Home Blog Page 9

Solarna energija i održivo poslovanje

Foto: MT-KOMEX

Značaj i neizbežnost energetske tranzicije, naročito u periodima energetske krize, postali su jasni mnogima u različitim društvenim i ekonomskim krugovima – od privrednika do verskih zajednica. Ovaj trend potvrđuje i kompanija MT-KOMEX, koja je dokazala svoju posvećenost obnovljivim izvorima energije kroz brojne projekte. Nakon izgradnje solarne elektrane od 50 kW manastiru Žiča, MT-KOMEX je potvrdio prethodnu tezu, tako što je realizovao još jedan projekat na jednom od najznačajnih srpskih manastira – Manasiji.

Pored toga, nizala je i svoje druge poduhvate, a mnogi od njih našli su se u Vojvodini, gde je kompanija nekoliko puta već dokazala zašto je lider na polju obnovljivih izvora energije. Jedan od značajnih projekata kompanije MT-KOMEX realizovan je u Kikindi, gde se koristi inovativno solarno rešenje. Projekat o kome je reč, realizovan je po sistemu „ključ u ruke“ i jedan je od pokazatelja strateške pozicije kompanije na tržištu obnovljivih izvora. Sistem „ključ u ruke“ uključuje sve faze izrade i puštanja u rad solarne elektrane, od projektovanja i isporuke do montaže i finalnog testiranja sistema.

U FOKUSU:

Ovaj pristup omogućava naručiocima, kao što je kompanija „Jaffa“, da dobiju potpuno funkcionalnu i operativnu solarnu elektranu. Ovakav način izrade čini ovaj model izuzetno privlačnim za kompanije koje teže brzoj energetskoj tranziciji, jer omogućava efikasnu i brzu adaptaciju na održive energetske prakse, smanjujući vreme i troškove potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije. Solarna elektrana na zemlji, koja se nalazi u krugu fabrike „Banini“ u Kikindi, predstavlja primer efikasne upotrebe obnovljive energije. Za izgradnju su korišćeni visoko kvalitetni Canadian solarni paneli od 650 Wp, koji omogućavaju maksimalnu efikasnost u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju.

Pored toga, upotreba Fronius Symo invertora od 20 kW doprinosi optimalnoj konverziji i distribuciji energije. Kada je reč o konstrukciji na koju su postavljeni paneli, izabran je turski proizvođač Kıraç Metal, što garantuje visoke standarde u izradi i postavljanju. Planirana godišnja proizvodnja ove solarne elektrane iznosi 780 MWh električne energije, što će značajno doprineti sigurnom i pouzdanom snabdevanju pogona fabrike. Pored toga, prelazak na zelenu energiju donosi i značajne ekološke koristi, očekuje se da će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi 719 tona godišnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Ova ušteda u emisiji CO2 ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i pomaže u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i klimatske neutralnosti. Solarna elektrana u Kikindi u procesu je priključenja i uskoro će steći status kupac-proizvođač. Ovaj status omogućavaće investitoru ne samo da proizvodi energiju za sopstvene potrebe, već i da viškove električne energije predaje u distributivni sistem po pomenutom principu, doprinoseći tako sopstvenoj energetskoj stabilnosti na duže staze.

Implementacijom zelenih projekata, lokalne zajednice dobijaju priliku za razvoj održivih i ekološki prihvatljivih energetskih rešenja, što dovodi do smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i poboljšanja kvaliteta životne sredine naših gradova. Međutim, projekti kao što su ovaj, ipak šalju još jednu poruku, a to je značaj održivog poslovanja, koje se sve više primenjuje i u Srbiji, čemu svakodnevno svedoči kompanija MT-KOMEX. Stručni tim kompanije MT-KOMEX uvek je spreman da se upusti u nove izazove kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. O tome svedoči i njihov portfolio od preko 200 izgrađenih solarnih elektrana čija ukupna instalisana snaga prelazi 140 MW. Dobro uigrani tim kompanije spreman je da odgovori na sve zahteve klijenata i uvek izgradi maksimalno efikasnu elektranu.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Dalekovodi duž Dunava bezbedniji za ptice

Foto-ilustracija: Unsplash (Janet)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je 3. oktobra, na obali Dunava u beogradskom restoranu Amfora, organizovalo skup „Predstavljanje sprovedenih mera na zaštiti ptica na dunavskom selidbenom koridoru“ u okviru LIFE Danube free sky projekta. Tom prilikom predstavljeni su rezultati trogodišnjeg istraživanja stradanja ptica od strujnog udara i sudara sa dalekovodima duž toka Dunava u Srbiji gde je zabeleženo 1.194 stradalih ptica. Kako bi se zaustavila dalja stradanja, u saradnji sa Elektrodistribucijom Srbije zaštićeno je 40km dalekovoda diverterima (preusmerivačima leta), a izolovano 576 stubova.

Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili gnežđenje. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice: elektrokucija (strujni udar) i kolizija (sudar sa dalekovodima) godišnje odnesu desetine miliona života širom sveta.

Zato je 2020. godine pokrenut projekat „LIFE Danube Free Sky“ sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije u kojem učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih država (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava koji brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.

Pročitajte još:

U prvoj fazi projekta bilo je potrebno ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji: uz pomoć 22 angažovanih spoljnih saradnika obiđeno je 484 km srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova. Tokom narednih 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.

„Tokom trajanja terenskog rada ukupno je pronađeno 1.194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica. Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi… Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija“, pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila 3.340 divertera. Ovi diverteri imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1.454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.

Foto-ilustracija: Pixabay

Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja, projektom su sprovedene i određene aktivne mere zaštite. Duž Dunava je postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama.

„U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke…“ ističe Mirjana.

U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Produbljivanje saradnje sa IAEA u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije

Foto: Lukas Lehotsky

Moguće je produbljivanje saradnje u razvoju mirnodopske nuklearne infrastrukture između Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), navodi se u saopštenju Vlade.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, održala je sastanak sa Hua Liuom, zamenikom generalnog direktora IAEA, kako bi razmotrili mogućnosti za saradnju i tom prilikom istakla da su razgovori fokusirani na podršku agencije u izgradnji baze znanja, unapređenju kapaciteta i obrazovanju stručnog kadra u oblasti nuklearne energije.

Ova saradnja počiva na Memorandumu o razumevanju iz jula, koji je potpisan sa više od 20 institucija, uključujući ministarstva, fakultete, naučne institute i energetske kompanije.

Agencija je izrazila spremnost da podrži Srbiju kroz deljenje resursa i stručnog znanja, omogućavajući primenu nuklearne energije u sektorima kao što su proizvodnja električne energije, medicina, poljoprivreda i zaštita životne sredine.

Ministarka je podsetila da je Vlada Srbije već usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine, s projekcijama do 2050. U jednom od tih scenarija predviđeno je uključivanje nuklearne energije u energetski miks posle 2040. godine kao pouzdanog izvora bazne energije.

Pročitajte još:

Đedović Handanović je najavila izmene Zakona o energetici, koje se očekuju u parlamentu do kraja godine. Usvajanjem tih izmena, Srbiji bi bio omogućen prestanak važenja moratorijuma na izgradnju nuklearnih postrojenja. Dodatno, preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji biće završena sredinom sledeće godine i pružiće uvid u najpovoljnije opcije za nacionalne uslove.

Dalje analize i studije temeljiće se na ovoj studiji, istakla je ministarka, naglašavajući značaj razumevanja troškova i vremenskog okvira, što će omogućiti dalju saradnju sa IAEA. U međuvremenu, Srbija planira da razvije obrazovnu platformu u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kako bi se uz podršku IAEA osnažili kadrovski kapaciteti u relevantnim institucijama, regulatornim telima i energetskim kompanijama.

Takođe, Đedović Handanović je naglasila važnost ohrabrivanja obrazovnih i naučnih institucija da unapređuju programe i kapacitete za mirnodopske primene nuklearne energije.

Hua Liu je pohvalio ozbiljan pristup Srbije mirnodopskoj primeni nuklearne energije, istakavši da zemlja poseduje nuklearnu tradiciju i jasne planove za budućnost. Prema njegovim rečima, IAEA je spremna da Srbiji pruži ekspertizu, resurse i znanje u sektorima medicine, poljoprivrede, prehrambene industrije, zaštite životne sredine i energetike.

Energetski portal

Novi rekordni nivo GHG – da li sledi porast temperature?

Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Nivoi gasova staklene bašte su dostigli nove rekordne vrednosti u 2023. godini, što će dovesti do globalnog rasta temperature, upozorava novi Izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Sve dok emisije traju, gasovi staklene bašte nastaviće da se nakupljaju u atmosferi, što dovodi do porasta globalne temperature. S obzirom na izuzetno dug vek trajanja CO2 u atmosferi, nivo temperature koji već posmatramo ostaće na snazi decenijama, čak i ako se emisije brzo smanje na nulu, navodi WMO.

Ugljen-dioksid koncentriše se u atmosferi brže nego ikada ranije u istoriji ljudske civilizacije, povećavši se za više od 10 odsto samo u poslednje dve decenije.

Povećanje koncentracije CO2 u atmosferi tokom 2023. godine bilo je veće nego 2022, iako niže od tri godine pre toga. Globalno prosečna koncentracija ugljen-dioksida dostigla je 420 delova na milion, metana 1.934 delova na milijardu i azot-oksida 337 delova na milijardu u 2023. godini. To znači da pomenute mere označavaju koliko molekula određenog gasa ima u odnosu na ukupan broj molekula vazduha, omogućavajući precizno praćenje koncentracija gasova u atmosferi.

Od 1990. do 2023. godine, radijativno forsiranje – efekat zagrijavanja na našu klimu – dugovječnih gasova staklene bašte poraslo je za 51,5 odsto, pri čemu CO2 čini oko 81 odsto tog porasta, prema Nacionalnom indeksu gasova staklene bašte koji se navodi u Biltenu WMO.

Pročitajte još:

„Još jedna godina. Još jedan rekord. Ovo bi trebalo da bude alarm za sve one koji donose odluke. Jasno je da nismo na pravom putu da ispunimo cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C, s težnjom ka 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa. Ovo nisu samo statistike. Svaki delić delova na milion (ppm) i svaki deo stepena temperature ima stvaran uticaj na naše živote i našu planetu,” rekla je Celeste Saulo, generalna sekretarka WMO.

Bilten o gasovima staklene bašte WMO-a jedan je od glavnih izveštaja koji se objavljuje kako bi informisao Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) i sada je u svom dvadesetom izdanju. Tokom tog perioda, nivo CO2 je porastao za 11,4 odsto u odnosu na nivo koji je zabeležen 2004. godine u mreži stanica Globalne atmosferske straže WMO-a.

Bilten o gasovima staklene bašte izveštava o koncentracijama gasova staklene bašte, a ne o nivou emisija. Analiza podataka pokazuje da nešto manje od polovine emisija CO2 ostaje u atmosferi. Malo više od jedne četvrtine apsorbuje okean, a nešto ispod 30 odsto kopneni ekosistemi – iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu zbog prirodnih fenomena kao što su El Njinjo i La Ninja.

Energetski portal

Reportaža: Na Tari, sudbina prirodnih staništa Pančićeve omorike visi o koncu

Foto: Bojan Džodan

Zastrašujuća kakofonija zvukova, kakvu čovečanstvo verovatno ne može ni da zamisli, odzvanjala je stotinama, pa i hiljadama kilometara: džinovski asteroid, širok koliko je Mont Everest visok, srušio se na poluostrvo Jukatan u Meksiku i zbrisao sa lica Zemlje dinosauruse.

Nakon toga, pre oko 65 miliona godina, planeta je počela da poprima obrise kakvi su nam poznati: Gondvana, nekadašnji superkontinent, konačno se podelila, a Indija se sudarila sa Evroazijskom pločom. Južna Amerika spojila se sa Severnom, Antarktik kretao ka svom sadašnjem položaju iznad Južnog pola… Vulkanske aktivnosti bile su česte.

Ovim tektonskim dešavanjima iz doba tercijara svedočile su stene, geološke formacije, fosili – ali svedočila im je i jedna vrsta drveta, koja je i dan-danas veoma draga na našem podneblju, piše Klima101.

Nekada davno, životni prostor ovog četinara bio je veliki… A onda su nastupila ledena doba, posle kojih su se, desetkovani, za život izborili samo u jednoj jedinoj oblasti na čitavoj kugli zemaljskoj: oko srednjeg toka Drine.

Hiljadama godina kasnije, otkriva ih naš velikan Josif Pančić, po kojem su i dobile ime. U pitanju su, naravno, Pančićeve omorike, na latinskom Picea omorika.

U Srbiji, naseljavaju pretežno Taru. Strogo su zaštićena, ali i ugrožena vrsta koja je uvrštena na Crvenu listu koju izrađuje Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN).

Foto: Bojan Džodan

Zajedno sa stručnjacima iz Nacionalnog parka Tara, pošli smo stopama našeg čuvenog botaničara i njegovog omiljenog drveta, zabrinuti za sudbinu Pančićeve omorike sada kada još jednom prolazi kroz klimatske promene.

Doduše, za razliku od onih pređašnjih, krivac za ove aktuelne – brže nego ikada – jeste čovek. Pored toga, ovog puta Pančićevoj omorici postaje toplije, a ne hladnije!

„Ukoliko se ostvare projekcije klime za kraj 21. veka, postoji mogućnost da Pančićeva omorika nestane iz svog prirodnog areala”, kaže biološkinja Marijana Josipović, zadužena za očuvanje prirode u nacionalnom parku.

Po svemu sudeći, naša zabrinutost je opravdana: klimatske promene prete opstanku ovih četinara na prirodnim staništima pre svega usled porasta temperature i izmenjenog rasporeda padavina.

Pročitajte još:

Tragovima „ledene lepotice”: Josif Pančić na konjima, mi u udobnom terenskom vozilu

Prema predanju, nekoliko puta Josif Pančić zapregom i na brdskim konjima prejahao je Taru (ali i Kopaonik), sve dok 1875. godine u zaseoku Đurići blizu Zaovina nije našao „živi fosil” naše flore – ili kako ju je od milošte zvao – „ledenu lepoticu”.

Sto pedeset godina kasnije, u oktobru 2024, naše putešestvije bilo je znatno lakše od njegovog: vozili smo se u udobnom terenskom vozilu, mreža puteva dosta je razvijenija nego tada (neki bi rekli i previše razvijena), a lokacije na kojima raste Picea omorika već dobro poznate i proučene, pa stoga nismo nimalo lutali.

Pančićevu omoriku prvi put ugledali smo na otprilike istom mestu gde i njen pronalazač – premda okolina izgleda drugačije: ispred nas je Zaovinsko jezero nastalo sedamdesetih godina prošlog veka, a sa leve strane – solarna elektrana.

„Pogledajte tamo”, skreće nam pažnju diplomirani inženjer šumarstva Branko Bezarević upirući prstom na strmi, brdoviti pejzaž obrastao šumom preko puta brane Lazići. „Vidite li drveće sa tankom piramidalnom krošnjom? Najtanja od svih stabala na tom potezu… To je Pančićeva omorika.”

Čak i sa prilične udaljenosti, deluje vrlo elegantno, nije ni čudo što se smatra za „damu među četinarima”.

Danas je to endemska vrsta za zapadnu Srbiju i istočnu Bosnu i Hercegovinu, a nekada…

„Nekada je bila mnogo rasprostranjenija”, ističe naš sagovornik.

„Tokom glacijalnih perioda od stotinak hiljada godina i interglacijalnih koji su bili desetak puta kraći, Pančićeva omorika pulsirala je u svom prirodnom arealu, povlačila se i odlazila ponovo na sever. U jednom momentu, to verovatno više nije mogla i ostala je samo ovde.”

Foto: Bojan Džodan

Posredi je i pionirska vrsta, odnosno vrsta koja prva zauzima teren i formira biološku zajednicu, npr. nakon vatrenih stihija.

„Ona dobro podnosi teške uslove životne sredine”, priča Bezarević, „čak i sa zagađenjem vazduha nosi se bolje nego obična smrča. Izazove za Pančićevu omoriku predstavljaju konkurencija drugih vrsta i njena potreba za svetlošću.”

Drugim rečima, uprkos tome što je među vodećim osvajačima određenih predela, ako se daljom sukcesijom pojavi drveće koje će na Pančićevu omoriku „baciti senku”, može doći do njenog potiskivanja.

Prirodna regeneracija izostaje na mestima sa gustim zeljastim pokrivačem, a najuspešnija je na staništima gde se meša sa borovima zbog dovoljno osvetljenja pri zemlji, navodi se naučnom radu posvećenom Pančićevoj omorici u svetlu klimatskih promena.

„Požari su isto značajna pretnja ovoj vrsti”, nadovezuje se Bezarevićeva koleginica Marijana Josipović. „U Bosni i Hercegovini, 2021. godine, izgoreo je značajan deo najveće populacije Pančićeve omorike na svetu.”

Ali globalno zagrevanje ne donosi nam samo jače, razornije i učestalije vatrene stihije već i suše poput one sa kojom se letos suočila Srbija. Da li im ledena lepotica odoleva?

„Na pojedinim lokalitetima, zabeleženo je sušenje gotovo svih jedinki”, odgovara Josipović i dodaje da su istraživanja ukazala na snažno smanjenje rasta Pančićeve omorike i sve veći negativni odgovor na letnju sušu u poslednje tri do četiri decenije, posebno kada je u pitanju mlađe drveće.

„Stabla na nižoj nadmorskoj visini takođe više pate od suše.”

U praksi, to je vidljivo na primeru rezervata Zvezda koji se prostire na 2.025 hektara. Prema mišljenju Branka Bezarevića, Pančićeva omorika na tom području najteže je pogođena i sušenje je najizraženije.

„Tamo raste na najnižoj nadmorskoj visini”, ističe on, „prema literarnim podacima, spušta se i do 400 metara.”

Svakim novim uvidom postaje mi jasnije zašto je Bezarević, pri upoznavanju, kada sam mu rekla da ćemo razgovarati i o Pančićevoj omorici, turobno slegao ramenima i promrmljao:

„To je gotova priča.”

Mada nagrižena klimatskim promenama, dama među četinarima i dalje je sa nama, uz ozbiljne napore da tu ostane za buduće generacije i da se priča ipak ne završi.

A na Tari, u središnjem delu nacionalnog parka blizu visoravni Mitrovac, svoje korenje pustila je na potpuno jedinstvenom staništu: na mekoj podlozi tresetišta u rezervatu Crveni potok.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Električno vozilo kao skladište energije

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Električna vozila imaju neiskorišćeni potencijal da unaprede prelazak na čistu energiju i transformišu energetski sistem. Rezultati studije instituta Fraunhofer ISI i ISE, koju je objavio Transport&Environment, pokazali su da bi primena dvosmernog punjenja mogla da transformiše električna vozila u takozvane virtuelne elektrane, istovremeno donoseći značajne ekonomske koristi.

Tehnologija dvosmernog punjenja (eng. bidirectional charging) omogućava električnim vozilima da istovremeno primaju energiju iz mreže prilikom punjenja i da je vraćaju nazad u mrežu kada je potrebno. Ova tehnologija omogućava korisnicima električnih vozila (EV) da ne samo da pune svoja vozila strujom, već i da vraćaju struju nazad u elektroenergetsku mrežu ili u svoje domove.

Kako funkcioniše dvosmerno punjenje i zašto je korisno?

Za razliku od brzog punjenja koje je potrebno na javnim punjačima, dvosmerno punjenje posebno pokazuje svoje prednosti u domaćinstvima. Kada se električno vozilo puni, ono koristi struju iz elektroenergetske mreže ili solarnih panela, ukoliko ih domaćinstvo poseduje. Kada vozilo ne koristi svu energiju koja je uskladištena u bateriji, ova energija može da se vrati nazad u mrežu ili da se koristi za napajanje doma. Ovako posmatrano, električno vozilo deluje kao skladište energije.

Pročitajte još:

Nekoliko je prednosti koje doprinosi dvosmerno punjenje.

Ekonomska korist – Kada se struja vraća u mrežu u trenutku kada je njena cena visoka, korisnici mogu da dobiju novac za tu energiju. Pored toga, ako se energija koristi za napajanje doma, smanjiće se troškovi struje kada su cene visoke.

Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora – Kada solarni paneli proizvedu više struje nego što je korisniku potrebno, ta energija može da se uskladišti u bateriji vozila, a zatim da se vrati za korišćenje u domaćinstvu kada bude potrebna. Ovo dodatno doprinosi smanjenju emisija ugljen-dioksida i olakšava primenu obnovljivih izvora. Istraživanje je pokazalo da bi dvosmerno punjenje moglo da podstakne dodatnih 430 GW solarnog kapaciteta do 2040. godine, što je gotovo dvostruko od trenutnog kapaciteta Evropske unije.

Stabilizacija elektroenergetske mreže – Ukoliko bi veliki broj korisnika električnih vozila primenio dvosmerno punjenje, to bi doprinelo stabilizaciji elektroenergetske mreže u zemlji. Kada je velika potražnja za strujom, vozila mogu da vrate energiju nazad u mrežu, čime se izbegava njeno preopterećenje.

Duži vek baterija – Pokazano je da dvosmerno punjenje može da produžiti vek baterije električnog vozila do devet odsto u poređenju sa standardnim načinom punjenja.

Energetski portal

Kako prilagoditi uzgoj osnovnih namirnica klimatskim ekstremima

Foto: (c) Markus Teige/ Universität Wien

Kako klimatske promene sve više uzimaju maha, uzgoj osnovnih namirnica nalazi se pred sve većim izazovima. Posebno je ugrožena stabilnost prinosa krompira, koji je jedna od najvažnijih prehrambenih kultura u svetu.

Da bi krompir, opstao i pružao potrebne prinose i u budućnosti, naučnici rade na načinima kako ga učiniti otpornijim na stres uzrokovan klimatskim promenama.

Međunarodni tim pod vodstvom Univerziteta u Beču je kroz četverogodišnji EU projekt ADAPT sproveo detaljna istraživanja o tome kako krompir reaguje na različite stresne uslove, uključujući visoke temperature, sušu i prekomernu vlagu usled poplava. Ova saznanja omogućiće buduće uzgajivačke prakse usmerene na prilagođavanje krompira ekstremnijim klimatskim uslovima.

Toplota i suša mogu značajno smanjiti prinose, dok nagle poplave uzrokovane obilnim padavinama prete da u samo nekoliko dana unište kompletne useve. Kako bi utvrdili koje vrste krompira bolje podnose ekstremne uslove, naučnici su analizirali reakcije krompira na različite stresne situacije. Prikupljeni su brojni uzorci u ključnim fazama rasta biljaka i obavljene su precizne laboratorijske analize. Rezultati su pokazali da određene sorte koje obično daju niže prinose pod normalnim uslovima, zapravo imaju veću stabilnost prinosa u stresnim uslovima.

Pročitajte još:

Foto: (c) Markus Teige/ Universität Wien

Deo eksperimenata obavljen je i u kontrolisanim uslovima u laboratorijama, gde je nivo stresa mogao precizno da se reguliše. Naučnici su posmatrali reakcije krompira na stres na ćelijskom nivou, prateći promene u genetskom izražavanju, prisutnosti hormona i drugih metaboličkih procesa u stvarnom vremenu. Zahvaljujući ovim analizama, otkriveni su specifični molekularni obrasci koji označavaju veću otpornost ili osetljivost na stres. Ovi obrasci predstavljaju važan temelj za razvoj biljaka koje će biti otpornije na ekstremne klimatske uslove.

U projektu je učestvovalo deset vodećih akademskih institucija, četiri uzgajivača krompira, kao i nekoliko specijalizovanih organizacija i tehnoloških agencija. Naredna faza usmerena je na primenu novih saznanja u praksi.

U planu je korišćenje identifikovanih molekularnih markera za selekciju novih sorti krompira koje su otpornije na sušu, visoke temperature i prekomernu vlagu. Ovakve vrste mogle bi da igraju ključnu ulogu u stabilnosti prehrambene sigurnosti, čak i u uslovima nepredvidivih klimatskih promena.

Izvor: City of Vienna

Strategija razvoja EPS-a: novi proizvodni kapaciteti za energetsku sigurnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Dispečerski i Trejding centar „Elektroprivrede Srbije, posetila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, gde su predstavljeni rezultati poslovanja Elektroprivrede Srbije.

Prema njenim rečima, pored toga što je leto obeleženo brojnim izazovima, zbog kojih je deo energije nabavljan na tržištu – rekordna potrošnja tokom suše, dugo odlagane kapitalne remonte u Obrenovcu i Kostolcu, kao i revitalizacija agregata u reverzibilnoj hidroelektrani „Bajina Bašta“, sve je uspešno prevaziđeno. Kako je dodala, EPS je u prvih devet meseci ostvario dobit od skoro 30 milijardi dinara.

Ministarka je objasnila da je to 30 odsto više od planirane dobiti, od čega je u oktobru u trgovini strujom EPS zaradio 7,5 miliona evra.

,,Vlada Srbije želi da ojača EPS, pre svega novim proizvodnim kapacitetima. Završena su ispitivanja, testovi, a završava se i dokumentacija za preuzimanje novog bloka B3 u Kostolcu. Završen je jedan novi proizvodni kapacitet, prvi posle više od 30 godina’’, rekla je ministarka.

U naredne dve godine završava se prvi vetropark EPS-a i jedna manja solarna elektrana, naglasila je ministarka i objasnila da će se kroz izgradnju 1 GW solara sa 200 MW baterijskih skladišta na šest lokacija i preko potrebnih novih kapaciteta dodatno stvoriti uslovi za nastavak dekarbonizacije.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala i na to da se portfelj EPS-a jača i kroz otkup energije pod povoljnim uslovima od drugih proizvođača obnovljivih izvora energije, koji su učestvovali na prvim aukcijama, koje će biti nastavljene kako bi i u narednom periodu bila obezbeđena energetska sigurnost za građane i privredu.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, istakao je da je uloga modernog dispečerskoj centra da optimizuje rad elektroenergetskog sistema, organizacija trgovine električnom energijom sa Trejding centrom i upravljanje elektro-energetskim portfeljom.

Prema njegovim rečima, EPS spremno dočekuje zimu i obezbediće se sigurno snabdevanje, a kako je dodao, na deponijama je više od 2,4 miliona tona uglja, hidrološka situacija je korektna, dok je akumulacije na 95 odsto od maksimalne popunjenosti.

Energetski portal

Povećana površina pod zaštitom u Parku prirode „Golija“

Foto: Wikipedia (Žolnaj Stanislav)

Uredbom o proglašenju Parka prirode ,,Golija’’, koju je usvojila Vlada Srbije, povećana je površina koja je pod zaštitom na ukupno 75.838 hektara.

Kako je navedeno, preuzete su aktivnosti sa ciljem izvršavanja revizije režima zaštite kako bi se bilje upravljalo i uspostavilo kontiunirano funkcionisanje Parka prirode, ali i Rezervata biosfere. Ovo je učinjeno imajući u vidu promenu nacionalnih propisa koji regulišu oblast životne sredine i prirode, proces usaglašavanja sa propisima Evropske unije, kao i primedbe i preoruke Međunarodnog savetodavnog komiteta.

Nakon saglasnosti Savetodavnog odbora UNESCO-a, korigovane su zone u Rezervatu biosfere, pokrenuta je procedura za promenu, odnosno reviziju režima zaštite u Parku prirode.

Izvršena je revizija spoljnih granica i granica režima zaštite I i II  stepena u okviru Parka prirode „Golijaˮ, na osnovu čega je prvi režim zaštite povećan sa 553,8 hektara na 763.3 hektara, drugi sa 3.883,1 hektar na 4.457,49 hektara, dok je treći smanjen sa 70.746,1 hektar na 70.618,15 hektara.

Pročitajte još:

Ovo područje bogato je šumskim pokrivačem, a posebno bukovim šumama. Kada je reč o flori ukupno, Golija obuhvata oko 900 taksona biljnog sveta, a takođe ima i endemične i ugrožene vrste. Jedna takva je endemična drvenasta vrsta planinskog javora (Acer heldreichii). Južne padine prekrivene su livadama i pašnjacima.

Lepotu prirode krase jezera poput Dajićkog jezera, tu su i Ljute livade, zatim Bojevo brdo, Jankov kamen, Crna reka, Bele vode, Brusničke šume i drugi značajni predeli.

Energetski portal

Rumunija – plan za razvoj energije vetra

Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Kako bi se ponovo, nakon 10 godina, podstakao rast energije vetra u Rumuniji, ministar energetike Sebastian Burduja predstavio je nove planove.

Kao prvi korak najavljene su aukcije za dodelu ugovora o razlici u ceni (CfD) za kopnene vetroelektrane, koje će započeti odmah. Preciznije, očekuje se da će prva aukcija biti pokrenuta u novembru, a obuhvatiće kapacitet od 1,5 GW uz korišćenje dvosmernih CfD-ova uz podršku sredstava Evropske unije. Cena će biti ograničena na 82 evra po MWh. Druga aukcija planirana je za 2025. godinu.

Ministar je naglasio da se, uz podršku Evropske unije, paralelno radi na proširenju elektroenergetske mreže kako bi se omogućilo priključenje novih kapaciteta. Vlada planira stabilizaciju mreže, koja će se sve više oslanjati na obnovljive izvore energije, sa investicijom od 1,2 milijarde evra iz sredstava Evropske unije. Za projekte skladištenja planirano je izdvajanje od 150 miliona evra iz javnih fondova.

Pročitajte još:

U planu je i izgradnja prve vetroelektrane na moru u Crnom moru, koja bi trebalo da bude operativna do 2032. godine. Zakon o energiji vetra na moru usvojen je u aprilu ove godine kao podrška izgradnji takvih vetroelektrana, a identifikovane su dve lokacije na kojima će vetroturbine biti fiksirane za dno.

Trenutno Rumunija ima 3 GW kapaciteta energije vetra na kopnu, čime se pokriva oko 16 odsto nacionalnih potreba za električnom energijom. Međutim, tokom poslednjih deset godina izgrađeno je vrlo malo novih kapaciteta, pa je cilj da se udeo energije vetra u energetskom miksu poveća na 36 odsto do 2030. godine, navodi se na sajtu WindEurope.

Energetski portal

Predstavljen paket strateških predloga za Evropski Zeleni dogovor

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na Generalnoj skupštini zelene ekonomije, koja se održava u okviru sajma Ecomondo u Riminiju 5. i 6. novembra, predstavljen je paket od osam ključnih strateških predloga za unapređenje evropskog Zelenog dogovora.

Inicijativa Nacionalnog saveta za zelenu ekonomiju, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i energetske bezbednosti Italije i uz podršku Evropske komisije, ima za cilj promovisanje tranzicije ka održivoj ekonomiji i povećanje angažovanja u oblastima koje obuhvataju klimatske akcije, obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju i održivu mobilnost.

„Evropski Zeleni dogovor donosi promene širokog spektra kako bi se suočio sa dvema ključnim krizama – klimatskim izazovima i nedostatkom prirodnih resursa“, izjavio je Edo Ronki, predsednik Fondacije za održivi razvoj. Uz pozitivne rezultate u smanjenju emisije gasova staklene bašte i unapređenju efikasnosti korišćenja resursa, Ronki naglašava potrebu za nastavkom mera energetske efikasnosti i dodatnim investicijama.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predlozi obuhvataju sledeće ključne tačke:

Posvećenost klimatskim ciljevima – EU je uspela da smanji emisije gasova staklene bašte za 29 odsto od 1990. do 2023. godine i, sa trenutnim trendom smanjenja od pet odsto u 2023. godini, može postići cilj smanjenja od 55 odsto do 2030. godine, uz tehnološke i ekonomske koristi.

Energetska efikasnost – Potrebna je dugoročna podrška za unapređenje energetske efikasnosti zgrada i smanjenje energetskih troškova. Italiji i zemljama sa visokim dugovima potrebna je evropska garancija za dugoročne kredite, kao i podrška za domaćinstva sa niskim primanjima. Takođe, neophodna je kampanja informisanja za smanjenje energetskih troškova.

Obnovljivi izvori energije – Podsticanje svih obnovljivih izvora energije, uključujući biogas, radi postizanja energetske sigurnosti.

Održiva mobilnost – Unapređenje javnog prevoza, biciklističke infrastrukture i električnog transporta u gradovima.

Cirkularna ekonomija – Jačanje tržišta za sekundarne materijale kroz nove regulative i podsticanje bioekonomije.

Očuvanje prirodnog kapitala – Promocija organskih praksi u poljoprivredi koje doprinose očuvanju prirodnih resursa.

Uključenje kompanija – Podrška malim i srednjim preduzećima u primeni ekoloških standarda.

Finansijska podrška – Novi evropski finansijski instrumenti za podsticaj privatnih investicija u održivi razvoj.

Ovi strateški predlozi biće prosleđeni evropskim i italijanskim institucijama, s ciljem da doprinesu razvoju održivih politika i obezbede podršku za zelenu tranziciju Evrope.

Energetski portal

Španija između suša i poplava – ogledalo klimatskih promena

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Iz Španije nam, nažalost, stižu loše vesti – ova zemlja doživela je jednu od najgorih poplava u novijoj istoriji sa najmanje 95 smrtnih ishoda, na desetinama nestalih i ogromnom materijalnom štetom. Slike automobila, razbacanih kao plastične igračke, u meni bude pitanje kakva je to sila protutnjala Valensijom i u potpunosti izmenila sliku ovog živopisnog područja?

Ta neumoljiva sila sručila se u vidu 400mm kiše po metru kvadratnom za samo jedan dan što je više od količine kiše koja tipično padne za mesec dana. Preživeli kažu da je voda dostizala visinu i do dva metra, a na mnogobrojnim snimcima na društvenim mrežama vidi se kako bujica nosi sve pred sobom.

Da stvar bude još bizarnija, samo nekoliko meseci ranije, Španija je pretrpela još jednu krizu izazvanu sušom koja je ugrozila vodosnabdevanje i poljoprivredu u ovoj zemlji. U Kataloniji je, na primer, u februaru ove godine proglašeno vanredno stanje kada su rezerve vode pale ispod 16 odsto što je rezultovalo strogim restrikcjama. Proizvodnja voća, uključujući grožđe, pretrpela je gubitke između 30 i 70 odsto, a i vino je podbacilo usled višegodišnje suše.

Štaviše, nove studije pokazuju da Španija ubrzano klizi od umerene mediteranske ka pustinjskoj klimi te da će se do 2050. godine količina padavina smanjiti za čak 20 odsto u poređenju sa trenutnim nivoima.

Foto-ilustracija: Unsplash (yoda-adaman)

Nema sumnje da je u poslednjih nekoliko godina Španija postala pravo „bojno polje“ klimatskih kontrasta. Ipak, za sve one koji nisu u srcu tih događanja, možda je teško povezati ove dramatične prizore sa svakodnevnim vestima o klimatskim promenama. Suša i poplava u jednoj istoj zemlji za tako kratko vreme? Paradoksalno je, ali upravo takav obrazac odgovara klimatskom scenariju koji mnogi klimatolozi predviđaju decenijama.

Španija se nalazi na ključnoj tački klimatskih promena, jer leži na granici između suptropskog i mediteranskog klimatskog pojasa. Klimatske promene uzrokuju ekstremnije temperature, smanjuju količinu snega na planinama i ubrzavaju isparavanje vode iz tla. To doprinosi sušama tokom leta, a kada kiša konačno padne, suvo tlo ne može apsorbovati vodu. Ovaj fenomen uzrokuje brzo slivanje vode, što rezultira poplavama.

Meteorolozi i stručnjaci za klimu ističu da bi bez brze akcije i prilagođavanja infrastrukture, posledice mogle postati još gore. Španija mora da napravi odlučne korake koji će je učiniti otpornijom na ekstremne vremenske prilike i smanjiti njen ugljenični otisak, a jačanje infrastrukture, unapređenje sistema za navodnjavanje, sadnja šuma i zaštita postojećih ekosistema samo su neki od načina.

Odgovoronost je, naravno, na svima nama, jer iako je Španija među liderima u Evropi kada je reč o novim kapacitetima obnovljive energije i ističe se po brojnim naporima za zaštitu prirode i smanjenje zagađenja, to nije dovoljno da ublaži klimatsku krizu ukoliko ostale zemlje ne shvate svoju ulogu ozbiljno.

Klimatske promene su naš globalni neprijatelj i kao takve zahtevaju globalnu akciju, a prirodne katastrofe sa kojima se svet suočava danas poziv su na razumevanje prirode koja nas okružuje i odgovornosti koju svi nosimo.

Milena Maglovski

Novi model veštačke inteligencije za pouzdanije upravljanje električnim mrežama

Foto: Pixabay (Tung Lam)

Značajno uvećanje kapaciteta obnovljive energije u svetu dovelo je brojnih izazova kada je u pitanju upravljanje električnom mrežom. Budući da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u velikoj meri neizvesna, dok uvećanje broja električnih vozila i distibuirani sistemi proizvodnje energije uvode promene u potražnji, tradicionalne metode upravljanja mrežom teško se nose sa ovim izazovima u realnom vremenu.

Inspirisani novonastalim problemom, istraživači sa Univerziteta Virdžinije razvili su model veštačke inteligencije koji povećava pouzdanost i efikasnost mreža u uslovima sve veće neizvesnosti, posebno u kontekstu povećane upotrebe zelene energije i električnih vozila.

Novi model je zasnovan na grafičkim neuronskim mrežama sa višestrukom vernošću (GNN) – vrsti veštačke inteligencije dizajniranoj za unapređenje analize protoka energije. Pristup „višestruke vernosti“ omogućava modelu veštačke inteligencije da koristi velike količine podataka nižeg kvaliteta (niske vernosti), dok istovremeno koristi manje količine visoko preciznih podataka (visoke vernosti).

Pročitajte još:

Podaci niske vernosti se često koriste u većim količinama jer su lakše dostupni i jeftiniji za prikupljanje, iako nisu sasvim tačni ili potpuni kao podaci visoke vernosti, koji su precizniji, ali obično skuplji i složeniji za prikupljanje. Podaci niske vernosti omogućavaju modelu da brzo nauči opšte obrasce, dok manja količina visoko preciznih podataka pomaže u finom prilagođavanju modela za postizanje veće tačnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Primenom ovog modela, sistem može da donosi odluke u realnom vremenu i prilagodi se promenama, poput kvarova na dalekovodima, optimizujući proizvodnju i distribuciju energije iz različitih izvora u skladu sa promenljivim uslovima na mreži. Novi AI model integriše i detaljne i pojednostavljene simulacije kako bi optimizovao rešenja u roku od nekoliko sekundi, poboljšavajući performanse mreže čak i u nepredvidivim uslovima.

Obnovljivi izvori energije i električna vozila menjaju pejzaž, i potrebna su nam pametnija rešenja za upravljanje mrežom“, rekao je Negin Alemazkur, docent i vodeći istraživač projekta. „Naš model pomaže u donošenju brzih i pouzdanih odluka, čak i pod nepredvidivim uslovima.“

Ovaj model donosi ključne prednosti: zahteva manje računarske snage, precizniji je i otporan je na promene u mreži, kao što su kvarovi na linijama. Predstavlja korak ka stabilnijoj energetskoj budućnosti, olakšavajući integraciju obnovljivih izvora i pružajući temelje za pouzdanije električne mreže.

Energetski portal

Planirana izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Unsplash (katie-rodriguez)
Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

U Novom Sadu je nedavno održana radionica projekta pod nazivom „Tehnička pomoć za uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine novosadskog regiona“, koji finansira Evropska unija. Skup je okupio ključne predstavnike Grada Novog Sada i okolnih opština Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, kao i predstavnike javnih komunalnih preduzeća.

Vanja Petković, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, istakla je da je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom predviđena da počne 2025. godine, sa završetkom projekta do 2031. godine uz podršku IPA fondova Evropske unije.

Pročitajte još:

Takođe je istakla značajne gradske inicijative koje doprinose ekološkoj osvešćenosti i boljem upravljanju otpadom. „U maju smo otvorili prvo od tri planirana reciklažna dvorišta, investirajući oko 190 miliona dinara, dok je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uložilo dodatnih 32 miliona dinara u opremu. Osim toga, postavili smo 376 kontejnera za staklo, 60 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i 100 plavih zvona za papirni ambalažni otpad, a planiramo dodatno proširenje kapaciteta za recikliranje do kraja godine,“ rekla je Petković.

U Novom Sadu se dnevno odloži oko 1.500 tona otpada, od čega 400 do 500 tona čini komunalni otpad, a ostatak je građevinski materijal. Grad je pokrenuo niz inicijativa da se ovaj otpad adekvatno reciklira ili ponovo upotrebi, što je u skladu sa širim ekološkim ciljevima grada.

Projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom ključan je element u strategiji Novog Sada za očuvanje životne sredine i održivi razvoj.

Energetski portal

Izgradnja novog kolektora sprečiće izlivanje otpadnih voda u Nišavu

Foto: Grad Niš

U Nišu je u toku izgradnja glavnog desnoobalnog kolektora ispod Nišave kod mosta u Medoševcu takozvani sifonski prelaz, koji treba da objedini sve otpadne vode sa severne strane Nišave i spoji se sa kolektorskom mrežom na drugoj obali.

Nakon izgradnje ukinuće se postojeći kanalizacioni izlivi na desnoj obali, a omogućiće se transport otpadne vode do postojećeg nišavskog kolektora na levoj obali, da bi se nadalje otpadne vode vodile do budućeg Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na lokaciji „Ciganski ključ“, navodi se na sajtu grada Niša.

Trasa novoprojektovanog kolektora polazi od postojećeg ispusta na desnoj obali Nišave, odnosno od ulivne građevine „Ovčepoljska“. Ovaj objekat je izveden kao glavni ispust desne obale, ispust glavnih odvodnih korektora „Beograd mala“ i „12. februar“.

„Kada se kolektor pusti u funkciju imaćemo uslove da ugasimo sva izlivna fekalna mesta u gradu i to će i te kako poboljšati ekološku sliku u celini, dok se završetak radova očekuje za dve nedelje“, naglasila je Dorijana Nešić, diplomirani građevinski inženjer i predstavnik preduzeća „Poslovnost“ koje je i izvođač radova.

Pročitajte još:

Prof. dr Dragan Milićević sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu rekao je da se sifonski prelazi rade svuda gde se kanalizacija ukršta sa rekama i upravo oni omogućavaju prelaz otpadnih voda sa jedne na drugu stranu.

Karakteristika ovog prelaza je to da on po dimenzijama prevazilazi sve u našoj zemlji i predstavlja izuzetno tehničko rešenje, kakvo do sada nije izvedeno na ovim prostorima.

Prema njegovim rečima, posebna karakteristika ovog sifonskog prelaza, jeste da se ispod reke postavljaju tri cevi profila 600 i 1000 koje će omogućiti nesmetan protok otpadnih voda, ali i obezbediti da, i u slučaju zapušenja jedne cevi, sistem funkcioniše nesmetano.

Energetski portal

Trikovi za uštedu struje u domaćinstvu – potrošnja nam je oko tri puta veća od evropskog proseka

Foto-ilustracija: Pixabay (mrbobdobolina)
Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je među „zemljama rasipnicama“ jer je potrošnja struje oko tri i po puta veća od evropskog proseka. Stručnjak projekta USAID-a ,,Bolja energija“ Marko Filipović, savetuje građanima racionalizaciju potrošnje u skladu sa potrebama. Praktično, kaže, treba da u domaćinstvima uključujemo veš-mašinu i bojler tokom jeftinije tarife, kada možemo da smanjimo potrošnju i do tri puta. Primenom svih mera energetske efikasnosti u zgradama, ističe, može da se uštedi i do 40 odsto energije.

Samo stambene zgrade u Srbiji utroše trećinu električne energije, pokazao je ,,Energetski kalkulator“ projekta ,,Bolja energija“ USAID-a. Štednja energije je, međutim, prioritet, a na to je posebno ukazala poslednja energetska kriza.

Marko Filipović, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao je da se najviše struje, 70 odsto, troši na zagrevanje i klimatizaciju domaćinstva, ali i na korišćenje uređaja.

,,Primenom svih mera energetske efikasnosti u zgradama, može da se uštedi 40 odsto energije“, ističe Filipović.

Prema podacima iz projekta, kaže, može se prilično uštedeti na racionalnom korišćenju uređaja, poput bojlera koji treba da se uključuje za vreme jeftinije tarife, odnosno noću, kada se ostvaruju ogromne uštede – čak tri puta.

Pročitajte još:

Poklopac za šerpe i led sijalice

Govoreći o upotrebi veš-mašine, Filipović kaže da se treba koristiti u kraćim intervalima, odnosno da se podesi da radi na nižoj temperaturi, kao i da se uključuje u periodu od 22 sati do 8 sati.

,,Postoje i savremene veš-mašine koje imaju tajmere sa odloženim startom, da bi se uključile u periodu kada je jeftinija struja“, navodi Filipović.

Prilikom kuvanja, kaže, ušteda može da se ostvari kada koristimo poklopace za šerpe i lonce.

Filipović dodaje da se može i na osvetljenju uštedeti, ako koristimo led sijalice, u zgradama i do 80 odsto, kao i senzorsko paljenje uz led tehnologiju.

,,Savet građanima je racionalizacija potrošnje, u skladu sa njihovim potrebama. Mora da se razmisli kada se i kako koriste uređaji. Sve to utiče na značajno manju potrošnju energije i računa za struju“, ukazuje Filipović.

Izvor: RTS