Home Blog Page 10

Hoće li svet uspešno zaštititi 30 odsto Zemljine površine do 2030. godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (Nils Lindner)

Tokom Konferencije o biodiverzitetu koja je održana u Montealu u decembru 2022. godine, zemlje članice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD) postavile su cilj o zaštiti 30 odsto Zemljine površine do 2030. godine. Međutim, prema podacima koji su navedeni u novom Izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) – Protected Planet za 2024. godinu, u ovom trenutku se unutar registrovanih zaštićenih i očuvanih područja nalazi svega 17,6 odsto kopna i kopnenih voda, kao i 8,4 odsto okeanskih i obalnih područja.

U 2020. godini došlo je do povećanja, koje slikovito predstavlja više od dvostruke veličine Kolumbije. Međutim, kako se navodi, do 2030. godine treba da se dodatno zaštiti kopnena površina koja je približno veličine Brazila i Australije zajedno, a kada je reč o morskoj površini, ona treba da bude veća od Indijskog okeana.

Izveštaj je pokazao da je najveći napredak od 2020. godine postignut u okeanu, ali se najveći deo tiče nacionalnih voda. Sa druge strane, u oblastima koje su van nacionalne jurisdikcije, pokrivenost je manja od 11 odsto ukupne površine morskih i obalnih zaštićenih područja, iako otvoreno more pokriva čak 61 odsto okeana.

Još jedan problem jeste što područja koja su već pod zaštitom nisu ujedno i ona područja kojima je potrebna najhitnija zaštita. Štaviše, samo oko 20 odsto teritorija koje su naučnici identifikovali kao najvažnija za biodiverzitet imaju potpunu zaštitu. Trećina područja koja su označena kao najvažnija ne uživaju nikakvu zaštitu i sprovođenje mera za sprečavanje njihove degradacije i gubitka biodiverziteta.

Pročitajte još:

Čak i ona područja koja su podvedena pod zaštitu, postavlja se pitanje da li se njima upravlja pravedno. Tome doprinosi informacija da manje od četiri odsto ovakvih teritorija upravljaju domorodački narodi i lokalne zajednice. Potrebno je poštovati prava ovih ljudi i osigurati da će se njihovo znanje i glas čuti i uključiti u proces donošenja odluka.

Pored toga, kako bi se ostvario pravedan cilj do 2030. godine, neophodno je ojačati međunarodnu saradnju između država, organizacija i zajednica, radi razmene znanja i resursa.

Sve ovo je uslovljeno i razvojem boljeg mehanizma za prikupljanje, analizu i razmenu podataka koji su potrebni za razumevanje efikasnosti i pravednosti upravljanja postojećim zaštićenim područjima.

Katarina Vuinac

Kampanja „Ovo nije samo bara“: Sprečimo nestajanje vlažnih staništa

Foto: UNEP

Uz podršku Švedske, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokreću kampanju „Ovo nije samo bara“. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti o važnosti očuvanja vlažnih staništa, a sprovodi se u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Kampanja će informisati javnost o brojnim koristima vlažnih staništa za ljude i životnu sredinu, i pozvati upravljače zaštićenih područja, lokalne samouprave, kompanije, kao i naučnoistraživačke institucije i organizacije civilnog društva da predlože i sprovedu konkretne mere za zaštitu ovih dragocenih ekosistema.

„Vlažna staništa pružaju širok spektar koristi za životnu sredinu i ljude. Od očuvanja biodiverziteta i smanjenja rizika od poplava, do prečišćavanja vode i skladištenja ugljen-dioksida, ovi delikatni ekosistemi igraju ključnu ulogu u zaštiti prirodne ravnoteže i dobrobiti ljudi. Vlažna staništa su i dom mnogih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, čime doprinose očuvanju biodiverziteta“, rekao je Pol Kolins, prvi sekretar u Ambasadi Švedske u Beogradu.

„Oko 85 odsto vlažnih staništa na globalnom nivou već je izgubljeno usled zagađenja, isušivanja i invazivnih vrsta, dok klimatske promene dodatno ugrožavaju preostala. Vlažna staništa u Srbiji suočavaju se s istim pretnjama, zbog čega njihovo očuvanje postaje prioritet. Kampanja ‘Ovo nije samo bara’ ima ključnu ulogu u podizanju svesti i pokretanju konkretnih akcija, kako bi se ovi nezamenjivi ekosistemi dodatno zaštitili “, izjavila je Sara Pavkov, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

U okviru ove kampanje, UNDP je pozvao upravljače zaštićenih područja, lokalne samouprave, javna i privatna preduzeća, naučnoistraživačke institucije, kao i nevladine organizacije da dostave inovativne predloge za očuvanje vlažnih staništa kroz rešenja zasnovana na prirodi. Autori 12 najboljih ideja za očuvanje vlažnih staništa pristiglih u prvom ciklusu poziva će u narednom periodu dobiti  stručnu podršku za razvoj svojih projekata. Najbolje osmišljeni projekti će dobiti sufinansiranje kako bi zaživeli u praksi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

„Vlažna staništa su od neprocenjivog značaja za očuvanje biodiverziteta i ublažavanje posledica klimatskih promena. Podržavamo ideje koje mogu da doprinesu prirodnoj obnovi vodnih resursa i sistema u njima, povezanosti vlažnih staništa i revitalizaciji degradiranih tresava, kako bismo zaštitili vlažna staništa i sačuvali ih za buduće generacije“, istakao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Kampanja „Ovo nije samo bara“ se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Više informacija o kampanji i načinu na koji možete doprineti očuvanju vlažnih staništa možete pronaći na sledećem linku.

Izvor: UNDP

Beč na putu ka klimatskoj neutralnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Vienna Reyes)

Tačno je da klimatske promene zahtevaju zajednički napor i da svi imamo ulogu u smanjenju uticaja na životnu sredinu. Beč je jedan od evropskih gradova koji prednjači u oblasti zaštite životne sredine i klimatske politike. Grad je poznat po svojim ambicioznim planovima za održivi razvoj, uključujući promene u energiji, transportu i upravljanju otpadom.

Beč se fokusira na prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti zgrada, razvoj javnog prevoza i biciklističkih staza, kao i implementaciju zelenih inicijativa kao što su urbanistički parkovi i zeleni krovovi. U ovom procesu važna karika su javna preduzeća koja, svako na svoj način, doprinose zajedničkom cilju.

Zelena energija za sve

Građani Beča mogu se uključiti u energetsku tranziciju i proširenje obnovljivih izvora energije putem solarnih elektrana preduzeća „Wien Energie“, čime mogu doprineti održivoj energetskoj budućnosti bez potrebe da sami postave vlastitu elektranu. Model funkcioniše na jednostavan način. „Wien Energie“ gradi i upravlja solarnim elektranama, dok korisnici mogu simbolično učestvovati u projektu kupovinom „solarnog paketa“. Cena jednog solarnog paketa je poslednji put iznosila 250 evra. Za proizvedenu energiju korisnici tokom pet godina dobijaju bonove koje mogu iskoristiti, na primer, prilikom godišnjeg obračuna računa za struju. Visina naknade u obliku bonova zavisi od količine proizvedene energije, a učesnici mogu uživo pratiti proizvodnju putem onlajn nadzorne ploče. Ipak, garantovana je i minimalna godišnja proizvodnja kako bi se osiguralo da korisnici svakako imaju koristi. Ova ponuda je veoma dobro prihvaćena; do sada je izgrađeno 30 takvih elektrana, a više od 12.000 domaćinstava je učestvovalo u ovim projektima. Kontingent solarne elektrane koju su u proleće 2024. godine pustili u pogon na krovu autobuske garaže bio je rasprodat u roku od jednog dana.

U FOKUSU:

Energetska i klimatska tranzicija

S autobusom na pogon koji je kombinacija baterije i vodonika, bečko preduzeće za javni gradski prevoz „Wiener Linien“ dosledno nastavlja put ka novim, ekološki prihvatljivim tehnologijama. Još u februaru ove godine otvoren je novi centar za kompetenciju za elektromobilnost, a do sada je šest autobuskih linija u potpunosti prešlo na električni pogon. U planu je da do kraja 2025. godine devet autobuskih linija bude prebačeno na električni pogon. Pored novih malih autobusa sa „range extender“ tehnologijom, 2025. godine će u upotrebu biti uvedeni i autobusi isključivo na vodonik. Deset autobusa dužine 12 metara, koji su prilagođeni osobama s invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću ubuduće će se vodonikom puniti na stanici energetske kompanije „Wien Energie“ i „Wiener Netze“.

U cilju ostvarivanja klimatske neutralnosti i prilagođavanja klimatskim promenama osnovano je Odeljenje za klimatska pitanja u gradu Beču, koje upravlja strateškom klimatskom politikom, implementacijom Bečke klimatske strategije i Bečkog klimatskog budžeta. Na koji način realizuju svoje ideje pojasnio je Jürgen Černohorski, član Bečke gradske vlade za klimu, životnu sredinu, demokratiju i osoblje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

– Energetska i klimatska tranzicija tiče se svih nas i može uspeti samo zajedničkim naporima. Svi moramo zajedno da radimo kako bi Beč učinili klimatski neutralnim i zadržali njegov visoki kvalitet života. Postavljamo strateške inicijative koje jačaju svest o celovitoj kulturi klimatski neutralnog, otpornog i cirkularnog grada. Samo zajedničkim naporima grad može ostvariti svoje ambiciozne klimatske ciljeve. Otvoreno govorimo o izazovima, obraćamo se građanima i nudimo ciljano obrazovanje o klimatskim promenama za mlade i stare. Obrazovanje o klimatskim promenama objašnjava uzročno-posledične veze i pokazuje kako klimatska tranzicija može uspeti. Građanima smo kroz Bečki klimatski tim omogućili da iznesu svoje ideje za bolju klimu u svom kvartu i da ih realizuju zajedno sa stručnjacima grada. Reprezentativno izabrana grupa stanovnika odlučuje u svakom okrugu koji će se projekti realizovati s dostupnim finansijskim sredstvima. Blisko sarađujemo i sa nevladinim organizacijama i lokalnim multiplikatorima kako bismo stvorili sinergije i učili jedni od drugih – kaže Černohorski.

Bečki klimatski plan obuhvata mere u oblastima mobilnosti, energetike, ali i cirkularne ekonomije i javnih usluga. Kako ističe naš sagovornik, Beč se zalaže za socijalno pravednu klimatsku zaštitu koja nikoga ne ostavlja na cedilu.

– Bečki plan za grejanje do 2040. godine, koji je objavljen u maju, prvi put nudi konkretan cilj koji prikazuje kako bi snabdevanje zgrada toplotom bez korišćenja fosilnih goriva moglo izgledati do 2040. godine. U ovom planu uzet je u obzir celi fond zgrada na području grada, te je prikazano u kojim oblastima dolazi u obzir proširenje daljinskog grejanja (koje će se do 2040. godine u potpunosti proizvoditi klimatski neutralno), a gde će biti potrebna druga rešenja. U Beču se veliki značaj pridaje uzornom delovanju javnog sektora, posebno u okviru sanacije javnih zgrada – pojašnjava Černohorski.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

EU uvodi više carine na kineska električna vozila – slede li trgovinske tenzije?

Foto-ilustracija: Unsplash (Franck V.)
Foto-ilustracija: Pixabay (Simon)

Evropska unija (EU) donela je uredbu koja bi mogla izazvati buru u globalnoj automobilskoj industriji, koja je već sama po sebi uzburkana promenama. Uredba je donela uvođenje dodatnih tarifa na kineska električna vozila koje će se povećati i do 35 odsto. Odluka nije došla preko noći, već je usledila nakon opsežne istrage protiv kineskih državnih subvencija o kojoj smo pisali tokom poslednjih meseci, koja je pokazala da finansijska podrška koju Kina pruža svojim proizvođačima automobila kroz obimne državne subvencije, narušava tržišnu konkurenciju i šteti evropskim proizvođačima.

Uprkos protivljenju pojedinih članica EU i grupacija koje strahuju od izbijanja trgovinskog rata sa Kinom, tarife su odobrene i stupiće na snagu. Kineska vlada je kao i ranije ocenila odluku kao protekcionističku i nepravdanu.

Pročitajte još:

Dodatne carine, koje se razlikuju zavisno od proizvođača, pogodiće i vozila proizvedena u Kini od strane međunarodnih kompanija kao što je Tesla, koja se suočava sa novom tarifom od 7,8 odsto. Poznati kineski automobilski gigant Geely suočava se sa povećanjem carina od 18,8 odsto, dok će SAIC, još jedan veliki igrač, biti pogođen najvišom stopom od 35,3 odsto, prenose mediji u EU.

Predviđeno je da tarife traju pet godina, ali je važno napomenuti da odluka i celokupna debata nije išla u jednom smeru, već je naišla na otpor Nemačke, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Malte koje su glasale protiv, dok je deset država članica, podržalo ove mere. Dvanaest država, između ostalih Švedska, ostalo je uzdržano. Prema sveukupnom zbiru, odluka je usvojena, iako nije većina od 27 zemalja glasalo “za”, a važno je napomenuti da se u EU prilikom donošenja odluka glas zemlje vrednuje i prema broju stanovnika država članica u određenim situacijama. Slične, i drastičnije mere prete da se donesu i u Sjedinjenim Američim Državama, koje su kao i Kanada i ranije reagovale.

Kako će tarife uticati na poslovanje domaćih evropskih kompanija i celokupnu industriju, kao i na izvoz evropskih automobila, ostaje da se pažljivo prati.

Energetski portal

OCSiAl otvorio najsavremenije postrojenje za proizvodnju grafenskih nanocevi u Staroj Pazovi

Foto: Marko Simić

Kompanija OCSiAl, najveći svetski proizvođač grafenskih nanocevi, svečano je otvorila najsavremenije postrojenje za sintezu ovih cevi u industrijskim količinama u Staroj Pazovi, čime je načinjen veliki korak ka tome da Srbija postane jedan od najinovativnijih nanotehnoloških centara u Evropi.

Tokom ceremonije svečanog otvaranja, kojoj su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević, ambasador Luksemburga u Srbiji Nj. E. Mark Hubš, ministarka privrede Adrijana Mesarović, predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović, predstavnici kompanije i njihovi mnogobrojni partneri, OCSiAl je predstavio svoju revolucionarnu, inovativnu tehnologiju i dalje planove za proširenje postojećih proizvodnih kapaciteta i izgradnju još jednog postrojenja u Staroj Pazovi.

Prvo postrojenje kompanije OCSiAl u Srbiji, koje bi trebalo da postane jedino mesto na svetu za industrijsku proizvodnju grafenskih nanocevi, prostire se na površini od 10.000 m2, a u njemu će biti zaposleno više od 200 ljudi. Ukupna vrednost investicije iznosi 40 miliona evra.

Predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević istakao je da OCSiAl postrojenje otvara novo poglavlje u ekonomskom i tehnološkom razvoju Srbije i naglasio važnost otvaranja novih radnih mesta za građane.

„Sve što sam danas video i čuo na otvaranju novog postrojenja kompanije OCSiAl deluje kao pravi ’matriks’. Reč je o kapitalnoj investiciji, posebno u vrednosnom smislu, jer grafenske nanocevi koje će se proizvoditi u Staroj Pazovi ulaze u proizvodne procese svih ekonomija sveta, u različitim industrijskim sektorima. Ovo je najbolja potvrda da je Srbija dobro mesto za dolazak stranih kompanija i raduje nas što će OCSiAl nastaviti da se razvija kroz dalja ulaganja u našoj zemlji“, izjavio je Vučević.

Foto: Marko Simić

Izvršni direktor kompanije OCSiAl Konstantin Notman naglasio je da otvaranje postrojenja u Srbiji predstavlja značajnu prekretnicu za poslovanje OCSiAl-a, kao i za globalno tržište visokotehnoloških proizvoda.

„Grafen, koji se često naziva i ’čudesnim materijalom’, ima stvarni potencijal da promeni širok spektar industrija, od elektronike do medicine. Naša misija nije samo da proizvodimo grafenske nanocevi, već da budemo predvodnik na putu ka održivoj tehnologiji koja poboljšava naš svakodnevni život. Novo postrojenje je i platforma mogućnosti za mlade ljude u Srbiji. Nova radna nesta će stvoriti buduću generaciju naučnika i inženjera. Kroz partnerstva sa lokalnim univerzitetima i istraživačkim institutima, želimo da razvijemo kulturu inovacija i izvrsnosti u Srbiji“, rekao je Notman.

Grafenske nanocevi su grafenski listovi debljine jednog atoma u obliku cevi. Kao jedan od najjačih i najprovodljivijih materijala na Zemlji, koriste se u proizvodnji novih kao višenamenski aditiv koji poboljšava specifična svojstva do 70 odsto svih industrijskih materijala na svetskom tržištu. Postrojenje kompanije OCSiAl u Staroj Pazovi podstaći će razvoj novih, inovativnih materijala u Srbiji. Proizvodi vrhunskog kvaliteta izvoziće se iz Stare Pazove u Evropu, Aziju i SAD i očekuje se da mogu podstaći razvoj  svetske automobilske, vazduhoplovne, elektronske, građevinske, naftne i gasne i drugih industrija.

OCSiAl planira da angažuje i obučava srpske inženjere i naučnike, nudeći im priliku da uz pomoć svetskih eksperata stiču nova znanja. Kompanija je spremna da svojom stručnošću i resursima doprinese stvaranju inovativnih obrazovnih programa, s ciljem da inspiriše mlade istraživače u oblasti nanotehnologije i razvija buduće talente u Srbiji.

Kompanija je takođe posvećena ostvarivanju sopstvenih ciljeva održivosti, a to su smanjenje ugljeničnog otiska za 35 odsto do 2030. i postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Postrojenje u Staroj Pazovi projektovano je u skladu sa globalnim standardima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, a u svom radu će se u potpunosti oslanjati na električnu energiju dobijenu iz hidroelektrana.

Izvor: OCSiAl

Srbija energetski spremna za zimu, dešavanja na tržištima bude zabrinutost

Foto: Ana Paunković

U okviru Ministarskog sastanka Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u Budimpešti, razgovaralo se o spremnosti Srbije za zimu.

Tom prilikom, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da  iako je Srbija energetski spremna za zimu, dešavanja na tržištu prirodnog gasa i električne energije, koja su posledica dešavanja u Ukrajini, dovode do zabrinutosti kada je reč o cenama i dostupnosti gasa.

Prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko nedelja cena gasa na TTF-u porasla je za oko 15 odsto i dostigla je 42 evra po megavat-satu, dok je pitanje dostupnosti takođe važno za ceo region, naročito zbog uticaja i na rast cena električne energije.

,,Letos smo bili svedoci drastičnih skokova cena električne energije uz istovremeni manjak raspoloživih megavata, zbog usmeravanja resursa na snabdevanje Ukrajine. Upravo zbog toga i najave da zima pred nama neće biti blaga kao prethodna, verujem da nam je potrebna detaljna analiza svih mogućih scenarija i predlog mera kojima bismo se zaštitili od oscilacija u cenama energenata i energije i njihovoj dostupnosti. Moramo da vodimo računa o cenama koje građani plaćaju i konkurentnosti privrede. Plan i mere su potrebni regionu Centralne i Jugositočne Evrope već danas, a ne za tri meseca“ naglasila je ministarka.

Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju ministarstva, izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, stvoreni su preduslovi za divesifikaciju izvora snabdevanja, ne samo Srbije već i regiona i EU.

Ministarka je istakla da se nastavlja razvoj regionalnih projekata i da veruje će u narednih nekoliko godina biti završeno gasno povezivanje sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, sa kojima su potpisani memorandumi o razumevanju. Dodala je da za Srbiju ostaju dva velika izazova, najpre finansiranje, jer je neophodno gas posmatrati kao prelazni energent, a zatim i osiguravanje dostupnosti adekvatnog kvaliteta gasa u zadovoljavajućim količnama.

Pročitajte još:

Najavila je da do kraja godine očekuje usvajanje izmena Zakona o energetici koje su, između ostalog, važne i za spajanje tržišta električne energije.

„Srbija sa susedima radi na jačanju i povećanju prenosnih kapaciteta električne energije. „Blekaut” koji je letos pogodio region, ali ne i Srbiju, jasno je pokazao slobosti prenosnih kapaciteta i neophodnost boljeg regionalnog povezivanja. Takođe, zajedno sa susedima radimo na razvoju projekata u hidrosektoru, pre svega mislim na HE „Buk Bijela” sa Bosnom i Hercegovinom, i RHE „Đerdap 3” sa Rumunijom. Želim da naglasim da bi izgradnja „Đerdapa 3” imala znatno širi regionalni značaj za integraciju energije iz OIE, jer je u pitanju najveći potencijalni kapacitet za balansiranje varijabilnih zelenih megavata“, navela je ministarka Đedović Handanović.

Foto: Ana Paunković

Tokom Ministarskog sastanka CESEC u Budimpešti, predstavnici Evropske komisije izrazili su zadovoljstvo činjenicom da je Srbija usvojila Nacionalni energetski i klimatski plan, i pohvalili razvoj tražišta električne energije i regionalne berze, kao i napore koje Srbija ulaže u razvoj OIE projekata i novih skladišta, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Kada je reč o ulaganjima u nove proizvodnje kapacitete, ministarka je istakla da je Srbija nedavno potpisala ugovor o gradnji solarnih elektrana snage 1 GW sa 200 MW skladišta koje će značajno promeniti sliku srpske energetike u narednim godinama.

„Osim toga, 2026. na mreži ćemo imati i nove OIE elektrane na mreži koje su rezultat prvih aukcija“, rekla je ministarka.

Na marginama sastanka, ministarka Đedović Handanović razgovarala je sa mađarskim ministrom energetike Čabom Lantošem, i zamenicom direktora Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije.

Energetski portal

Posle suše u jesenju setvu pšenice – najkasnije za 30 dana isplata direktnih davanja poljoprivrednicima

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine.

Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na osnovu dogovora šest poljoprivrednih udruženja i resornog ministarstva, proizvođači će na 18.000 dinara po hektaru dobiti još 10.000 dinara koje ne moraju da pravdaju računima.

,,Ta mera je proizvod kompromisa i pomoći će ratarima da u jesenjoj setvi ublaže probleme nastale zbog suše“, rekao je za RTS agroekonomista Žarko Galetin.

Prema njegovim rečima, uprkos niskoj otkupnoj ceni pšenice, površine pod tom kulturom će rasti sa 550 na 600.000 hektara.

,,Direktna davanja od 28.000 dinara po hektaru će poboljšati finansijsku kondiciju poljoprivrednika“, ističe Galetin.

Pročitajte još:

Kakav će biti odgovor proizvođača

Napominje da su i paori i resorno ministarstvo zadovoljni postignutim dogovorom o povećanju direktnih davanja, koja će biti isplaćena za najkasnije 30 dana.

Galetin, takođe, smatra da će novac doprineti sanaciji štete koju je napravila suša.

,,Očekujem da će pšenica ove godine biti posejana na većim površinama. To će biti odgovor proizvođača na situaciju u ovoj ekonomskoj godini, gde smo imali izuzetne podbačaje u takozvanim okopavinama: kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi. Pšenica je u poslednjih 10 godina imala najveći hektarski prinos od 5,3 tone po hektaru. Praksa je da će poljoprivrednici najviše sejati kulturu koja im je u prethodnoj godini donela najbolji rod“, kaže Galetin.

Ističe da će cena pšenice rasti, iako je trenutno veoma niska i iznosi 23 dinara jer će na to uticati neizvesnost zbog rata na Bliskom istoku.

Dodaje da povećanje direktnih davanja u agraru nisu dugoročno rešenje, ali da su trenutno neophodne zbog suše kao i zbog toga što je Vlada kasnila sa donošenjem uredbe o podsticajima.

Izvor: RTS

EU uvezla solarne panele u vrednosti od 19,7 milijardi evra u 2023. godini

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Dok Evropska unija teži energetskoj tranziciji i održivoj energiji, podaci Eurostata za 2023. godinu prikazuju nam stanje uvoza i izvoza zelenih tehnologija, prvenstven solarnih panela, vetroturbina i biogoriva, i potvrđuje rastuću potražnju ka obnovljivim izvorima energije. Ipak, postoje određeni ekonomski izazovi s obzirom da EU kontinuirano teži da poveća svoju proizvodnju i upotrebu održivih izvora energije, ali i dalje postoji značajan disbalans između uvoza i izvoza zelenih proizvoda. 

Foto-ilustracija: Unsplash (TJ K)

U 2023. godini, EU je uvezla značajno više nekih proizvoda nego što ih je izvezla, što ukazuje na veliku zavisnost od internacionanih tržišta za određene tehnologije. Uvoz solarnih panela iznosio je 19,7 milijardi evra, tečnih biogoriva 3,9 milijardi evra, dok su vetroturbine uvezene u vrednosti od samo 0,3 milijarde evra.

Što se tiče solarnih panela, uprkos smanjenju uvozne vrednosti za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, količina uvezenih solarnih panela je povećana za 5 odsto. Smanjenje vrednosti možemo pripisati padu cena, što sugeriše bolju pristupačnost i možda veću konkurenciju na tržištu. Kina dominira kao izvor uvoza, sa čak 98 odsto uvoza koji dolazi odatle, što EU čini značajno zavisnom od kineskih solarnih tehnologija.

Pročitajte još:

Što se tiče izvoza, EU beleži rast od 19 odsto u izvoznoj vrednosti solarnih panela, dok je količina porasla za 37 odsto. Švajcarska je bila najveći pojedinačni uvoznik, sa 31 odsto izvoza iz EU, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pratilo ovu zemlju sa 25 odsto, što ukazuje na povećanu potražnju za EU solarnim tehnologijama u nekim od najrazvijenijih evropskih ekonomija izvan EU.

Za razliku od solarnih panela, vetroturbine su pokazale obrnuti trend – EU je izvezla znatno veću vrednost, čak 2,0 milijarde evra, nego što je uvezla (0,3 milijarde evra). Izvoz vetroturbina zabeležio je najveći rast vrednosti, za 49 odsto, sa Velikom Britanijom kao vodećim tržištem za ove proizvode. Ovo sugeriše da EU ima konkurentsku prednost u tehnologiji vetra na globalnoj sceni. U međuvremenu, tržište tečnih biogoriva se suočilo sa padom, sa smanjenjem vrednosti i količine i uvoza i izvoza. 

Iako je EU ostvarila napredak u razvoju trgovine zelenom energijom, očigledno je da postoji zavisnost od uvoza, posebno iz Kine, što može predstavlja strateški izazov.

Energetski portal

Koliko EU kasni u zaštiti voda od štetnih supstanci?

Foto-ilustracija: Unsplash (Fabio Santaniello Bruun)

Evropska komisija je pre dve godine predložila ažuriranje lista prioritetnih zagađivača u evropskim vodama, s obzirom na to da mnoge štetne supstance poput PFAS, glifosata i farmaceutskih proizvoda i dalje nisu regulisane. Ova situacija predstavlja sve veći rizik za biodiverzitet i kvalitet vode, ali institucije Evropske unije kasne sa sprovođenjem ovih ažuriranja. Ažuriranja su obavezna na svakih šest godina, a poslednji put su izvršena 2013. za površinske i 2014. za podzemne vode, što ukazuje na ozbiljno kašnjenje, podaci su koje je izneo Evropski biro za životnu sredinu (EEB).

S obzirom na to da države članice treba da razviju nove planove upravljanja rečnim basenima do 2025. godine prema Okvirnoj direktivi o vodama EU (WFD), značajno je da se ažuriranje sprovedu što pre. Proširenjem broja štetnih supstanci koje će se pratiti, može značajno da se poboljšati kvalitet vode.

Kako bi se stekao bolji uvid u stanje evropskih reka, istraživački tim sa Helmholc centra za istraživanje životne sredine (UFZ), analizom 445 uzoraka iz 22 vodotoka, otkrio je više od 504 od 610 štetnih hemikalija. Ovime su obuhvaćeni pesticidi, industrijske hemikalije, kao i aditivi za plastiku i gumu i drugi.

Pročitajte još:

Rezultati pokazuju da je u 40 odsto uzoraka pronađeno do 50 hemikalija, dok je u 41 odsto pronađeno između 51 i 100 hemikalija. Najveći broj supstanci, odnosno 241 hemikalija, pronađena je u uzorku vode koji je uzet iz reke Dunav.

Još jedan podatak jeste da su naučne granične vrednosti prekoračene u 74 odsto testiranih uzoraka, a posebno visok rizik jeste za rakove. Na 15 odsto ispitanih mesta zabeleženo je da životinje imaju male šanse za preživljavanje. Često je pronalažena prisutnost insekticida diazinon i fipronil, koji su izuzetno štetni za vodene beskičmenjake.

I pored brojnih mera koje se sprovode za unapređenje kvaliteta, prisutnost hemikalija u evropskim vodama i dalje je prevelik, zaključak je istraživača.

Energetski portal

Najava zatvaranja nekoliko VW fabrika uzburkava autoindustriju

Foto-ilustracija: Unsplash (hannes-kottner)

Nemački industrijski gigant i kultni brend Volkswagen suočava se sa teškim odlukama koje bi mogle drastično izmeniti situaciju ne samo u njihovom poslovanju, već u celokupnoj nemačkoj automobilskoj industrija, samim tim i evropskoj, s obzirom da je Nemačka bila jedan od nosećih stubova ove grane privrede na kontinentu. Iako smo nedavno pisali o problemima koji pogađaju autoindustriju u Nemačkoj, i kako to može preoblikovati tržište, sada je došlo do konkretnih najava. 

Foto-ilustracija: Unsplash (calitore)

U senci usporavanja evropskog tržišta automobila i problema u globalnoj konkurentnosti, Volkswagen planira zatvaranje najmanje tri svoje fabrike u Nemačkoj, od ukupno 10 sa koliko raspolaže u zemlji, što bi moglo rezultirati otpuštanjem desetina hiljada radnika, navodi agencija DPA.

Kompanija je već ukinula dugogodišnje ugovore o sigurnosti radnih mesta, a Nemačka će od sredine sledeće godine dozvoliti ekonomski uslovljeno otpuštanje radnika, kako prenose tamošnji mediji. Popularni brend suočava sa viškovima u proizvodnji, tačnije sa oko 500.000 neprodatih vozila.

Odluka pogoršava celokupnu situaciju, u trenutku kada je ekonomska klima u Nemačkoj sama po sebi izazovna. Daniela Kavalo, predsednica centralnog radničkog saveta kompanije, saopštila je da nijedna od fabrika nije sigurna i da je uprava predložila smanjenje plata za 10 odsto uz zamrzavanje daljih povišica u naredne dve godine, prenose nemački mediji.

Pročitajte još:

Zatvaranje fabrika bi predstavljalo radikalan potez za kompaniju koja nikada ranije nije zatvorila nijednu svoju fabriku u Nemačkoj, a ni bilo gde u svetu u poslednjih trideset godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (hannes-kottner)

Sa povećanom konkurencijom iz Kine, gde su električni automobili znatno jeftiniji, i padom neto profita od 14 odsto u prvih šest meseci ove godine, Volkswagen se našao pred teškim izborima. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste ukidanje državnih subvencija za kupovinu električnih automobila, što dalje dovodi do pada potražnje, iako su kompanije već uložile ogromna sredstva u razvoj tehnologije. 

To stavlja dodatni pritisak na kompaniju koja je već bila pogođena situacijom poznatom kao ‘dizelgejt’ – skandal koji je izbio 2015. godine, kada je od strane Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država otkriveno da je Volkswagen koristio softver u svojim dizel motorima koji je mogao manipulisati rezultatima testova emisije štetnih gasova. Softver je aktivirao kontrolu emisija da bi zadovoljio standarde kada je to potrebno, dok je u normalnim uslovima vožnje emitovao znatno više štetnih gasova od dozvoljenih.

Da li će doći do velikih promena u strategijama i planovima kompanije, da li će reagovati Vlada Nemačke određenim merama, ili će Kina sve više osvajati tržište, i kako će se to odraziti na sve druge grane industrije, jesu sledeća pitanja.

Energetski portal

Rumunija pokreće projekat izgradnje reaktora 3 i 4 u NE Černavoda

Foto-ilustracija: Unsplash (jametlene-reskp)

Rumunski ministar energetike, Sebastijan Burduž, potvrdio je početak izgradnje reaktora 3 i 4 u nuklearnoj elektrani Černavoda ocenivši to kao istorijski napredak za energetski sektor zemlje.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva energetike Rumunije, nakon decenija planiranja, ovaj strateški projekat konačno napreduje uz podršku međunarodnog konzorcijuma koji čine renomirane svetske kompanije i značajnih finansijskih ulaganja iz SAD-a, Kanade i Italije. Cilj projekta je puštanje novih reaktora u rad do 2031-2032. godine, čime će se dodatno osigurati energetska stabilnost i smanjiti emisije ugljen-dioksida u Rumuniji.

Projekat će biti finansiran putem zajmova američkih, kanadskih i italijanskih uvozno-izvoznih banaka, ukupne vrednosti sedam milijardi dolara.

„Ovo je najvažnije dostignuće mog mandata,“ izjavio je ministar Burduž, naglašavajući značaj izgradnje novih reaktora za smanjenje troškova energije, povećanje konkurentnosti rumunskih kompanija i otvaranje novih radnih mesta. Prema njegovim rečima, projektom se odgovara na klimatske izazove, osigurava energetska nezavisnost Rumunije i unapređuje nacionalni nuklearni program.

Pročitajte još:

„Ulaganje u reaktore 3 i 4 blokirano je decenijama. Time uspevamo da projekat postavimo na put bez povratka, sa ozbiljnim partnerima, tehnologijom koja je već validirana radom blokova 1 i 2, koji su bili i jesu među najboljim nuklearnim reaktorima u svetu. Rumunski civilni nuklearni program ide dalje i znači šansu Rumunije da ima sigurnu energiju, po pristupačnoj ceni i bez emisije CO2. Niži računi za Rumune, konkurentnost za rumunske kompanije, radna mesta i razvoj”, rekao je ministar.

Nuklearna elektrana Černavoda, smeštena na jugoistoku zemlje, sadrži dva reaktora tipa CANDU (kanadski reaktori koji koriste prirodni uranijum i tešku vodu kao moderator), a postrojenje proizvodi otprilike 20 odsto ukupne električne energije Rumunije. Ovi reaktori su poznati po svojoj sigurnosti i pouzdanosti, a počeli su sa radom u periodu od 1996. do 2007. godine.

Planovi za proširenje kapaciteta, uključujući izgradnju reaktora 3 i 4, odlagani su decenijama zbog različitih ekonomskih i političkih prepreka, ali su nedavno dobili zamah zahvaljujući saradnji sa međunarodnim partnerima i investitorima. Konačan ugovor za njihovu izgradnju biće potpisan tokom COP 29 konferencije u Bakuu.

Milena Maglovski 

Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024.

Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju utvrđen je na sednici Vlade Republike Srbije, a tom prilikom usvojen je i Predlog uredbe o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini.

Na osnovu izmena i dopuna+ Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u oblasti stočarstva, licu koje je ostvarilo pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, u 2024. godini, data je mogućnost da ostvari i pravo na dodatna sredstva za kvalitetne priplodne prvotelke.

Kada je reč o oblasti biljne proizvodnje, Nacrtom zakona propisano je da je regres za seme određen kao regres za sertifikovano seme i da se isplaćuje u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na iznos do 6.000 dinara, koliko je trenutno propisano na ime regresa za seme. Pravo na regres za sretifikovano seme, u 2025. godini, može da se ostvari ako je račun o kupovini sertifikovanog semena izdat u periodu od 1. avgusta 2024. godine do dana podnošenja zahteva.

Pročitajte još:

Takođe, proizvođači organskih proizvoda moći će da ostvare pravo na regres, isto u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme koje koriste u organskoj proizvodnji.

Govoreći o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2024. godini, ovim se vrši usklađivanje podsticajnih sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, odnosno usklađivanje podsticajnih iznosa sa rebalansom budžeta.

Iz navedenog razloga izmenama ove uredbe uvećan je obim sredstava za Direktna plaćanja i to sa 66.880.914.533 dinara na 85.230.914.533 dinara, čime su obezbeđena sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji. Ostale izmene su takođe usklađene sa rebalansom budžeta i to u delu obima sredstava u okviru mera Ruralnog razvoja i IPARD podsticaja.

Energetski portal

Srbija posvećena zelenoj tranziciji: 45 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energetska tranzicija, korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticanje inovacija i investicija u održive tehnologije su ključne inicijative za ostvarivanje ekoloških ciljeva i konkurentnost našeg regiona, zaključak je sa treće regionalne CORE Days konferencije – Odgovor na ESG izazove, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske i Nemačke Vlade u saradnji sa Partnerstvom za konkurentniji region.

Foto-ilustracija: Unsplash (moritz-lange)

– U Srbiji smo ne samo svesni važnosti ESG principa, već smo posvećeni njihovoj integraciji u naše politike i prakse. Srbija je podnela inicijativu u Ujedinjenim nacijama za usvajanje Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauke za održivi razvoj kako bismo rešavali globalne izazove, kao što su klimatske promene, energetska tranzicija i očuvanje resursa za buduće generacije – izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović na otvaranju konferencije.

Da bi pomogla ovom procesu, Ambasada Švedske u Beogradu u saradnji s NALED-om će u naredne tri godine raditi na podsticanju održivosti lanaca snabdevanja i njihove usklađenosti sa ekološkim, socijalnim i upravljačkim standardima EU kako bi domaće kompanije bile konkurentnije na tržištu.

– Uključivanje privatnog sektora je zato vrlo važno. Naime, lanci snabdevanja često počivaju na praksama koje mogu imati negativan uticaj na ljudska prava i životnu sredinu. Primena nove EU regulative je zato prilika da se odgovori na postojeće izazove i promovišu održive politike. Kompanije treba da sprovedu „dubinsku analizu“ i mapiraju rizike u vezi sa primenom ESG standarda da bi unapredile svoje poslovanje u smislu održivosti – rekla je šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm.

Pročitajte još:

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson pozdravio je razvoj debate o klimatskim promenama i istakao kao posebno važnu inicijativu odluku Vlade Srbije da usvoji Integrisani plan za energetiku i klimu, koji predviđa da se do 2030. godine 45  odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora. Dodao je i da će Velika Britanija podržati Zapadni Balkan sa 15 milijardi funti za finansiranje izvoza.

U skladu sa ciljevima održivog razvoja je i četvrta edicija programa Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), pa je tako fokus od sad na digitalizaciji, zaštiti životne sredine, inovacijama i EU integracijama na lokalnom nivou.

– U proces su se uključile čak 53 lokalne samouprave iz celog regiona, a BFC program je postao alat za prepoznavanje najboljih praksi u sprovođenju reformi.  Tako su Srbija i Albanija uvele elektronske građevinske dozvole po uzoru na Severnu Makedoniju, a sada ekonomije regiona preuzimaju iz Srbije rešenje za onlajn registraciju sezonskih radnika – saopštila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

U cilju unapređenja i usklađivanja uslova poslovanja na Zapadnom Balkanu, NALED je 2022. godine uz podršku Nemačke razvojne saradnje, zajedno sa više od 20 institucionalnih partnera iz sedam ekonomija uspostavio Partnerstvo za konkurentni region (CORE Partnership). Kao platforma za dijalog i razmenu najboljih reformskih rešenja, Partnerstvo sprovodi BFC SEE program certifikacije i organizuje CORE Days konferenciju gde se svake godine pokreću teme od značaja za budućnost regiona.

Izvor: NALED

Inspekcijska kontrola fluorisanih gasova u Sloveniji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (elsa-noblet)

U Sloveniji, pod nadzorom Agencije za životnu sredinu (ARSO), nedavno je sprovedena temeljna inspekcijska kampanja usmerena na preduzeća koja se bave održavanjem i instalacijom opreme koja koristi fluorisane gasove staklene bašte. Cilj akcije bio je provera usklađenosti sa ekološkim standardima i regulativama koje nadziru upotrebu ovih gasova, poznatih po visokom potencijalu globalnog zagrevanja.

Obuhvaćeno je 223 ovlašćena preduzeća i usmerena je na smanjenje emisija, kao i promovisanje održivih praksi u industriji. Fokus je stavljen na održavače klima uređaja i rashladnih sistema, koji su dužni da godišnje izveštavaju o količinama fluorisanih gasova koje su upotrebili.

Inspekcijski rezultati, objavljeni na sajtu Vlade Slovenije, pokazali su da 24 preduzeća nisu više registrovana. Ukupno je izvršenim pregledom utvrđeno 135 prekršaja propisa o fluorovanim gasovima. Od 157 ovlašćenih preduzeća koja su bila pod nadzorom, 86 je zatečeno sa nepravilnostima, dok je 37 preduzeća prošlo bez zabeleženih prekršaja.

Pročitajte još:

Posebna pažnja posvećena je servisima klima uređaja, gde je u 47 od 64 pregledana slučaja utvrđeno nepoštovanje propisa. U procesima koji su još u toku, inspektori su pokrenuli 83 prekršajna postupka, a izrečene su 54 opomene bez novčanih kazni, zahvaljujući brzom reagovanju preduzeća na uočene nepravilnosti.

Širom Evrope i sveta, slične inicijative se dešavaju kako bi se ograničile emisije fluorisanih gasova. Evropska unija, na primer, vodi sa svojom Regulativom o fluorovanim gasovima iz 2014. godine, koja stremi smanjenju emisija HFC-a za dve trećine do 2030. godine. Regulativa podrazumeva stroge kontrole, detaljne izveštaje o upotrebi i reciklaži ovih gasova, te kvote koje ograničavaju njihovu dostupnost na tržištu.

Energetski portal

Skup o bezbednosti EV okupio stručnjake iz različitih oblasti

Foto: Agencija za bezbednost saobraćaja

Agencija za bezbednost saobraćaja organizuje drugi stručni skup za pregledaoce na tehničkom pregledu, posvećen bezbednosti elektro vozila. Cilj skupa, koji se održava od 28. do 30. oktobra u hotelu Hedonik u Beogradu, je upoznavanje pregledalaca sa novom tehnologijom i pružanje praktičnih uvida u bezbednosne aspekte rada sa električnim vozilima.

Na skupu je dr sci. med. Dejan Spiroski istakao značaj bezbednosnih mera i pravilnog postupanja u slučajevima povreda izazvanih strujnim udarom.

Inženjer elektrotehnike Zoran Đorđević iz kompanije Pane AG Group govorio je o baterijskim sistemima i vrstama baterija, dok je prof. Aleksandar Grkić obradio temu rekuperativnog kočenja. Mašinski inženjer Milan Lončar iz AMSS CMV predstavio je preventivne mere bezbednosti i zaštitnu opremu koja bi trebalo da se koristiti prilikom pregleda elektro vozila.

Kompanija Pane AG Group je učesnicima obezbedila različite modele električnih vozila, uključujući putnička i laka komercijalna vozila (LCV), kao i baterijske pakete, omogućivši im da na praktičnim primerima uoče oštećenja. Takođe su prikazani oštećeni moduli, ćelije i neispravni punjači, čime su učesnici imali priliku da se upoznaju s izazovima i rizicima prilikom rada sa vozilima na baterije.

Pročitajte još:

Green Drive Academy, koja je osnovana u okviru kompanije Pane AG grupe, posvećena je obukama za sve koji su na bilo koji način povezani sa električnim vozilima. Akademija nudi programe edukacije za vozače, menadžere flota, veštake u osiguranju, hitne službe, servisere i druge profesionalce koji se bave EV tehnologijom. Jedan od značajnijih projekata bila je obuka vozača JP Pošta Srbije, koja je uključivala 135 vozila u floti prilikom primopredaje EV.

Tim Green Drive Academy sastavljen je od stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja koji daju preporuke za bezbednost u radu s EV, kao i inženjera mašinstva i elektrotehnike. Posebnu prednost predstavljaju licencirani stručnjaci za rad i popravke na visokonaponskim baterijama.

Pored edukacije, Green Drive Academy pruža usluge konsaltinga i učestvuje u brojnim projektima usmerenim ka ekološkoj urbanizaciji. Fokus ovih projekata je na promociji mikro mobilnosti i razvoja različitih vidova prevoza s naglaskom na elektro pogon.

Energetski portal

EduEnergy 2.0 – Oblikovanje budućnosti energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu

Foto: RESET

Online konferencija EduEnergy 2.0: Towards Shaping the Future of Renewable Energy Transition in the Western Balkans, održaće se 30. oktobra 2024. godine.

Ovaj događaj okupiće ključne aktere iz oblasti obrazovnog i energetskog sektora, odnosno predstavnike ministarstava, stručnog obrazovanja i obuke, agencija za kvalifikacije, privrednih komora, udruženja poslodavaca, škola, stručnjaka za razvoj obrazovanja i tržišta rada, kao i one koji se bave društvenom održivošću i rodnom ravnopravnošću.

Da bi zelena tranzicija bila uspešna, društvo i privreda moraju se prilagoditi ekološkim i održivim ciljevima. Ključna pitanja u ovom procesu obuhvataju nova i tranziciona zanimanja, fleksibilnost zapošljavanja i pravedne šanse za posao. Ova tranzicija zahteva usklađivanje obrazovnih sistema, pri čemu se posebna pažnja posvećuje „ozelenjavanju“ stručnog obrazovanja i obuke (VET), kako bi radna snaga stekla veštine potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije.

Cilj konferencije je podsticanje dijaloga o sve važnijoj ulozi obrazovnog sektora u procesu regionalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Diskusije će posebnu pažnju usmeriti na to kako se aktuelni i budući trendovi na tržištu rada prepliću sa društvenom održivošću, ekonomskom inkluzijom i rodnom ravnopravnošću. Glavni cilj je sagledavanje budućih tržišnih i obrazovnih trendova, kako bi zelena ekonomija ne samo promovisala ekološke ciljeve, već pružila prilike za sve, sa posebnim naglaskom na uklanjanje prepreka za učešće žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM).

Konferenciju će otvoriti Nikola Heger, menadžer projekta iz Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), i Tina Šarić, direktorka Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (ERI SEE).

Predavanje profesora Tonija Babarovića, višeg naučnog savetnika na Institutu društvenih nauka Ivo Pilar i redovnog profesora na Univerzitetu u Zagrebu, biće uvod u širu diskusiju o povezanosti obrazovanja i tržišta rada, u okviru kojeg će govoriti o strategijama koje studenti koriste pri odabiru obrazovnog i karijernog puta. Učesnici konferencije imaće priliku da saznaju više o rezultatima nedavnih istraživanja Centra za ekonomski, tehnološki i ekološki razvoj (CETEOR) i Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO), koji pružaju glavne uvide u ocene tržišta rada. Takođe, detaljnu analizu trenutne obrazovne ponude pružiće doprinosi Inicijative za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope (SEE), koja pomaže da se uokvire izazovi i prilike za usklađivanje obrazovanja sa budućim potrebama radne snage u kontekstu zelene tranzicije.

Ana-Maria Boromisa, doktor nauka i ekspert angažovan od strane GIZ-a, govoriće o efektima energetske tranzicije na tržište rada, kroz primer studije na Zapadnom Balkanu koju su sproveli CETEOR i IRMO.

Ivana Živadinović, regionalna koordinatorka projekta ERI SEE, predstaviće mapiranje obrazovnih programa u energetskom sektoru. Na kraju, Tina Šarić, direktorka ERI SEE, govoriće na temu obnovljive energije i stručnog obrazovanja i obuke (VET), naglašavajući ključne korake za put napred.

Glavni zaključci konferencije biće uključeni u preporuke za politiku i korišćeni za planiranje kratkoročnih i srednjoročnih aktivnosti u obrazovnom i sektoru obuke na Zapadnom Balkanu.

Ovaj događaj se organizuje u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci, koji je deo šire regionalne inicijative Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).

Za više informacija pogledajte ovde.

Konferenciju organizuje Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope – ERI SEE u saradnji sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ, kao deo 2. Regionalne berze energije: Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu i u okviru projekta RESET – Usluge iz obnovljivih izvora energije u obrazovanju i obuci. Projekat RESET je komponenta regionalnog projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, koji sprovodi GIZ. Projekti su naručeni od strane Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke BMZ.

Energetski portal