U subotu 16. septembra 2017. godine u Kragujevcu održana je Reciklažna subota.
Građani Kragujevca su na tri lokacije u gradu mogli da donesu staklenu ambalažu za reciklažu, a svi koji su doneli više od tri kilograma nagrađeni su poklonom.
Akciju su organizovali JKP Čistoća iz Kragujevcu i Sekopak.
izvor: kragujevac.rs
Sandra Jovićević
U Tivtu u Crnoj Gori prošlog vikenda je počelo obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti.
U subotu su tivatski mališani obišli opožarena područja na poluostrvu Luštica gde su imali edukativni čas sa vatrogasacima o posledicama vatrene stihije koja je letos pogodila taj deo tivatske opštine. Ovom prilikom je obeležen i početak pošumljavanja poluostrva Luštice sađenjem divljeg šipka. Takođe, oko stotinu mališana, roditelja i nastavnika, u društvu predstavnika Luštice Bay, opštinskog Zelenog tima i vatrogasnih društava, očistili su i plažu Pecka ili Velja spila. Akciji su se pridružili volonteri iz Budve i okolnih gradova kao i ronioci klubova Neptun i Arsenal koji su čistili morsko dno.
Obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti nastavljeno je planinarskom turom za građane po Vrmcu, koja je organizovana u saradnji sa planinarskim klubovima „Vjeverica“ iz Kotora i „Subra“ iz Herceg Novog.
izvor: vijesti.me
Sandra Jovićević
Danska energetska kompanija DONG Energy u potpunosti je uklonila postrojenje VE Vindeby.
U pitanju je prva „offshore“ vetroelektrana, koja je sagrađenja kao demonstracioni projekt s ciljem dokazivanja mogućnosti proizvodnje električne iz energije vetra u pučinskim postrojenjima.
Međutim, nakon 25 godina rada, dotrajalo je svih 11 vetrogeneratora. U skladu s time, uklonjene su lopatice, gondole i stubovi, a betonski temelji su demontirani.
Neki od ovih delova biće ponovo upotrebljeni u nekim drugim projektima, a jedna turbina biće izložena u Muzeju energije u Bjerringbro u Danskoj.
Tokom 25 godina, elektrana je proizvela ukupno 243 GWh električne energije. Svaka vetroturbina imala je nominalnu snagu od 0,45 MW, bila je visoka 37,5 m, dok je dužina lopatica bila 17 m.
Izvor: energetika.ba
Direktor Agencije zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore Nikola Medenica i generalni direktor Pekinškog opštinskog biroa za zaštitu životne sredine Fang Li potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji između Agencije za zaštitu prirode i životne sredine i Pekinškog opštinskog biroa za zaštitu životne sredine, o bilateralnoj saradnji na projektima.
Potpisivanjem Memoranduma o saradnji uspostavlja se adekvatan pravni okvir u jačanju različitih oblika aktivnosti, koje su definisane kao prioritetne. U prvom redu, odnosi se na podršku i saradnju u oblastima koje se odnose na održivi razvoj; praćenje kvaliteta vazduha, prevenciju i kontrolu zagađenja; prevenciju i kontrola zagađenja zemljišta; monitoring voda, sprečavanje i kontrola zagađenja; sprovođenje ekoloških propisa; sprovođenje međunarodnih ugovora.
Potpisivanjem memoranduma, obe strane su se složile oko podsticanja bliske saradnje za uspostavljanjem mehanizama konsultacija, studijskih poseta, kao i za održavanje konsultativnih sesija i posebnih programa razmene.
Nakon potpisivanja memoranduma predstavnici Pekinškog opštinskog biroa za zaštitu životne sredine posetili su Agenciju za zaštitu prirode i životne sredine, gde su od strane direktora agencije i njegovih saradnika upoznati sa nadležnostima Agencije i njenim kadrovskim kapacitetima. Ovom prilkom, Fang Li je učesnike sastanka upoznao sa aktuelnim ekološkim problemima u njegovoj zemlji, koji se u prvom redu odnose na zagađenje vazduha, uticajem na zdravlje, ekološkim merama i standardima koji se primjenjuju u NR Kini. Gospodin Li je uputio poziv Agenciji da njeni predstavnici, a polazeći od uspostavljene saradnje, posete Peking u cilju razmene iskustava i budućih zajedničkih projekata.
izvor: epa.org.me
Sandra Jovićević
Predsednik opštine Bar gospodin Radomir Novaković posetio je preduzeće „Možura“ koje upravlja istoimenom deponijom.
Kako je saopšteno iz ovog preduzeća, sanitarna deponija „Možura“ ove i naredne godine modernizuje svoje kapacitete i priprema se za proizvodnju energije. Istaknuto je da odlično funkcioniše postrojenje za aspiraciju, transport i sagorevanje deponijskog biogasa na eko baklji, što je prva faza projekta. Postrojenje je početkom godine pušteno u rad i svi ekološki standardi su na zadovoljavajućem nivou. Projekat je koštao oko 300.000 evra, a počele su aktivnosti za drugu fazu – izgradnju postrojenja za kogeneraciju, odnosno pretvaranje energije biogasa u toplotnu i električnu energiju.
Kako je tokom posete deponiji rečeno, početkom 2018. godine planira se realizacija investicije za prečišćavanje procednih voda, za šta je već urađena studija izvodljivosti sa odabirom najbolje tehnologije. Istaknuto je i da je u toku postupak nabavke drobilice za kabasti otpad, kao i da poseduju drobilicu za zeleni otpad.
izvor: vijesti.me
Sandra Jovićević
U Kongresnom centru Novosadskog sajma prošle nedelje predstavljen je projekat „Obnovljiva solarna energija“ (Renewable Solar Energy – R-SOL-E) koji ćе biti rеalizovan u okviru prekograničnе saradnjе Srbije i Hrvatske preko IPA projekta EU.
Kako je saopšteno, projеkat jе vrеdan oko milion еvra, s tim da 85 odsto finansira EU, a 15 odsto grad. Novom Sadu jе odobrеno oko 496.000 еvra, dok ćе iz vlastitog budžеta izdvojiti 76.000 еvra.
Konkrеtan rеzultat projеkta bićе instaliranjе 100 svеtiljki kojе sе snabdеvaju solarnom еnеrgijom i to u dеlovima grada u kojima nijе mogućе priključiti javno osvеtljеnjе na distributivni еlеktroеnеrgеtski sistеm zbog nеpristupačnosti lokalitеta.
izvor: rtv.rs
Sandra Jovićević
Kina do 2020. planira korišćenje bioetanolskog goriva u celoj zemlji. To su sredinom nedelje objavili Nacionalno ministarstvo za razvoj i reforme i Nacionalna uprava za energetiku.
– Kina nastoji da podstakne upotrebu biogoriva koje je obnovljivo i samim tim dobro za životnu sredinu, ali i da bude prikladno za visoku tehnologiju. Bioetanolsko gorivo je idealna alternativa za fosilna goriva – izjavio je neimenovani viši zvaničnik Nacionalne uprave za energetiku.
Svake godine više od 40 zemalja i regiiba potroše otprilike 600 miliona tona etanolskog goriva što čini oko 60 odsto ukupne svetske potrošnje, prenosi CRI.
Kina je treći po veličini proizvođač bioetanola i svake godine potroši skoro 2,6 miliona tona. Benzin pomešan s etanolom čini jednu petinu ukupne godišnje potrošnje benzina u ovoj zemlji.
Sudeći prema planu, Kina do 2020. godine ima za cilj da izgradi napredan system tečnog biogoriva i da stavi u opticaj ogledna postrojenja koja bi bila u mogućnosti da proizvedu 50.000 tona celuloznog etanola godišnje.
Kina je još 2004. godine pokrenula pilot-program proizvodnje etanola iz kukuruza kao deo nastojanja da se smanji emisija štetnih gasova i podstakne upotreba novih vidova energije.
Države Evrope trebalo bi u budućnosti da budu efikasnije u rešavanju problema u snabdevanju prirodnim gasom, zahvaljujući novom mehanizmu o kojem je Evropski parlament glasao 12. septembra.
Prirodni gas ima sve veći udeo u ukupnoj energetskoj potrošnji Evrope u zadnjih dvadeset godina (nauštrb manjem udelu nafte i uglja) i na njega otpada gotovo četvrtina ukupne potrošnje, naročito za grejanje i električnu energiju domaćinstva.
Naravno, razlike postoje od zemlje do zemlje. Na primer, gas igra veću ulogu u Holandiji, Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nego u Švedskoj, Estoniji i Finskoj, dok je Malta tek ove godine dobila prvi terminal za ukapljeni zemni gas (LNG), a Kipar tek počinje s istraživanjem podzemlja.
EU uvozi dve trećine prirodnog gasa, bilo gasovodima ili dostavom brodovima putem LNG-a. Više od trećine uvezenog gasa dolazi iz Rusije, a zatim su tu Norveška, Alžir i Katar. Većina zemalja EU-a u potpunosti su ili delom zavisne od uvoza, a uglavnom zavise od jednog konkretnog dobavljača, najčešće Rusije, prenosi CroEnergo.
Upravo je ta zavisnost od samo jednog izvora ili samo jednog načina dostave opasna za zalihe, bilo zbog mogućnosti tehničkih poteškoća i nesreća, bilo zbog političkih odnosa i problema, kao kod sukoba Rusije i Ukrajine (tranzitne zemlje) oko cena 2006. i 2009 godine.
Svetska industrija čokolade kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaa. Trgovci koji prodaju kakao velikim prehrambenim kompanijama kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. godine.
Nelegalni kakao se u lancu snabdevanja meša s „čistim“ zrnima, što znači da bi najprodavanije čokoladice mogle sadržati „prljavi“ kakao, pošto više od 40% kakaa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, navodi britanski Gardijan.
U tekstu se navodi da su novinari lista putovali Obalom Slonovače i zabeležili račišćavanje prašuma radi plantaža kakaa – sela i poljoprivrednici su zauzeli nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaa.
U zahtevu Gardijana za komentar, komercijalne kompanije nisu negirale optužbe da je kakao zasađen sa obešumljenih površina prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi navode da rade naporno da u njihovim proizvodima ne bude „prljavog“ kakaa.
Oko 70% svetskog kakaa proizvodi oko dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača, dok su istovremeno i najveće žrtve deforestacije.
Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine – sada je manje od 4% zemlje pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina.
Sve veća potražnja u svetu za čokoladom znači da, ako se ništa ne preduzme, do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, navela je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth) koja je 13. septembra objavila istragu o krčenju šuma zbog čokolade.
Naučnici kažu da je kakao „čudovište koje će samo sebe uništiti“. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaa tokom sušnih sezona, sve intenzivnijih zbog krčenja šuma.
Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaa i kažu da su posvećene rešavanju problema.
Predstavnik Marsa rekao je da ta kompanije želi da „pronađe najbolji načina da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom“, ali i dodao da je održivi kakao preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje s ostalima u industriji kako bi se rešio problem.
Nestle je naveo da se „protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta“, jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se svet suočava.
Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi „Milku“, rekla je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.
Kompanija Herši (Harshey) navela je da joj je cilj da do 2020. koristi 100% odsto održivi kakao, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navele da im je cilj da do 2025. prodaje samo kakao koji nije s obešumljenih površina.
Izvor: euractiv.rs
Zelena akcija i ostala udruženja okupljena u globalni pokret Break Free From Plastic pokrenule su peticiju čiji je cilj da se prikupi više od milion potpisa kako bi se dala snažna poruka Evropskoj uniji da u sklopu nove Strategije o plastici mora doneti ambicioznije ciljeve i mere za smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike svih vrsta.
Kako se navodi, problemi plastike brojni su i dobro poznati – od zagađenja prirodnih ekosistema, opasnosti za životinje, zavisnosti o nafti kao sirovini za proizvodnju.
Evropska unija je drugi po redu proizvođač plastike u svetu, a zagađenje plastikom u EU svake godine sve više raste.
Peticiju možete potpisati na ovom LINKU.
Sandra Jovićević
Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije raspisalo je konkurs za stipendiranje 15 studenata Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, sa ciljem unapređenja visokoškolskog obrazovanja u Srbiji pružanjem finansijske i karijerne podrške uspešnim i talentovanim studentima elektroenergetike.
Dokumentaciju je potrebno dostaviti Sektoru za razvoj ljudskih potencijala do 10. oktobra, na adresu: AD Elektromreža Srbije, Kneza Miloša 11, Beograd, ili elektronski na adresu: hr@ems.rs.
Pravo učešća na konkursu imaju redovni studenti smera elektroenergetika koji u školskoj 2017/2018 godini upisuju završnu godinu osnovnih ili master akademskih studija, koji nisu obnovili nijednu godinu, čija je prosečna ocena najmanje 8,50, a detaljniji uslovi mogu se videti OVDE.
YuMi, pravi kolaborativni robot s dve ruke, prvi takav na svetu, u utorak 12. septembra debitovao je u operi dirigujući slavnom italijanskom tenoru Andrei Bočeliju i Filharmoniji “Lucca”, na dobrotvornom koncertu Prvog međunarodnog festivala robotike, u teatru Verdi u Pizi.
Preko 800 gostiju iz celog sveta uživalo je u programu nazvanom “Dah nade: od Stradivarijusa do robota”. Među počasnim zvanicama bio je i izvršni direktor ABB-a Ulrih Špishofer, pod čijim vođstvom je razvijen YuMi.
YuMi-a, koga je proizveo švajcarski tehnološki pionir ABB, na pozornicu je pozvao Andreu Bočelija, koji je izveo poznatu ariju “Žena je varljiva” (La Donna è Mobile) iz Verdijeve opere “Rigoleto” (Rigoletto). Tokom svog prvog večernjeg nastupa YuMi je u operi dirigovao i delima Pučinija i Maskanjija.
– Bilo je tako zabavno nastupati sa YuMi-om. Pokazalo se da robot zaista može perfektno da diriguje orkestrom i to zahvaljujući sjajnoj saradnji vrlo talentovanih inženjera i jednog pravog maestra – izjavio je Bočeli nakon gala koncerta.
Robota je uvežbao italijanski dirigent Andrea Kolombini, direktor Filharmonije “Lucca”. YuMi-jev nastup razvijao se u dva koraka.
Na probama, Kolombinijev pokret je bio uhvaćen u procesu koji se zove „lead-through programming“, gde se dve robotske ruke vode prema pokretima s velikom pažnjom usmerenom na detalje.
Drugi korak je uključivao fino ugađanje kretanju u ABB-ovom programu RobotStudio kako bi se pokreti robota uskladili s muzikom.
– Nijanse pokreta dirigenta u potpunosti su reprodukovane na nivo koji mi je pre bio nezamisliv. To je neverovatan korak napred, s obzirom na krutost pokreta prethodnih robota – napisao je Kolombini na svom blogu.
YuMi predstavlja jedan od najviših dometa robotske tehnologije, i njegov zadatak je da promeni dosadašnju, uvreženu i pogrešnu, predstavu i saradnji čoveka i robota. Opisan kao kooperativni, kolaborativni robot, osmišljen je za zajednički rad s ljudima i kao dopuna radne snage. Svoju sposobnost je već ranije dokazao uspešno rešavajući Rubikovu kocku.
Dirigovanje kao jedna od najviših formi umetnosti i YuMi svedoče o prirodnom razvoju čoveka i mašine koji mogu raditi zajedno i to na potpuno nove načine.
U okviru poziva Energetska sanacija višestambenih zgrada do 12. septembra 2017. godine potpisano je ukupno 122 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava putem kojih će se dodeliti 140 miliona kuna bespovratnih sredstava iz EFRR-a.
Poziv Ministarstva bio je otvoren za prijave u razdoblju od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, a u sklopu poziva je primljeno 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mgipu.hr
Sandra Jovićević
Ministarstvo zaštite životne sredine podseća da se 16. septembra, širom planete obeležava Svetski dan zaštite ozonskog omotača i 30 godina od potpisivanja Montrealskog protokola. Potpisivanjem Montrelskog protokola se većina država u svetu, uključujući i Srbiju, obavezala da smanji upotrebu supstanci, koje oštećuju ozonski omotač.
Ministarstvo će, obeležavajući ovu značajnu godišnjicu, u saradnji sa Organizacijom UN za industrijski razvoj (UNIDO), u predstojećem periodu pokrenuti niz obuka, kao i kampanju o značaju zaštite ozonskog omotača, radionice za decu, dečju slikarsku koloniju. Ministarstvo je takođe, raspisalo poziv, kroz koji je odabralo preduzeća, kojima će uručiti komplete opreme za sprečavanje ispuštanja štetnih supstanci iz rashladnih uređaja, ali i organizovati obuke njihovih servisnih tehničara, kao i obuke inspektora za zaštitu životne sredine.
Kroz rad Nacionalne ozonske kancelarije, pri Ministarstvu zaštite životne sredine, Srbija ispunjava svoje preuzete obaveze primenom propisa i pružanjem pomoći industriji u rashladnom sektoru, za smanjenje upotrebe i ispravno postupanje sa supstancama, koje oštećuju ozonski omotač. Ozonska kancelarija je obukama i intenzivnom saradnjom sa Upravom carina, doprinela kontroli ilegalne trgovine štetnih supstanci, ali i ostvarila dobru saradnjom sa nevladinim sektorom.
Ozonski omotač štiti nas od velikog dela izuzetno štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja Sunca. Supstance koje oštećuju ozonski omotač najzastupljenije su u rashladnim uređajima i aerosolnim raspršivačima (sprejevima).
Države potpisnice Montrealskog protokola značajno su smanjile korišćenje i ispuštanje štetnih supstanci. Naučne procene potvrđuju da se ozonski omotač obnavlja i da će se do sredine ovog veka vratiti na stanje od pre 1980. godine.
Ovogodišnji međunarodni slogan za obeležavanje 30 godina Montrealskog protokola je Briga za sav život pod suncem.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Nakon što su se tokom proteklih 50 godina populacije širom sveta srušile zbog krivolova, gubitka staništa, zagađenja i pregrađivanja reka branama (koje blokiraju migracione rute), većini vrsta jesetri danas preti izumiranje. IUCN-ov Crveni spisak čak 17 od 27 vrsta jesetri svrstava u kritično ugrožene, a dodatne 4 su kategorizovane kao vrste pred izumiranjem.
Kako bi spasili poslednje populacije ove najugroženije vrste slatkovodnih riba, WWF je danas u Beču najavio novu globalnu strategiju za borbu protiv pretnji sa kojima se suočavaju divlje jesetre.
– Jesetre su plivale zajedno sa dinosaurusima pre 200 miliona godina, ali bi ove izvanredne ribe uskoro mogle nestati sa lica Zemlje ako ne zaustavimo ilegalni ribolov i uništavanje staništa koji ih dovode do izumiranja – rekao je Stjuart Or, vođa programa za slatke vode u WWF-u.
– Beluga jesetra, odnosno moruna, nekad je bila najveća slatkovodna riba na svetu, ali danas se više ne mogu videti gigantske jesetre: u stvari, u prirodi je izuzetno teško uopšte videti jesetru. Već smo izgubili neke vrste i mogli bismo ih izgubiti sve, ukoliko se vlade, zajednice, naučnici i čuvari prirode ne udruže i odmah deluju zajedno – dodao je Or, koji je predstavio WWF-ovu strategiju za očuvanje jesetri u Beču.
WWF će se povezati s partnerima u regionima Evrope, Azije i Severne Amerike u kojima su jesetre preživele kako bi zajedno radili na zaustavljanju prekomernog iskorišćavanja divljih jesetri za kavijar i meso, očuvanju ključnih migracionih puteva, zaštiti i obnavljanju ključnih rečnih staništa te uspostavljanju centara za uzgoj i reintrodukciju divljih populacija.
Kako bi se postigli ti ciljevi, nova, dugoročna strategija uključivaće širok spektar aktivnosti: od podrške jačoj sprovođenju postojećih zakona, uključujući ribolovne zabrane, do razvoja alternativnih delatnosti za ribarske zajednice i osiguranja da će investicione politike javnih i privatnih finansijskih institucija uključivati zaštitne mere za jesetre.
Dok WWF godinama radi kako bi očuvao poslednje populacije jesetri, uključujući i one u Dunavskom slivu, ovaj novi pristup značajno će proširiti napore za spasavanje ove vrste. Takođe će po prvi put spojiti organizacije za očuvanje prirode i naučnu zajednicu kako bi zajedno razvili sveobuhvatan globalni akcioni plan za očuvanje jesetri.
Strategija će promovisati veću saradnju između zemalja, što je ključno za rešavanje prekograničnih pretnji s kojima se suočava veći broj vrsta jesetri, uključujući ilegalnu, prekograničnu trgovinu i dalju fragmentaciju reka zbog novih brana i druge infrastrukture.
– Spašavanje jesetri neverovatno je složen izazov, ali ova ambiciozna globalna strategija će im dati priliku da prežive i u Dunavu te njegovim pritokama Muri, Dravi i Savi. Kako su kod nas izuzetno retke, smatramo da se treba priključiti programu reintrodukcije i uspostave stručnog monitoringa ove vrste i u našim rekama „, izjavila je Irma Popović Dujmović iz slatkovodnog programa WWF Adrije. „
– Ali, ne radi se samo o jesetrama: koraci potrebni za očuvanje njihove budućnosti takođe će očuvati rečne i morske ekosisteme u kojima žive širom sveta, doprinoseći dobrobiti i mnogim drugim vrstama te lokalnim zajednicama koje zavise o njima.
Uz nastojanja da se promijene politike vlada, podstaknu kolektivne akcije i osiguraju veći finansijski resursi za očuvanje jesetri, strategija će takođe nastojati da poveća svest javnosti o pritiscima sa kojima se suočava ta izvanredna vrsta – i što pojedinci mogu učiniti kako bi ih spasili.
– Prilično je jednostavno: ljudi bi trebali prestati kupovati kavijar ili meso divljih jesetri. Kupovanje isključivo iz renomiranih uzgajališta jesetri će smanjiti ilegalni pritisak na vrstu i olakšali vrsti da se lakše nosi sa drugim pretnjama svog preživljavanja – zaključio je Or.
Uspeh ove strategije zavisi od uspostavljanja saradnje WWF-a sa brojnim partnerima. Prvo partnerstvo uspostavljeno je s Vorld Vurkson Conservation Societi, s kojima će se zajedno raditi tokom sledeće četiri godine kako bi uspostavili najbolje metode očuvanja jesetri, zaustavili ilegalnu trgovinu njihovim kavijarom i mesom te zaštitili nekoliko preostalih populacija jesetri u rekama Crnomorskog sliva.
(WWF)
U Čitluku u Bosni i Hercegovini je u četvrtak puštena u rad Transformatorska stanica 110/xkV Čitluk 2.
Vrednost investicije, koja uključuje izgradnju TS Čitluk i priključnog dalekovoda, je 5.450.544, 45 maraka. Izgradnjom trafostanice postiže se povećanje prenosnih kapaciteta i sigurnost napajanja južnog dela opštine Čitluk, opštine Čapljina, severnog dela opštine Ljubuški i rasterećenje postojeće TS 110/x KV Čitluk.
Radovi su počeli u maju 2016. godine i završeni su planiranom dinamikom u aprilu ove godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
