Još se privikavamo na izostanak ljubičaste kravice sa pakovanja popularnih čokolada i na likove Gerde, Muče i Marise, pitajući se da li je njihova prethodnica otišla na odmor na Havaje, prešla na Himalaje ili se pak obučava za odlazak u svemir. U sklopu kampanje za svojevrsnu tranziciju sa ofarbane Milke na prave Milka kravice, alpska poljoprivredna gazdinstva predstavljena su kao prilično idilična mesta, čak toliko da je u mom umu izbrisana negativna konotacija izraza „musti nekoga“. Ipak, zdravlje i dobrobit životinja na mnogim imanjima nisu na zavidnom nivou. Štaviše..
Evropska unija u Srbiji finansira projekat „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja” s ciljem „prekrajanja” našeg zakonodavstva po uzoru na pravila i standarde Evropske unije. Pozitivan uticaj njegove implementacije neće osetiti isključivo koke, ovce i druge životinje na farmama, već i privreda i životna sredina. „S obzirom na to da širom sveta raste potražnja za namirnicama proizvedenim uz poštovanje zdravlja i dobrobiti životinja, ekonomija će imati koristi od ovakvog poduhvata iako su takvi artikli skuplji. To je tek jedno od razmimoilaženja intenzivne i ekstenzivne poljoprivrede! Humani uzgoj životinja takođe može smanjiti upotrebu hrane, goriva i vode, posledično smanjujući troškove i zagađenje. Prednosti su, dakle, i ekonomske i ekološke”, objasnio je na početku razgovora vođa projekta Petras Mačiulskis.
Dobrobit životinja je složena oblast koja, pored već pomenute ekonomske i ekološke, uključuje i naučnu, etičku, kulturnu, socijalnu, religijsku i političku dimenziju, zasnovana na uverenju da su životinje osećajna bića. Briga o njima obuhvata razmatranje načina na koji se drže – bilo na farmi, kao kućni ljubimci, u zoološkim vrtovima ili u cirkusima, na koji se kolju i na koji se koriste u istraživanjima, kao i načina na koji aktivnosti ljudi utiču na blagostanje i opstanak vrsta. Dobrobit životinja podrazumeva fizičko i psihičko stanje jedinke u odnosu na uslove u kojima živi i umire.
Dobro stanje životinja se u našoj zemlji zakonski definiše kao obezbeđivanje uslova u kojima životinja može daostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste i odsustvo neprijatnih iskustava, odnosno bola, patnje, straha, stresa, bolesti i povrede.
U fokusu:
Kako bi se došlo do naučnih saznanja o tome da li situacija na terenu odgovara propisanom idealu – ali i kako srpski propisani ideal približiti evropskom – u planu je uključivanje svih zainteresovanih strana. Ukoliko bude uočena neophodnost za korektivnim akcijama, one će biti sprovedene ako dostupni resursi dozvole, najavio je Mačiulskis.
Projekat Evropske unije neće zapostaviti ni one životinje koje smo mi kao društvo, ali i kao pojedinci, zapostavili – pse lutalice. Mnoge zemlje su uspešno rešile taj problem, a posebno blistav primer je Holandija, koja je sve napuštene četvoronošce udomila. Tek jedan izlazak iz kuće je dovoljan da na osnovu laveža utvrdite da smo veoma daleko od Amsterdama, a da li ćemo mu ikada biti iole bliže i kako, pitala sam svog sagovornika. „Uopšteno govoreći, Južna Evropa i Balkan imaju više poteškoća nego severnoevropske zemlje i Skandinavija. Napušteni psi, ili bolje rečeno, psi lutalice, su pre svega izazov koji je proistekao iz kulturnih navika. Za njihovo menjanje su potrebni vreme i investicije. Ključni elementi su odgovorno vlasništvo i promocija udomljavanja pasa iz azila”, kazao je on i naglasio značaj sveobuhvatnog pristupa.
Priredila: Jelena Kozbašić
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.
