Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni

12.04.2018

climate-change-2254711_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Januar je 2099. godine. Đaci sedmog razreda osnovne škole pišu pismeni zadatak iz srpskog jezika na temu “Stiglo je proleće u moj kraj”. Nebojša je već vrlo zlovoljan jer se naslušao prabakinih priča o tome kako je “u njeno vreme” proleće kalendarski počinjalo 21. marta i nezadovoljan što ne može da upotrebi njene sastave o lastama i rodama koje doleću sa juga. Ruku na srce, ne seća se da je tokom svog života video ijednu rodu, a laste su konstantno tu negde u okolini. Nekada su navodno išle u toplije krajeve zato što je u Srbiji bilo hladnije vreme i padao sneg. Njegova mlađa sestra, Ana, je za to vreme na ekskurziji u Boru. Marko iz IId nije joj jednako sladak s tom plastičnom maskom koja prekriva njegov prćasti nosić.

Budućnost naše planete, ukoliko nastavimo da proizvodimo gasove staklene bašte jednakim intenzitetom, izuzetno je sumorna. Istraživanje Patrika Brauna i Kena Kaldeire, čiji su rezultati objavljeni krajem 2017. godine, pokazalo je postojanje 93 odsto verovatnoće da do kraja 21. veka prosečna temperatura na Zemlji poraste za 4 stepena Celzijusa. Naučna predviđanja ne treba da uzmemo zdravo za gotovo, zbog neizvesnosti budućeg delovanja nacija usmerenih na klimatske promene, već kao upozorenje i podstrek da svoje napore treba da usmerimo protiv njih.

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova.

Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Iako se dizelaši i benzinci smatraju jednim od glavnih neprijatelja zdravlju naše životne sredine, a vozila na električni pogon njihovom “čistom” zamenom, u obzir treba uzeti širu sliku. Kako bi bili u potpunosti efikasni, struja koja ih pokreće trebalo bi da dolazi iz obnovljivih, a ne “prljavih”, izvora energije.

Okosnica ujedinjene političke borbe trebalo bi da bude upravo zaokret od izrabljivanja naftnih derivata ka iskorišćavanju bezgraničnih potencijala Sunca, vode i vetra. Trudom naučnika “ekološkom trojstvu” pridružili su se i senf i šećer koji se upotrebljavaju kao biogorivo u avio-industriji, kao i mnogi drugi organski proizvodi.

Delotvorno “oružje” potpisnica Pariskog sporazuma u ovoj bitki su i reciklaža, savesno upravljanje otpadom i pošumljavanje – a saborci smo im i mi, stanovnici Zemlje.

Ono što kao pojedinci možemo da uradimo kako bi Nebojša 2099. video rode, a Ana čak i u Boru lice svoje simpatije – je da na posao ili u školu odlazimo biciklom (ili čak javnim prevozom, što bezbolnija varijanta u odnosu na sopstveni auto), smanjimo unos mesa i mleka i za Novu godinu kitimo živu jelku koju ćemo, po završetku praznika, zasaditi.

I bićemo nekoliko kilometara, sarmi, kapućina i drveća bliži ostvarenju globalne misije održivog razvoja. A i nekoliko kilograma lakši. Win-win situacija i za one kojima koji nas nasleđuju i za nas, zar ne?

Jelena Kozbašić

Budućnost Srbije – Program integrisanih dozvola za rad farmama i industrijama

12.04.2018

Dekan TMF Janicijevic, ministar Trivan i ambasador Lundin — Foto: Ambasada Švedske/Z. Petrović

Švedska nastavlja sa podrškom sprovođenju Programa integrisanih IPPC dozvola, što podrazumeva da se na osnovu ispunjenih standarda koje važe za Evropsku uniju izdaje integrisana dozvola za rad farmama i industrijama u Srbiji i za izvoz njihovih proizvoda na tržište EU.

U Privrednoj komori Srbije predstavljen je projekat ”Implementacija Direktive o industrijskim emisijama u Srbiji”, nastavak projekta koji je Švedska već podržavala. Druga faza trajaće do 2020. godine, a ukupna vrednost obe faze iznosi 2,3 miliona evra. Sprovođenjem ove direktive, veoma značajanog dela pristupanju Poglavlju 27 o životnoj sredini, dolazi se do prvog nacrta pregovaračke pozicije Srbije u tom poglavlju.

– Švedska i Evropska unija spremne su da sa Srbijom dele breme u ispunjenju zahteva i implementaciji poglavlja 27, jer to nije samo breme, već je i potencijal. To je u evropskom interesu i otvoriće novu stranicu u razvoju srpske privrede. Uz ove investicije, srpska privreda će trošiti manje energije i hemikalija, razvijaće se i biće konkurentnija – rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Drugom fazom projekta obuhvaćena su 227 postrojenja, od kojih 93 farme i to se odnosi na ispunjenje standarda o sirovinskoj i energetskoj efikasnosti u cilju uštede i čuvanja životne sredine od zagađenja. Obuhvaćene su skoro sve industrijske grane, od hemijske, preko elektroprivrede, do naftne industrije, poljoprivrede i vodoprivrede. Cilj je i da se podigne svest o odgovornosti industrije o zagađenju životne sredine po principu „zagađivač plaća“ (Polluter Pay Principle).

– Privreda je i najveći zagađivač životne sredine, ali i najveći investitor u životnu sredinu. Koristi ovog projekta su velike, jer domaća industrija i preduzeća moraju da se prilagode standardima koji su već na snazi u Evropskoj uniji, naročito u pregovaranju za poglavlje 27 – rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

IPPC direktiva predstavlja ceo okvir mera koje država Srbija mora da sprovede na nacionalnom i na lokalnom nivou, da bi mogla da obezbedi srpskim preduzećima i farmama mogućnost poslovanja i izvoza na tržište EU. To znači da se uvode stroži standardi u oblasti zaštite životne sredine, direktno se pozitivno utiče na javno zdravlje stanovništva u Srbiji, jer će biti daleko manjeg zagađenja voda, vazduha i tla.

Švedska je najveći donator Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, a ukupna podrška za razvojnu pomoć u 2018. godini iznosi oko 10 miliona evra. Tokom poslednje četiri godine Švedska je Srbiji isplatila ukupno 12 miliona evra za projekte u oblasti zaštite životne sredine, kako bi pomogla Srbiji da što ranije i što efikasnije ispuni uslove predviđenje članom 27 u Pregovaračkim poglavljima za članstvo u Evropskoj uniji.

Švedska je spremna da omogući velike investicije u ovu oblast što će dovesti do novih radnih mesta i do pozitivnog ekonomskog razvoja, a to podrazumeva da bi resorno ministarstvo u Vladi Srbije trebalo da poveća svoje administrativne i druge potrebne kapacitete.

Počinje velika prolećna akcija čišćenja Beograda

12.04.2018

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je danas da će sledeće nedelje početi velika prolećna akcija čišćenja grada i pozvao sve sugrađane da prijave lokacije koje treba da se očiste i urede.

Do sada imamo 280 prijavljenih lokacija, a pozivam sugrađane da i dalje javljaju „Beokom servisu” koje lokacije treba srediti. Ovu akciju sprovodimo već četiri godine i imamo fantastične rezultate s obzirom na to da smo uspeli da uklonimo čak 2.000 divljih deponija, hiljade kubika smeća i šuta i svega onoga što je ometalo život Beograđanima, rekao je gradonačelnik i dodao da se nastavlja praksa pomaganja sugrađanima da se urede neki delovi grada koji i nisu toliko vidljivi, na primer blokovi, a gde je vremenom generisana velika količina smeća.

Mali je naglasio da je na ovaj način, nakon prijave sugrađana, počela da se čisti i velika deponija kod Pančevačkog mosta, sa koje je u poslednja dva meseca odneto 3.000 kubika smeća, a isto toliko će se tek odneti. Nakon što očistimo deponiju od smeća, mi ćemo urediti taj prostor i dati mu neku namenu. To će biti praksa i sa drugim deponijama, želimo da oplemenimo te prostore nakon što ih očistimo, a kako se ne bi na tim mestima generisale nove količine smeća – rekao je Siniša Mali.

On je pozvao društveno odgovorene kompanije da se uključe u prolećnu akciju čišćenja grada i da doniraju resurse i materijale. Velika prolećna akcija čišćenja počinje sledeće nedelje, a trajaće do početka leta.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Nastavlja se izgradnja sistema za navodnjavanje u Vojvodini

12.04.2018

Recej betoniranje_7698 — Foto: vodevojvodine.com

Radovi na izgradnji sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda iz prve faze odvijaju se ugovorenom, planiranom dinamikom. Uslovi za nastavak radova na izgradnji sistema za navodnjavanje, koji su u decembru bili obustavljeni usled loših vremenskih prilika, stekli su se 10. aprila 2018. godine. Nakon zimskog perioda, sva gradilišta su ponovo aktivna.

Radovi na dvonamenskom sistemu „Međa“ su u završnoj fazi – urađeno je 95 odsto planiranih radova, a preostalo je da se izgrade betonske obloge oko dve ustave. Radovi na tri preostala dvonamenska sistema: „Itebej“, „Jankov most I i II“ i „Rečej“ nastavljaju se po predviđenoj dinamici i biće završeni u ugovorenom roku.

Kada je reč o tri crpne stanice, na CS „Kaloča“ zemljani i betonski radovi su u završnoj fazi, nakon čega će uslediti ugradnja pumpnih agregata sa pratećom opremom, kao i njihovo povezivanje na stabilan izvor snabdevanja električnom energijom. Na CS „Jegrička“ i CS „Pesir“ zemljani radovi su u završnoj fazi, dok će se u narednom periodu započeti sa izgradnjom samog objekta crpne stanice, kao i pratećim mašinskim i elektro radovima.

Stvoreni su uslovi i za nastavak radova na izgradnji regionalnih podsistema za navodnjavanje. Na podsistemu „Tisa-Palić“ završeni su pripremni i zemljani radovi, što omogućava početak radova na postavljanju vodonepropusne folije i predviđenih izlaza za životinje. Datum nastavka radova na oblaganju prve deonice kanala regionalnog podsistema „Kula-Mali“ Iđoš pomeren je za 15. avgust 2018. godine, kako bi se omogućilo nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina u periodu april-avgust. Na podsistemu „Kikinda“ radovi nisu bili obustavljani, s obzirom da je, i pored loših vremenskih uslova, bio omogućen pristup određenom broju objekata na sistemu, kao i radovi na samim objektima. Radovi na podsistemu „Nova Crnja-Žitište“ nastavljaju se prema dostavljenom dinamičkom planu.

Program izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda predstavlja krupan korak u daljem razvoju navodnjavanja, racionalnom korišćenju vodnih resursa i širenju mogućih površina za navodnjavanje. U avgustu 2017. godine, započeti su radovi na 11 projekata u Vojvodini, koji predstavljaju prvu fazu projekata prijavljenih za finansiranje iz Programa za navodnjavanje – Abu Dabi fonda.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

U planu sanacija jame Sovjak u Hrvatskoj

12.04.2018

Ministarstvo zaštite okoline i energetike Hrvatske pokrenulo je 5. aprila 2018. godine postupak dodele sredstava za projekat Sanacija lokacije visokozagađene opasnim otpadom – jama Sovjak, u okviru Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014.-2020.

Ukupna vrednost projekta procenjena je na 377,27 miliona kuna, od čega je 320,60 miliona kuna osigurano kroz Kohezijski fond, a 56,57 miliona kuna kroz Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost (FZOEU). Korisnik projekta je FZOEU / Sektor za fondove EU, a rok u kojem korisnik treba dostaviti svoju prijavu kroz sistem eFondovi je 5. maa 2018. godine, nakon čega se sprovodi postupak dodele bespovratnih sredstava, koji završava donošenjem Odluke o EU finansiranju.

Sanacija lokacija zagađenih otpadom navedena je kao jedan od ciljeva u Planu upravljanja otpadom Hrvatske za period od 2017. do 2022. godine, a jedna od mera za ostvarivanje tog cilja je i sanacija lokacija zagađenih opasnim otpadom, tzv. crnih tačaka. Svrha ovog postupka dodele je osigurati potrebna sredstva za realizaciju aktivnosti čišćenja i zatvaranja jame Sovjak, odnosno sanaciju ove lokacije, te time smanjiti količinu odloženog opasnog otpada, toksičnost i mobilnost kontaminirajućih materija i ukloniti negativni uticaj opasnog otpada na stanovništvo i okolinu.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Saradnja Srbije i Bugarske u zaštiti životne sredine

12.04.2018

Trivan-i-min-Bugarske — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan i ministar životne sredine i voda Bugarske Neno Dimov, čija zemlja trenutno predsedava EU, na bilaternom sastanku održanom u Sofiji, razgovarali su o prekograničnoj saradnji, iskustvima Bugarske u povlačenju sredstava iz EU fondova, i drugim vidovima saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Dogovoreno je da se u narednom periodu potpiše Memorandum o razumevanju u oblasti zaštite životne sredine između resornih ministarstava Srbije i Bugarske.

Bilateralni susret je organizovan na marginama Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine Evropske unije u kojem je učestvovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan a koji je održan 10. i 11. aprila u Sofiji.

Bugarska koja predsedava EU od januara do juna 2018. godine je na bazi uspostavljene dobre prakse organizovala Neformalni sastanak ministara životne sredine Evropske unije, kome su prisustvovali ministri životne sredine EFTA zemalja, zemlje kandidati, komesari Karmenu Vela i Migel Arias Kanjete, kao i predsedavajući Odbora za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja i sigurnosti hrane Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), Evropskog saveta za životnu sredinu (EEB), Evropskog komiteta regionalnih i drugih međunarodnih institucija.

Glavne teme Neformalnog sastanka bile su kvalitet ambijentalnog vazduha, klimatske promene, bolja regulativa, zaštita zdravlja ljudi i životne sredine i pronalaženje pametnih rešenja za bolju primenu zakonodavstva EU u toj oblasti.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministarstvo održalo Info dan za OCD

12.04.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije juče je organizovalo u prostorijma UNDP-a Info Dan za OCD povodom konkursa za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu obezbeđeno je 35.000.000,00 dinara za ovaj konkurs.

Minimalni iznos koji se može potraživati po projektu je 300.000,00 dinara, a maksimalni 2.000.000,00 dinara.

Opšti cilj ovog konkursa je, kako se navodi na sajtu ministarstva, zaštita i unapređenje životne sredine u okviru sledećih tema i oblasti: Zaštita prirode – ekološka mreža i zaštićena područja; Klimatske promene – poljoprivreda, energetika, saobraćaj, šumarstvo i vode; Ekološko preduzetništvo – ekološka mreža, zaštićena područja, cirkularna ekonomija; Građanski aktivizam – primena zakona iz domena zaštite životne sredine, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, strateška procena i procena uticaja na životnu sredinu; Ekološko obrazovanje – ekološka mreža i zaštićena područja, klimatske promene, održivi razvoj; Priroda u urbanim sredinama – pošumljavanje, urbane bašte, urbani džepovi, parkovi, zeleni krovovi, zelene fasade, biciklizam kao ekološki prihvatljiv vid transporta; Mediji i ekologija: ekološka mreža i zaštićena područja, klimatske promene, cirkularna ekonomija, poglavlje 27, kvalitet životne sredine.

Pravo učešća na Konkursu Ministarstva zaštite životne sredine imaju udruženja, zadužbine (osnovane radi ostvarivanja opštekorisnog cilja) i fondacije, upisane u Registar Agencije za privredne registre koji deluju na teritoriji Republike Srbije i čiji se ciljevi, prema statutarnim odredbama, ostvaruju u oblasti zaštite životne sredine.

Očekivani datum početka realizacije izabranih projekata je jun 2018, a u obzir će biti uzeti projekti koji se mogu realiizovati u periodu od juna do kraja novembra ove godine.

Milisav Pajević

Održan Neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine EU u Sofiji

12.04.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan učestvovao je na Neformalnom sastanku ministara zaštite životne sredine Evropske unije, koji je održan u Sofiji 10. i 11. aprila 2018. godine.

Sastanku su prisustvovali ministri životne sredine EFTA zemalja, zemlje kandidati, komesari Karmenu Vela i Migel Arias Kanjete, kao i predsedavajući Odbora za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja i sigurnosti hrane Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), Evropskog saveta za životnu sredinu (EEB), Evropskog komiteta regionalnih i drugih međunarodnih institucija.

U obraćanju učesnicima plenarne sesije, ministar Trivan je rekao: Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine je tekući proces i prioritet za otvaranje Poglavlja 27 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Razmena iskustava i najbolje prakse među zemljama, partnerska saradnja u raznim sektorima, posebno energetskom i klimatskom, mogla bi rezultirati boljim kvalitetom vazduha, i doprineti zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine.

Ministar je, navodeći podatke i procene Svetske zdravstvene organizacije o zagađenju vazduha, kao jednom od deset najvećih faktora rizika za zdravlje ljudi u Evropi i širom sveta, ukazao na uzroke lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji, čemu uglavnom doprinose transportni sektor, industrijski procesi, grejanje stanova putem kotlarnica i poljoprivreda. Naveo je primere dobre prakse i planove u budućim nacionalnim aktivnostima, kako bi se smanjili negativni efekti zagađenja i povećao kvalitet vazduha, zaštita zdravlja i životne sredine.

Nacionalnim akcionim planom za transport, zdravstvo i životnu sredinu, predložiće se i primeniti mere za postizanje boljeg kvaliteta vazduha. Efikasna rešenja u postizanju čistog vazduha mogu se obezbediti investiranjem u nove sisteme grejanja, pokretanjem transportnih rešenja u skladu sa održivim razvojem, i trajnom kampanjom za podizanje svesti na svim nivoima. Ulaganje u zelenu budućnost, putem promovisanja nulte emisije štetnih gasova, uz ozelenjavanje i pošumljavanje i ekološko okruženje, naše ministarstvo vidi kao jedan od glavnih prioriteta, rekao je ministar Goran Trivan.

Nakon plenarne sesije, na marginama Neformalnog sastanka, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je imao sastanak sa državnim sekretarom Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost SR Nemačke, Johenom Flazbartom.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Danas počinje Eko ekspo 2018

12.04.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvoriće Međunarodni sajam zaštite životne sredine „Eko ekspo 2018“ u četvrtak, 12. aprila, u 10.30 časova, u Belekspo centru.

Ova manifestacija, koja će trajati od 12. do 13. aprila, posvećena je najznačajnijim pitanjima u oblasti zaštite životne sredine i prirode.

Tokom trajanja sajma, posebno će biti razmatrana pitanja u vezi sa Poglavljem 27, čemu će biti posvećena i međunarodna konferencija koja će biti održana u pratećem programu sajma.

izvor: srbija.gov.rs

Kako Lush pakuje šampon ako, zarad životne sredine, ne koristi plastičnu ambalažu?

11.04.2018

question-mark-1872634_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Zamislite ogromnu deponiju na kojoj su smeštene jedino plastične ambalaže kozmetičkih proizvoda koje je čitavo čovečanstvo – a u trenutku pisanja članka ima nas ukupno 7.614.519.909 – potrošilo za prethodnih mesec dana. Priznajem bi na nju od mene stigao jedan šampon, regenerator i tekući sapun i jedna krema za ruke koliko sam bacila u periodu iza nas. Dodajte tome svoj otpad, otpad vašeg partnera, komšije i prijatelja. I otpad još 7.614.519.904 ljudi.

Proračuni kažu da na mesečnom nivou bacimo otprilike 10 milijardi jedinica kozmetike – eto koliko ogromnu deponiju treba da zamislite. Upravo je ambalaža ta koja na finalnu cenu artikla dodaje od 40 do 50 odsto.

Alternative uludom trošenju plastike u svrhe pakovanja šampona, ali i drugih kozmetičkih sredstava, postoje. Tradicionalna mešavina sode bikarbone i sirćeta će vas možda zgroziti, njenog mirisa ćete se uplašiti i potencijalno neće odgovarati vašem tipu kose, ali ukoliko cilj stavljate ispred sredstva – vredi probati.

I Head & Shoulders pridružio se borbi protiv zagađenja plastikom – prema najavama “majčinske kompanije” Procter & Gamble, čak 25 odsto njihovih proizvoda biće upakovano u reciklirane flašice.

Da li ste znali da se u nekim krajevima sveta šamponi prodaju na isti način kao kod nas pivo? Kada kupujete određene šampone, najpre treba da vratite pakovanje već iskorišćenog. U okviru njihovog proizvodnog ciklusa, oni ambalažu očiste i napune novim koji kasnije ponovo izbace na tržište. I tako u nedogled. Baš kao kod nas Jelen i Lav. U područjima u kojima kozmetika može da se kupi na meru – ljudi ovaj proces oponašaju upotrebljavajući sopstvene staklene flaše koje oprane i čiste odnosu na dopunu u prodavnice u kojima je dostupna ova usluga.

Lush je kozmetička kuća iz Ujedinjenog Kraljevstva koja je u mnogim segmentima svog poslovanja – zelena, a nastoji da bude još i više. Njihova sredstva za ulepšavanje su na prirodnoj osnovi.

Misija kompanije je da smanji količinu smeća za koju je odgovorna – a ključna strategija: reciklaža. Čak je i katalog njenog asortimana proizveden od recikliranog papira.

Ukoliko sačuvate 5 ispražnjenih crnih kutijica proizvoda ovog lanca i donesete u radnju kako bi ih oni reciklirali, zauzvrat ćete dobiti besplatne maske za lice. Od 2010. godine, umesto u papir, Lush poklone umotava u marame od organskog pamuka napravljenog od recikliranih flaša. One mogu da se koriste i kao šalovi, trake za kosu ili modni dodaci torbama. Dve godine kasnije, stanjili su plastiku svojih “providnih” pakovanja za 10 odsto. Ovo je samo tokom 2016. rezultovalo u preko 6 tona otpada veštačkog porekla manje.

Čak 35 odsto Lush linije prodaje se “golo”, bez pakovanja. Oni koji su imali priliku da uživaju u njihovim mirisnim bombama za kupanje ili nekim drugim proizvodima, zapitaćete se šta je onda sa providnim celofanom u koji su umotani. U potpunosti je biorazgradiv. Može i da se kompostira.

Na isti način, Lush je “skinuo” i šampone. Prodaje ih u čvrstom obliku, kao sapune, ali oni ne obećavaju ništa manje bujnu i lepu kosu kao gel kojim verovatno trenutno perete kosu. Seanik sadrži alge, morsku so i limun, uz tropske mirise mimoze i jasmina i eterična ulja cvetova narandže. Iako se više ne prodaju u našoj zemlji, da li ste zainteresovani da se priključite “goloj” revoluciji?

Jelena Kozbašić

Pad prodaje dizelaša u Nemačkoj

11.04.2018

Zagađenje, Auspuh, Automobil — Photo: Pixabay

Presuda suda u Lajpcigu, prema kojoj gradovi u Nemačkoj imaju pravo da zabrane ulazak u centar automobilima s dizel motorima starijim od norme Euro 5, u velikoj meri uništava tamošnje tržište.

Nakon što je prodaja dizelaša u Nemačkoj u januaru 2018. godine pala za 17 odsto, a u februaru za 19 odsto, u martu je zabeležen minus od čak 25 odsto.

Vlada, ali i brojni proizvođači automobila, već su pripremili brojne pakete podsticaja kojima će se vlasnicima automobila s dizel motorom zaključno s normom Euro 4 omogućiti lakša kupovina savremenijeg modela.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održan eko kviz u Vranju

11.04.2018

U sali Omladinskog kulturnog centra u Vranju, organizovano je takmičenje u ,,Eko-kvizu” na kome su se nadmetali osnovci iz 12 škola sa teritorije grada. Pod nazivom ,,Prljavo ili čisto, nije isto”, đaci od 5.do 8. razreda kroz testove i igru, takmičili su se u poznavanju značaja očuvanja životne sredine.

Cilj kviza je podizanje svesti kod osnovaca o zaštiti životne sredine, kao i informisanje o značaju reciklaže. Naša ideja je da kroz edukaciju sa najmlađima utičemo i na podizanje svesti kod starijih građana, kako bi se odgovornije ponašali prema životnoj sredini, rekao je Žikica Antanasijević, gradski većnik za ekologiju i zaštitu životne sredine.

Takmičenje će biti održano u četiri faze, a finalna provera znanja najboljih ekipa je 28. aprila. Najbolje plasirana ekipa učestvovaće na polufinalu republičkog takmičenja koje će biti održano u Beogradu tokom maja meseca, dok će finale biti organizovano u Zrenjaninu.

izvor: vranje.org.rs

Sandra Jovićević

TE Drax napušta ugalj i pre 2025. godine

11.04.2018

Očekuje se da bi TE Drax, nekada najveća britanska i ujedno najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla prestati koristiti ugalj kao energent i pre zacrtanog roka, odnosno 2025. godine.

Naime, uprava elektrane smatra da će jedinice na prirodni gas i jedinice na biomasu, koje su tokom godina zamenjivale jedinice na ugalj, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti moći zameniti proizvodne jedinice na ugalj. Inače, u Velikoj Britaniji je još 2015. godine najavljeno postupno napuštanje proizvodnje električne energije u termoelektranama na ugalj u narednih 10 godina kako bi se ispunili zadati ciljevi zaštite klime.

Od ukupno šest proizvodnih jedinica TE Drax, do sada ih je tri pregrađeno za korišćenje drvnih peleta i još bi jedna trebala biti pregrađena do kraja 2018. godine, a preostale dve bi se trebale zameniti jedinicama na gas i dodao bi se baterijski sistem za pohranu energije snage 200 MW, izvestio je američki portal Power Engineering International.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Međunarodni sajam turizma i ekologije značajan za Tuzlanski kanton

11.04.2018

environmental-protection-886788_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodni sajam turizma i ekologije “LIST 2018”, njegovo 16. izdanje, biće održan od 3. do 5. maja 2018. godine u Lukavcu pod pokroviteljstvom Vlade FBiH.

Direktor Sajma Izet Nuhanović izjavio je da su pripreme za ovogodišnji sajam počeli odmah po završetku prošlogodišnjeg, što je dugogodišnja praksa koja daje dobre rezultate.

Predsednik Organizacionog odbora Sajma Aziz Čačković naveo je kako je do sada prijavljen znatno veći broj učesnika i izlagača u odnosu na prethodne godine. Nama je veoma bitan segment povezivanja turizma i ekologije i na tome ćemo posebno raditi. Dosta smo pažnje posvetili edukativnom dijelu u okviru sajma. Tu će biti stručna predavanja na temu seoskog turizma i kako ga unaprediti, zatim o razvoju banjskog turizma i informatizaciji u ponudi smeštajnih kapaciteta u turizmu, baziranih na stručnim predavanjima, dodao je Čačković.

Ministar trgovine, turizma i saobraćaja u Vladi TK Mirsad Gluhić istakao je da lukavački, gradačački i gračanički sajam imaju posebnu važnost za Tuzlanski kanton, ali i celu državu. Vlada TK je tri pomenuta sajma uvrstila u manifestacije od značaja za naš kanton.

Svečano otvaranje 16. Međunarodnog sajma turizma i ekologije “LIST 2018” bit će održano u četvrtak, 3. maja 2018. u 11 sati, najavili su organizatori.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

RiTE Ugljevik sa 32 odsto učestvuju u proizvodnji struje u RS

11.04.2018

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikipedia / Mazbln

Elektroenergetskim bilansom Republike Srpske planirana proizvodnja električne enerije u Termoelektrani “Ugljevik” čini 31,85 odsto ukupno planirane proizvodnje struje u Srpskoj za ovu godinu, objavljeno je u biltenu kompanije.

Bilansom je planirana proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj od 7.897,57 gigavat-časova, od čega 5.265 gigavat-časova u tri termoelektrane – “Ugljevik”, “Gacko” i “Stanari”, u hidroelektranama 2.285,45 gigavat-časova i u malim elektranama 347,12 gigavat-časova.

U Republici Srpskoj se očekuje porast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu podsticaja, pri čemu je planirano da na ovaj način bude obezbeđeno oko osam odsto ukupne potrošnje električne energije u Srpskoj.

Proizvodnja električne energije u Republici Srpskoj bazira se na termoelektranama na domaći ugalj koje u ukupnoj proizvodnji električne energije u ovoj godini učestvuju sa oko 70 odsto i na hidroelektranama koje, bez malih elektrana, proizvode oko 30 odsto struje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,1151,1161,117...1,670 Page 1,116 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM