Home Blog Page 4

Predstavljanje godišnjeg Izveštaja iz senke Koalicije 27

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Koalicija 27, grupa organizacija civilnog društva koje aktivno prate i doprinose usklađivanju propisa Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena, održaće predstavljanje svog godišnjeg Izveštaja iz senke. Događaj pod nazivom Godine prolaze, mi stojimo / 10 godina od otvaranja pristupnih pregovora Srbije i EU – zakazan je za ponedeljak, 18. novembra, od 11 časova u prostorijama Privredne komore Srbije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nils Lindner)

Predstavljanje će biti strukturisano u dve tematske celine: prva se fokusira na dosadašnje usklađivanje sa EU zakonodavstvom u oblasti životne sredine i klimatskih promena, dok druga analizira ulaganja u zaštitu životne sredine od 2014. do 2023. godine.

Predstavljanje je strukturirano u dve celine. Prva celina fokusira se na pregled aktivnosti i napretka Srbije u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena tokom prethodne godine. Članice Koalicije 27 analiziraće značajne događaje u poglavljima kao što su kvalitet vazduha, upravljanje vodama, upravljanje otpadom i druge teme, kao i finansiranje u oblasti zaštite životne sredine. Takođe, biće predstavljene Zelene karte koje ilustruju primenu propisa na nivou lokalnih samouprava.

Druga celina bavi se ulaganjima u zaštitu životne sredine u periodu od 2014. do 2023. godine, istražujući koliko je Srbija zapravo uložila u ovo područje i kako su se potrebe za ulaganjem promenile. Na osnovu Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine procenjuje se da je potrebno oko 10,6 milijardi evra do 2030. godine za potpuno usklađivanje sa standardima EU.

Detaljan pregled dnevnog reda može se naći na zvaničnom sajtu Koalicije 27, gde su dostupne i dodatne informacije o dosadašnjem radu grupe.

Energetski portal

Sledi li stagnacija tržišta električnih automobila?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Turbulencije na tržištu električnih vozila po svemu sudeći se nastavljaju i naredne godine. Prema najnovijim prognozama, tržišni udeo električnih vozila za 2025. godinu doživeo je značajnu reviziju, sa prvobitnih 27 odsto u prvoj polovini godine na trenutnih 21 odsto.

Ove promene predstavljaju ozbiljan udarac naporima Evropske unije za postizanje ciljeva smanjenja emisija ugljen-dioksida za 2025. godinu, što izaziva zabrinutost, piše Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA), a na osnovu analize S&P Global.

„Bez ciljanog plana akcije za automobilsku industriju, rizikujemo da zaostanemo za SAD i Kinom. Ova realna procena pokazuje da EU mora imati fleksibilniji sistem kako bi proizvođači automobila mogli da dostignu ambiciozne ciljeve smanjenja emisija CO2. Treba osigurati da industrija koristi profite za ulaganje u nova rešenja, umesto da plaća kazne“, saopštio je Martin Kupka, češki ministar saobraćaja.

Udruženje je saopštilo da stagnacija tržišta električnih vozila nije samo usporila napredak Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine, već je i značajno povećala troškove usklađivanja za proizvođače automobila. Na primer, kako bi ispunili ciljeve emisije, proizvođači bi mogli biti prinuđeni da dele kredite sa kineskim i američkim proizvođačima, čime bi plaćanja išla van EU, na štetu evropske industrije.

Pročitajte još:

„Više puta smo pozivali kreatore politika u Evropskoj uniji da reše visoke troškove usklađivanja povezane sa ciljevima za 2025. godinu, koji su velikim delom uzrokovani faktorima van kontrole proizvođača, poput nedostatka široko dostupne infrastrukture za punjenje i podsticaja za EV tržište. Velika, sveobuhvatna revizija trenutnog pristupa je ključna, s obzirom na to da sadašnja putanja značajno odstupa od ranijih projekcija“, navode iz Udruženja dodajući da se mora zaštititi konkurentnost industrije EU.

Sigrid de Vris, generalna direktorka ACEA, kaže da se mora hitno reagovati jer svi pokazatelji ukazuju na stagnaciju tržišta električnih vozila u EU, u trenutku kada je potrebna ubrzana ekspanzija.

„Proizvođači su već značajno ulagali i nastaviće to da rade. Evropa mora ostati na kursu zelene transformacije usvajanjem strategije koja funkcioniše“, zaključila je ona.

Energetski portal

Đedović Handanović: Građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost, ali pritisak na cene postoji

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kaže za RTS da su planirane izmene i dopune Zakona o energetici do kraja meseca, kako bi se skinuo moratorijum na nuklearnu energiju.

„Neizvesnost oko konflikta u Ukrajini, uticao je da se skladišta gasa u Evropi koja su puna, počela da se prazne, to stvara pritisak na cene, što dalje vrši pritisak i na potrošnju električne energije”, kaže ministarka.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ekonomska saradnja Srbije i Mađarske je u usponu, a energetika tu zauzima ključno mesto. Pored saradnje u gasnom i elektroenergtskom sektoru dve zemlje već rade na naftnom projektu, a juče je predsednik Vučić najavio i mogućnost saradnje u nuklernoj energiji.

Srbija je voljna da kupi pet do 10 odsto udela u novoj mađarskoj nuklernoj elektrani u Pakšu, rekao je predsednik.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kaže za RTS da kada je energetika u pitanju razmišlja se strateški i dugoročno, a svaki proizvodni kapacitet će značiti dugoročno sigurnost jer se očekuje sve veća potrošnja i građana i privrede.

„Želimo da razvijamo i Bio kampuse i Data centar i veštačku intiligenciju…, ali i građani troše više. To sve iziskuje više električne energije. U budućnosti će nam energija biti sve potrebnija i svaki kapacitet je važan”, kaže Đedović Handanović.

Ministarka je istakla da je nuklearna energija bazna, i da je cilj da dođemo do novih gasnih elektrana, ali i da obezbedimo i baznu energiju da možemo da razvijamo i obnovljivu energiju.

Napomenula je da su planirane izmene i dopune Zakona o energetici do kraja meseca ili veoma brzo, kako bi se skinuo moratorijum na nuklearnu energiju.

Pročitajte još:

Cena gasa za nedelju dana skočila za 10 odsto

Kada je reč o gasu, cena je samo od prošle sedmnice na evropskoj berzi skolčila 10 odsto.

Đedović Handanović kaže da Srbija ima 500 miliona metara kubnih gasa, što je i kako kaže bio i cilj. Dodaje da se gas skladišti i u Mađarskoj, ali da su bez obzira na sve cene porasle.

Neizvesnost oko konflikta u Ukrajini, kako je napomenula ministarka, uticao je da su skladišta gasa u Evropi koja su bila puna, počela da se prazne što stvara pritisak na cene, a to  dalje vrši pritisak i na potrošnju električne energije.

Objasnila je da smo imali 30 odsto manji dotok vode tokom godine i da se u oktobru situacija nešto popravila, pa će biti veća proizvodnja električne energije.

Foto-ilustracija: Unsplash (wim-van-t-einde)

Ministarka je rekla da se potrošnja pokriva još uvek iz domaće proizvednje i istakla da građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost zemlje.

Međutim, Đedović Handanović ističe da ne smemo da ugrozimo sistemsku rezervu.

Govoreći o projektu gradnje novog dalekovoda – Panevropskog koridora, rekla je da je to strateški projekat sa Mađarskom i da bi trebalo da obezbedi veći obim trgovine i manji pritisak na cene.

Panevropski koridor će da obezbedi duplo veći kapacitet, kaže ministarka i napominje da je projekat naftovoda dogovoreen, između Srbije i Mađarske još ranije, a da je cilj da se počne sa gradnjom sledeće godine.

„Naš cilj je diverzifikacija – to znači veća sigurnost, a tako ćemo da nastavimo da gradimo energetski sektor Srbije”, kaže Đedović Handanović.

Izvor: RTS

„”

Nove uredbe za aukcije – veće mogućnosti za vetar i sunce

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije usvojila je tri ključne uredbe koje otvaraju vrata za drugi krug aukcija tržišnih premija za vetroelektrane i solarne elektrane, uz značajno niže maksimalne cene u odnosu na prethodnu godinu.

Maksimalna aukcijska cena za vetroelektrane sada iznosi 79 evra po megavat-satu (MWh), dok je za solarne elektrane određena na 72 evra po MWh. Ovo predstavlja znatan pad u odnosu na prošlogodišnje vrednosti od 105 evra za vetar i 90 evra za solar, saopštilo je udruženje OIE Srbija.

Na nedavno održanoj sednici Vlade usvojene su uredbe koje definišu pravila za tržišne premije i fid-in tarife, kao i kvote za vetroelektrane i solarne elektrane. Konkretno, Uredba o kvoti za vetroelektrane predviđa kapacitet od 300 megavata, dok je za solarne elektrane određena kvota od 124,8 megavata.

Pročitajte još:

Podsećamo, Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, je na konferenciji OIE Srbija 2024 najavio da će aukcije biti raspisane u novembru i ocenio da to donosi nove prilike za investitore i dodatni zamah razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Prošlogodišnje aukcije su pokazale veliku konkurenciju na tržištu, sa najnižom prihvaćenom cenom od 64,48 evra po MWh za vetroelektrane i najvišom od 89,8 evra po MWh za solarne elektrane. Ove godine očekuje se još povoljnija ponuda za zelenu energiju.

Energetski portal

Četiri ključne mere za spas planete

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Nova studija otkriva da bi sprovođenje samo četiri ključne politike mogle ublažiti posledice neodrživog upravljanja plastičnim otpadom za čak 91 odsto, dok bi emisije gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa plastikom bile smanjene za trećinu, objavljeno je u prestižnom časopisu Science.

Ključne mere odnose se na uvođenje obaveze da novi proizvodi sadrže najmanje 40 odsto reciklirane plastike iz post-potrošačkog otpada, ograničavanje proizvodnje nove plastike na nivo iz 2020. godine, značajna ulaganja u infrastrukturu za upravljanje plastičnim otpadom i uvođenje simbolične naknade na ovu vrstu ambalaže radi podsticanja smanjenja njene upotrebe i prelaska na održivije alternative.

Studija pod nazivom „Putanje za smanjenje nepravilnog upravljanja plastičnim otpadom i emisija gasova staklene bašte do 2050. godine”, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i Santa Barbari, objavljena je uoči ključnih pregovora u Južnoj Koreji, koji će se održavati od 25. novembra do 1. decembra u Busanu. Na ovom skupu, delegati iz preko 190 zemalja nastojaće da usaglase poslednje detalje prvog pravno obavezujućeg sporazuma o zagađenju plastikom.

Pročitajte još:

„Ovo je ključni trenutak. Predstojeći pregovori u Busanu predstavljaju našu jedinstvenu šansu da se kao planeta ujedinimo i rešimo problem plastičnog zagađenja. Jedno od najuzbudljivijih otkrića ove studije jeste da je moguće gotovo u potpunosti zaustaviti plastično zagađenje zahvaljujući ovom sporazumu. Oprezno sam optimističan, ali ne smemo prokockati ovu priliku koja se pruža jednom u životu”, istakao je dr Daglas Mekoli, jedan od autora studije.

Ako svet nastavi da funkcioniše po principu „uobičajenog poslovanja”, između 2011. i 2050. godine proizvešće toliko plastičnog otpada da bi mogao da prekrije Menhetn deset puta većom gomilom plastike od visine Empajer stejt bildinga.

U ovom scenariju, emisije gasova staklene bašte povezane sa plastikom porasle bi za 37 odsto do 2050. godine u odnosu na nivo iz 2020. godine. To je jednako emisijama skoro 9.000 elektrana na prirodni gas koje rade punom snagom tokom cele godine ili količini energije potrebnoj za napajanje više od 436 miliona domaćinstava u periodu od jedne godine.

Milena Maglovski

Stara planina: Obnova šuma izgorelih u požaru

Foto: Wikipedia/Leontije Mirotvorac

Vatrogasci su se ovog leta borili sa šumskim požarima. Krajem avgusta na Staroj planini izgorelo je skoro pet hiljada hektara rastinja, od kojih 1.200 hektara bukovih i četinarskih šuma. Stručnjaci ističu da su vatrogasci sprečili da požar zahvati najvrednije šume i najavljuju da će sanacija terena početi na proleće sledeće godine.

Za ono što vatra u prirodi proguta u nekoliko sati, potrebne su decenije i vekovi da se obnovi. U biološkom smislu štete su neprocenjive, a najteže se oporavljaju četinarske šume.

„Pepeo koji se taloži, menja hemijski sastav zemljišta i čini ga alkalnim, baznim, a to značajno otežava razvoj mladica. Količina humusa u zemljištu se značajno smanjuje, zemljište nakon požara postaje izuzetno suvo, tvrdo i nepropusno za vodu. To dodatno otežava proces revitalizacije. Dugoročno gledano vi na tom terenu imate potencijalnu opasnost od klizišta i apsolutno i dokazano eroziju tla“, objašnjava Aleksandra Zdravković, biolog.

Zabeležili smo i kako izgleda borova šuma 15 godina posle sanacije od požara. Šuma kod sela Temska na Staroj planini izgorela je u katasrofalnim požarima 2007. godine. Meštani kažu da su posledice požara vidljive i danas.

Pročitajte još:

„Tokom jedne noći je to takvom žestinom sagorelo da smo jedva spasili selo“, rekao je Tomislav Pančić, iz sela Temska.

Stručnjaci su procenili da je posle avgustovskih požara neophodna sanacija 17 hektara četinarske šume. To je dugotrajan i mukotrpan proces.

„Sanaciju ćemo početi već sledeće godine, najpre sa izgradnjom putne infrastrukture, zatim na seči oštećenih stabala. Sa pošumljavanjem ćemo krenuti već 2026. godine“, navodi Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Autohtone sadnice četinara proizvode u Šumskom gazdinstvu u Pirotu.

„Sam proces sanacije će trajati oko pet godina, međutim, za potpuno otklanjanje svih posledica požara potrebno je puno više vremena, truda, rada i finansijskih sredstava“, ističe Miloš Stanković, direktor šumskog gazdinstva Pirot.

Stara planina je park prirode poznat po velikom broju endemskih i reliktnih vrsta. Da bi se to bogatstvo sačuvalo neophodna je stalna briga o prirodi.

Izvor: RTS

Vlada Srbije usvojila izmene zakona u oblasti saobraćaja

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Vlada Republike Srbije usvojila je predloge izmena i dopuna zakona iz oblasti vazdušnog, železničkog i vodnog saobraćaja u cillju potpunog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju dodatno precizira uslove pod kojima se može odstupiti od zabrane letenja vazduhoplovima ispod minimalne visine iznad gusto naseljenih gradskih područja, industrijskih objekata, kao i skupova lica na otvorenom.

Ovim zakonskim rešenjima uvodi se pravni osnov za donošenje propisa koji će utvrditi minimalne visine i uslove letenja za koje Direktorat civilnog vazduhoplovstva može izdati odobrenje, navodi se u saopštenju Vlade.

Pročitajte još:

Novim izmenama takođe su definisane tri kategorije operacija sistema bespilotnih letelica, kao i osnovni uslovi za njihovo odvijanje. Uvedena je regulativa za oblast bezbednosnih naredbi i mogućih izuzeća, čime će se povećati bezbednost i efikasnost vazdušnog saobraćaja u Srbiji.

Na jučerašnjoj sednici Vlade istaknuto je da ove izmene predstavljaju važan korak ka unapređenju saobraćajne regulative u skladu sa standardima Evropske unije i unapređenju bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

Energetski portal

Gasne elektrane su moguće prelazno rešenje do 2050. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Srbija može da izgradi i elektranu na gas za proizvodnju električne energije, ali to nije trajno, već prelazno rešenje jer i ona emituje ugljen – dioksid, gas sa efektom staklene bašte i morala bi da se zatvori do 2050. godine, rekao je Željko Marković, član Saveza energetičara Srbije.

„Strategijom treba utvrditi optimalan energetski miks izvora električne energije. Srbija bi trebalo da razvija obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju i energiju iz zelenog vodonika. Deo energije može se dobiti i gradnjom elektrana na gas, ali je to prelazno rešenje i morale bi da se ugase do 2050. godine“, rekao je Marković za Betu.

Dodao je da obim proizvodnje struje iz gasne elektrane treba da utvrdi ozbiljna studija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je juče razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim o izgradnji velike gasne elektrane u Srbiji, od koje obe zemlje mogu da imaju koristi.

Pročitajte još:

Srbija se međunarodnim aktima i Zelenom agendom za Zapadni Balkan obavezala da će do 2050. godine biti ugljenično neutralna, bez emisije ugljen-dioksida u proizvodnji energije.

Marković je naveo da gasne elektrane emituju 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na termoelektrane na ugalj.

Istakao je da treba imati u vidu pri došenju odluke o gradnji gasne elektrane da Srbija uvozi gas, kao i šta raditi ako iz nekog razloga nema dovoljno gasa ili ako skoči njegova cena.

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

U Evropi, kako je rekao, gasne elektrane proizvode 20 odsto električne energije i poslednja energetska kriza u kojoj su skočile cene gasa je posledica rada tih elektrana. Te elektrane su, kako je rekao, diktirale i cene gasa i struje u nedavnoj energetskoj krizi.

Cena trenutno proizvedene električne energije iz vetro i solarnih elektrana je niža od cene struje, dobijene iz gasne elektrane.

„Ne kažem da gasne elektrane ne treba graditi, već samo da treba biti oprezan i utvrditi u kom obimu“, rekao je Marković.

On je objasnio da je prosečna cena izgradnje gasne kongenerativne elektrane, koja proizvodi i električnu i toplotnu energiju oko 1.000 evra po kilovatu instalisane snage što je upola jeftinije od investicije u termoelektranu.

Gasna elektrana u Pančevu koju je, prema njegovim rečima, Naftna industrija Srbije skoro pustila u rad je, poređenja radi od 150 megavata, a instalisana snaga termoelektrane „Nikola Tesla B“ je 1.300 megavata.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Laboratorija L1 Računarskog centra FTN-a u Novom Sadu dobila najsavremeniju opremu

Foto: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

L1 laboratorija, kao najveća i najaktivnija učionica Računarskog centra Fakulteta tehničkih nauka (FTN), u funkciji je svakodnevno od 7 do 21 čas, uključujući subote. Od ključnog je značaja za obuku studenata na svim smerovima, posebno na nižim godinama studija u oblastima programiranja, animacije, građevine i geodezije, gde oni rade na savremenim softverima koji zahtevaju visok nivo tehnološke podrške. Donacija kompanije Schneider Electric, omogućila je ugradnju najmodernije opreme koja studentima obezbeđuje optimalne uslove za rad, što je od presudne važnosti za podizanje kvaliteta nastave i praktične obuke.

Direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, Dragoljub Damljanović, istakao je otvorenost Fakulteta tehničkih nauka za primenu novih tehnologija i saradnju sa privrednim sektorom.

„Ključ uspeha našeg poslovanja su kvalitetni inžinjeri koji rade kod nas, i zato smo uvek tu da pomognemo FTN-u da održi kvalitet obrazovanja. Imamo sreću da je FTN okrenut ka primeni novih tehnologija u praksi, što svima mnogo znači. Naš uspeh umnogome zavisi od kvaliteta i obrazovanja studenata sa ovog fakulteta koji se nakon studija zaposle kod nas. Schneider u Srbiji godišnje zaposli između 50 i 100 inžinjera, kvalitetnog kadra koji dolazi sa FTN-a. Zahvalni smo dekanu i profesorima koji su spremni da se usavršavaju i edukuju mlade u oblasti novih tehnologija, kako bi kada dođu u Schneider bili uspešni u zajedničkom poslu“, naglasio je Damljanović.

Pročitajte još:

Dekan FTN-a, prof. dr Boris Dumnić, izrazio je posebnu zahvalnost kompaniji Schneider Electric i svima koji su doprineli ovom projektu.

„U sklopu naše dugogodišnje i uspešne saradnje ovo je samo još jedan pokazatelj da bez ulaganja u kvalitetan kadar i obrazovanje nema ni kvalitetnih kompanija i biznisa. Nama ovo mnogo znači jer je ovo najveća računarska laboratorija po broju sedećih mesta, tako da smo njenim renoviranjem zaokružili renoviranje svih laboratorija Računarskog centra. Naši studenti sada imaju mogućnost da uče na novoj i savremenoj opremi predmete na kojima će kasnije graditi svoje karijere, što ukazuje da bez odgovarajuće hardversko-softverske podrške nema ni kvalitetnog ulaganja u obrazovanju“, rekao je Dumnić.

Obnovom ove laboratorije, Fakultet tehničkih nauka značajno je unapredio kvalitet obrazovanja i praktične obuke za svoje studente. Donacija kompanije Schneider Electric ne samo da pruža moderno okruženje za rad i učenje, već dodatno učvršćuje saradnju akademskog i privrednog sektora, što pozitivno utiče na razvoj stručnjaka spremnih za savremeno tržište rada.

Izvor: Schneider Electric

Povratak Trampa i kraj američkih klimatskih ambicija?

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacom Morrison)

Dok pristalice Demokratske stranke iskazuju svoje razočaranje na društvenim mrežama, a mediji istražuju „ko je kriv” za debakl Kamale Haris, Donald Tramp se priprema za svoj veliki povratak na političku scenu kao predsednik SAD-a.

Kontroverzni biznismen i multimilioner još jednom je osvojio glasove većine oslanjajući se na svoj prepoznatljiv „narodski” pristup i otvoreno konzervativne, antiglobalističke stavove. Njegova vizija obećava Ameriku koja će opet biti „najmoćnija nacija na svetu”, a dok se jedni raduju povratku staroj slavi, za druge to predstavlja opasan korak unazad. Bilo kako bilo, dani do inauguracije brzo se broje, a oči celog sveta uprte su u Donalda Trampa i njegov plan za američku budućnost.

Nema sumnje da će naredne četiri godine biti zanimljive, baš kao što su i sami izbori bili, no okrenimo se sada pitanju klimatskih promena i šta će povratak republikanaca značiti za budućnost planete.

Klimatolozi upozoravaju da Trampova politika favorizuje fosilna goriva i umanjuje značaj ekoloških regulativa, te da kao takva predstavlja ozbiljan izazov za globalnu borbu protiv klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Njegov prvi mandat ostaće upamćen po povlačenju Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog klimatskog sporazuma i ukidanju stotina propisa za zaštitu životne sredine, a isto je najavio i za ovaj mandat. Prisutna je i bojazan da će SAD smanjiti svoja ulaganja u inovacije i čistu energiju, budući da je novoizabrani predsednik poznat po svom skepticizmu prema naučnom konsenzusu o klimatskim promenama.

Jasno je da Tramp ne popušta u svojim antiklimatskim stavovima jer ga ni tokom četvorogodišnje pauze ništa nije uverilo u ozbiljnost klimatskih promena, a koje je u više navrata okarakterisao kao „podvalu” globalista.

Zbog toga brojni klimatolozi i politikolozi pobedu Trampa vide kao katastrofu u najavi, barem kada je reč o klimatskoj krizi, no možda ipak nisu bili sasvim fer prema ovom republikancu kada su došli do ovog zastrašujućeg zaključka.

Da bismo mogli da naslutimo kako će izgledati naredne četiri godine u SAD-u, moramo se osvrnuti na njegov mandat od 2017. do 2021. godine i odmah uočavamo da tada nije došlo ni do kakve klimatske kataklizme kakva je najavljivana. Štaviše, emisije gasova sa efektom staklene bašte su opale – delimično kao rezultat prelaska sa uglja na prirodni gas i obnovljive izvore energije, delom kao posledica pandemije korona virusa.

Sada, kada je jasno da njegov prvi mandat nije uveo svet u stanje klimatske katastrofe, nema razloga za paniku pre nego što vidimo kako će se stvari zaista odvijati nakon što sedne u fotelju.

Uostalom, iako se druga strana glasno zalaže za borbu protiv klimatskih promena, ne možemo reći da je kampanja gospođe Haris ostala dosledna ovim načelima. Za govornicom su se smenjivale brojne javne ličnosti nesebično pružajući podršku „plavima”, dok se van nje vozikaju svojim privatnim avionima koji, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), za samo dva sata ispuste količinu gasova staklene bašte koja je ekvivalentna godišnjim emisijama prosečne osobe!

I zato – ne žurimo sa zaključcima, možda nas Tramp sve prijatno iznenadi i, pored zdravog društva kome se većina Amerikanaca nada, iza sebe ostavi i zdravu planetu.

Milena Maglovski

COP29: klimatsko finansiranje postavljeno kao prioritet

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) otvorena je 11. novembra u prestonici Azerbejdžana, Bakuu, i trajaće do 22. novembra.

Prvog dana Konferencije, COP29 Zelena zona (eng. COP29 Green Zone) otvorena je za posetioce. Organizovana je od strane predsedništva ovogodišnjeg događaja s ciljem angažovanja zajednice u zelenoj tranziciji, tehnološkim rešenjima i globalnoj saradnji. Tom prilikom, održan je događaj pod nazivom Ka nultim emisijama ugljen-dioksida: Partnerstva COP29 za održivu budućnost, koji je okupio važne učesnike iz oblasti održivosti. Panel-diskusija obuhvatila je teme o upravljanju otpadom, obnovljivim izvorima energije, čistim tehnologijama i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored ovog panela, održani su i drugi događaji posvećeni biodiverzitetu, inovacijama u oblasti OIE, klimatskoj pravdi, značaju obrazovanja u borbi protiv klimatskih promena i drugim temama, navodi se na zvaničnom sajtu.

Tokom ovog dana postignut je i konsenzus o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma, koji je okarakterisan kao rani uspeh. Kako je istaknuto, na ovaj način povećaće se potražnja za ugljeničnim kreditima i obezbediti integritet međunarodnog tržišta ugljen-dioksida pod nadzorom Ujedinjenih nacija.

Mukhtar Babajev, predsednik COP29, istakao je prvog dana da svet prema trenutnim politikama ide prema globalnom zagrevanju od 3°C, što bi potencijalno dovelo do ozbiljnih posledica. Kako bi se obezbedila sredstva za sprovođenje klimatskih mera, naglasio je da je prioritet konferencije postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG). Kroz ovaj cilj postavio bi se konkretan iznos sredstava koje bi razvijene zemlje izdvojile za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena.

Predsednik je tom prilikom pozvao i zemlje da podnesu ažurirane klimatske doprinose usklađene sa ciljem Pariskog sporazuma o 1,5°C, kao i Nacionalne planove adaptacije do 2025. godine.

Već trećeg dana, kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Tokom trajanja COP29 biće omogućena razmena mišljenja i davanje dodatnih inputa kako bi se postigao konačan dogovor na kraju Konferencije.

Pročitajte još:

U saradnji sa Međunarodnom agencijom za energetiku (IEA), predsedništvo COP29 izdvojilo je pet ključnih prilika za pokazivanje pozitivnog napretka prema energetskim ciljevima, koji su definisani na Konferenciji održanoj prošle godine. One su: unapređenje skladištenja energije i elektroenergetskih mreža, ubrzavanje sprovođenja politika za poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje emisija metana i fosilnih goriva, podrška čistoj energiji u zemljama u razvoju i novi ciljevi doprinosa (NDC) zasnovani na zaključcima Globalne procene napretka (GST). U tom kontekstu, predsedništvo COP29 pozvalo je države, poslovne lidere, civilno društvo, institucije i međunarodne organizacije da pruže podršku ovim prilikama.

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Drugog dana Konferencije, objavljeno je da je, nakon potpisivanja ključnih dokumenata, Fond za odgovor na gubitke i štetu sada spreman da prima doprinose. Očekuje se da će finansiranje projekata početi od 2025. godine. Tokom ceremonije, Švedska je obećala 200 miliona kruna (oko 19 miliona dolara) za Fond, pod uslovom da to odobri vlada. Ovim doprinosom, ukupan iznos obećanih sredstava povećava se na više od 720 miliona dolara.

Grupa vodećih multilateralnih razvojnih banaka (MDB) podelila je procene o godišnjim finansijskim doprinosima za zemlje sa niskim i srednjim prihodima na COP29 u Bakuu. Kako je rečeno, do 2030. godine doprinosi MDB banaka dostići će 120 milijardi američkih dolara (USD), uključujući 42 milijarde USD za prilagođavanje, uz dodatnih 65 milijardi USD godišnje iz privatnog sektora. Za zemlje sa visokim prihodima doprinosi će biti 50 milijardi USD, uključujući sedam milijardi USD za prilagođavanje, uz mobilizaciju 65 milijardi USD iz privatnog sektora.

Istaknuto je i da su MDP premašile ciljeve finansiranja klime koji su postavljeni 2019. godine, i to za 25 odsto u direktnom finansiranju, kao i dupliranjem mobilizacije sredstava prošle godine.

Sjedinjene Države, Kina i Azerbejdžan organizovali su Samit koji ima za cilj da ubrza akcije u vezi sa smanjenjem emisija metana i drugih gasova koji nisu CO2. Fokus je bio na ključnim merama koje mogu da smanje kratkoročno globalno zagrevanje, kako bi se postigao cilj od 1,5°C.

Još jedan važan trenutak bio je usvajanje Bakuske deklaracije, koja naglašava ozbiljnost klimatskih promena i njihov disproporcionalan uticaj na ranjive grupe, posebno male ostrvske zemlje. Njom se poziva na hitnu akciju i snažnu međunarodnu podršku, kako bi male ostrvske zemlje mogle da osnaže svoju otpornost na klimatske promene i da obezbede održivu budućnost.

Katarina Vuinac

Zeleni koridor – Projekat za energetsko povezivanje istočne Evrope

Foto-ilustracija: Unsplash (hugh-whyte)

U susret energetskim izazovima koji brinu mnoge zemlje, ministar energetike Rumunije najavio je projekat koji bi mogao promeniti energetsku mapu Istočne Evrope.

U narednih mesec dana u planu je osnivanje zajedničke projektne kompanije za realizaciju Zelenog koridora, sa sedištem u Bukureštu. Zeleni koridor nije samo pitanje energetskih veza, već i izgradnje svojevrsnog „mosta” koji će povezati Kaspijsko more sa Evropskom unijom kroz stratešku saradnju Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana.

Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat Zelenog koridora zamišljen je kao jedan od glavnih elemenata u transformaciji regiona, kako bi ova oblast postala energetski stabilna i sigurna. Početak ovog poduhvata obeležen je potpisivanjem ugovora pre dva meseca u Bukureštu, čime je formalizovana izgradnja jednosmernog visokonaponskog podmorskog kabla koji će preći Crno more i povezati četiri zemlje. Kabl će prenositi zelenu električnu energiju između Mađarske, Rumunije, Gruzije i Azerbejdžana, direktno preko Crnog mora, iz regiona Kaspijskog jezera, saopšteno je na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Reč je dakle o energetskoj transportnoj infrastrukturi i povezivanju ovih zemalja sa evropskim energetskim tržištem koje pati od problema nepovezanosti, što posledično dovodi do većih cena struje u istočnom delu Evrope u poređenju sa zapadnim.

Pročitajte još:

Zeleni koridor i istosmerni interkonektor Istok-Zapad predstavljaju projekte koji će omogućiti bolju povezanost i sigurnost snabdevanja, doprinoseći tako da zemlje pomenutog regiona budu energetski stabilnije.

Ukoliko projekat bude realizovan prema planu, očekuje se da će milijarde evra biti investirane u rumunsku privredu, što će stvoriti nova radna mesta i obezbediti bolji ekonomski razvoj, kao i niže račune za energiju za domaćinstva i kompanije.

Investicija u koridor ne samo da će pomoći u smanjenju troškova energije, već će takođe doprineti povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije, što je ključni korak ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

RHE ,,Bistrica’’- pripremni radovi planirani za 2026. godinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Tokom 2024. godine, u pripremnoj fazi projekta RHE „Bistrica’’, završeni su Idejni projekat, Studija opravdanosti i Nacrt Studije uticaja na životnu sredinu, a usvojen je i Prostorni plan područja posebne namene.

U planu je da pripremni razdovi budu započeti u 2026. godini, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, i dodala da je zbog toga važno da sve prethodne procedure, kao i pregovori o obezbeđivanju finansiranja, budu maksimalno efikasni i da do jeseni iduće godine imamo potvrdu u vezi sa finansiranjem projekta.

Ministarka je razgovarala sa delegacijom Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) o saradnji na realizaciji projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“.

Kako je podsetila, saradnja sa JICA u prethodnim godinama je bila veoma uspešna, što je dobra osnova za saradnju na ovom projektu, koji je prepoznat kao prioritetni projekat u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu koji je Vlada usvojila, kao i u novoj Strategiji razvoja energetike, koja bi trebalo da bude usvojena ove godine.

Tim JICA, koji je započeo procenu projekta, u poseti Srbiji boraviće mesec dana, a naredne nedelje posetiće lokaciju buduće reverzibilne hidroelektrane u okolini Nove Varoši. Oni su izrazili su zahvalnost ministarki na dobroj saradnji i informisali tim Ministarstva o narednim koracima u izradi studije za procenu mogućnosti finansiranja projekta izgradnje RHE „Bistrica“, koja prethodi donošenju pozitivne odluke za otpočinjanje pregovora o uslovima kreditiranja.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, u saradnji sa JICA na proleće je završeno i pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje dimih gasova u TE „Nikola Tesla A“.

Ministarka je podsetila i na to da će na osnovu prvih aukcija za tržišne premije za OIE energetski sistem Srbije dobiti dodatnih 715 megavata kapaciteta iz solarnih i vetroleketrana.

„Pripremamo se da vrlo brzo raspišemo i drugi krug aukcija, na kojima očekujemo da ćemo postići sličan kapacitet kao na prethodnim. Posebno nam je važno što je EPS sa investitorima koji su dobili najveće kapacitete u okviru prethodnog kruga aukcija zaključio ugovore koji će omogućiti da se proizvedena električna energija koristi za potrebe naših građana i privrede. Takođe, EPS gradi elektrane na obnovljive izvore energije i izgradnja RHE „Bistrica“, kao prirodne baterije nam je značajna za veću energetsku sigurnost i lakšu i bržu integraciju kapaciteta iz OIE“, rekla je ministarka Đedović Handanović.

Energetski portal

Grejna sezona i zagađenje – da li je moguć čistiji vazduh u Beogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Vazduh u Beogradu je prethodnih dana bio zagađen, a prestonica svake jeseni i zime muku muči sa individualnim ložištima, kojih u gradu ima više od 300.000. Jasmina Madžgalj iz Sekreterijata za zaštitu životne sredine napominje da je buđenje svesti građana o prelasku na ekološki prihvatljivije energente jedan od ključnih pravaca u procesu smanjenja zagađenja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Grejna sezona je odavno počela, a to obično znači i veću zagađenost vazduha u Beogradu. Prestonica Srbije ima dve vrste problema, kada je reč o zagađenju vazduha – stalne zagađivače, poput TENT-a i Kostolca, ali i saobraćaj. Zimi se kao treći zagađivač priključuju individualna ložišta.

Madžgalj podrvrđuje da zagađenje vazduha ne poznaje administrativne granice, te da su veliki zagađivači, poput Termoelektrane Nikola Tesla i Kostolca, koji rade tokom cele godine, značajni izvori zagađenja čak i u Beogradu.

U Beogradu je još 2021. usvojen takozvani plan kvaliteta vazduha. To je dokument u kojem su detaljno navedeni planovi i predložene konkretne akcije, kako bi vazduh koji dišemo bio čistiji.

„Grad je usvojio desetogodišnji plan za kvalitet vazduha, koji uključuje mere za smanjenje zagađenja i poboljšanje ekoloških standarda. Najveći izazovi su rešavanje problema saobraćaja i individualnih ložišta, kojih u Beogradu ima oko 300.000″, govori Jasmina Madžgalj.

Pročitajte još:

Ističe da, dok je saobraćajni sektor lakše regulisati kroz javni prevoz i saobraćajne strategije, rešenje za individualna ložišta je složenije, jer grad nema direktnu kontrolu nad privatnim objektima.

„Plan mera podrazumeva povećanje svesti građana i motivisanje za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Stoga, buđenje svesti i motivacija su ključne mere“, sumira sagovornica.

Naglašava da se u samo nekim slučajevima može razmotriti i kaznena politika. Cilj je, ipak, da se stanovništvo dodatno motiviše kako bi prešlo na čistije načine grejanja.

Divlje deponije

Što se tiče divljih deponija, Madžgalj objašnjava da one ne zagađuju samo zemljište i podzemne vode već i vazduh, jer oslobađaju štetne čestice.

„U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, grad je očistio brojne divlje deponije, uključujući i dugogodišnju deponiju u Dobanovcima, gde se sada gradi regionalni reciklažni centar“, ističe ona.

Ne vidi strožu kaznenu politiku kao deo rešenja u borbi protiv divljih deponija, ali je istakla važnost stalne saradnje i podrške građana u održavanju čistog okruženja.

„Ako deset čisti, a jedan prlja, ni kaznena politika neće pomoći. Ideja je da sarađujemo, a radićemo i na ozelenjavanju“, zaključuje Madžgalj.

Naglasila je i važnost praćenja saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje, te da gradske institucije redovno prenose preporuke građanima kako bi im omogućili bolje uslove zaštite zdravlja i kvalitetniji vazduh.

Izvor: RTS

Globalna zaposlenost u energetskom sektoru porasla je za 3,8 odsto u 2023. godini

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), ukupna zaposlenost u energetici porasla je za 3,8 odsto, premašivši 67 miliona radnih mesta. Najveći rast zabeležen je u sektoru čiste energije, koji je dodao 1,5 miliona novih radnih mesta, čineći 10 odsto ukupnog rasta zaposlenosti u ekonomijama sa vodećim tehnologijama čiste energije.

Solarna industrija prednjači sa preko pola miliona novih radnih mesta, zahvaljujući rekordnom broju novih instalacija 2023. godine. Iako je sektor vetroenergije zabeležio određene gubitke radnih mesta, ukupna zaposlenost u ovoj industriji nastavila je da raste, jer se povećava broj novih projekata u izgradnji.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

IEA navodi i da je sektor snabdevanja naftom i gasom dodao više od 600.000 radnih mesta 2023. godine nakon perioda opreznog ponovnog zapošljavanja nakon pandemije.

Zaposlenost u proizvodnji električnih vozila i baterija takođe beleži rast, a tokom 2023. godine otvoreno je 410.000 radnih mesta imajući u vidu da električna vozila sada zauzimaju skoro 20 odsto globalnog tržišta automobila.

Rast radnih mesta u energetici predvođen je proizvodnjom – za razliku od prethodnih godina, kada je uglavnom bio vođen izgradnjom i montažom. Ovo u velikoj meri odražava porast investicija u proizvodnju čiste energije od 70 odsto u 2023. godini na 200 milijardi dolara.

Pročitajte još:

Nedostatak kvalifikovane radne snage još uvek je problem

Međunarodna agencija za energetiku ističe da je nedostatak kvalifikovane radne snage i dalje značajan izazov u mnogim sektorima energetike, posebno u visoko specijalizovanim oblastima poput mreža i nuklearne energije. Drugu godinu zaredom, većina anketiranih poslodavaca iz energetskog sektora, koji dolaze iz 27 zemalja, prijavila je planove za zapošljavanje, ali je naišla na poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih kadrova za gotovo sve pozicije.

„Ovaj izveštaj pokazuje da je veće ulaganje u veštine i obuku od ključnog značaja. Vlade, privatni sektor i obrazovne institucije moraju da rade zajedno na poboljšanju sistema zapošljavanja, koji će igrati važnu ulogu u oblikovanju naše energetske budućnosti”, rekla je Laura Koći, direktorka IEA za održivost, tehnologiju i prognoze.

Na osnovu ranih podataka, predviđeno je da zaposlenost u energetici poraste za tri odsto u 2024. godini, što je usporavanje u poređenju sa prošlom godinom zbog uticaja ograničene ponude radne snage, visokih kamatnih stopa i promena u očekivanoj realizaciji novih energetskih projekata.

Milena Maglovski

Borba sa klimatskim izazovima – Slovenija uspostavlja Klimatsku kancelariju

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Thomas)

Kako bi se efikasno suprotstavila klimatskim izazovima, Slovenija je pokrenula inicijativu za osnivanje Kancelarije za klimu, koja će služiti opštinama i regionima širom zemlje. Projekat je finansiran sredstvima u iznosu od 199.000 evra, a plan je da otpočne sa radom u novembru 2024. i da traje do oktobra 2026. godine.

Foto-ilustracija: Pixabay (anvel)

Nova Kancelarija za klimu biće ključna u prilagođavanju lokalnih zajednica ekstremnim vremenskim uslovima, poput poplava i toplotnih talasa, koje sve češće pogađaju region. Osnivanje Kancelarije odgovor je na potrebu za intenzivnijom koordinacijom i podrškom na lokalnom nivou, gde su posledice klimatskih promena najizraženije, navodi se na sajtu Vlade Slovenije.

Primer potrebe za ovakvim projektom su poplave koje su tokom avgusta prošle godine zadesile Sloveniju, uzrokujući štetu vrednu stotine miliona evra. Superćelijske oluje su izazvale obilne padavine koje su dovele do izlivanja reka i potoka, posebno pogađajući opštine kao što su Žalec, Celje i Laško. Ovi događaji su potvrdili hitnu potrebu za efikasnim sistemima upravljanja rizicima od prirodnih katastrofa.

Pročitajte još:

Glavni zadatak Kancelarije biće jačanje kapaciteta lokalnih uprava, omogućavajući im efikasnije planiranje i implementaciju mera adaptacije. To uključuje preusmeravanje razvoja naselja iz potencijalno ugroženih područja, kao i poboljšanje infrastrukture kako bi izdržala različite vremenske nepogode. Pored toga, Kancelarija će aktivno informisati opštine o dostupnim nacionalnim i evropskim finansijskim resursima namenjenim za prilagođavanje klimatskim promenama.

Kancelarija će takođe organizovati edukativne i savetodavne aktivnosti, te će pružati podršku u pripremi i prijavi projekata za finansiranje iz raznih fondova. Planirana je izrada nacionalne strategije adaptacije koja će uključivati 12 regionalnih akcionih planova, čime se omogućava sveobuhvatan pristup rešavanju globalnog problema na lokalnom nivou.

Energetski portal

1...345...1.557Page 4 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs