Silicijum, skup materijal koji se koristi za izradu solarnih ćelija i koji ujedno diktira visoku cenu solarnih panela, na sreću ima neuporedivo jeftiniju alternativu – perovskit.
Ipak, iako se perovskitu uveliko pripisuje veliki potencijal kada je reč o proizvodnji solarnih panela u budućnosti, ovaj materijal još uvek nije uspeo da nadmaši silicijum po efikansosti i stabilnosti.
Problem u vezi solarnih ćelija od perovskita leži u tome što, uprkos odličnim fotonaponskim performansama, ove ćelije rezultuju veoma malom izlaznom energijom. Sa druge strane, struktura perovskita, koju odlikuju izvrsne performanse, stabilna je samo na temperaturama iznad 150 stepeni, dok na sobnoj temperaturi gubi svoje karakteristike.
U potrazi za stabilnom i efikansom strukturom perovskita, istraživači sa Univerziteta u Kembridžu poslužili su se svim raspoloživim metodama ne bi li po prvi put videli kako stabilna struktura perovskita zaista izgleda.
Pročitajte još:
„Postojao je zajednički konsenzus da kada ljudi stabilizuju ove materijale, oni postaju idealna kubična struktura“, rekao je jedan od naučnika Tjarnan Doerti. „Ali ono što smo pokazali je da one uopšte nisu kubične, već su vrlo malo izobličene. Postoji veoma suptilna strukturalna distorzija koja daje izvesnu stabilnost na sobnoj temperaturi.“
Distorzija je toliko mala da je prethodno bila neotkrivena, sve dok Doerti i njegove kolege nisu upotrebili osetljive tehnike strukturalnog merenja koje nisu bile široko primenjivane na perovskitnim materijalima, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.
Kako bi molekule perovskita doveli u novootkrivenu željenu strukturu, istraživači su koristili organske molekule koji su im poslužili kao šablon za postizanje male distorzije.
Čak i mali delovi perovskita koji nisu izobličeni dovešće do gubitka performansi, rekao je jedan od autora Sem Strenks i dodao da će ova metoda osigurati da je distorzija perovskita ujednačena svuda i bez izuzetka.
Milena Maglovski
