji, podrži lokalnu samoupravu u procesu primene zakonskih propisa, uspostavi sistem za upravljanje podacima i konstantno unapređuje znanje i kapacitet stručnjaka u ovoj oblasti. Baveći se ovom tematikom već skoro devet godina, shvatili smo da je ljudima prva asocijacija na energetsku efikasnost najčešće skupa investicija. U stvarnosti, unapređenje energetske efikasnosti znači pronalaženje najboljeg i najisplativijeg načina kako da uz minimalna ulaganja dobijemo najveće uštede. Neke od mera su vrlo jednostavne, ne predstavljaju trošak i mogu doneti velike uštede. Zato smatramo da sve počinje od najmlađih, kroz igru i zanimljive primere deca uče o glavnim pojmovima energetske efikasnosti i dobijaju praktične savete koje mogu da primene u svakodnevnom životu. Upravo zato kroz škole i gradove Srbije organizujemo takmičenje u ovoj zanimljivoj igri.

Sanja Korać iz Kancelarije za energetski menadžment opštine Vrbas istakla je da je kviz i učešće u društvenoj igri deo šireg sporazuma o saradnji između Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, i opštine Vrbas iz koje je kao konkretna i važna dobit za lokalnu samoupravu iznedren Lokalni akcioni plan za energetsku efikasnost u stambenom sektoru. Kako je navela, društvena igra i kviz je najbolji način da se mladi upoznaju sa merama i načinima unapređenja energetske efikasnosti. Kancelarija za energetski menadžment sprovodi više edukacija te vrste i naše je iskustvo da su one najučinkovitije ako se sprovode u mlađem uzrastu.

U društvenoj igri učestvovali su učenici škola „Svetozar Miletić”, „Bratstvo-jedinstvo”, „Petar Petrović Njegoš” i „20. oktobar” iz Vrbasa.

izvor: vrbas.net

EU parlamentarci zahtevaju podršku energetskoj budućnosti jugoistočne Evrope

16.05.2017

Eu, Evropski parlament, Evropa, Evropska Unija — Foto-ilustracija: Pixabay

Predstavnici šest političkih parlamentarnih grupa EU su nedavno u Briselu potpisali zajedničko pismo za potpredsednika Evropske komisije za Energetsku uniju Maroša Šefčoviča i komesare za klimu i proširenje EU, Migela Arijas Kanjetea i Johanesa Hana, tražeći njihovu podršku radi obezbeđivanja implementacije Uredbe o mehanizmu monitoringa gasova sa efektom staklene bašte (MMR), strategije nisko-ugljeničnog razvoja i jačanje saradnje na polju energije u jugoistočnoj Evropi.

Imajući u vidu da Energetska zajednica, uz podršku Evropske komisije, trenutno radi na merama stupanja MMR uredbe na snagu u zemljama koje su njene članice, parlamentarci zahtevaju od komesara da:

– Politički značaj ovog procesa prenesu na najviši nivo kako bi se osiguralo da se sve administrativne prepreke za realizaciju MMR uredbe uklone;

– Evropska komisija i Energetska zajednica uspostave resurse koji su neophodni za podršku uspostavljanju sistema zasnovanog na institucionalnom okviru kako bi MMR postao stvarnost;

– Evropska komisija podržava Energetsku zajednicu kada je u pitanju jačanje regionalne saradnje na polju klimatske akcije, prenošenja i sprovođenja EU klimatske pravne tekovine i time što će obezbediti nastavak Regionalne pristupne mreže za životnu sredinu i klimu (ECRAN) uz uključivanje Sekretarijata Energetske zajednice;

– Evropska komisija i Energetska zajednica podržavaju držanje klimatskih tema u svim relevantnim ministarstvima.

Svoje zadovoljstvo povodom inicijative evropskih parlamentaraca je izrazio Garet Tankosić-Keli, predsednik Fondacije SEE Change Net.

– Ovo je jako značajna inicijativa jer pokazuje da predstavnici iz najrazličitijih političkih partija, od zelene preko liberalne do hriščćanskih demokrata, nisu zaboravili na građane Jugoistočne Evrope jer traže podršku od najviših nivoa Evropske komisije da bi nam pomogli da postanemo nisko-ugljenično društvo što znači čistiji vazduh, više radnih mesta i EU standard – istakao je on.

Pismo su potpisali Tanja Fajon, Tonino Pikula i Anelise Dods (S&D), Urlike Lunaček, Klod Turmes i Benedek Javor (Greens/EFA), Edvard Kukan i Alojz Peterle (EPP), Monika Makovei (ECR) i Dimitrios Papadimulis (GUE/NGL).

Vreme je da „Vlasina” bude proglašena za zaštićeni predeo izuzetnih odlika

16.05.2017

Reka Vlasina, pukli kamen — Foto: Wikimedia/Vl

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine oglasilo je Javni uvid o nacrtu uredbe i studiji zaštite o proglašenju predela izuzetnih odlika „Vlasina”.

Područje Predeo izuzetnih odlika „Vlasina”, koje se predlaže za zaštitu, nalazi se u jugoistočnoj Srbiji najvećim delom na teritoriji opštine Surdulica i zauzima površinu od 12. 228,1020 ha, a neznatnim na teritoriji opštine Crna Trava, odnosno 512,7985 ha.

Javni uvid će se održati od 17. maja do 6. juna 2017. godine, a nacrt uredbe o proglašenju Predela izuzetnih odlika „Vlasina” i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom, koje je na osnovu ovlašćenja iz čl 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, biće izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 9 do 14 časova u prostorijama Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Javna rasprava i javna prezentacija dokumenata o zaštiti biće održana u ponedeljak, 22. maja 2017. godine, sa početkom u 12 časova u prostorijama opštine Surdulica.

U javnoj raspravi učestvuju fizička lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajanja javnog uvida, koji usmeno mogu obrazložiti podnete primedbe. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač dokumenata o zaštiti javno iznosi svoj stav.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Šibensko-kninska županija obeležava Dan energetske efikasnosti

16.05.2017

Danas se obeležava Dan energetske efikasnosti Šibensko-kninske županije u Razvojnoj agenciji u Šibeniku.

Ovom prilikom građanima će biti predstavljene mere energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i načini i mogućnosti sufinansiranja tih mera putem nacionalnih i evropskih fondova.

Takođe, biće predstavljeni i rezultati sprovođenja mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije za javne ustanove, privredne subjekte, opštine i gradove.

izvor: mok.hr

Sandra Jovićević

Krajem godine počinje izgradnja gasovoda BRUA

16.05.2017

Rumunski operator gasnog transportnog sistema Transgaz očekuje da će radovi na izgradnji gasovoda BRUA početi u novembru 2017. godine.

Kako je saopšteno, u toku je izrada studije uticaja gasovoda na okolinu, a gasovod će povezati gasne sisteme Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije.

U Rumuniji će biti dug 529 km, a prelaziće preko područja 11 okruga, 79 naselja i oko 22.000 privatnih poseda.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1.1261.1271.128...1.538 Page 1.127 of 1.538

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM