Home Blog Page 11

Skup o bezbednosti EV okupio stručnjake iz različitih oblasti

Foto: Agencija za bezbednost saobraćaja

Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje drugi stručni skup za pregledaoce na tehničkom pregledu, posvećen bezbednosti elektro vozila. Cilj skupa, koji se održava od 28. do 30. oktobra u hotelu Hedonik u Beogradu, je upoznavanje pregledalaca sa novom tehnologijom i pružanje praktičnih uvida u bezbednosne aspekte rada sa električnim vozilima.

Na skupu je dr sci. med. Dejan Spiroski istakao značaj bezbednosnih mera i pravilnog postupanja u slučajevima povreda izazvanih strujnim udarom.

Inženjer elektrotehnike Zoran Đorđević iz kompanije Pane AG Group govorio je o baterijskim sistemima i vrstama baterija, dok je prof. Aleksandar Grkić obradio temu rekuperativnog kočenja. Mašinski inženjer Milan Lončar iz AMSS CMV predstavio je preventivne mere bezbednosti i zaštitnu opremu koja bi trebalo da se koristiti prilikom pregleda elektro vozila.

Kompanija Pane AG Group je učesnicima obezbedila različite modele električnih vozila, uključujući putnička i laka komercijalna vozila (LCV), kao i baterijske pakete, omogućivši im da na praktičnim primerima uoče oštećenja. Takođe su prikazani oštećeni moduli, ćelije i neispravni punjači, čime su učesnici imali priliku da se upoznaju s izazovima i rizicima prilikom rada sa vozilima na baterije.

Pročitajte još:

Green Drive Academy, koja je osnovana u okviru kompanije Pane AG grupe, posvećena je obukama za sve koji su na bilo koji način povezani sa električnim vozilima. Akademija nudi programe edukacije za vozače, menadžere flota, veštake u osiguranju, hitne službe, servisere i druge profesionalce koji se bave EV tehnologijom. Jedan od značajnijih projekata bila je obuka vozača JP Pošta Srbije, koja je uključivala 135 vozila u floti prilikom primopredaje EV.

Tim Green Drive Academy sastavljen je od stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja koji daju preporuke za bezbednost u radu s EV, kao i inženjera mašinstva i elektrotehnike. Posebnu prednost predstavljaju licencirani stručnjaci za rad i popravke na visokonaponskim baterijama.

Pored edukacije, Green Drive Academy pruža usluge konsaltinga i učestvuje u brojnim projektima usmerenim ka ekološkoj urbanizaciji. Fokus ovih projekata je na promociji mikro mobilnosti i razvoja različitih vidova prevoza s naglaskom na elektro pogon.

Energetski portal

EduEnergy 2.0 – Oblikovanje budućnosti energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

Foto: RESET

Online konferencija EduEnergy 2.0: Towards Shaping the Future of Renewable Energy Transition in the Western Balkans, održaće se 30. oktobra 2024. godine.

Ovaj događaj okupiće ključne aktere iz oblasti obrazovnog i energetskog sektora, odnosno predstavnike ministarstava, stručnog obrazovanja i obuke, agencija za kvalifikacije, privrednih komora, udruženja poslodavaca, škola, stručnjaka za razvoj obrazovanja i tržišta rada, kao i one koji se bave društvenom održivošću i rodnom ravnopravnošću.

Da bi zelena tranzicija bila uspešna, društvo i privreda moraju se prilagoditi ekološkim i održivim ciljevima. Ključna pitanja u ovom procesu obuhvataju nova i tranziciona zanimanja, fleksibilnost zapošljavanja i pravedne šanse za posao. Ova tranzicija zahteva usklađivanje obrazovnih sistema, pri čemu se posebna pažnja posvećuje „ozelenjavanju“ stručnog obrazovanja i obuke (VET), kako bi radna snaga stekla veštine potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije.

Cilj konferencije je podsticanje dijaloga o sve važnijoj ulozi obrazovnog sektora u procesu regionalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Diskusije će posebnu pažnju usmeriti na to kako se aktuelni i budući trendovi na tržištu rada prepliću sa društvenom održivošću, ekonomskom inkluzijom i rodnom ravnopravnošću. Glavni cilj je sagledavanje budućih tržišnih i obrazovnih trendova, kako bi zelena ekonomija ne samo promovisala ekološke ciljeve, već pružila prilike za sve, sa posebnim naglaskom na uklanjanje prepreka za učešće žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM).

Konferenciju će otvoriti Nikola Heger, menadžer projekta iz Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), i Tina Šarić, direktorka Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (ERI SEE).

Predavanje profesora Tonija Babarovića, višeg naučnog savetnika na Institutu društvenih nauka Ivo Pilar i redovnog profesora na Univerzitetu u Zagrebu, biće uvod u širu diskusiju o povezanosti obrazovanja i tržišta rada, u okviru kojeg će govoriti o strategijama koje studenti koriste pri odabiru obrazovnog i karijernog puta. Učesnici konferencije imaće priliku da saznaju više o rezultatima nedavnih istraživanja Centra za ekonomski, tehnološki i ekološki razvoj (CETEOR) i Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO), koji pružaju glavne uvide u ocene tržišta rada. Takođe, detaljnu analizu trenutne obrazovne ponude pružiće doprinosi Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (SEE), koja pomaže da se uokvire izazovi i prilike za usklađivanje obrazovanja sa budućim potrebama radne snage u kontekstu zelene tranzicije.

Ana-Maria Boromisa, doktor nauka i ekspert angažovan od strane GIZ-a, govoriće o efektima energetske tranzicije na tržište rada, kroz primer studije na Zapadnom Balkanu koju su sproveli CETEOR i IRMO.

Ivana Živadinović, regionalna koordinatorka projekta ERI SEE, predstaviće mapiranje obrazovnih programa u energetskom sektoru. Na kraju, Tina Šarić, direktorka ERI SEE, govoriće na temu obnovljive energije i stručnog obrazovanja i obuke (VET), naglašavajući ključne korake za put napred.

Glavni zaključci konferencije biće uključeni u preporuke za politiku i korišćeni za planiranje kratkoročnih i srednjoročnih aktivnosti u obrazovnom i sektoru obuke na Zapadnom Balkanu.

Ovaj događaj se organizuje u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci, koji je deo šire regionalne inicijative Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).

Za više informacija pogledajte ovde.

Konferenciju organizuje Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope – ERI SEE u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ, kao deo 2. Regionalne berze energije: Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu i u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci. Projekat RESET je komponenta regionalnog projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, koji sprovodi GIZ. Projekti su naručeni od strane Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke BMZ.

Energetski portal

EU: Prihode od trgovine emisijama ulaže u zelene projekte

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Evropska komisija odabrala je 85 inovativnih projekata za ostvarivanje ciljeva neto-nultih emisija koji će dobiti 4,8 milijardi evra bespovratnih sredstava iz Fonda za inovacije. Reč je o najvećem konkursu Fonda od njegovog osnivanja 2020. godine, čime je ukupna vrednost podrške porasla na 12 milijardi evra, a broja projekata uvećao se za 70 odsto.

Sa procenjenim prihodima od 40 milijardi evra iz sistema EU za trgovinu emisijama u periodu od 2020. do 2030. godine, Inovacioni fond je osmišljen kako bi pružio finansijske podsticaje kompanijama i javnim vlastima za ulaganje u napredne tehnologije s niskim i neto nultim emisijama ugljenika, podržavajući tako prelazak Evrope ka klimatskoj neutralnosti.

Projekti dolaze iz 18 zemalja, uključujući Belgiju, Nemačku, Hrvatsku i Finsku, i obuhvataju različite sektore: energetski intenzivne industrije, obnovljive izvore energije, skladištenje energije, upravljanje ugljenikom, održivu mobilnost i zgradarstvo. Planirano je da projekti budu operativni pre 2030. godine, što bi moglo smanjiti emisiju CO2 za oko 476 miliona tona tokom prvih deset godina.

Odabrani projekti u skladu su sa Zakonom o industriji s nultom neto emisijom (Net-Zero Industry Act) i fokusiraju se na razvoj čistih tehnologija u oblastima energije vetra, sunca, toplotnih pumpi, elektrolizera, gorivih ćelija, skladištenja energije i baterija. Projekti će doprineti povećanju kapaciteta solarnih elektrana u Evropi za tri gigavata, kao i povećanju kapaciteta elektrolizera za 9,3 GW.

Pročitajte još:

Za energetski intenzivne industrije, podržane tehnologije će smanjiti emisije kroz korišćenje obnovljive energije, reciklažu, skladištenje toplote i elektrifikaciju. Projekti za upravljanje ugljenikom trebalo bi da omoguće skladištenje 50 miliona tona CO2 godišnje iz teško dekarbonizujućih sektora poput proizvodnje cementa i hemikalija.

U oblasti obnovljivog vodonika, planirana je proizvodnja 61 kilotona obnovljivog goriva godišnje za industrijske i transportne primene. Projekti neto-nula mobilnosti će smanjiti emisije u pomorstvu i drumskom transportu, uz proizvodnju 525 kilotona održivih goriva godišnje.

Projekte su ocenjivali stručnjaci prema smanjenju emisija, inovativnosti, zrelosti, replikaciji i troškovnoj efikasnosti. Ugovori o finansiranju biće potpisani u prvom kvartalu 2025. godine, a sledeći poziv za projekte očekuje se u decembru 2024. godine.

Energetski portak

EBRD podržava najveću solarnu elektranu Hrvatske elektroprivrede

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Za izgradnju i budući rad solarne elektrane „Korlat“ u Hrvatskoj, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit u vrednosti do 31,6 miliona evra Hrvatskoj elektroprivredi d.d. (HEP). Planirana solarna elektrana, instalisane snage koja može dostići do 99 MW, značajno će doprineti strategiji dekarbonizacije HEP-a, s obzirom na očekivano smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 28.899 tona godišnje, čime će se dodatno unaprediti kvalitet životne sredine i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.

Kako je naglasio Grzegorz Zielinski, direktor za energetiku u EBRD-u za region Evrope, ovaj projekat će predstavljati najveću solarnu elektranu u portfoliju obnovljivih izvora Hrvatske elektroprivrede. Elektrana „Korlat“ predstavlja ključnu ulogu obnovljivih izvora energije kao održivog rešenja za zamenu fosilnih goriva, čime se podstiče energetska tranzicija zemlje prema čistijim izvorima energije. Ujedno, projekat podržava ambiciozne ciljeve Hrvatske u oblasti obnovljive energije do 2030. godine.

EBRD je do sada realizovao značajne investicije u Hrvatskoj, usmerivši više od 4,7 milijardi evra kroz ukupno 252 projekta. Većina finansiranja ove institucije ide ka razvoju zelene ekonomije.

Pročitajte još:

Prema podacima OIE Hrvatska, solarni kapaciteti zabeležili su najveći porast među svim tehnologijama obnovljivih izvora energije tokom 2023. godine, što ukazuje na rastući interes za solarnu energiju u zemlji. Procene pokazuju da bi, ukoliko se ovaj pozitivan trend nastavi, ukupni solarni kapacitet u Hrvatskoj do januara 2025. godine mogao dostići otprilike 969 MW.

Projekti poput elektrane „Korlat“ od posebnog su značaja za Hrvatsku, posebno kada se uzme u obzir podatak da je tokom ovog leta zemlja uvezla velike količine električne energije kako bi zadovoljila potrebe potražnje. Ova situacija naglašava potrebu za ubrzanim razvojem i implementacijom domaćih kapaciteta za obnovljive izvore, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza.

Energetski portal

Ministarstvo poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika potpisali Sporazum o međusobnoj saradnji

Foto-ilustracija: Unsplash (yulian-alexeyev)

Sporazum o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede zaključen je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i nekoliko udruženja. Njim je dogovoreno da će Ministarstvo isplatiti dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, u roku od 30 dana, računajući od dana potpisivanja ovog sporazuma.

Usaglašeno je i da će se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan najkasnije do kraja aprila 2025. godine i da će se isplatiti svi uredno podneti zahtevi u roku od 30 dana. Svi zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, a koji budu uredno podneti biće isplaćeni najkasnije do 1. aprila 2025. godine.

Pored toga, iznos povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju u 2025. godini neće biti manji nego tokom 2024. godine. Dogovoreno je i da će Ministarstvo poljoprivrede sa predstavnicima Ministarstva finansija razmotriti mogućnost izmene zakona kojim se uređuju akcize, i to u delu koji se odnosi na mogućnost povećanja iznosa povraćaja sredstava koja se mogu ostvariti putem prava na refakciju akcize.

Sporazumom je određeno da će sastav Radne grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno – tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima biti ažuriran, kao i da će u njenom radu aktivno učestvovati i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika. Propisaće se i rokovi u kojima će se postupati, a Ministarstvo poljoprivrede će redovno izveštavati javnost o svim aktivnostima ove radne grupe.

Pročitajte još:

Usaglašeno je da poljoprivrednici mogu da se obrate direktno bankama u kojima imaju otvorene račune, u cilju dogovora oko olakšica u otplati kredita (u vidu omogućavanja dodatnog grejs perioda ili produženja roka otplate kredita), a na osnovu dopisa koji je Narodna banka Srbije uputila dana 8. marta 2024. godine svim bankama, sa ciljem da ponude ustupke poljoprivrednicima, kao i to da će Ministarstvo poljoprivrede kontinuirano razgovarati sa predstavnicima banaka o mogućnosti uvođenja moratorijuma na poljoprivredne kredite po zahtevu kreditnog dužnika – poljoprivrednika.

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)

Sporazumom je određeno i da će Radna grupa za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko – pravni odnosi, u cilju ostvarivanja prava na podsticaje nastaviti sa radom, a Ministarstvo poljoprivrede će nakon završetka javnog poziva za evidentiranje faktičkog obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, koji je raspisan dana 15. oktobra 2024. godine, uraditi analizu finansijskih efekata i razmotriti mogućnost izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Takođe, utvrđeno je i to da će se najkasnije do kraja oktobra 2024. godine isplatiti svi uredno podneti zahtevi na osnovu Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe roda 2023. godine.

U Sporazumu se navodi takođe da će udruženja poljoprivrednika koja su potpisnici Sporazuma svu komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede u budućnosti nastaviti mirnim putem, bez izlaska na ulice i blokiranja istih, kao i to da u slučaju poštovanja odredbi ovog sporazuma neće postavljati dodatne zahteve. Dodatno, sporazumne strane obavezuju se da će savesno i odgovorno ispuniti sve obaveze propisane Sporazumom i da će nastaviti intenzivnu komunikaciju po pitanju mera za unapređenje poljoprivredne politike, a što ne isključuje mogućnost zaključenja novih sporazuma.

Udruženja koja su potpisala sporazum su: Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženja poljoprivrednika Aradac, Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženja građana „Dolovački paori“ Dolovo i Udruženja Banatska crnica zaključen je danas u Vladi Republike Srbije.

Energetski portal

Besplatni kilovati za jednočlana domaćinstva

Foto.ilustracija: Unsplash (arthur-lambillotte)

Procedura za dobijanje ove pomoći sprovodi se u lokalnim samoupravama i one su dužne da u roku od mesec dana odgovore na zahtev.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ko će po novom pravilniku koji je stupio na snagu 1. oktobra imati pravo da prvi put ostvari pravo na besplatne kilovate struje, gasa i grejanje preko toplana, a ko će moći da obnovi zahtev i nastavi s korišćenjem ovih povlastica, budući da od oktobra važe novi, viši iznosi mesečnog prihoda domaćinstva za status energetski ugroženog kupca?

Prema novom pravilniku pravo na ove povlastice može da ostvari domaćinstvo sa samo jednim članom čiji prihod nije veći od 24.211,23 dinara, sa dva člana je gornja granica 38.373,38 dinara, za tri 52.535,53 dinara, a za domaćinstva sa četiri člana zarada ne sme da bude veća od 66.697,68 dinara. Maksimalni mesečni prihod za pet članova iznosi 80.859,83 dinara, dok za domaćinstva sa šest članova prihod ne sme preći 95.021,98 dinara, a za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se 14.162,15 dinara.

Do promena dolazi jer je novi iznos ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva usklađen sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Pročitajte još:

Da bi neko ostvario ovo pravo pored ukupnog mesečnog prihoda i broja članova, domaćinstvo mora da dokaže da nema drugih mesta za stanovanje, osim tog u kom živi.

Ova povlastica države može da se ostvari i na osnovu zdravstvenog stanja, ukoliko član domaćinstva koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a kome bi obustavom struje mogao biti ugrožen život ili zdravlje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Granica za jednočlano domaćinstvo je 40 kvadrata, za dvočlano do 58, za tročlano do 66, za četvoročlano do 74, za petočlano do 87, a za domaćinstva koja broje šest ili više članova do 96 kvadrata. Seosko domaćinstvo može imati u svojini jedan stan i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice. Procedura za dobijanje ovog statusa se sprovodi u lokalnim samoupravama i one su dužne da u roku od mesec dana odgovore na zahtev.

Uredbom o energetski ugroženom kupcu jednočlano domaćinstvo ima pravo na umanjenje troškova za struju do 120 kilovat-časova mesečno tokom cele godine, za dvočlano i tročlano domaćinstvo 160, za četvoročlano i petočlano 200, a za šestočlano i veće domaćinstvo 250 kilovat-časova mesečno.

Za nepoštovanje zakona predviđene su i novčane kazne, odnosno od 80.000 do 150.000 dinara platiće kaznu za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako rešenje o sticanju statusa energetski ugroženog kupca izda suprotno odredbama pravilnika.

Ukoliko pravila prekrši onaj ko je dobio ovaj status, može dobiti novčanu kaznu od 5.000 do 10.000 dinara, navodi se u pravilniku.

Izvor: Politika

UNEP – budućnost bez olova

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Iako vrlo koristan u industrijskom sektoru, olovo kao teški metal predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog svoje izrazite toksičnosti – svaka izloženost nosi rizik. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), olovo se povezuje sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a takođe može izazvati razvojne poremećaje kod dece. Kada je reč o životnoj sredini, olovo zagađuje vazduh, vodu i zemljište, čime ugrožava biodiverzitet i posredno ponovo utiče na ljudsko zdravlje.

Dodatni problem predstavlja široka upotreba olova. UNEP je na konkretnim primerima pokazao gde se olovo često koristi, ali i kako se može smanjiti njegova prisutnost.

U boje se dodaje kako bi postale intenzivnije i otpornije na vlagu. Olovo se često koristi na igralištima i igračkama, što ga čini posebno opasnim za decu. Međutim, danas više od 40 zemalja ima zakonske kontrole nad ovakvim bojama. UNEP je, u saradnji sa partnerima, razvio model zakona i smernice kako bi zemljama pomogao u regulisanju olovnih boja. Globalni savez za eliminaciju olovne boje, koji okuplja vlade, akademsku zajednicu, nevladine organizacije i proizvođače boja, ima za cilj da poveća broj ovakvih zakona na globalnom nivou.

Industrija baterija koristi olovo u najvećoj meri. Štaviše, sa razvojem obnovljivih izvora energije i prateće infrastrukture, raste i potreba za baterijama, ali i rizik od nepravilnog upravljanja njima. Kao rešenje, ističe se potreba za strožim bezbednosnim propisima i povećanim ulaganjima u odgovarajuću opremu i objekte.

Pročitajte još:

Aluminijumsko posuđe može biti posebno opasno, jer olovo iz njega može da prodre u hranu i dospe u organizam, gde se akumulira u kostima i zubima. Deca su posebno ugrožena jer mogu apsorbovati više olova nego odrasli. Kao rešenje se preporučuje korišćenje posuđa od alternativnih materijala, poput nerđajućeg čelika, ili sprovođenje strože kontrole prilikom proizvodnje posuđa koje sadrži aluminijum.

Foto-ilustracija: Freepik (KamranAydinov)

Olovo se može dodavati i začinima poput kurkume i nevena, radi intenzivnijih boja i veće ekonomske vrednosti. Iako su pojedine zemlje smanjile upotrebu olova zahvaljujući kampanjama za podizanje svesti, sprovođenje zakona ostaje izazov. Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija pružaju smernice za smanjenje olova u hrani, a vlade mogu koristiti ovo znanje kako bi informisale i ojačale mrežu za nadzor olova i nacionalne politike. Pored toga, mogu sarađivati sa zdravstvenim agencijama i ulagati u češća testiranja krvi kako bi identifikovale trendove i ograničile izloženost.

Na značajno smanjenje toksične posledice ovog teškog metala, može da utiče obnovljena saradnja između vlada i privatnog sektora, koja je usmerena na jačanje politika i pronalaženje alternetiva bez olova. UNEP vodi vrlo značajnu inicijativu – Partnerstvo za budućnost bez olova, koje ima za cilj da se do 2040. godine okonča trovanje dece olovom.

Energetski portal

K2 WallPV – sistemsko rešenje za instalaciju solarnih panela na fasadi

Foto: K2 Systems

Novi sistemi za montažu K2 dodaju još jednu dimenziju oblastima koje mogu da se koriste za generisanje energije. To je zbog toga što omogućavaju sistematsku, a ujedno i brzu PV instalaciju na fasadama.

Najveći broj delova koji su potrebni za to je već dobro poznat, zato što je razvojni tim K2 realizovao pametan modularni sistem koji uključuje samo nekoliko novih elemenata.

K2 WallPV sistemi se sastoje od nekoliko isprobanih krovnih komponenti i nekoliko novorazvijenih proizvoda. Ovi sistemi mogu da se koriste na različitim fasadnim oblogama i dostupni su u tri verzije.

K2 WALLPV FACADERAIL nudi prvoklasno rešenje za fasade napravljene od čvrstog zidarskog materijala ili betona, kao i one u kombinaciji sa zastorom za kišu i spoljnim toplotnim izolacionim kompozitnim sistemima (ETICS). Svestranost ovog sistema se posebno ogleda u njegovoj sposobnosti da bude povezan sa najčešćim fasadnim nosačima.

K2 WALLPV CARRIERRAIL pruža odlično rešenje za instalaciju na fasadama, posebno na velikim komercijalnim zgradama opremljenim FischerTHERM Carrier i® MONTANATH3ERM sendvič panelima. Ovo inovativno instalaciono rešenje, ne samo da odobravaju građevinske vlasti, već ga karakteriše i njegova velika brzina instalacije.

U FOKUSU:

Foto: K2 Systems

K2 WALLPV MULTIRAIL obezbeđuje sveobuhvatno rešenje za instalaciju na fasadama sa trapezoidnim ili valovitim limom. Ovo dokazano montažno rešenje upotrebljava limske metalne šrafove koji su odobreni od nadležnih institucija za izgradnju, kako bi se osiguralo bezbedno i pouzdano pričvršćivanje.

InsertionRail šine za umetanje K2 WallPV MultiRail omogućavaju da ovaj sistem ima široku upotrebu u profesionalnoj komercijalnoj konstrukciji. Za manje instalacije u radionicama ili zgradama mešovite upotrebe, K2 WallPV MultiRail takođe nudi fleksibilnost i efikasnost FacadeClamp obujmica modula.

Neke od važnih karakteristika jesu skalabilne modularne komponente koje omogućavaju PV sisteme velikih razmera za proizvodnju održive energije, što predstavlja veliki korak napred u energetskoj tranziciji. Ono što vertikalne PV sisteme čini još atraktivnijim je to što imaju niže operativne temperature, a sneg, lišće i kišnica ne ostaju na modulima. Pored toga, prinos može biti čak i veći nego kod horizontalno poravnatih PV sistema zbog slabog položaja Sunca tokom zime.

K2 Systems

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Prirodna obnova semena Pančićeve omorike još uvek je enigma za naučnike

Foto: Wikipedia (Dalibor Ballian)

Omoriku je 1875. godine, kao novu vrstu za nauku, u zaseoku Đurići u Zaovinama na Tari otkrio Josif Pančić, čuveni botaničar i osnivač Botaničke bašte. Ovo otkriće privuklo je veliku pažnju botaničara toga doba, a i danas se smatra jednim od najznačajnijih botaničkih otkrića u Evropi 19. veka.

Pančićeva omorika je pre više desetina miliona godina, u doba tercijara, bila daleko šire rasprostranjena, ali je nastupajući period ledenog doba preživela jedino na području na kome je i danas nalazimo, te se zato može nazivati i „živim fosilom“. Najveći deo njenih populacija u Srbiji nalazi se u okviru Nacionalnog parka Tara, i u Srbiji je strogo zaštićena biljna vrsta.

Na Sajmu knjiga je predstavljena knjiga, Pančićeva omorika u Nacionalnom parku Tara, autorke Dragane Ostojić.

U pitanju je upodobljena doktorska disertacija namenjena najpre naučnoj i stručnoj javnosti, ali i široj publici koja je poklonik prirode i interesuju je prirodne retkosti, navodi gošća Jutarnjeg programa, autorka knjige.

Pročitajte još:

„Pančićeva omorika je u okviru svog bivstvovanja uspela da zadrži neke stare atavističke osobine i da te stare atavističke osobine još uvek iz delova nekadašnjih svojih potomaka očuva na prostoru Balkanskog poluostrova, odnosno očuva na prostoru Zapadne Srbije, Istočne Bosne i sada, nešto kasnije je pronađeno izolovano nalazište u kanjonu Mileševke“, dodaje Ostojićeva.

Naravno, Pančićeva omorika kao relikt i endemit ima i sposobnost da se kad se nađe u nekim boljim uslovima sredine, kao na primer u parkovima, jako lepo uspeva, dodaje autorka knjige, ali nigde nije pokazano da je ona zadivljala na područjima gde je sađena.

„Znači nikada ne možemo govoriti o prirodnim njenim populacijama, nego prirodne populacije jedino možemo naći na području planine Tare, na području istočne Bosne i ovo malo nalazište u kanjonu Mileševe.“

Izvor: RTS

Besplatna onlajn info sesija: kako domaćinstva postaju prozjumeri?

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)
Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Besplatna info sesija „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“, biće održana, 30. oktobra 2024. od 19 časova, u onlajn izdanju, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.

Tokom ove sesije, učesnici će imati priliku da saznaju sve što im je potrebno kako bi postali vlasnik solarne elektrane na krovu porodične kuće i počeli da ostvaruju uštede kroz manje račune za električnu energiju – kako da pravilno odrede snagu elektrane, kako funkcioniše obračun za prozjumere, i koji su konkretni koraci ka sticanju statusa „kupca-proizvođača“ i upisu u registar prozjumera. Takođe, razgovaraće se o državnim subvencijama koje mogu značajno da smanje troškove instalacije, kao i o novinama u Zakonu o energetici koje će direktno uticati na prozjumere.

Ova info-sesija je namenjena vlasnicima porodičnih kuća, ali i svima onima koji su zainteresovani za izgradnju solarne elektrane ili žele da saznaju više o mogućnostima korišćenja obnovljive energije u domaćinstvima.

Na info sesiju možete da se prijavite ovde.

Info sesiju će voditi Vladan Šćekić i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, uz podršku prozjumera Nenada Maričića, Miloša Đorića i Miloša Đukanovića.

Ne propustite priliku da saznate kako možete uštedeti, doprineti očuvanju planete i postati deo pokreta u kome učestvuju građani kao akteri u proizvodnji zelene električne energije za sopstvene potrebe.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Najveća lagana i cirkularna solarna elektrana na svetu otvorena u Belgiji

Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

U opštini Genk, Belgija, predstavljena je najveća cirkularna i lagana solarna instalacija na svetu, smeštena na krovu kompanije SABIC.

Ovaj jedinstveni solarni sistem proizvodi 2.000 MWh električne energije godišnje, što je dovoljno za prosečnu godišnju potrošnju skoro 700 domaćinstava. Instalacija pokriva površinu od 13.600 kvadratnih metara i sastoji se od 4.599 panela, koji su značajno lakši od tradicionalnih – svaki teži manje od 7 kg po kvadratnom metru. Očekuje se da će ovaj sistem smanjiti emisiju ugljen-dioksida kompanije SABIC za 800 tona godišnje u narednih 25 godina, piše udruženje SolarPower Europe.

Karakteristična osobina solarnih panela je njihova potpuno cirkularna priroda – izrađeni su od slojeva koji se lako razdvajaju, što omogućava ponovnu upotrebu svih komponenti. Koristeći inovativne polimere proizvedene u opštini Genk, paneli ne sadrže staklo i imaju minimalnu količinu aluminijuma, čime je njihov ugljenični otisak smanjen za 25 odsto u odnosu na konvencionalne panele.

Na inauguraciji, kojoj su prisustvovali gradonačelnik Genka, Vim Dris, kao i predstavnici kompanija SABIC, ENGIE Belgium i Solarge, istaknuta je važnost ovog projekta za obnovljivu energiju i smanjenje emisije CO₂.

Pročitajte još:

Dris je izrazio ponos zbog posvećenosti grada obnovljivim izvorima energije, dok je Vinsent Verbeke iz kompanije ENGIE naglasio ambiciju za instalaciju 300 MW solarnih kapaciteta širom Belgije do 2030. godine, uz upotrebu tehnologije koja omogućava instalaciju panela na krovovima sa ograničenom nosivošću.

Projekat je rezultat saradnje lidera u industriji, a posebno je naglašena održivost u svakom aspektu, od materijala do krajnje upotrebe. Jan Vesor iz kompanije Solarge istakao je važnost reciklaže i planove za proširenje proizvodnih kapaciteta u Holandiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Fokus će biti na industrijskim i komercijalnim krovovima sa ograničenom nosivošću kako bi se optimizovala upotreba solarnih tehnologija i smanjio pritisak na energetske mreže.

Ovaj pionirski projekat predstavlja značajan korak ka održivoj energetskoj budućnosti, spajajući inovacije i kružnost materijala kako bi se ubrzala energetska tranzicija i smanjio ugljenični otisak.

Energetski portal

Od ključnih projekata do strategija za budućnost

Foto-ilustracija: Pixabay (Pete-Linforth)

Uključnom periodu energetske tranzicije Crna Gora ima jasan cilj, prelazaka na izvore energije koji su održiviji i manje štetni za životnu sredinu. Ova tranzicija nije samo odgovor na međunarodne obaveze vezane za klimatske promene, već i ključni deo nacionalne strategije za unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Od ratifikacije međunarodnih sporazuma do usvajanja novih zakona i sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata, Crna Gora je posvećena ostvarivanju ambicioznih ciljeva o kojima smo razgovarali sa Sašom Mujovićem, ministrom energetike Crne Gore.

Kako teče energetska tranzicija Crne Gore?

Foto: Ljubaznošću Saše-Mujovića

– Ratifikacijom međunarodnih sporazuma iz oblasti klimatskih promena Crna Gora se, između ostalog obavezala da će preduzeti mere u cilju sprovođenja energetske tranzicije. Energetika je privredna grana koja je prepoznata kao oblast koja u najvećoj meri doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte i od koje se očekuje značajan doprinos u cilju stabilizacije koncentracije zagađujućih materija. Najvažnije aktivnosti za dostizanje ciljeva su usvajanje Zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji će ubrzati integraciju proizvodnih objekata na bazi sunca i vetra, potom smo objavili pozive za subvencionisanje različitih programa iz oblasti energetske efikasnosti. Korisnici ovih programa će direktno uticati na smanjenje zagađenja vazduha ali će istovremeno ostvariti i finansijske uštede. Kada je u pitanju EPCG, kao jedan od razvojnih stubova energetike u Crnoj Gori, mogu se pohvaliti vrlo odgovornim i redovnim održavanjem proizvodnih pogona, među njima istakao bih dva projekta na koje se čeka više decenija, a to su projekat ekološke rekonstrukcije termoelektrane i projekat toplifikacije Pljevalja.

Šta donosi Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora? Koliko se ulaže u OIE u Crnoj Gori i da li je distributivna i prenosna mreža spremna za nove kapacitete?

– Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora transponuje odredbe RED II EU Direktive i predstavlja pravni okvir za promociju energije iz obnovljivih izvora pomoću kojih će Crna Gora unaprediti podsticajni ambijent i ostvariti ciljeve u pogledu udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. Jedna od ključnih odredbi ovog zakona jeste pokretanje aukcija za dodelu državnih podsticaja u vidu tržišne premije. Time će se izvršiti postepeno napuštanje fid-in tarifa, a ujedno i osnažiti konkurencija na veleprodajnom tržištu električne energije.

Važno je istaći da ćemo pomoću ovog zakona uspostaviti i pravne osnove za uspostavljanje zajednica obnovljivih izvora energije kao jednog inovativnog modela, koji će dodatno valorizovati projekte instalacije solarnih panela na krovnim površinama i učiniti da građani ostvaruju finansijske benefite u okviru procesa energetske tranzicije.

U FOKUSU:

Crna Gora raspolaže sa značajnim prirodnim potencijalima za razvoj obnovljivih izvora pa samim tim to privlači i veliko interesovanje investitora. Kroz ugovore o priključenju na prenosni sistem do sada imamo potpisano ukupno oko 1,5 GW proizvodnih kapaciteta uglavnom iz solarnih elektrana. Trenutno stanje u mreži ne može odgovoriti na sve zahteve investitora, međutim operatori sistema intezivno rade na jačanju energetske infrastrukture kako ne bi predstavljali ograničavajući faktor za izgradnju novih proizvodnih objekata, a osim toga u pripremi su i alternativna rešenja pomoću kojih ćemo premostiti nedostajući deo infrastrukture i omogućiti nastavak izgradnje novih elektrana. Očekujemo da će se razvoj energetske mreže odvijati paralelno sa dinamikom izgradnje novih objekata kako je to predviđeno novim zakonom o korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Zbog čega je značajna ekološka rekonstrukcija Termoelektrane „Pljevlja“? Koliko će ova rekonstrukcija produžiti radni vek termoelektrane?

Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Kiselov)

– Ekološka rekonstrukcija termoelektrane je izuzetno važan projekat za Pljevlja i Crnu Goru koji će imati za cilj prilagođavanje rada postrojenja u skladu sa preuzetim obavezama države u pogledu zaštite životne sredine. Po završetku projekta očekuje se da će postrojenje biti u punom operativnom pogonu uz ograničenu emisiju azota, sumpora i praškastih materija u skladu sa EU Direktivom o velikim ložištima. To je jedan od preduslova za produženje radnog veka termoelektrane koja predstavlja stub stabilnosti elektroenergetskog sistema i obezbeđuje oko 40 odsto domaće proizvodnje električne energije.

Što se tiče rada termoelektrane, gotovo je izvesno da će po završetku rekonstrukcije nastaviti sa radom u narednih 10 godina. Kada će biti potpuno napuštanje proizvodnih pogona na ugalj zavisiće od dinamike izgradnje alternativnih izvora, koji će omogućiti adekvatnu suspstituciju nedostajuće energije.

Koliko su značajni projekti hidroelektrana „Kruševo“ i na reci Ćehotini i kada bi oni mogli da budu realizovani? U kojoj meri će oni uticati na energetsku sigurnost Crne Gore?

– HE „Kruševo“ doprinosi sa dodatnih 200 GWh energije na godišnjem nivou uz veoma važnu ulogu veće fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kada je u pitanju balansiranje novih intermitentnih izvora energije tj. solarnih i vetroelektrana. Na taj način dobićemo više prostora za uključivanje dodatnih kapaciteta obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Projekat HE „Kruševo“ je u fazi detaljnih geoloških istraživanja dok su hidrološka merenja u toku od prošle godine.

Za elektrane na reci Ćehotini postoje određena konceptualna rešenja iz ranijeg perioda i tu je potrebno pristupiti hidrološkim merenjima, detaljnim geološkim ispitivanjima i doneti konačnu odluku o realizaciji investicije. Inače konceptualno rešenje je razmatralo nekoliko stotina megavata kaskadno postavljenih HE sa godišnjom proizvodnjom od preko 300 GWh.

Priredila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Prostorni plan područja posebne namene koridora železničke pruge Beograd–Niš utvrđen na sednici Vlade

Foto-ilustracija: Pixabay

Na sednici Vlade Republike Srbije, usvojena je Uredba koja definiše Prostorni plan područja posebne namene za infrastrukturni koridor železničke pruge između Beograda i Niša, akt koji obezbeđuje modernizaciju i rekonstrukciju železničke infrastrukture na tri ključne deonice: Velika Plana–Gilje, Paraćin–Stalać i Đunis–Trupale.

Foto-ilustracija: Freepik (victor217)

Ukupna dužina ovih deonica iznosi približno 109 kilometara.

Na pomenutim deonicama voz će dostizati brzinu do 200 km/h, baš kao i za Novi Sad i Suboticu, čime se direktno podiže kvalitet infrastrukture na međunarodnim prugama E-70 i E-85 unutar Koridora 10.

Predviđeno je takođe da se na deonici između Velike Plane i Niša izvrši izgradnja nekoliko devijacija od trenutne trase, što će omogućiti povećanje brzina vozova do 160 km/h, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Vlada Republike Srbije takođe razmatra mogućnost proširenja železničkog koridora na relaciji Beograd–Mladenovac–Niš–granica sa Severnom Makedonijom, čime bi se postigle brzine do 200 km/h. Ovaj koridor bi bio deo međunarodne rute „Puta svile“, koji prolazi kroz teritoriju Srbije.

U okviru sednice, Vlada je takođe usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za period od trećeg tromesečja 2024. do četvrtog tromesečja 2027. godine, fokusiran na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa standardima EU i izgradnju institucionalnih kapaciteta za njegovo sprovođenje.

Energetski portal

13. Međunarodni dani energetike i investicija uskoro u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Pixabay

Novi Sad će 6. i 7. novembra 2024. u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma ugostiti učesnike 13. Međunarodnih dana energetike i investicija, jednog od vodećih foruma posvećenog najnovijim trendovima i projektima u oblasti energetske efikasnosti i održive energije. Cilj skupa je da promoviše aktuelne programe i inicijative te da podigne svest o značaju racionalne upotrebe energije.

Događaj će okupiti stručnjake, paneliste i izlagače, pružajući platformu za razmenu znanja i iskustava između domaćih i inostranih stručnjaka. U izložbenom delu manifestacije predstaviće se brojne firme, institucije i lokalne samouprave koje su aktivne u oblasti energetike.

Prvog dana glavna tema će nositi naziv Energetska obnova zgrada, dok će drugog dana tema nositi naziv Novi koncepti i primeri dobre prakse u oblasti EE i OIE. U okviru njih biće obrađena brojna druga pitanja vezana za zelenu energiju, energetsku sanaciju, lokalni razvoj, ulogu digitalizacije u ovom procesu, detaljniji razgovor o projektima energetske efikasnosti, i još mnogo toga.

Osim panela, planirane su i otvorene prezentacije o inovativnim pristupima u energetici.

Energetski portal

Cirkularna ekonomija predstavlja priliku za BiH

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Privredna komora Federacije Bosne i Hercegovine u partnerstvu sa Privrednom komore Srbije organizuje međunarodnu konferenciju „OTPAD-RESURS za razvoj cirkularne ekonomije“, 5. decembra 2024. godine u Beogradu. Konferencija će okupiti lidere u zelenoj tranziciji, donosioce odluka na svim nivoima, institute i stručnjake, preduzetnike, finansijere, javna komunalna preduzeća, predstavnike nevladinog sektora i medija. Ovo je idealna prilika za prezentovanje najboljih praksi niskokarbonse ekonomije i pristupa zelenom finansiranju. Sa Sendžanom Muslić iz Privredne komore FBiH, razgovarali smo o ovoj konferenicji.

Kakvo je stanje u BiH, kada je u pitanju prikupljanje i iskorištavanje otpada?

Foto: Energetski portal

– Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim izazovima prikupljanja i iskorištavanja otpada. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu 74 odsto stanovništva je pokriveno uslugama upravljanja otpadom, iako pokrivenost značajno varira između urbanih područja (80-90 odsto pokrivenosti) i ruralnih područja (40-45 odsto pokrivenosti). Neka domaćinstva u ruralnim sredinama koja nemaju pristup ovim uslugama sama organizuju prikupljanje i prevoz otpada, koji odlažu na nelegalna odlagališta. Danas u Bosni i Hercegovini imamo preko 1.300 divljih deponija. Sistem operatera za ambalažni otpad uveden je u Federaciji Bosne i Hercegovine 2011. godine, a u Republici Srpskoj 2018. godine s ciljem podsticanja odvojenog prikupljanja, ponovnog korišćenja i reciklaže otpada.

Postoje napori za unapređenje sistema upravljanja otpadom, međutim problemi kao što su nedostatak infrastrukture, nedovoljna ulaganja i slaba svest građana o reciklaži i otpadu su prisutni.

Evropska unija je dokumentom Direktiva 2008/98/EC o otpadu objedinila važeće propise i odredila temeljna načela o upravljanju otpadom. Ovom direktivom utvrđuju se mere kojima se smanjuju štetni uticaji odlaganja otpada po životnu sredinu i zdravlje ljudi, zatim mere kojima se smanjuje ukupna količina otpada, mere štednje resursa i generalno prevelika upotreba ambalaže kao generatora otpada.

Entitetski Zakoni o upravljanju otpadom su delimično usklađeni sa Evropskom direktivom o odlaganju otpada na deponije 1999/31/EC. Član 14. ove direktive, koji se odnosi na neusklađene deponije predstavlja jedan od najvećih izazova u implementaciji. Puna implementacija odredbi ovog člana očekuje se do 2030. godine.

Perspektiva BiH u upravljanju otpadom bi trebalo da se temelji na većoj usklađenosti sa načelima preporuka Evropske unije i važećih zakona u BiH. Ukratko, BiH je na putu ka poboljšanju upravljanja otpadom, ali je potrebno više ulaganja, edukacije i sistemskih promena kako bi se postigli održivi rezultati. Ovaj proces uključuje angažman svih relevantnih aktera.

U kojoj vrsti otpada je najveći potencijal, a koji predstavlja najveći problem?

-Reciklabilni otpad ima najveći potencijal, kao što je: papir, plastika, metal, staklo… Ponovnom obradom i njihovim ponovnim korišćenjem, potreba za novim sirovinama i energijom se smanjuje. S druge strane, imamo elektronski otpad (e-otpad), ukoliko se ne tretira po propisima, opasne supstance zagađuju tlo, vodu i celokupan lanac ishrane. Organski otpad predstavlja opasnost zbog eksplozivnosti, jer se metan proizvodi ispod dubokih slojeva u odsustvu kiseonika. Brojne zemlje širom sveta shvatile su opasnost i problem plastičnih kesa koje se proizvode od polietilena, naftnog derivata za čiju razgradnju je potrebno čak hiljadu godina, a otrovne hemikalije pritom dospijevaju u tlo, jezera, reke i mora.

Najzad, potrebna je snažna saradnja između državnih institucija, lokalnih zajednica i nevladinih organizacija kako bi se razvili održivi modeli upravljanja otpadom i postigli ciljevi zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Na koji način cirkularna ekonomija doprinosi smanjenju i iskorišćavanju otpada?

– Prema Nacionalnoj strategiji cirkularne ekonomije (NKWS), cirkularna ekonomija u smislu akcionog plana EU pokriva sve faze stvaranja vrednosti – od dizajna proizvoda i proizvodnje do potrošnje ili upotrebe, popravke, upravljanja otpadom i sekundarnih sirovina koje se vraćaju u privredu.

Dizajn proizvoda je logična polazna tačka za funkcionalnu cirkularnu ekonomiju. Ukoliko se proizvodi razvijaju da budu dugotrajniji i lakši za popravku, to smanjuje potrebu za čestom zamenom i smanjuje količinu otpada. Ponovna upotreba i reciklaža proizvoda, smanjuje potrebe za novim resursima. Kreiranje zatvorenog kruga materijala u industriji, na primer, otpad jedne kompanije je sirovina drugoj, čime doprinosimo smanjenju količine otpada.

Kroz obrazovanje i promenu svesti potršača o važnosti održivih praksi, cirkularna ekonomija motiviše ljude da biraju ekološki prihvatljivije proizvode i usluge. Razvojem inovacija i novih tehnologija za reciklažu i upravljenj otpadom povećava efikasnost procesa i smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama.

Kroz optimizaciju proizvodnih procesa, cirkularna ekonomija podstiče kompanije na smanjenje otpada, stavljajući fokus na bolju upotrebu resursa i materija. Princip cirkularne ekonomije može značajno smanjiti proizvodnju otpada i poboljšati iskorištavanje resursa, čime se doprinosi održivijem društvu i zdravijoj životnoj sredini.

Koje su sve prednosti cirkularne ekonomije, a koje prepreke za implementaciju u BiH?

– Jedan od ključnih segmenata razvoja cirkularne ekonomije u BiH je razvijanje tržišta, finansiranje i podsticaji, bolja infrastruktura, jačanje institucionalnih kapaciteta, rešavanje pravnih izazova, kao i kompleksnih administrativnih i tehničkih procedura, te bolje razvijena svest.

Prednosti cirkularne ekonomije: Potencijal za jačanje konkurentnosti, prevencija i smanjenje stvaranja otpada i smanjenje zagađenja, poboljšanje reputacije kompanija, unapređenje održivog korištenja resursa, stvaranje novih poslovnih prilika i novih radnih mesta, otvaranje novih tržišta, unapređenje procesa proizvodnje i rada, smanjenje troškova, i unapređenje saradnje.

Cirkularna ekonomija predstavlja priliku za BiH, ali je za njen uspeh potrebno kroz edukaciju, ulaganje i stvaranje jasnog zakonodavnog okvira prevazići prepreke.

Koje su najbolje prakse u drugim zemljama koje bi BiH mogla primeniti?

– Primeri dobre prakse drugih zemalja zaista nam mogu biti put uspešne implementacije sistema upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije.

Na primer, Slovenija je jedna od zemlja s najmanjom količinom otpada šest odsto na odlagalištima. Slovenija poseduje razvijenu infrastrukturu za odvojeno prikupljanje otpada te brojne inicijative usmerene na smanjenje količine otpada. Zajedničkim naporima države, opština i stanovništva uspešno su implementirane EU direktive i propisi. Imamo i  Švedsku koja je upravljanje otpadom pretvorila u unosan posao. Ova zemlja ima politiku nultog otpada, što znači da se 99 odsto otpada iz domaćinstava reciklira ili spaljuje te obnavlja kao energija, i po tome je vodeća u svetu.

Energetski portal

EPCG u velikom investicionom ciklusu – poseban fokus na OIE

Foto: Pexels (Kindel Media)

Elektroprivreda Crne Gore nalazi se u investicionom ciklusu vrednom skoro 300 miliona eura, sa posebnim fokusom na obnovljivim izvorima energije, rekao je Ivan Bulatović, izvršni direktor EPCG, na konferenciji o ekonomiji MONTENEGRO 2024, koju je organizovala Privredna komora Crne Gore.

On je, učestvujući na panelu „Postoji li zelena Evropa bez zelenog Zapadnog Balkana“, istakao da izazov predstavlja činjenica da 40 odsto električne energije dolazi iz termoelektrane Pljevlja, koja ima ključnu ulogu u elektroenergetskom sistemu zemlje.

Stoga je najavio početak izgradnje prve vetroelektrane u vlasništvu EPCG i potpisivanje ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom za finansiranje osmog agregata hidroelektrane Perućica, u okviru rekonstrukcije i dogradnje.

Pročitajte još:

Posebno se osvrnuo na projekat Solar 5000+, koji uključuje ugradnju solarnih panela na stambenim objektima, istakavši da su potpuno posvećeni zelenim projektima, te da će u narednom periodu realizovati još veći broj takvih inicijativa.

Takođe je naglasio da je prošle godine izdato 1,5 gigavata u dozvolama za izgradnju objekata za obnovljive izvore energije, što predstavlja ogroman energetski potencijal s kojim će EPCG u jednom trenutku raspolagati.

„Verujem da energije iz obnovljivih izvora neće nedostajati“, zaključio je Bulatović.

Energetski portal

1...101112...1.557Page 11 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs