Iako se već godinama mnogo ulaže u reciklažu plastike – jednog od najvećih izvora zagađenja u svetu, teško je nadomestiti njenu prekomernu proizvodnju i potrošnju, pa se, i pored svih napora, svega 9 odsto plastike u svetu reciklira.
Osim brojnih načina da se za plastične predmete nađe sekundarna namena, jedan od sve popularnijih oblika reciklaže plastike jeste njeno pretvaranje u ulje i gorivo. Neko bi pomislio da ovaj proces nije ekološki jer, osim što otapanje plastike sigurno dovodi do toksičnih isparenja, i korišćenje krajnjih produkata ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Ipak, detaljna istraživanja su pokazala da je ovaj proces, iako daleko od savršenog, ipak znatno „zeleniji“ od klasičnog recikliranja plastike jer rezultuje manjom emisijom štetnih gasova i zahteva mali utrošak energije. Razumljivo je da se još uvek traga za najboljim rešenjem za plastični otpad, ali je njegovo pretvaranje u gorivo i ulje možda najefikasniji metod kojim trenutno raspolažemo.
Jedan od načina da se plastični otpad konvertuje u gorivo zove se piroliza, a ovom metodom može se reciklirati gotovo četvrtina plastike u svetu koja sadrži polipropilen. Piroliza podrazumeva izlaganje plastike ekstremnim uslovima – visokoj temperaturi (od 380 do 500 stepeni) i velikom pritisku, pri čemu prelazi iz čvrstog u tečno stanje.
Pročitajte još:
Efikasnost ove metode ogleda se u tome što se čak 91 odsto plastike pretvori u ulje koje se daljom preradom može koristiti za dobijanje goriva, gasa i raznih vrsta hemikalija, piše magazin Anthropocene.
Kineske kompanije imaju najrazvijenija postrojenja za dobijanje goriva od plasitike, gume, mešovitog komunalnog otpada, pa čak i medicinskog otpada. Dobijeni energent mahom se koristi u cementarama, fabrikama stakla, čeličanama i termoelektranama, a njegovom daljom preradom moguće je dobiti i kvalitetno dizel gorivo.
Osim goriva, u procesu reciklaže plastike može se dobiti i zapaljivi gas pogodan za zagrevnje reaktora u postrojenju, a jedan od produkata je i šljaka ili čađ – čvrsti materijal koji ima svoju primenu u građevinarstvu, piše PlugandPlay.
Vodonik iz plastike?
Tim istraživača sa Svonsi Univerziteta u Velikoj Britaniji otkrio je da se plastici mogu dodati foto-katalizatori koji apsorbuju sunčevu svetlost i pretvaraju je u hemijsku energiju, piše Anthropocene.
Kombinacija katalizatora i plastike dovodi do razgradnje materijala pri čemu se stvaraju mehurići vodinika, a osnovni cilj je da se ovako dobijeni vodonik koristi u vozilima na vodonični pogon. Na ovaj način moguće je izdvojiti čak 97 odsto vodonika iz plastike, a sam process traje svega 30 do 90 sekundi.
Naučnici sa Univerziteta veruju da je dobijanje vodonika iz plastike možda najodrživiji način reciklaže plastike, budući da dalje korišćenje vodonika, za razliku od ostalih energenata dobijenih iz plastike, nema štetan uticaj na životnu sredinu. Osim toga, ova jeftina metoda može dodatno ubrzati prelazak na ekološke automobile na vodonik, kako bi njihova masovna upotreba što pre ugledala svetlost dana.
