U toku su radovi na modernizaciji sistema daljinskog grejanja, odnosno izgradnji kotlarnice na gas u toplani „Energetika“ u Kragujevcu. Kragujevačka toplana dobiće najsavremeniju opremu u skladu sa evropskim standardima i preći će na ekološki prihvatljiviji energent, navodi se u saopštenju Vlade.
Predsednica Vlade Ana Brnabić naglasila je da će višedecenijski problem aerozagađenja uskoro biti prošlost za sve građane Kragujevca i poručila da su kvalitet vazduha, upravljanje čvrstim otpadom i rešavanje problema otpadnih voda prioriteti Vlade kada je reč o zaštiti životne sredine.
Brnabić je navela da se projekat, koji je vredan 18 miliona evra, sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i dodala da je do sada za zaštitu životne sredine samo u Kragujevcu izdvojeno 320 miliona evra i to za tri ključna projekta.
„Jedan je ova toplana, da se Kragujevčani više ne greju na ugalj, već na gas i da očistimo pepelište. Drugi je ogroman problem divlje deponije Jovanovac koji postoji 60 godina, gde moramo da saniramo zemljište i napravimo regionalnu deponiju Vitlište“, precizirala je ona i dodala da će taj projekat, koji se tiče samo čvrstog otpada, koštati približno 120 miliona evra.
Pročitajte još:
Prema njenim rečima, treći veliki projekat je zaštita voda, odnosno izgradnja približno 360 kilometara kanalizacione mreže i čak tri postrojenja za prečišćavanje otpadih voda, vrednosti oko 190 miliona evra.
Ona je podsetila i na projekat priključenja na sistem centralnog grejanja, kako bi se dodatno smanjilo aerozagađenje.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ukazala je na veoma dobru saradnju sa EBRD-om, pri čemu je izrazila zahvalnost Kolanđeliju i njegovom timu na tome što su razumeli koliko su ovi ekološki projekti važni za nas.
„Na deponiji se nalazi približno 40.000 tona pepela koji leti po gradu i stvara dodatno aerozagađenje, na šta su nam i građani ukazivali, i to je problem koji moramo dodatno da rešavamo“, upozorila je ministarka.
Ona je navela da konsultanti EBRD intenzivno rade na studiji kako bi našli najbolje rešenje za reciklažu pepela, kako bi od pepela i šljake, poštujući principe cirkularne ekonomije, u skladu sa Zelenom agendom, dobili drugu upotrebnu vrednost, uz napomenu da je trenutno najizvesnije njihovo korišćenje u građevini za izgradnju puteva.
Energetski portal
