Home Blog Page 7

Intenzivniji razvoj industrije radioizotopa u Kini

Foto-ilustracija: Unsplash (Adi Constantin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Hike Shaw)

Kina ima ambiciju da do 2026. godine transformiše svoju industriju primene nuklearne tehnologije. Što je za ekonomski sektor od velikog značaja, a sve u cilju da dostignu godišnji ekonomski učinak od 400 milijardi kineskih juana, što je približno 55,7 milijardi američkih dolara. Ovakav cilj deo je „Trogodišnjeg akcionog plana za visokokvalitetan razvoj industrije primene nuklearne tehnologije (2024-2026)“, koji je usmeren na širenje upotrebe radioizotopa i povezanih tehnologija u visokotehnološkim industrijama, kako bi se prilagodili razvoju nuklearne industrije, navodi se na sajtu World Nuclear News.

Radioizotopi su varijante elemenata čija jezgra emituju radijaciju, i nastaju kada se atomi stabilnih izotopa transformišu pod uticajem nuklearnih reakcija, kada procesi oslobađaju energiju u obliku radijacije, koja se koristi u raznim primenama, od industrijskih do medicinskih.

U medicini, radioizotopi se koriste za dijagnostiku i terapije, u poljoprivredi, koriste se za unapređenje genetike biljaka i sterilizaciju insekata bez upotrebe hemikalija. U industriji, primenjuju se u sterilizaciji opreme i konzervaciji hrane, kao i u sigurnosnim proverama za detekciju skrivenih materijala.

Pročitajte još:

Izgradnja i modernizacija nuklearnih reaktora važna je za povećanje kapaciteta proizvodnje radioizotopa. Nuklearni reaktori ne samo da proizvode energiju, već su i izvor neutrona potrebnih za proizvodnju radioizotopa. Kroz kontrolisanu nuklearnu reakciju, reaktori omogućavaju stvaranje specifičnih radioizotopa koji su potrebni za medicinske, poljoprivredne, i industrijske svrhe.

Povećanjem svoje sposobnosti da proizvodi ključne radioizotope, Kina teži da umanji svoju zavisnost od inostranih dobavljača i osigura tehnološku nezavisnost. Planirana izgradnja novih reaktora i optimizacija postojećih instalacija trebalo bi da omogući Kini da samostalno proizvodi više od tri tipa radioizotopa i razvija nove tehnologije njihove proizvodnje, što će joj dati veći suverenitet u ključnim tehnološkim resursima.

Energetski portal

Za junski nestanak struje u regionu kriva vegetacija

Foto-ilustracija: Pixabay

U petak, 21. juna, Jugoistočnu Evropu pogodio je ozbiljan incident koji je doveo do velikih poremećaja u kontinentalnom elektroenergetskom sistemu Evrope. Ovaj događaj rezultirao je značajnim gubitkom kapaciteta za snabdevanje električnom energijom, što je privremeno otežalo podmirivanje potražnje za strujom u regionu.

Incident je naročito pogodio Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku, gde su zabeleženi prekidi u snabdevanju električnom energijom. Kvar u prenosnoj mreži, koji je prošao kroz niz pojedinačnih epizoda, doveo je do nestanka struje u ovim zemljama.

Evropska mreža operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E) je povodom ovog incidenta izdala privremeni izveštaj koji opisuje sistemske uslove pre događaja, razvoj tih uslova, kao i mere preduzete odmah nakon što je došlo do prekida snabdevanja.

Izveštaj pruža detaljan pregled faktora koji su doprineli nestanku struje i razmatra aktivnosti koje su preduzete kako bi se osigurao stabilan rad sistema i umanjile posledice.

Pročitajte još:

Kako stoji u izveštaju, poremećaj je obuhvatio više prekida u radu različitih podstanica i na više naponskih nivoa, sa primarnim uticajem na mreže od 400 kV i 220 kV. Prvi prekid zabeležen je u 12:09:16 na 400 kV dalekovodu Ribarevine–Podgorica 2 (Crna Gora), dok je drugi usledio na 400 kV liniji Zemblak (Albanija) – Kardia (Grčka) u 12:21:30. Oba ova incidenta potvrđena su kao posledica nedovoljnog čišćenja vegetacije oko vodova.

Ova inicijalna saplitanja izazvala su dodatne kvarove na nekoliko drugih dalekovoda, što je dovelo do pada napona u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Hrvatskoj. Poremećaj je uzrokovao značajan gubitak opterećenja i proizvodnih kapaciteta, sa ukupnim gubitkom proizvodnje od 2.214 MW i znatnim smanjenjem opterećenja u različitim operaterima prenosnog sistema tokom samo nekoliko minuta.

Transformatori su reagovali na pad napona, pri čemu je automatska regulacija napona zabeležena uglavnom u kontrolnim zonama u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok u Albaniji automatska regulacija nije bila dostupna.

Foto-ilustracija: Unsplash (Casey Horner)

U izveštaju stoji i da je efikasna komunikacija tokom kritičnog događaja i procesa oporavka bila od presudnog značaja. Operatorima prenosnog sistema odmah je upućeno obaveštenje o poremećaju, što je omogućilo brz odgovor na pad napona i nestanke struje u pogođenim regionima. Pravovremena razmena informacija omogućila je koordinisane napore i osigurala da su svi potrebni preduslovi i pripremne aktivnosti za proces oporavka uspešno sprovedeni.

Ovaj privremeni izveštaj rezultat je temeljne analize i pažljivog prikupljanja podataka o incidentu, koja je započeta odmah nakon stabilizacije sistema. Izveštaj će poslužiti kao osnova za dalju istragu koju će sprovesti Stručni panel, sastavljen od predstavnika ENTSO-E, ACER-a i nacionalnih regulatornih tela. Na osnovu ovih saznanja, Panel će pripremiti završni izveštaj.

Energetski portal

Kada obećanja postanu stvarnost- stopa deforestacije opada u Brazilu

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Vlade mnogih zemalja postavljaju ambiciozne ciljeve i daju velika obećanja. Klimavo poverenje koje prema njima gajimo često proizilazi iz mnogih neuspeha u ostvarenju obećanog. Kao neko ko se svakodnevno bavi takvim temama, neretko nailazim na naslove koji to potvrđuju. Ipak, ovog puta naišla sam na vest koja ukazuje na to da je jedna vlada uspela da se izbori sa izazovom i ispuni obećanje koje je dala. Zbog toga bih, u nizu ne baš tako svetlih primera, želela sa vama da podelim datu reč koja je obradovala sve poštovaoce prirode.

Federalna vlada Brazila objavila je podatak o padu stope deforestacije u Amazoniji i Seradu.

Zvanične informacije – stopa deforestacije u Amazoniji iznosi 6.288 km² za period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, što zapravo predstavlja smanjenje od 30,63 odsto u odnosu na prethodni period od avgusta 2022. do jula 2023. godine. Ovaj razultat beleži se kao najbolji u poslednjih devet godina! Kada je reč o Seradu, stopa je slična – 25,8 odsto u period od avgusta 2023. do jula 2024. godine, a ono što se posebno ističe jeste da je ovo prvo smanjenje u poslednjih pet godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Dachman)

Za nekoga je ovaj podatak dobar, a drugi ga verovatno tumače kao nedovoljan. Ja mislim da je ohrabrujuć i želim da verujem da se neće završiti na ovom uspehu. Kako bi približio razumevanje onoga što je postignuto, potpredsednik Republike Brazila istakao je da je količina emisija koja je sprečena u ovom periodu, ekvivalentna emisijama čitave Argentine.

Bez čekanja, Federalna vlada pokrenula je i Pakt za prevenciju i kontrolu deforestacije i požara u Seradu između država Maranjas, Tokantins, Piauí i Bahia.

Kroz svoj primer, Brazil je pokazao da promene nisu samo moguće, već i ostvarive, kada postoje jasna volja, saradnja i dugoročna posvećenost. Kao što su sami naglasili, postignute promene rezultat su novog pristupa koji nadmašuje politiku jedne vlade. Ovaj uspeh biće predstavljen na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29) 2024. godine, a ja se nadam da će ovogodišnji COP29 biti ispunjen dobrim rezultatima, te da brazilska vlada neće biti jedina koja će izaći sa informacijom o ispunjenju obećanja koja su dali.

Katarina Vuinac

EU Fond za inovacije podržava razvoj tehnologije u oblasti energije vetra

Foto-ilustracija: Freepik (kjpargeter)

Evropska komisija nedavno je objavila rezultate novog poziva EU Fonda za inovacije, koji je prvi put bio usmeren samo na proizvodnju čiste energije. Ovaj poziv ima za cilj podršku projektima koji će doprineti dekarbonizaciji i razvoju novih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije. Kako bi se unapredio razvoj vetroenergije, od ukupno 85, šest projekata izabrano je iz ove oblasti, a od njih najmanje četiri posebno će se odnositi na energiju vetra na moru (offshore).

Dodeljena sredstva doprineće izgradnji proizvodnjih kapaciteta za ključne komponente vetroturbina. Projekti u sebe uključuju proizvonju sledeće generacije pogonskih sklopova, XXL tornjeva za offshore vetroparkove, kao i nove dizajne rotora i malih i srednjih sistema za proizvodnju energije iz vetra.

Lokacije za uspešne projekte planirane su u Danskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Španiji, čime će se dodatno ojačati konkurentnost industrije Evropske unije na globalnom tržištu obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Za ukupno 85 inovativnih projekata usmerenih ka postizanju neto nultih emisija, dodeljeno je 4,8 milijardi evra. Planirano je da ovi projekti budu sprovedeni i postanu operativni pre 2030. godine. U periodu od prvih deset godina njihovog rada, očekuje se da će doprineti smanjenju emisije CO2 ekvivalenta za oko 476 miliona tona.

Tematske oblasti u okviru ovoj poziva odnose se na pet glavnih tema, od opšte dekarbonizacije velikih, srednih i malih sistema, do proizvodnje čiste tehnologije koje su usmerene na proizvodnju komponenti za obnovljivu energije, skladištenje energije, toplotne pumpe i proizvodnju vodonika. Takođe, uključeni su i projekti koji se odnose na dubotu dekarbonizaciju, odnosno koji imaju za cilj da postignu smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 75 odsto u odnosu na referentni scenario.

EU Fond za inovacije predstavlja jedan od najvećih svetskih programa za finansiranje demonstracije tehnologija sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Do 2030. godine, planirano je da Fond dodeli sredstva u ukupnoj vrednosti od približno 40 milijardi evra.

Katarina Vuinac

Više od 2.800 domaćinstava u Srbiji su prozjumeri

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

U Srbiji, koncept kupca-proizvođača gde domaćinstva postaju aktivni učesnici u energetskom sistemu, sve više dobija na značaju. Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, u Registru kupaca-proizvođača trenutno se nalazi 2.811 domaćinstava koja funkcionišu kao prozjumeri. Ova domaćinstva ne samo da troše električnu energiju, već je i proizvode, obično putem solarnih panela.

Instalisana snaga domaćinstava kupaca-proizvođača je trenutno 22,841.36 kW.

Postoje razlike u statističkim regionima Republike Srbije u broju kupaca-proizvođača. Na dan 31. oktobar, u Vojvodini je registrovano 1.006 domaćinstava, dok ih u beogradskom regionu ima 465. Šumadija i Zapadna Srbija beleže 583 domaćinstava, dok u regionu Južna i Istočna Srbija ima 757 prozjumera. Za region Kosovo i Metohiju trenutno ne postoje podaci.

Foto: OIE Srbija

Opštine bez prozjumera

Okrug sa najmanje prozjumera je toplički, sa svega 18 prozjumera, dok se najviše prozjumera, pored glavnog grada, nalazi u južnobačkom okrugu (291) odnosno Novom Sadu (160).

Takođe, postoje opštine koje i dalje nemaju nijednog prozjumera, poput Preševa, Trgovišta, Crne Trave i Bele Palanke, koje se nalaze na samom jugu Srbije.

Razlike postoje i u beogradskim opštinama, gde GO Zemun ima najviše domaćinstava prozjumera (71), dok najnaseljenije opštine imaju najmanje prozjumera – GO Novi Beograd ima tri, dok GO Stari grad i GO Vračar imaju po jednog prozjumera.

Foto: OIE Srbija

Pročitajte još:

Od stambenih zgrada do vrtića

Pored domaćinstava, u Registru se nalaze i tri stambene zajednice sa instalisanom snagom od 69.50 kW i Ostali kupci-proizvođači instalisane snage 52,095.74 kW. U kategoriji Ostali se nalaze industrijski objekti, telekomunikacioni objekti, crkve, škole, vrtići, državne institucije, fizička lica i dr.

Foto: OIE Srbija

Prozjumeri doprinose lokalnoj ekonomiji i razvoju održivih zajednica. Investicije u solarne sisteme predstavljaju dugoročnu isplativost, dok istovremeno podstiču ekološku svest i odgovorno korišćenje resursa. Kroz ovu praksu, građani se aktivno uključuju u energetsku tranziciju, što može dovesti do značajnih promena u načinu na koji se energija proizvodi i konzumira.

U budućnosti, prozjumeri bi mogli značajno doprineti energetskoj stabilnosti i održivosti Srbije, čime bi postali važan deo strategije za razvoj obnovljivih izvora energije i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Izvor: OIE Srija

Počela isplata po hektaru za biljnu proizvodnju

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja obaveštava poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji za 2024. godinu, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Prema Sporazumu potpisanom 28. oktobra 2024. godine između Ministarstva poljoprivrede i predstavnika nekoliko udruženja poljoprivrednika, obezbeđena su sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Poljoprivredni proizvođači se podsećaju da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja.

Nakon što dođe do prihvatanja rešenja, potrebno je da se korisnici odreknu prava na žalbu saglasno Uputstvu za odustanak od žalbi. Tada rešenja postaju pravosnažna i izvršna, a sredstva će biti brže isplaćena na korisnički račun prijavljen u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Pročitajte još:

Prisećanaj radi, nedavno je usvojen Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024. Izmenama ove uredbe uvećan je obim sredstava za Direktna plaćanja i to sa 66.880.914.533 dinara na 85.230.914.533 dinara, čime su obezbeđena sredstva za dodatnih 10.000 dinara za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Ostale izmene su takođe usklađene sa rebalansom budžeta i to u delu obima sredstava u okviru mera Ruralnog razvoja i IPARD podsticaja.

Energetski portal

Strože kazne za zagađenje vazduha – šta donosi nova Direktiva EU

Foto-ilustracija: Pixabay

Savet Evropske unije je usvojio Direktivu kojom se postavljaju stroža ograničenja za zagađujuće materije kojim se utiče na zdravlje ljudi, koje treba da budu postignute do 2030. godine. Građani mogu da traže odštetu ukoliko im zbog nepoštovanja propisa bude narušeno zdravlje.

Dozvoljena godišnja koncentracija za najsitnije čestice PM2.5 spušta se sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, dok će za azot-dioksid biti prepolovljena na 20 mikrograma. Preporuka SZO je da koncentracija PM 2,5 ne bude veća od pet mikrograma po kubnom metru vazduha.

„Što su više premašene te preporučene vrednosti to je veća verovatnoća da će u kraćem periodu i sa većom verovatnoćom doći do pojave bolesti. Pored bolesti srca i krvnih sudova, tu su bolesti organa za disanje, tu je rak pluća, šećerna bolest“, rekla je dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.

Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja zbog zagađenog vazduha, a države imaju rok od dve godine da je uključe u nacionalno zakonodavstvo.

„Sigurno je da će i naša Uredba biti ažurirana. Uradiće se sigurno revizije postojeće Uredbe koja će biti usaglašena sada sa novom ažuriranom verzijom koju je usvojila Evropska komisija“, izjavio je dr Andrej Šoštarić, načelnik Kabineta za ispitivanje vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje – Beograd.

Pročitajte još:

U Srbiji je poboljšan monitoring i on pokazuje da je i prošle godine vazduh bio veoma zagađen u većini gradova. Prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM čestica od 50µg/m3 dozvoljeno je 35 dana godišnje, a taj broj je već premašen u 36 naselja. U Beogradu se kvalitet vazduha kontroliše na 40 mesta.

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

„Mi u jednom satu imamo 180 podataka od kojih generišemo jednu informaciju o tome kakav je načelno vazduh, znači kratku jasnu informaciju. Svakako se preporučuje da se smanji boravak na otvorenom prostoru, da se izbegava fizička aktivnost, hronične bolesnike da povedu posebna računa da li je potrebno da se obrate lekaru ukoliko osetite tegobe svoje osnovne bolesti“, dodaje dr Šoštarić.

Procenjuje se da zbog zagađenog vazduha svake godine 300.000 ljudi u Evropskoj unijii prerano umre.

„Ako posmatramo na 100.000 stanovnika i standardizovano na starost, Republika Srbija smrtnost od tih PM2,5 čestica ima skoro četiri puta višu nego razvijene zapadnoevropske zemlje i duplo višu nego što je svetski prosek“, rekla je Paunovićeva.

Vlada Srbije je pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine u kome se navodi da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i uzrok oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji. Ako bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, kako je planirano, taj broj bi se smanjio na 7.400 godišnje.

Izvor: RTS

UN: Klimatske promene dovode do povlačenja glečera na Kavkazu

Foto-ilustracija: Unsplash (Snap Saga)

Klimatske promene ostavile su ozbiljne posledice u šest zemalja Kavkaza jer su uzrokovale povlačenje glečera i smanjenje rečnih tokova, pokazuje novi izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP) objavljen pred početak konferencije COP29.

Izveštaj, pod nazivom Caucasus Environment Outlook (CEO-2), fokusira se na region Kavkaza, obuhvatajući Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, kao i delove Irana, Rusije i Turske.

Ovaj dokument otkriva da su se glečeri u proseku povukli za 600 metara tokom prošlog veka, a od 2000. godine izgubljeno je više od 11 milijardi tona slatke vode, ranije uskladištene u ledu. Voda postaje sve neravnomernije raspoređen resurs u zemljama Kavkaza, pa se tako povlačenje podzemnih voda u Jermeniji od 2000. godine udvostručilo, dok je u Azerbejdžanu poraslo za čak 400 odsto.

Izveštaj predviđa i da če do kraja veka pad rečnih tokova u ovom region iznositi oko 20 odsto. Štaviše, između 2000. i 2020. godine, godišnji protok reke Kure, koja protiče kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, smanjen je za 20 odsto. Sa smanjenim snežnim i glečerskim pokrivačem u planinskim predelima, izveštaj predviđa dalji pad u snabdevanju slatkom vodom i poziva na prekograničnu razmenu podataka i inovativna rešenja za ublažavanje posledica.

Pročitajte još:

Takođe, prema procenama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), prosečne temperature u regionu mogle bi da porastu za oko 3,6°C do kraja veka u poređenju sa baznom linijom iz 1970-2000. godine. Region Kavkaza suočava se s pojačanim toplotnim talasima, dok broj ekstremno toplih dana u Azerbejdžanu značajno raste – u Bakuu je između 1991. i 2020. zabeleženo čak 365 dana s temperaturama iznad 35°C, u poređenju s 86 dana tokom perioda 1960–1990.

Porast temperature najteže će pogoditi planinske regione gde otapanje glečera već predstavlja ozbiljnu opasnost od poplava. Posledice klimatskih promena osetile su se u avgustu 2023. godine, kada je razorni mulj, izazvan intenzivnim padavinama i topljenjem leda, ondeo najmanje 24 života u Gruziji.

Pored toga, erozija zemljišta, pogoršana jakim kišama i neodrživim praksama, smanjuje obradivo zemljište, posebno u Turskoj, gde je pogođeno 71 odsto poljoprivrednih površina i 59 odsto pašnjaka.

Foto-ilustracija: Pixabay (Sonyuser)

Uprkos izazovima, izveštaj UNEP-a ukazuje na potencijal za napredak kroz obnovljive izvore energije i širenje zaštićenih teritorija. Azerbejdžan sada štiti preko devet odsto svoje teritorije, dok je zaštićena površina Gruzije porasla na gotovo 11 odsto.

Autori izveštaja dodaju i da klimatske promene i mere prilagođavanja treba da budu integrisane u politike i zakonodavstvo, što zahteva snažnu političku podršku. Urbanističko planiranje takođe treba da vodi računa o životnoj sredini u većoj meri, kao i da se izrađuju planovi upravljanja prekograničnim vodnim slivom.

Energetski portal

Rumunija ulaže u projekte skladištenja energije i fabriku solarnih panela

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (李大毛 没有猫)

Ministarstvo energetike Rumunije, u okviru nastojanja da realizuje ciljeve iz Plana za oporavak i otpornost (PNRR), ostvarilo je izvestan napredak u njegovoj realizaciji kroz potpisivanje nekoliko ugovora koji se odnose na skladištenje energije i proizvodnju fotonaponskih panela. Proizvodnja solarnih panela na evropskom tlu je pitanje od velikog značaja za razvoj industrije zelenih tehnologija domaćih evropskih kompanija.

Ministar energetike, Sebastijan Burduž, istakao je da je skladištenje energije postavljeno kao temeljni prioritet u nacionalnom energetskom sistemu, a sa novim ugovorima Rumunija će zadovoljiti 20 odsto svojih potreba za skladištenjem energije, navodi se na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Svaki novi zeleni projekat i proizvodnja zelenih kilovata, da bi se zaista efikasno koristila tokom godine, trebala bi da se skladišti, naročito kada ovih projekata bude u većem broju, zbog čega su baterijski sistemi logičan sled kada je u pitanju ova tema.

Pročitajte još:

Projekti skladištenja energije

Ministar Burduž potpisao je ugovore za pet projekata čiji je ukupni kapacitet 791,48 MWh, podržanih sredstvima iz PNRR-a u iznosu većem od 30 miliona evra. Ovi projekti obuhvataju različite okruge Rumunije – Jalomica, Đurđu, dva projekta u okrugu Mureš, i jedan u okrugu Karaš-Severin. Pojedinačni projekti kreću se od 79,24 MWh u okrugu Mureš do 299,75 MWh kapaciteta u okrugu Jalomica, gde će državna pomoć iznositi oko 9,89 miliona evra.

Na ovom konkursu prijavljeno je 118 projekata, od kojih je 38 odobreno, dok su za 13 projekata već poslati predugovorna obaveštenja.

Podrška proizvodnji fotonaponskih panela

Pored projekata za skladištenje, rumunski ministar Burduž potpisao je i ugovor koji će omogućiti izgradnju fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela, čime se radi na revitalizaciji rumunske industrije ali prateći današnje potrebe. SC HELIOMIT SRL gradiće fabriku solarnih panela u Barladu, okrug Vasluj, sa državnom pomoći od oko 33 miliona evra i kapacitetom od 1.500 MW/godine. Ovakav projekat Rumuniju pozicionira kao potencijalnog dobavljača za evropsko tržište, što je suprotno trenutnoj situaciji dominacije uvoza, naročito iz Kine, kada su u pitanju paneli.

Energetski portal

Inovacije mladih – Ekološka peć na solarno grejanje

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Mladi ljudi širom sveta sve više prepoznaju značaj očuvanja životne sredine, njihova strast i inovativni pristupi često rezultiraju kreativnim rešenjima za smanjenje otpada, očuvanje prirodnih resursa i borbu protiv klimatskih promena. Kroz inovativne projekte i razne ideje pokazuju svoju posvećenost i doprinose u očuvanju naše okoline, a svojim pustipcima motovišu i druge. Iako, možda deluje, da su njihovi postupci neprimećeni i neshvaćeni, često se desi upravo suprotno, i oni postaju pioniri i nosioci velikih promena. Koliko dobro osmišljeni projekti mogu postati zapaženi i kako privlače veliku pažnju pokazuju Daris Filović i Hadžera Đug iz Bihaća, učenici četvrtog razreda matematičko-informatičkog smera „Richmond Park“ škole.

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Ovo dvoje talentovanih mladih istraživača osmislili su projekat koji omogućava potpuno besplatno centralno grejanje za domaćinstva, a pritom nema negativan uticaj na životnu sredinu. Razvoj njihovog patenta počeo je 2023. godine, a nakon brojnih izazova i prepreka, za skoro tri meseca su uspeli da završe i uspešno testiraju svoj izum.

– Ideja nam je došla na osnovu primene transformatora koji se pregrevaju usled vrtložnih strujanja. Razmišljali smo kako da iskoristimo ovu fizičku silu za stvaranje termalne energije. Naš patent funkcioniše na principu elektromagnetne indukcije i vrtložnih struja koje oslobađaju toplotnu energiju. Ako se naizmenični motor napaja solarnom energijom, dobijamo potpuno besplatno grejanje koje je ekološki prihvatljivo, jer ne proizvodi nikakva zagađenja u vidu dimova ili štetnih gasova – objašnjavaju Daris i Hadžera.

U FOKUSU:

Medalje na prestižnim svetskim takmičenjima

Ponosni su na činjenicu da je njihov izum izazvao veliko interesovanje i entuzijazam među ljudima. Tokom leta, ovo dvoje mladih je učestvovalo na prestižnom takmičenju „Chinese Adolescents Science and Technology Innovation Contest“ (CASTIC) u Tianjinu, Kina, gde su osvojili zlatnu medalju. Takmičenje CASTIC, koje se održava već 38 godina, jedno je od najvećih i najprestižnijih takmičenja u svetu, a okupilo je predstavnike iz 20 zemalja sa više od 500 projekata.

Pored toga, Daris i Hadžera su dvostruki prvaci Bosanskohercegovačke naučne olimpijade (BOSEPO), gde su osvojili zlatne medalje u samo jednoj godini, što je prvi put u istoriji ovog prestižnog takmičenja za srednjoškolce. Ponosno nose odličje u oblasti inženjeringa, a u decembru 2023. godine dobili su priznanje i za svoj kratki igrani film.

Imali su priliku da svoj projekat predstave i na „Genius olympiad“ u Njujorku, najvećem svetskom takmičenju srednjoškolaca u naučnim inovacijama. U izuzetno teškoj konkurenciji su uspeli da osvoje treće mesto i oduševe sudije ovog prestižnog takmičenja. Ovaj uspeh im je omogućio delimične stipendije za „RIT“ univerzitet, jedan od najprestižnijih u svetu.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

 

Stroža pravila EU za tretman otpadnih voda

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Evropski savet zvanično je dao odobrenje za revidiranu direktivu Evropske unije o tretmanu otpadnih voda, odnosno nova pravila koja predstavljaju deo Akcionog plana Evropske unije za nultu zagađenost.

Novine koje su donete odnose se na proširenje pravila na manja naselja. To znači da će države članice morati da prikupljaju i tretiraju otpadne vode iz svih naselja koja imaju iznad 1.000 ekvivalenata stanovništva. Do sada je prag bio 2.000, a ovaj ekvivalent predstavlja meru koja se koristi kako bi se izračunala zagađenost u urbanim vodama. Do kraja 2035. godine sva takva naselja moraće da imaju sisteme za prikupljanje otpadnih voda, na koje će biti priključeni svi izvori domaćih otpadnih voda.

Pored toga, biće obavezno uklanjanje biorazgradive organske materije pre ispuštanja u životnu sredinu. Do 2039. godine, za postrojenja koja obrađuju više od 150.000 ekvivalenata stanovništva, biće obavezno uklanjanje azota i fosfora. Na kraju, do 2045. godine, ova postrojenja će morati da primene i dodatni tretman za uklanjanje mikrozagađivača.

Pročitajte još:

Revidirana direktiva obuhvatiće veći broj zagađivača. Glavni izvor mikrozagađivača u urbanim otpadnim vodama predstavljaju farmaceutski i kozmetički proizvođači. Zbog toga će oni morati da pokriju najmanje 80 odsto troškova dodatnog tretmana otpadnih voda i to kroz posebnu finansijsku šemu – proširenu odgovornost proizvođača, a sve u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Treća novina zahteva da postrojenja za tretman otpadnih voda koriste više energije iz obnovljivih izvora kako bi postala energetski neutralna. Do 2045. godine, postrojenja sa opterećenjem od 10.000 ekvivalenata stanovništva i više moraće da koriste energiju iz obnovljivih izvora.

Nakon što bude stupila na snagu, države članice imaće rok od 31 meseca da prilagode svoje nacionalno zakonodavstvo novim pravilima.

Energetski portal

Gas zamenjuje mazut u još dve kotlarnice u Nišu

Foto-ilustracija: Pixabay

Niš će do jeseni 2025. godine poboljšati sistem grejanja, obećavajući zdraviju i kvalitetniju isporuku toplotne energije u delovima grada, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Direktor niške Gradske toplane, Predrag Milačić, potvrdio je da je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije dodelilo sredstva od 126 miliona dinara za izgradnju dve nove kotlarnice na prirodni gas, čime će se osavremeniti grejanje u delovima grada na desnoj obali Nišave i u opštini Pantelej, navodi se na sajtu Grada Niša.

Ova sredstva, deo šireg konkursa za poboljšanje grejanja, omogućiće gradnju novih kotlarnica u dvorištima Osnovne škole „Stefan Nemanja“ i u dvorištu jedne poštanske zgrade. Grad učestvuje sa 20 odsto od ukupnog finansiranja.

Pročitajte još:

Gradonačelnik je istakao da će prelaskom na grejanje na prirodni gas umesto na mazut, što je trenutno slučaj sa Toplanom „Pantelej“, okolnim delovima biti poboljšan vazduh.

Sistem grejanja u Nišu već sada koristi prirodni gas za 96 odsto svoje proizvodnje, a očekuje se da će udeo energenata koji nisu prirodni gas pasti na samo 2,5 odsto jednom kada nove kotlarnice budu operativne.

Energetski portal

Pirot: Šta je uzrok bele tečnosti i naslaga mulja u Nišavi

Foto: Wikipedia (Geologicharka)

U poslednjih nekoliko dana, u Nišavi je u jednom delu toka kroz pirotski kej primećena bela tečnost i naslage sivog mulja na kamenom delu obale.

Da nešto nije u redu sa Nišavom, prvi su primetili šetači ovde na keju. Odmah je pozvana inspekcija, ali i ekološki aktivisti i nekako su se našli svi na istom zadatku.

,,Tačno je da je u Nišavi primećena neka siva tečnost, koja nije do sada viđena u našem vodotoku. Ono što mogu da kažem je da se, što naši sugrađani znaju, unazad mesec i nešto dana izvode radovi na postavljanju gasovoda srednjeg pritiska, sada već i kroz grad. Da bi se izbeglo postavljanje cevi uz most na drugom ringu, izvođač radova vrši podbušivanja, sa tijabarske i pazarske strane i postavlja bušotine”, navodi Bojan Pešić, načelnik za stambeno komunalnu delatnost.

Bušotina je negde oko 4,20 m ispod korita reke Nišave. Ono što se koristi u postupku bušenja je vrsta gline, to je emulzija bentonit. Mi smo kontaktirali izvođače i dobili smo ove podatke od njih, kao i sertifikat da je ta emulzija biorazgradiva, da nema opasnosti po životnu sredinu.

Pročitajte još:

„To nešto je ilovača, odnosno jedna vrsta gline, ja mislim da je čak uma u pitanju, koju svi poznajemo i ona je izašla tu u količini od nekoliko kubika, jer je nema naniže, suviše daleko i može da se vidi ta količina. Problem bi bio da je ona izašla u nekoj velikoj količini, da su to desetine ili stotine kubika. Onda bi došlo do blindiranja korita reke i bio bi sprečen transport sedimenata koji znače život. A, transport sedimenata je veoma važna kategorija u biologiji i ništa od života u reci, čak i od mikroorganizama, od algi, insekata i kičmenjaka ne bi moglo da opstane u situaciji sa ovakvim dnom”, objašnjava Aleksandar Panić, ekološki aktivista.

Ovaj stogodišnji kej i Nišava su veoma važni za Piroćance. Zbog toga i podizanje ekološke svesti govori o tome koliko je značajno da se na vreme nauče svi da poštuju ono što im je priroda dala.

Izvor: RTS

Otvoren Ecomondo sajam u Italiji

Foto: Ecomondo

Međunarodni sajam Ecomondo, koji se održava u Rimini Expo centru od 5. do 8. novembra, ove godine okuplja stručnjake i entuzijaste iz više od 100 zemalja. Sa preko 1.600 izlagačkih brendova i prisustvom 72 međunarodne organizacije, Ecomondo predstavlja centralno mesto za dijalog o održivim praksama, inovacijama i tehnološkim rešenjima.

Ovogodišnji program obuhvata preko 200 sastanaka, konferencija i radionica, koje su usmerene na ekološku tranziciju. Fabio Fava, predsednik Naučno-tehničkog odbora sajma, izjavio je da ovogodišnji sadržaj stavlja Ecomondo u srce međunarodne diskusije o zelenim rešenjima, uz podršku institucija kao što su Evropska komisija, FAO i OECD.

Foto-ilustracija: Unsplash (caspar-rae-vu)

Na svečanom otvaranju, Mauricio Renco Ermeti, predsednik organizacije Italian Exhibition Group (IEG), naglasio je da je Ecomondo izrastao iz malog događaja o reciklaži iz 1997. godine u vodeći sajam zelene ekonomije. Ovu globalnu platformu za inovacije i dijalog pohvalili su i predstavnici italijanskih institucija, uključujući Fabricija Lobasa iz Ministarstva spoljnih poslova Italije i ministra zaštite životne sredine Gilberta Pićeta Fratina, koji je istakao da Ecomondo pruža jedinstven uvid u napore Italije ka ekološkoj tranziciji, sa posebnim fokusom na dekarbonizaciju i održivu upotrebu resursa.

Privredna komora Srbije i ove godine je organizovala posetu srpskih privrednika ovom sajmu. Pirliku da ponovo posete jedan od vodećih sajmova u Italji imaju i predatvnici kompanija MT-KOMEX i MT-KOMEX BH.

Pročitajte još:

Generalna skupština zelene ekonomije: Italija kao primer održivog razvoja

Među ključnim događajima nalazi se i Generalna skupština zelene ekonomije, na kojoj je predstavljen Izveštaj za 2024. godinu o stanju zelene ekonomije. Izveštaj ukazuje na značajan napredak Italije u smanjenju emisije CO₂ za više od šest odsto i njenom liderstvu u cirkularnoj ekonomiji, što potvrđuje njen status među zemljama sa visokim standardima održivosti. Istaknuti izazovi, poput korišćenja zemljišta i održive mobilnosti, biće ključne teme za diskusiju i inovacije tokom trajanja sajma.

Ecomondo 2024 pruža jedinstvenu priliku za sve učesnike da se povežu, razmene ideje i saznaju više o najnovijim ekološkim dostignućima i praksama.

Energetski portal

Bugarska gradi nove blokove nuklearne elektrane „Kozloduj“

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Bugarska je preduzela važan korak ka jačanju svoje energetske stabilnosti kroz proširenje nuklearnih kapaciteta. Ugovor o inženjeringu za blokove 7 i 8 potpisan je između nuklearne elektrane ,,Kozloduj’’ i konzorcijuma „Westinghouse HD & C“, uz prisustvo najviših zvaničnika.

Vladimir Malinov, ministar energetike Bugarske, istakao je da ovaj projekat predstavlja ključnu fazu u razvoju nuklearne energije u zemlji, čineći proces praktično nepovratnim.

Kako je naveo, zahvaljujući dosadašnjim naporima i radu sa partnerima iz kompanija Westinghouse i Hyundai, Bugarska sada ima jasan plan za raspored i finansiranje ovih novih kapaciteta, koji će se dalje razvijati u narednih 12 meseci.

Pročitajte još:

Dimitar Glavčev, premijer Bugarske, istakao je da njihova zemlja ima pola veka iskustva u bezbednom radu nuklearnih kapaciteta. Prema njegovim rečima, izgradnja novih nuklearnih kapaciteta u zemlji ključna je za snabdevanje sigurnom i pouzdanom energijom, kako za njene građane tako i za ceo region jugoistočne Evrope.

Podršku je uputio i Nj. E. Kenneth Merten, ambasador SAD u Bugarskoj, koji je rekao da će dva nova bloka koja budu izgrađena koristiti najnoviju AR 1000 tehnologiju, što je ključno za pozicioniranje Bugarske kao pouzdanog parnera u obezbeđivanju čiste energije za citav region jugoistočne Evrope.

Energetski portal

Novi solarni kapaciteti u Francuskoj premašili 3 GW u prvih devet meseci

Foto-ilustracija: Unsplash (Is@ Chessyca)
Foto-ilustracija: Unsplash (Augustin de Montesquiou)

Francuska je otišla još jedan korak napred u razvoju solarnih kapaciteta tokom 2024. godine. Instalacijom približno 3,32 gigavata (GW) novih solarnih sistema u prvih devet meseci, zemlja je dodatno unapredila svoje kapacitete obnovljive energije. Prema podacima francuskog operatera elektroenergetske mreže Enedis, samo u trećem kvartalu ove godine dodato je oko 1,351 megavat (MW) novih solarnih instalacija. Rast je bio najizraženiji u sektoru komercijalnih krovnih elektrana, gde su mala preduzeća povećala instalacije sa 318 MW na kraju prvog kvartala na 547 MW do kraja trećeg kvartal.

Kako izveštavaju, do sada je povezano preko milion energetskih instalacija obnovljive energije na električnu mrežu, od kojih su većina solarni sistemi. Razlog koji se navodi jeste interesovanje za samo-potrošnju, posebno među pojedincima. Interesovanje za samo-potrošnju je više nego utrostručeno u poslednje dve godine, premašivši 610.000 prozjumera.

Francuska je zemlja koja iz nuklearnih kapaciteta proizvodi oko 70 odsto električne energije u zemlji. Osim nuklearnih kapaciteta i razvoja solarnih kapaciteta naročito među pojedincima, Francuska proizvodi u proseku nešto više od 10 odsto energije iz hidroelektrana, i takođe oko 10 odsto iz vetroelektrana, u zavisnosti od doba godine.

Pročitajte još:

Paralelno sa ovim, podaci Enedisa iz septembra meseca beleže i razvoj u sektoru elektromobilnosti, ukazujući na to da je više od 800.000 punjača trenutno instalirano na parkiralištima francuskih kompanija. Ovo predstavlja više od trećine punjača u zemlji, što je dvostruko više u odnosu na 2022. godinu. Ovakvi podaci solarnog sektora i infrastrukture punjača ukazuju na razvoj zelenih tehnologija u poslovnom sektoru.

Sve zajedno ukazuje na konstantan razvoj Francuske na polju održivog razvoja. Enedis je i prošle godine već dosegao rekord kada je priključeno 4,2 GW novih kapaciteta obnovljivih izvora energije, u poređenju sa 3,7 GW 2022. godine, dok je prema podacima za tekuću godinu jasno da je ostao još čitav jedan kvartal da se i ove godine nadmaše pomenute cifre.

Energetski portal