Argentinska istraživačka stanica Esperanca je 6. februara zabeležila rekordno visoku temperaturu na Antarktiku, ali se još čeka zvanična potvrda Komiteta zaduženog za arhivu vremenskih i klimatskih ekstrema, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.
Stručnjaci su izmerili 18,3 Celzijusova stepena čime je navodno oboren prethodni maksimum koji je iznosio 17,5 Celzijusovih stepeni i koji je postavljen 24. marta 2015. godine. Poređenja radi, ista temperatura je tog dana bila najviša dnevna i u San Dijegu u američkoj saveznoj državi Kalifornija. Razlika je ta što kalifornijski grad karakteriše mediteranska klima, a Zemljin južni pol – ledena.
Kada je reč o čitavom antarktičkom regionu, živa na termometru je najviše skočila u januaru 1982. godine na ostrvu Signi, dostignuvši 19,8 Celzijusovih stepeni.
Antarktičko poluostrvo je najseverniji deo kopna Antarktika i gotovo jedini deo tog kontinenta koji leži van Antarktičkog polarnog kruga. Ipak, ono je jedno od područja naše planete koja se najbrže zagrevaju – u poslednjih 50 godina, temperatura je porasla za 3 Celzijusova stepena.
Količina leda koja se godišnje gubi na Antarktiku se u periodu od 1979. do 2017. godine povećala šest puta što posledično doprinosu porastu nivoa okeana. Najveći uzročnik topljenja predstavlja topla okeanska voda.
Pročitajte još:
Antarktik se proteže na 14 miliona kvadratnih kilometara, a za njega su uobičajeni hladni, vetroviti i suvi vremenski uslovi. Prosečna godišnja temperatura se kreće između -10 Celzijusovih stepeni na obalama i -60 Celzijusovih stepeni u unutrašnjosti kontinenta. Ukoliko bi se antarktička ledena ploča, debljine 4,8 km istopila, nivo okeana bi porastao za oko 60 metara.
